Dragi ili draga kartikeya,
Bio sam i ja mlađi, a predpostavljam da si ti vrlo od mene, te sam se tripovao sa raznim glupostima, tražio sebe u ovome i onome... verovao da postoje oni koji vide bolje i jasnije pa im verovao da se covek sastoji od 100 tela, suptilnih, da se životinje sastoje iz 99, biljke od 98...... lupam sad, verovao u ovo i ono, u krivicu i karmu, u greh i poniznost...
Ali ćovekk stari i umara se...
Shvata da je sve JEDNO=svejedno...
Znas mozda sve to postoji, a mozda i ne... "mudraci proucavaju zivot dok ga budale prožive" (kako sam se samo ljutio na one koji bi mi ovo citirali, i nikad nisam slusao iskusnije, ali to je normalno, svako mora sam da shvati)... Sada se kajem samo za protraceno vreme, inace konacno sam srecan jer znam neke stvari. Konacno znam sta je ljubav, znam stra je prijateljstvo, znam sta je smisao života. A tako sam se bojao da nikada neću spoznati ove stvari.
Vidi ovde kisi vec par dana, nemam sta da radim, i zabavno mi je ćaskanje. To je jedini razlog sto sam ovde... Ali znam još nešto. Kad nisam bio takav kakav sam sada, smetalo mi je što neko argumentima rusi moji neargumentovani svet... Drzao sam se toga što sam želeo, i zdušno branio svoj stav... Kada bih otišao kući (jer ranije nije bilo dostupnih računara za forume) ja bih ludeo što nisam uspeo da tom nekom dokažem da sam u pravu. A ono što je smešnije bojao sam se i da razmislim o njegovim argumentima jer su bili isuviše verovatni. I tako godinama. Čitao sam i čitao. i čitao... Tražio istinu a bila mi je pred nosem. Tražio učitelje...One uzvišene, prosvetljene majstore,"suptilne naučnike" kojima znanje dolazi "samo od sebe", te oni pišu o Bog zna kakvim teorijama... Nemoj da misliš da ja ne verujem u ono što ne vidim, ni vazduh ne vidim pa u njega verujem... Samo, ne verujem u sve te učitelje i teorije... Sve je to ispiranje mozga... I pre ili kasnije svi će to uvideti... A razlog zbog kog sam ja ovde i majem se i pišem o tome jeste što volim prozu i poeziju, volim maštu... Čak se i bavim time... Ovo je era u kojoj je to najzanimljiviviji pravac. Nekad su samo deca volela bajke, sad ih volimo svi... I to nije loše, jer ja ih prvi volim... relaxiraju me, zabavljaju...
A opet, odkud znaš, možda sam s razlogom ovde i imam neki cilj... Možda namerno intenzivno iznosim svoje predstave jer znam da su ljudski umovi perverzni, i da će u silnoj težnji da mi kontriraju, upravo činiti ono što ja želim i postati ubeđeni u ono što ja želim da budu a u ta ubeđenja uneti strast kojom ih brane i tako ih još više pojačati... Zar niko o tome ne misli... Zar vi verujete internetu??? ... Zar se sve to ne svodi samo na veru... dakle religiju... Verujem da je ovako, verujem da je onako... na poverenje...
Primera radi sam to rekao, ne kažem da to i radim, ali ko zna

Vidite ko je ovde zao. Da li ja koji tvrdim da su sva biće jednaka i da sve jedno ubijamo da bi jeli (i ne zaboravite uvek ponavljam, i one insekte koji stradaju i od vegana), ili neko ko tvrdi da se smeju jesti biljke bez posledica po nasu karmu i duhovnost... i da su njihovi životi manje bitni, ako i životi onih komaraca, muva i sl, što ih ubijate jer im nije medsto u vašoj kući ...
Ko je više zao, da li onaj koji priznaje svoju odgovornost za živote koji su položeni zarad njegove hrane ili oni koji to odbijaju da priznaju, i preuzmu odgovornost?

Nadam se da je većina onih koji tvrde da je ovo ili ono bolje sa sela i da su živeli u prirodi... Jer se takvim životom može više spoznati... Tada bi mogli da osetite šta je šta...
Meni najviše drži vodu ona duhovnost koja se druži sa fizikom... a sve je to samo filozofija... poetika...i ima estetsku svrhu u životu ali nikako ne i malu...

Hoću da kažem, suština je ta, život je kratak, i ja ga neću protraćiti u strahu zbog zabluda i čekati sledeći život pa sledeći dok se ne rešim fizičkog tela ( ), verujem da je Bog znao šta radi kad me je poslao ovde i dao mi da živim i zabavljam se... To je kad se radi o veriu, a kad se radi o hrani, ja se potpuno slažem sa vama, i ne vidim u čemu je problem, samo što se ne slažem sa vašim nazovi-argumentima o manjem značaju života biljaka, insekata, i slično... Mislite kao deo prirode, a ne projektujte nečije perverzne misli, ili se poistovećujte sa SF romanima... mada sve je teže razlučiti šta je šta... jer... internet je čudo...

Kad smo kod svega toga... Moram da priznam nešto. Slagao sam. Juče, kad sam rekao da sam pročitao topic "vegeterijanstvo i spoznaja"... ali ne namerno... Mislio sam da se radi o drugom jednom topicu. Sad sam počeo da čitam taj topic, i zato se želim još jednom zahvaliti hybridu, što mi je na njega ukazao... Evo već sam kod 6 ili 7 strane... I ista priča... Čak vidim iste reči koje sam ja rekao ili imao nameru da kažem, kod nekih učesnika tamo. Verujem da nisu badava administratori, jer su jako iskusni... Svi argumenti o nevinosti biljnom ishranom, ili slično, odnosno većoj ili manjoj vrednosti života bića, te podele na nekakve stepene njihove "visine" sa duhovnog aspekta su dogmatske prirode. Nešto poput ovoga: I Bog stvori Adama, i dade mu ime Adam, i od njegovog levog rebra stvori mu ženu.....".
I tako...
Srećno
Vidimo se, ipak mi je lepo ovde...bar dok ne izađe sunce... i zgreje malo...
(kako je sladak ovaj mali smeško koji maše.... uvek me oduševi...)

Tačno.


Takođe tačno.
Uzgred ja nisam nacije čiji jezik koristim, gledano sa aspekta normalnih ljudi. No istina je ta, da je najveća svetska glupost ikada, gledanje na nacionalne razlike, to jest kulturološke, rasne, jezičke i slično. To je zaista prava neoprostiva glupost. Ali šta je tu je. Ja mogu samo da počistim ispred svoga dvorišta, ali ako što veći broj ljudi počisti ispred svojih, biće puno čistije
To sa diplomama je takođe tačno, ali, ima jedno ali... inteligencija ipak prirodno stavlja ljude u različite položaje. Neko su jednostavno sposobni uočavati i najfinije distinkcije dok drugi ne uočavaju ni one najočiglednije, jedni sve i najkomplikovanije probleme reše brzo neki ni najjednostavnije ne mogu ni za duže vreme. To je jedina razlika među ljudima. No, čak iako ova razlika postoji, ni ona nije nikakva smetnja niti išta determiniše.
Čak i sa fizičkog aspekta važi ono što si primetio/la sve je jedno=svejedno. Dobro sad, problem je u nesavršenosti našeg sistema komunikacije, pa se reči mogu shvatiti na milion načina... ali opet šta je tu je... De Melova filozofija je extra. Prvo mi je, kada sam se prvi put sa njom sreo pre neku deceniju valjda, bio strašan i neprihvatljiv, ali sam kasnije shvatio...

Pozdravče za moju braću, jer mi smo JEDNO...

Drago mi je sudjelovati na ovom forumu a posebno mi čitati između ostalih tvoje postove Baki.
Nisam baš toliko mlad ali sa duhovnošću sam počeo u sedamnaestoj godini pa sve do danas, prošao sve i svašta i nekajem se zbog ničega, duhovnost je moja alfa i omega i nemogu zamisliti život bez nje.
jednostavno sam takav imam neutaživu želju za znanjem i novim spoznajama, primjetio sam da što više imam duhovnog znanja to postajem ravnodušniji prema ovom svijetu, neke stvari koje su me prije ilil živcirale ili zadovoljavale sad sve manje utječu na mene, mogu sa pravom reći da je to dobar osjećaj. Moje potrebe su se svele gotovo na minimum, želje za posjedovanjem nečega polako ali sigurno kopne. Više djelujem kao promatrač nego aktivni sudionik, odgovaram isključivo na pitanja a ne kako mnogi danas rade daju odgovor na nepostavljeno pitanje što sugovornika dovodi u pat poziciju jer kako netko da razumije odgovor ako nije postavio pitanje.
Ili još bolje nebacaj bisere pred svinje. Dobro si rekao dok mudraci istražuju život budale ga žive, ali nezaboravi da su ti mudraci nekad davno bili iste te budale pa im dojadio takav život i okrenuše se sebi. U ovom svijetu nepostoji užitak koji nedosadi iz prostog razloga što je materijalan, prolazan i nemože ispuniti dušu.

Svi mi moramo proći golgotu ovog svijeta, probati sve i svašta, biti svatko i svašta dok neshvatimo da nam nije mjesto ovdje, šta biser ima tražiti u blatu?

Iskreno na ovo nemam reči. Gotovo sve je kako si naveo. Boldirane rečenice su i moja lična iskustva. A podvučena rečenica... pa vidi... u redu je iznositi svoja mišljenja ako su vezana za temu razgovora i čak ako i nisu konkretni odgovori, jer ovo i jeste to, razmena pogleda na svet... Teško je da ovaj forum može biti poput na primer nekih tehničkih, gde zaista imamo jednog tehnomanijaka za genija (ili više njih) i onda svi mi ostali, poput žutokljunaca, ponizno molimo da nam on pomogne u rešavanju nekog problema i da nam potrebne odgovore. U ovim stvarima nema pametnijeg i onog manje pametnog. Svi samo ćaskamo, razmenjujemo slobodna mišljenja...
Ali ako se stvari pišu samo da bi se neko provocirao ili samo da bi se pravio pametan onaj ko piše, onda je to pogrešno, vrlo.
Ima onih koji obožavaju da upadnu na temu, i ništa vezano za temu ne kažu već samo direktno i ciljano citiraju nečije reči a ispod citata se ismevaju i suptilno ili čak grubo vređaju. To je bolesno, i ne treba se ni tada ljutiti, jer to su jadne duše koje traže malo pažnje i malo ljubavi, koje teže za prihvatanjem, za potvrđivanjem.
Naravno, uvek može pogrešno da se shvati nešto što je rečeno. Tako je bilo i u školi, naučiš iz udžbenika nešto i misliš da si shvatio baš onako kako je onaj ko je napisao i hteo, ali ti onda nastavnik kaže da si pogrešio... Zato treba imati tolerancije, strpljenja... a ne odma skočiti u odbranu ili napad... ali mi i nismo takvi, pričam uopšteno...jer znam da isto misliš.

E sad, zašto sam se ja toliko raspisao na ovoj temi, za raliku od drugih tema, i protiv svoje prirode... osim što sam pomalo ubija vreme , jeste taj, što sam ja seljak u srcu i duši. Rođen, rastao i poske faxa se vratio u selo. Planinsko, neurbano selo, siromašno u tehnološkom smislu. Jedva ima struje i telefona, i to sa čestim kvarovima. Nisam srećan što je tako sa strujom i komunikacijama, ali sam srećan zbog načina života... Sva ide bez pritiska. Lepo i nestresno. Rastao sam sa biljkama i životinjama. I još kao mali sve to jako zavoleo. Ne znam zašto i šta je uzrok tome, ali oduvek sam smatrao da su i biljke isto tako žive kao i mi i životinje, da isto umeju da misle i osećaju i pate. Čak sam ih više, za nijansu, voleo od životinja. I tako, dok bih gledao kako neko lomi granu trešnje sa plodovima, umesto da samo pobere plodove, mene bi srce zabolelo. Ili kad bi se neko popeo na istu, i sve je raščerupao . Ili kad bi neko pobrao cvetove da bi ih stavio u vazu. Ili polomio lozu vinove loze... Ili samo bezveze polomio granu bilo kog drveta ispod kog bi se u tom trenu našao, jer mu je smetala umesto da se pomeri. Ili kad bi pljeskali muve samo jer ih nervira njihovo zujanja i letenje po sobi, ili pauke i slične jezive bube zato jer ih se plaše. Ili kad bi ubijali zmije samo zato jer ih se boje, a da ove čak i nisu naročito opasne i nimalo otrovne (poput slepića i pitona), ili čak ubijanje otrovnica koje su samo videli, a da ih ove nisu ugrožavale na bilo koji način.
Vidi, moj drugari su lovci i ribolovci, to se ovde smatra muževnim. Misliš da se ceni muškarac koji se potrese da čak i pomisli na klanje praseta? Ja sam jednostavno izrod, i to spontano. Jer sam takav bio iako su na mene od malih nogu uticali suprotno. Jedina životinjska duša na mojoj savesti jeste (mislim baš direktno) zečić koga sam slučajno ubio, dok sam bio po drva (suva, drva koja su sama popadala od starosti, takva drva su bolja jer suvo bolje gori, a + ne moraš nikoga da ubiješ), skotrljalo se drvo i nastradao zečić koji se krio blizu. Možeš misliti koliko me je to bolelo, i da sam imao istu grižu savesti kao da se radilo o čoveku... I tako, kasnije, kad sam (ja sam još sa 13god pre oko 20god počeo da se interesujem za matafiziku, jer sam slučajno imao u kući par knjiga) počeo malo i da čitam i učim, još više sam počeo da jednako gledam na sva živa bića, i sve više se pitao jesu li i nežive stvari možda, na neki naćin žive jer i sa njima se može komunicirati... Tako da, evo, i dan danas, polomi granu predamnom, ili ubij muvu ili pile, ja se isto osećam, boli me... steže mi se u grudima, i stomaku. To je jedini razlog zbog kog sam se uhvatio za tvrdnju da su meni biljke, ljudi i životinje (sve skupa od najsitnijih do najkrupnijih) jednaki i njihovi životi jednako vredni. Stvar je samo u izboru kako se na njih gleda, u programu koji nam je u "glavi"... zar ne...
I tako...

Puno pozdrava i sve najbolje iskreno i prijateljski

PS, i je čitam sve postove sa jednakim poštovanjem i interesovanjem i svi su mi zanimljivi jednako i puni pametno rečenog...

Pardon.... često se desi da se po dvaput pojavi isti post... ne znam u čemu je problem, ali desi se...bilo bi dobro da postoji opcija brisanja ovakvih grešaka, da se ne bi gomilali nepotrebni textovi... Ali šta je tu je... Ja sam ponovljeni post zamenio ovim izvinjenjem, pa oprostite
PozZz

Sve ovo što si doživljaao na selu to jest u primitivnoj sredini i sam sam osjetio na vlastitoj koži, gdje sam bio dosta dugo izoliran i šikaniran samo zato jer drugačije razmišljm. Budalastim ljudima smetaju ljudi koji imaju zrnce soli više u svojoj glavi i koji ukazuju na bolne točke ovoga društva te na taj način pobuđuju ljudsku savjest. Na žalost bio sam jako mlad i nisma to mogao upotpuniti, znate kako je kad nešto vidiš što drugi nevide, ti im pokušavaš otvoriti oči a kad oni slijepi ili vide al su daltonisti. Na kraju shvatiš da nije na tebi da ih mijenjaš već samo da im ubaciš bubu u uho i čekaš, shvate oni gdje su pogriješili te sa vremenom neke stvari počnu ozbiljnije shvaćati, vjerujte ovo je isprobana metoda.

Kad god se pojavi neka za njih nova ideja prvo što naprave odmahuju rukom i podsmijavaju se, zatim kasnije grčevito napadaju braneći svoja uvjerenaj a kasnije počnu krišom prihvaćati ne cijelu ideju odjedanput već dio po dio. Veliku prepreku im stvara takozvani lažni ego preko kojeg teško prelaze.

A što se tiče jedenja mesa svatko treba postupati po sopstvenoj savjesti, ubijanje i klanje životinja je svakako loš i nehuman čin ali ne i zabranjen. Nije zabranjen zbog slobodne volje koju nam je Bog dao, da je drugačije nebi bilo govora o tome. Ako je Bog čovjeku dao slobodnu volju nevidim razloga zašto bih čovjek čovjeku uskraćivao isto namećući neka vlastita uvjerenja i misaone forme.

Po kozna koji put ću skrenuti pažnju na to da neželim nikome popovati već samo želim podjeliti sa drugima vlastita iskustva te čuti i druga, na taj način i sam učim. Razmjena je jako bitna.
Sudjelujem na nekoliko foruma, neki su otvorenog a neki zatvorenog tipa ali uglavnom ih biram. Čak više volim da pratim nego da sudjelujem, tako bolje učim. Pa nije Bog zalud dao čovjeku dva uha a jedna usta, više slušati a manje pričati, ha, ha.

Nisam hteo da citiram ceo tvoj text da ne bih bespotrebno činio stranicu velikom, pa sam citirao samo one rečenice koje si naveo a koje se potpuno slažu i s mojim iskustvima. Sličniji smo nego što sam mislio
Inače čitav tvoj post je po meni i mojim shvatanjima i skustvu potpuna istina i lepo napisan.

Puno te pozdravljem srodna dušo
Čujemo se....

NEŠTO SAM ZEZNUO PISAJUĆI PROŠLI POST, NEZNAM KUD JE OTIŠAO ALI VIDIM DA GA NEMA OVDJE PA ĆI GA PONOVITI.

Mir i ljubav svima, pozitivna misao je stotinu puta jača od negativne stoga nam je Kreator ili Bog sa velikim B dao veliki kredit koji trebamo iskoristiti.

Meni je iskreno žao mnogih duša koje će morati ponoviti 3d. ali to je za njihovo dobro.

Tek kad shvate da ovaj svijet nije ništa drugo doli raj za budale tad će početi njihovo buđenje.

Sa svime se slažem osim s ovim (a možda samo branim sebe ). Ja mislim da nam je Bog dao ovu lekciju (život) u ovoj školi (svetu) da bi je učili u radosti i sa ljubavlju prema njoj - i lekciji i školi... i naravno, kao šro si rekao, i svim našim školskim drugovima... ostalim đacima... Nama treba da svi školski drugovi budu jednaki... da isto na njih gledamo... bilo da nekome škola ide lošije a nekome bolje... profesor (Bog) je tu da nas ocenjuje...jel tako
Haha... nikad nisam voleo školu
Šalim se...
pozdrav
PS
Ubiće nas neko od moderatora... mi se baš raćaskali
Ma carevi smo

Od vas dvojice se ima što naučiti. Svaka čast na postovima.Sumnjam da će moderatori intervenisati, hehehe

Nego sam htio da kažem da sam glasao dva puta sada 1 mesojed 1 biljojed i mogu opet.

To što ste vi doživljavali u životu na selu iskusio sam donekle devedesetih. Djetinjstvo sam provodio na relaciji grad-selo. Sretna okolnost je bila pa smo se preselili na salaš '93 jer selo (mojih roditelja) baš i ne gotivim, tamo svak zabada nos u tuđu avliju. Ima i predivnih ljudi ali premalo. Život na salašu je već druga pjesma. Još je iza bila šuma. Milina. Sad me tako vuče da se preselim negdje u prirodu, ravnica ili planine nebitno, osjećam da mi je mjesto tamo, u prirodi...

Žitelji ruralnih područja su jednostavniji za razliku od građanskog puka koji je dosta kompliciraniji i ponešto obrazovaniji (barem je do sad bila praksa). Ono što nedostaje ljudima sa betona je kontakt sa prirodom.
Zbog ekonomskih problema život u velikim gradovima postaje sve nepodnošljiviji, te se nemali broj obitelji odlučuje za povratak na selo (barem oni malo pametniji). Hrana postaje sve skuplja i nekvalitetnija te je krajnje vrijeme za odluku želimo li raditi po 10, 12 i više sati dnevno samo da bi poplaćali razno razne namete i prehranili se i da nam na kraju mjeseca neostane niti prebijena para a što je gore da preživljavamo na kredit, ili sa puno manje truda i rada živjeti negdje u prirodi bez stresa i sikiracije šta će biti sutra.
Probajte si zamisliti da na selu radite svaki po 10 sati, mogli bi ste prehraniti nekoliko obitelji.
Priroda nam daje i više nego što je potrebno, sve je tu samo se treba sagnuti i pobrati.

Ali nažalost mi se iznova i iznova prilagođavamo matrici i trudimo se postati baterija koja ju napaja nesvjesni da ćemo kad im nebudemo od koristi biti odbačeni kao istrošena cipela.

Biti prilagođen duboko bolesnom društvu nije mjerilo zdravlja.

Istina kartikeya. Meni se impuls vraćanja prirodi pojačao u ovih godinu dana, a naročito zadnjih mjeseci. Za sad nemam gdje da odem ali počinjem da uviđam potrebu povrataka. Punih tri četiri godine imamo osjećaj da bi trebalo da se preselim u okolinu Užica, negdje na planinu, no nisam učinio ništa u tom pravcu...

...kod mene je vjerovatno laganje sebe proisteklo iz inercije, navike života u gradu i neshvatanja vlastitih impulsa, te straha od promjene. I da,... ne osećam se zdravim...ne sjećam se kad sam bio zdrav iskreno rečeno, bješe to davno...

Hvala na odgovoru kartikeya i izvinte na

a kada se dignem ujutro bacim pogled s terase na otoke hwar i korculu. pripremim nesto lagano za dorucak. za rucak pripremim nesto sto sam ubrao iz malenog, raznoraznim powrcem napunjenog wrtla, skuham caj/kawu i uzivam. popodne prosetam kroz sumu uz more, razmisljajuci o swemu sto (mislim da) znam/neznam, nawecer ponekad opicim teleskop prema meni nepoznatim (drugima poznatim) objektima uz laganu jazz glazbu sa strane, a kada me u'wati "ludilo" odem biciklom kroz makadamske putewe, dok miris borowa ne prestaje da me napaja...
jeste, lipo je biti u malom mistu. izgleda da mi je takwa karma, sta mogu..

Java druže, ja sam ti baš u takvom selu... mislim na salaš koji pominješ.... ovde su avlije i po hektar... šuma na sve strane... ma milina... od zvuka imam redovni i neizbežni cvrkut ptica... predivni....pa žubor potoka.... zrikavce... ponekad i vetar zasvira o grane i lišće... Milina... Inače, ne poznajem puno ljudi ovde... iako sam tu skoro čitav život (ako se izuzme oko 6 godina studija)... ja se jednostavno koncentrišem na sebe, budem ono što jesam... a kad neko i zabode nos ... ja to iskoristim da se zabavim .... Jeste, mogu ja i da budem isteran iz takta... ali retko... tolerancije imam kolko hoćeš

I ja sam se tako osećao u gradu... a da zaista i nisam bio bolestan... No dobro... i neko zeleno, mirno predgrađe, u sopstvenoj kući sa vrtom, nije loše... Meni ne mora obavezno da bude selo... ali poželjno je

Kartikeya... ovde kod mene ljudi se ne vraćaju u selo... nego sve više iz njega odlaze... još malo pa biće ljudi kolko prsti na ruci ... No nije baš tako, bar po mom iskustvu, sa proizvodnjom hrane... i radnim vremenom... Ljudi na selu, uglavnom rade od jutra do večeri... znači 10h za njih (nas) je čak i opuštancija... No lepo je to što si sam svoj šef, te uzmeš pauzu kad hoćeš, i radiš kako znaš i možeš. I najbitnije, sam proizvedeš svoju hranu...znaš šta jedeš, i ono najbitnije povezan si sa prirodom...na svežem si vazduhu... nema depresije, neraspoloženosti (neke ekxtremne) i slično... uglavnom su svi vedri...
Takođe, jeste ruralno mesto... ali iznenadićeš se ako ti kažem da su to uglavnom visokoškolovani ljudi... nema ovde puno ljudi... ali u svakoj 3. kući je inženjer, imamo nekoliko lekara, nastavnika, univerzitetskih profesora... No zatupljeni su oni koji slepo veruju u nešto... pa tako džabe tebi što si dr nauka, ako si zatvorenog uma, i slepe vere u sistem i "zvaničnu" istinu... uzalud tebi što si lekar... ako veruješ samo onome što piše u onim tvojim udžbenicima iz kojih si učio na faxu, a koji su iz 70-tih godina, i 7 puta prevaziđeni... Uzalud sve ako se zatvaraš u svoje zvono, ograđuješ svoju svest mentalnim zidinama... i veruješ da vinske mušice nastaju iz vina.... a buve od toplote... jel... lupam... ali primera radi.... Znam čoveka koji smatra da je pijenje vode na prazan stomak štetno, i da od toga možeš da se razboliš.... On je to davno pročitao u svojim knjigama koje je kupio još pre 40 godina... i to mora da bude tako... Čak tvrdi da ne smeš da piješ puno vode ako patiš od bubrega i visokog pritiska... jer će doći do zadržavanja vode u organizmu i pogoršanja simptoma... pa molim te... svašta ćeš čuti... No nije to vezano samo za sela... živeo sam u gradu oko 6 godina... čak i od vrlo pametnih i cenjenih ljudimi sam slušao razne nebuloze... I sve je to posledica slepe vere... kad god je neko u nešto 100% siguran on je već u zabludi I naravno... uvek postoji mogućnost da sam ja u većoj... zato vrlo brzo odustajem od ubeđivanja sa njima... A i ko sam ja... Možda sam zapravo ja taj koji sve vidi pogrešno... nikad se ne zna

bad.ass
sjajan si... pišeš baš lepe opise...

Pozdrav drugari, od srca...
Najbolji ste!

Potpisujem to što si napisao, istina je da još postoji migracija iz sela u gradove ali to je samo inercija kao rezultat masovnosti koja je pohodila čitav niz desetljeća unazad.
Kao što rekoh vraćaju se prirodi ljudi koji ipak imaju koji kliker više u glavi, pa neko mora probiti led, naravno da ima i onih budala koji će pošto poto gledati da ostanu u gradovima makar jeli jedanput na dan, ali njihov život njihova stvar neka rade sa njim što im je volja ja znam što je meni za činit.

Ovdje gdje sam ja sela su mahom poluprazna, ljudi koji se bave poljoprivredom na veliko sustav namjerno sabotira, neisplaćuju im se novci za mljijeko po nekoliko mjeseci, kasne državne premije i poticaji guše ih na svakom koraku dok se za to vrijeme na televiziji plasiraju laži kako Hrvatska mora uvoziti mlijeko za vlastite potrebe. Čovjek se onda zapita pa tko tu koga j...

Treba preživjeti ovo prelazno razdoblje i ostati u balansu, znate i sami tko su kreatori ovakve smišljene politike, stoga glavu gore. Najgore u ovom svemu prolaze oni koji neznaju ništa o tome, nemogu da shvate da se vlastodržcima živo fućka i za njih i za njihove jadne životiće kao i njihovih obitelji, još uvijek gaje neke sulude nade o nekoj boljoj budućnosti te da će se stvari srediti same od sebe, neshvaćajući pritom da će počinjenu štetu morati sami popravljati.

Malo sam skrenuo sa teme al nemojte zamjeriti, hoću nadodati još da hranu treba proizvoditi isključivo za sebe i za svoju obitelj, višak radije podjeliti a ne hraniti sustav nadajući se nekoj dobiti, od njih možeš samo dobiti tešku boleštinu i polaganu smrt i ništa više, to je kao da sa vragom tikve sadite.

Ahhh... Cekaj da obrisem bale sa usta.

Evo moja varjanta.... Mislim da smo blizu:
Ja recimo se dignem svako jutro oko pola pet i onda u mom zgodnom stancicu od 30 m2 popijem kafu blejaci u zid.. jer televizor nemam, jer ga necu. To sve ide uz opustajuci zvuk prvih jutarnjih autobusa, jer hvala bogu imam stanicu ispred kuce sa obe strane ulice.
Taj divni zvuk starih raspalih motora autobusa stvara interesantne vibrazije u dubini mozga.
Nakon kafice krecem na posao i krocim na mekani asfalt ispred kuce. Prolazim pored niza antickih kontejnera koji od toplote evaporiraju ukus budjavog truleza. Stizem u grupnjak interesantno nakostresenih, namrgodjenih, pospanih i nekim cudom nezadovoljnih lica i cekam autobus koji naravno nikako da dodje. To cekanje otvara prostor za uzivanje u okolini. Moze se primetiti razno djubre po ivicama ulice, a gore i okolo suma bilborda i reklama, prodavnice sa popustima i elegantno neuredjen skup ciganskih raspalih baraka nize sa druge strane poluiskrivljene zardjale ograde.
Naravno u punom autobusu imam priliku da se cesem i guzim sa gomilom ljudi koji se povremeno svadjaju. Vezbam ravnotezu i sposobnost da izbegnem da mi neko zgazi na stopalo kao i ja njemu.

Manje vise nije lose ni ovde u gradu ako ste isopaceni materijalista i bitno vam je da imate pri ruci kojekakve prodavnice sa losom hranom i nisko kvalitetnom robom jer para za nesto bolje, ne sekiraj te se necete imati.

U gradu izgleda da za zdravlje nije bitno da li ste vegetarijanac ili svegapomalojed jer je sve jedno sve fuš.

Ma ja'. Idila Danmagorez. Koji si ti sretnik. Prosto ti zavidim što ideš busom na posao. Meni su uskraćene te čari. Šta da radim kad sam iznajmio stančić od 20 m2 u centru da budem blizu posla i još stanujem kod garže za trolejbuse. Prava romantika. Sad se bavim treningom ne-spavanja i moram priznati da ide odlično. Kafići u silikonskoj dolini (džet-set pojilo u Bg-u) mi daju taj tanani šmek do tri, potom đubretari koji utovaraju flaše iz pojila do četiri a od pola pet ujutro nastupaja ta već rečena romantika škripuckanja trolejbusa. Naravno tu i tamo se omane pokoji alarm kola i po običaju vlasnik ima tvrd san. I neću se žaliti, pijaca sa zdravim plodovima što iz plastenika što iz klanica je vrlo blizu. Šta reći? Uživancija

...u tramvaju masa ljudi
bez pardona prste gazi
pritisnuti poslom, brigom
svako svoje dupe čuva, pazi...

Blago njima, oni imaju svoje trolejbuse i autobuse, a ja se moram voziti sam. (nesto kao u TLN kad cengic napada rudare na strajku pa kaze, oni imaju vozove i autobuse a nas po trojca se tjesnjamo u sluzbenom autu!!!)

Kad smo prije 10 godina trazili kucu, jedan od uslova je bio da nije guzva, te da nije u gradu, tako da sad zivim u predgradju koje je kao manje susjedno mjesto.

Naravno, bez TV-a (ili bar radija) ne trebas ni kontati da zivis, jer prva stvar ujutro koju moras vidjeti (cuti) je prohodnost puteva te naravno, kakvo ce vrijeme biti. Ljeti je super, ujutro puno ptica, raznorazne divljaci koja tamani sve vrste cvjeca i trave, tako da je uzalud sijati bilo sta. (bastu bih mogao imati jedino ako bih napravio staklenik) Nedaleko od kuce je farma, a najbliza trgovina je nekih 2-3 km. daleko.

A razmisljamo da se preselimo bas negdje na selo... (premda sam ja vise sa kakvu planinarsku varijantu - dakle druga drzava)

pametno...

Eto, o tome ti pričam... Seljak je danas u najgorem položaju, vidi, dođu ti i otkupe mleko za (recimo da se izrazim uopšteno da bi bilo jasnije, a ne u lokalnoj moneti) 8 novčanih jedinica po litru, a zatim ga pasterizuju i u toxičnoj plastičnoj (ali neizbežnoj) ambalaži prodaju za 36 novčanih jedinica, znači po više od 4 puta većoj ceni. Pitam se samo, šta to rade sa tim mlekom, pa mu cena od svežeg najboljeg koje su platili 8 jedinica, cena za pasterizovano i više ne tako sveže, skoči za više od 4 puta? (ne zamerite, ovo nisu najsvežiji podaci o cenama, već od onda kada mi je ovo privuklo pažnju).
No dobro... Hoću reći onima koji žive u gradovima i žale se na cene hrane, nemojte ni na kraju krajeva pomisliti da su za te cene krivi seljaci i da oni uživaju bogateći se, NE, seljaci žive ko bednici, a oni koji poseduju farme, koji proizvode masovno, e tek oni su nadrljali, jer su pod stalnim stresom i brigom, hoće li usevi preživeti atmosferske uslove, hoće li atmosferalije uništiti prinose, hoće li cena biti dovoljna da pokrije ulaganja i + donese malo zarade od čega bi trebali da se plate porezi, odvoji za buduća ulaganja (sledeću sezonu), plate troškovi za struju, vodu, telefone, zdravstveno i socijalno osiguranje...... I tako, na kraju svede se na to, ako se sračuna kolika je čista mesečna zarada, da taj seljak jedva ima platu jednog radnika na trafici...
Tako da... u pravu si... svuda je tako... par ovde u regionu...

Slažem se.... ali ne sa savremenim načinom života...