Ne samo da nema nagona koji je tjera na to, nego se javi i suprotni nagon. Dakle da razlučimo ljubav uvjetovanu nagonom, i ovu višu, duhovniju? Ako to napravimo misliš li da pas može osjetiti ljubav prema gospodaru? Može li so to nazvati ljubav? Koliko je toga biološki a koliko je duhovno, u svima od nas? Nisu laka pitanja definitivno. Možda bi nam najlkaše bilo staviti ovu ljubav o kojoj ti govoriš u navodnike (ili zvjezdice), jer se ona ne pojavljuje prirodi u čistom obliku, osim u rijetkim situacijama duhovno razvijenijih jedinki.



Donekle si u pravu no osjećaji nisu samo ovdje zbog preživljavanja. Mislim da imaju nešto bitniju ulogu i u svojevrsnom začinu tkanja života. Jer prvo: čovjek može preživjet i bez osjećaja, recimo zamisli vulkanca iz star treka, često je i efikasniji u životu zbog kontrole emocija, a drugo, ratnici, oni pravi i napredni, su u jednu ruku oslobođeni dominacije osjećaja ali ih nikad ne odbacuju. Svih njih veže i ljubav za život i za bližnje i za sve ali njima ne dominira. Oni su skinuli krunu tonala i razbili prvu pozornost no ne odbacuju je nikad, samo je koriste kako oni to žele.



Vjerujem da znam o čemu pričaš. Jedan kapetan u jednoj SF priči koju sam čitao prije par godina, jako dobroj, razmišljao je o jednom dijelu svojeg ranijeg života otprilike ovakvim riječima "Tada (prije nekoliko godina) sam bio drugačiji čovjek i nisam vjerovao u ljubav, onu istinsku, koja može porinuti tisuće brodova"

Mislim da ti pričaš o toj ljubavi. Koja može porinuti tisuće brodova i koja može mijenjati svijetove.

Postupak vraćanja energije i efekti toga su opisani u knjigama.

Ne gledam dna djecu ni kao na tirane ni kao kradljivce energije. To su kao prvo mala bića koja ti ne vjeruju niti te razumiju. O tvojoj pameti i energetskoj razini ovisit će njihova sreća u životu. Ne slušaju što im govoriš no izvrsno uče imitacijom. Ključ dobrog roditeljstva jest biti sposoban staviti se u tuđu kožu.

moram priznati da me je ovaj tvoj post prosvijetlio na neki nacin, iako se u cakre razumijem kao hrv. vlada u vodjenje drzave. ipak, kada usporedim termine nekih 'otkrica' i dolaska na svijet upisanih posranaca, moram priznati da mi je tvoja, nazovimo je teorija, bas super
e pa hvala kolega

Kažeš, ti nisi ratnik, i niko ovde nije ratnik. Pa kako onda, pobogu, znaš kako je "pravim" ratnicima?

Ne vredi, moraće da padne jarac, ili svinjče, bar.

Nemam pojma kad.
Ratnik se postaje valjda kad se živi po ratničkim principima. Što znači kad se za to ima motivacije, znanja i energije. Odlika ratništva je besprijekornost, trezvenost i preustroj energije ratničkim tehnikama. Čovjek nije ratnik no ratnik je i čovjek.

mozda te nisam razumio, ali meni moji majmuni vjeruju, a takodjer me i razumiju, uglavnom zbog, kako kazes, pameti i energetske razine. svejedno, ja ih smatram najobicnijim majmunima, kao i sebe, na kraju krajeva. da ne bude zabune, tebe takodjer smatram majmunom, iako naprednijim

Nisi me razumio. Govorio sam općenito no svakako vrijedi i za tebe. Razmisli malo bolje ako možeš. Niti ti vjeruju niti te razumiju.

Možda samo pretpostavljam?

No to ti je nešto kao ona "sad znam da ništa ne znam" uzrečica. O ratništvu znam dovoljno da bi mogao reć kad to nisam.

Izvini što te gnjavim, nego, evo ti predlog. Posluži se sanjanjem da bi se prisetio sebe kad si bio mali. Proživi još jednom neki deo svog detinjstva. Probaj da vidiš šta je verovanje, a šta razumevanje za decu.

jebiga, izgleda da bolje ne mogu. ako ti se da to malo pojasniti bio bih ti zahvalan. možemo preskočiti dio o ostalim sisavcima i inima, u kojih mladunčad vjeruju i razumiju jedino roditelje, i odmah preći na ljude. mene ovo stvarno interesira, pa te molim ako može detaljno, thnx.

Ma to je OK, nisi. Valjda nećeš ni znati kad budeš, pa se zalažem za uvođenje obrednog jarca, čisto da se zna. Ako je odurno, može se žrtovati i neka biljka, recimo, maslačak?

Malo mi je žao i tog jarca. Njega niko ni da pita jel ratnik, il nije?

Mali komenar na diskusiju:

Sam život je najidealnije delo božanske kreacije. Čovek kao roditelj približava se božanskom kroz sam čin stvaranja novog života. Time potvrđuje svoju pripadnost kreativnom principu i potvrđuje sopstveni kreativni princip, kao deo univerzalnog.

Kreativnost je u tom činu najsnažnija, i očitava se kroz neku vrstu roditeljskog instinkta, koji je zapravo samo delić koda koga svi posedujemo, ali koji se usled zatvorenosti te srčane čakre, kod raznih ljudi različito ispoljava.

Ako pokušamo da shvatimo da smo duša koja je na ovaj svet došla da bi naučila svoju lekciju, onda i kao roditelji moramo shvatiti da je i naše dete duša koja je takođe došla na ovaj svet da bi ispunila svoj životni zadatak, i da je na nama da joj u tome pomognemo. Trebalo bi pritom poznavati i razumeti sebe i svoj životni smisao, da bi mogli i sopstveno dete podučiti. Roditelji su pomagači, oni služe i ispunjavaju svoj božanski princip kreacije i dete je njegovo delo. Koliko smo u stanju da služimo sebi kroz ljubav, poštovanje, razumevanje, kroz znanje, samospoznaju i vrednovanje božanskih principa, utoliko smo spremniji da služimo i druge kroz ljubav i poštovanje drugog. I to bi bilo približavanje principu bezuslovne ljubavi.....

Nažalost kroz svakodnevni živoz koji nam namešta prepreke, učimo i mi zajedno sa svojom decom, i od svoje dece. I to je uzajaman proces. I ne bi ovde trebalo govoriti o krađi energije. Ona se manifestuje, ako nismo ispunili sopstveno srce ljubalju (srčana čakra) ili je nismo u adekvatnom obliku i meri dobili od roditelja, pa onda počinjemo na nesvesnoj osnovi da gajimo očekivanja od sopstvene dece.... Ona su samo ogledalo nas samih.... Reaguju baš onako kako bi trebalo da bi nam ukazala gde grešimo, gde treba da se zapitamo kako dalje, šta nama još ne dostaje, kako razvijati sebe. Svaki razvoj sopstvene ličnosti i uzdizanja i čišćenja sopstvene duše nesvesno se očituje na deci. Proces može biti i obratan. I deca utiču na sopstvene roditelje, pa u nekim svojim zrelim godinama svakim višim korakom na stepenicama razvoja, energetski utiču na razvoj sopstvenih roditelja.... Enegrija samo kruži... Svi smo jedni drugima učitelji, i svi smo još uvek i oduvek i ubuduće učenici....

I to je tako.... Idealnog nema.... Moramo se ponekad zapitati da li mi trošimo sopstvenu energiju tapkanjem u mestu, i usled nedostatka osećanja odgovornosti, dođemo u situaciju da naše male vragolane "optužimo" da nas crpe energetski... Takav je život danas, suviše nepet i dinamičan, da nemamo dovoljno vremena za sebe, za svoju revitalizaciju...ali zar nije dovoljno da ih pogledamo u njihovoj maštovitoj igri, što imitacija, što malih nesvesnih kreacija, pa da nam se energetski balas vrati.... To je ljubav....

Samuraj je ratnik, ali znači onaj koji SLUŽI.... koji čuva i neguje.... Bogami, biti roditelj danas, i uopšte.... samurajski je to posao.... Služiti svrsi.... Služiti sebi i drugima.... Služiti Bogu, ako vam odgovara ovaj izraz.... Ali izraz ljubavi najviše se približava izrazu služiti sopstvenoj svrsi postojanja i postojanja onoga što smo stvorili.... Služiti ili davati....svejedno... naša je samo ono što dajemo.... činimi se da je poenta u tome....

Pozdrav....

Oho, naše dežurno gunđalo, žrtva nagualskog zlostavljanja iz mladosti i podjebavač sa strane se udostojio napisat i par redaka koji nisu podjebavanje sastrane? Zapravo i nije loše uopće. Nisi ti ni tako blesav kao što bi nepažljiv netko mogao zaključiti A šalim se malo. Lijep opis funkcioniranja osobnosti i načina kako zakrivljuje mjehurić oko sebe. A mogao bi ti i češće nešto napisat i kako se ono kaže "konstruktivno se uključit u raspravu" mada nekako mislim da nisi takav tip. Nije baš da znaš sve što misliš da znaš a postupaš kao da znaš no da je to zločin, svi bi bili mrtvi. Samo ti piši i dalje i čuvaj nas lovče ne lavove. Mislim da si ovdje vrlo koristan. Govorim u svoje ime naravno.

Lijepo rečeno i objašnjeno. Volim ženski kut gledanja na stvari, bliži je centru.

ma daj... ulizujes joj se jer se kao svaki pravi ratnik bojis zena!
ja sam joj bas htio reci da je ovo jedna muska rasprava o roditeljstvu, i da nas ne tlaci!

Meni je to tako samorazumljivo da mi je problem to artikulirat. Nitko od ans nikom ne vjeruje niti ikog razumije samo je to kod djece još izraženije jer je jaz veći. Recimo kad im tumačiš da ne smiju dirat struju. Stavi se malo u njihovu kožu, tu je ključ. Oni ne znaju što to jest ni koje su posljedice osim ako ne nauče kroz iskustvo. Da im čak pokažeš nekog tko doživljava strujni udar samo bi djelomično shvatili. Šta se tiče razumijevanja: Moj stariji sin je taman počeo govoriti, pazi sad ovu situaciju, i gurao je prstić u neku mašinu. I sad kažem mu ja: nemoj tu gurati prstić, odrezat će ti prstić. On: ništa, i dalje gura. Ja: zgnjačit će ti prstić! On: ništa, i dalje gura. Ja: POPAPAT ĆE TI PRSTIĆ! On: Aaaaaa (zvuk shvaćanja) TO! TO! TO! (prijevod: zatvori, zatvori, zatvori, mašinu naravno) Tek je sad shvatio. Razumiješ? Oni ne razmumiju što je to opasnost, oni ne razmiju zašto moraju bit "dobri", oni ne razumiju zašto moraju jesti, učiti, spavati na vrijeme, i sve ostalo što im mi pokušavamo utuviti u glavu. Ne shvaćaju i ne vjeruju ti. Kad pokušavam sinu pokjazat da nauči koliko je udica oštra (nema ni 2 god) on se boji i ne da mi ruku, jer već kuži. Ne vjeruje mi jer me ne razumije. Shvaćaš?

hehehehe....

Ne mogu odoleti.... moram da odreagujem.... Sladak si
Ops!!! Izvinjavam se... nisam imala pojma da sam upala u muški klub....
Ovo me potesti na film Moja Afrika, neki bi rekli, pravi ženski film.... Kad Karen (Meril Strip) upada u muški klub... hehehehe....



heheh, ko se boji vuka još...tri za groš, tri za groš.... ????
Ali ima vremena, postaćeš ti pravi ratnik.... Ali kad upoznaš i zavoliš onaj ženski princip u sebi... što bi rekao čika Jung - svoju Animu...
Tada će ti biti svejedno.... bićeš roditelj... "Bićeš čovek sine moj" - Kipling

srdačan pozdrav

Vidiš što ti je žensko, odma se raznježi. I baca cvjetiće i srčeka uokolo.

A ti se i dalje ulizuješ...

Ma, naravno....

Žene znaju šta vama treba....
Svako dobije ono što traži... pa čak iako ne zna šta traži....
Nečujni vapaj za smislom.... Bog je veliki....

Evo još malo
I dosta od mene... hehehe.... inače ću vas razmaziti.....