Hej, samo ako ne citas tuđe postove, postavlja se pitanje šta onda ustvari radiš ovdje?! A ovo za ''narušavanje privatnosti'' čitanjem tih postova ne stoji jer svako ovdje sve što posta, zna da će drugi pročitati!

Slijedeća stvar, puno si napisao, ali nista nisi rekao...prvo moras naći pitanje u sebi da bi dobio odgovor!
Inaće se sve svodi na ''mnogo vike ni za što'' kako kaže Šekspir!

I usput, nekako se čini da se previše mučiš sa pitanjem ''ja'' i ''ne ja''.... trebali bi manje same sebe doživljavati ozbiljno ako želimo napred. Kada se mučimo sa ovakvim pitanjima, doslovno se vrtimo u krug kao onaj hrčak kojega si gore opisao!

Ne možemo tražiti kruh preko pogače kako je rekao don Huan!

Neko se rodi pametan a samnom to nije slucaj i ja ucim i dalje nazalost na greskama.
Da je bilo koja druga tema u pitanju ja nebih imao osnove da trazim da se moji postovi brisu ali ovdje se pozivam na Kastanedu i odbacivanje popisa.To je sve,to je generalno razvezivanje a ne nesto po osobnoj liniji.
Stvar je vrlo jednostavna jer ja sve da napisem i stotinu postova necu uspijeti reci ono sto je Sah rekao u jednoj recenici.
Ili kad don Huan kaze da ako zelimo nesto da odbacimo ili usvojimo onda bi trebalo da to u potpunosti razumijemo.Pa ja bih mogao onda reci da sam razumio u potpunosti da moji postovi ne vrede pet para jer samo generiraju ono sto zelim suzbiti(osobno).Dijalog!
Ja tezim jednostavnosti a komplikujem i to je ta budalastina sto nemogu rijecima dohvatiti nesto izvan rijeci.
Ako sam rekao da ja znam da neznam onda ni to nemoze biti istina za mene jer kad bih u potpunosti znao da neznam onda bi to znacilo da moram znati TO sto neznam a time bih znao sve jer kako kaze Sah ako smo bilo sta u potpunosti mi smo apsolutni.Jedan milimetar ako je potpun on je isto sto i jedna milja,ne postoje razlike vec samo oni koji ih prave.Ono sto razlikuje.
Ko ovdje onda pravi razlike i zaziva ih?ni vise ni manje nego ja licno!
Pa sta da onda kazem nego da sam glup.

Nice je koliko znam poludio i zavrsio kao kokoska na brdu svoje pameti ceprkajuci i trazeci pamet a sasvim je vjerovatno da mu je bilo dovoljno jedno jedino zrno.Jedna jedina rijec,jer sve je u svemu.Ono sto je trazio bilo mu je pred nosom,ali od izobilja on to nije vidio i umro je gladan.
Tako i ja ne mogu da shvatim kako i zasto sam upao u igru rijeci kad znam da je sutnja zlato.

Sta drugo reci osim da kako si ko prostre tako i legne.U zivotu prijateljstva ne trazim,ona se dogode ili ne dogode ali sam zainteresiran za sklapanje ne-neprijateljstava.Nisam zainteresiran da nekoga jasim ali sam zainteresiran da mene neko ne zajasi po onoj biciklistickoj:gore pognut dolje gazi.

Toliko,registracija moze da se brise i nema vise filozofiranja.
Kazu da onaj ko previse govori o sexu taj ga vjerovatno ne upraznjava,barem ne u mjeri koja moze da pokrije raspone njegove maste.
Treba delati ili odrezati jajca.

samo da ti skrenem pažnju na nešto. / stavljam naglasak na "u potpunosti"/. ti već jesi APSOLUTAN, jer...




vjerovatno od silne želje da se izraziš, nijesi primijetio...

evo, evo razvezujem se ... samo nijesam mogao da odolim a da te ne obradujem

@Norma_l;

dobro je ako si uočio gdje si zapeo...ali ima mnogo toga jos za naučiti. Niko se ne rodi pametan, to su budalaštine. Svi smo mi budale, veće ili manje, nebitno! Rodimo se sa šansom da nešto naučimo ili ne. Sve što radimo su nova otkrića i lekcije! Put bez kraja.
Usput, ''popisi'' o kojima don Huan priča nisu riječi kojima se služimo, to seže mnogo dalje. To podrazumjeva naša vjerovajnja, obrasce ponašanja, uvjerenja, predrasude, misli i sve što nas oblikuje kao ''ličnost''. Sve to je potrebno odbaciti ako želimo dalje na putu ''bića svjetlosti'', ''ratnika'' ili ''navigatora beskonačnosti''!

Malo vezanog teksta:


»Čovek mora da bude odgovoran zbog činjenice
koja ukazuje na to da živi u tajanstvenom svetu«,
rekao je. »Svi mi živimo u jednom tajanstvenom
svetu.«
Klimnuo sam glavom potvrdno.
»Ne mislimo na iste stvari«, odvrati on. »Za tebe
je ovaj svet tajanstven, jer tebi su ponuđene samo
dve krajnosti, ako ti nije dosadno, onda ti je sve
krajnje čudno. Za mene je ovaj svet tajanstven zato
što je ogroman, zastrašujući, nepredvidljiv, nedokučiv.
Moja namera je da te ubedim da moraš da prihvatiš
odgovornost za svoje bivstvovanje ovde, u ovom divnom
svetu, u ovoj divnoj pustinji, u ovom divnom
vremenu. Želeo sam da te ubedim da naučiš da svakom
činu svoga delanja daješ podjednaku važnost, a
lo želim pre svega radi toga što ćeš ovde provesti sasvim
malo vremena, toliko malo vremena da nećeš
moći da posvedočiš svu čudesnost ovog predela.«
Bio sam uporan braneći svoju misao da je osećaj
dosade ili čuđenja nad svetom normalno stanje ljudskog
duha.
»Pa, dobro, neka je tako, ali na tebi je da to postojeće
stanje izmeniš«, odgovori on, ne unoseći nikakvu
dublju emociju. »Ako ne odgovoriš tom izazovu,
onda si ravan mrtvacu.«
Osmelio se da me upita da mu imenujem nekakvu
nedoumicu, nekakav pojam koji me u jednom određenom
periodu moga života prilično uznemiravao i
koji je zaokupljao moju pažnju. Odgovorio sam mu
da je to umetnost. Oduvek sam želeo da budem umetnik
i ta želja me nije napuštala godinama, pa sam baš
zbog toga bio istrajan i godinama pokušavao da se
potvrdim u umetnosti. U meni još i sad živi bolno
sećanje na moj očigledni neuspeh.
»Ti se nikada nisi osetio odgovornim za vlastito
postojanje u ovom nedokučivom svetu, primetio je
on, prilično naglašavajući ovu svoju tvrdnju. »Zbog
toga ti nikada nisi bio umetnik, a možda nikada nećeš
biti ni lovac.«
»Ali ja sam se radi te svoje želje izuzetno trudio.«
»Ne. Ti uopšte ne znaš šta to znači svojski se potruditi.
«
»Pa, ja činim sve što je u mojoj moći.«
»Opet grešiš. Ti možeš da pružiš mnogo više. Ti
jednostavno grešiš — misliš da gospodariš neograničenim
vremenom.«
Zastao je i pogledao prema meni kao da očekuje
moje reagovanje.
»Ti misliš da gospodariš neograničenim vremenom
«, ponovio je.
»Neograničenim vremenom? Šta je to što treba da
ostvarim u tom neograničenom vremenu, don Huane?«
»Misliš da će tvoj život trajati večito.«
»Ja uopšte ne mislim tako.«
»Pa ako je tako, ako ne misliš da će tvoj život
trajati večito, šta je onda to što iščekuješ? Zbog čega
onda toliko nedoumice oko promene?«
»Da li ti je ikada palo na pamet, don Huane, da
ja uopšte ne želim da se menjam?«
»Svakako da mi je i to palo na um. Ni ja nisam
želeo da se menjam, baš kao i ti. Međutim, meni se
moj život uopšte nije dopadao — bio sam umoran od
vlastitog života, baš kao i ti sada. A, sada u ovim
godinama, meni još ne preostaje mnogo od života.«
Maltene gnevno primetio sam da njegovo uporno
navaljivanje da promenim svoj način života nije ništa
drugo do puko zastrašivanje i proizvoljnost. Rekao
sam mu da se u potpunosti slažem sa njim, i to samo
na jednom odgovarajućem nivou, ali sama ta činjenica
da je on uvek bio gospodar životnog umeća i da je
baš zbog toga predočavao napor i pokušaj, sama ta
činjenica za mene je bila jedna neizdrživa situacija.
»Čak nemaš dovoljno vremena za ovo verbalno
nadmetanje, ludo jedna, shvati, nemaš dovoljno vremena
«, reče veoma strogo. »Pazi dobro, ma šta radio
sada, ovoga trenutka, možda je to tvoje poslednje
delanje na zemlji. Možda je svaki tvoj pokušaj poslednji
okršaj. Nema nikakve sile na svetu koja će
jamčiti da ćeš živeti još jedan minut duže.«
»Svestan sam toga«, odgovorio sam, uzdržavajući
se da ne prasnem od gneva.
»Ne, ti nisi ničega svestan. Kad bi makar bio svestan
toga da od tebe jednoga dana treba da postane
lovac. Bio sam zadovoljan pri pomisli da sam svestan
svoje predstojeće smrti, ali bilo je uzaludno govorili
ili razmišljati o tome, jer ja jednostavno ništa
nisam mogao da učinim da bih je izbegao. Don Huan
se slatko nasmejao i glasno primetio da ja nisam
ništa drugo do jedan komičar koji stvarima ovladava
mehanički, putem čiste rutine.
»Kada bi ovo, na primer, bio tvoj poslednji okršaj
na zemlji, ja bih mirne savesti mogao da primetim
da si ti jedan običan idiot«, rekao je on mirno. »Ti
traćiš vreme i poigravaš se svojim poslednjim činom
na zemlji na neki glup način.«
Jedno kraće vreme smo ćutali. Misli su mi potekle
bujicom. Razume se, bio je u pravu.
»Ti nemaš vremena, prijatelju, nemaš vremena.
Niko od nas nema vremena«, rekao je.
»Slažem se, don Huane, a l i . . .«
»Nemoj tek tako da se slažeš sa mnom«, opalio
je on kao iz rafala. »Bolje bi ti bilo da delaš nego
da prihvataš moje sudove tako lako i slažeš se sa
mnom. Prihvati izazov. Menjaj se.«
»Baš tako.«
»Da, baš tako. Promena o kojoj ti govorim nikada
se ne događa postepeno, ona se dešava odjednom. Ti,
koliko ja mogu to da osetim, nisi spreman za takav
postupak koji će te izmeniti u potpunosti.«
Verovao sam da izlaže nekakve oprečne sudove.
Ja sam mu na sve to odgovorio da ukoliko sam se
pripremao za promenu, to sam se svakako menjao
postepeno.
»Ti se uopšte nisi promenio«, rekao je. »Zbog toga
veruješ da se menjaš korak po korak. Ipak ćeš se
možda jednog dana iznenaditi neočekivanom promenom
kojoj nije prethodilo nijedno upozorenje. Ja znam
da je to jedini način i baš zbog toga moje interesovanje
da te ubedim ne jenjava.«
Ja jednostavno nisam mogao da istrajem u verbalnom
duelu s njim. Nisam jasno mogao da razlučim
šta sam želeo da kažem. Posle pauze od jednog
minuta, don Huan je nastavio da objašnjava.
»Možda bih ja to izložio na drugačiji način«, rekao
je. »Moj savet ti je da shvatiš da nam ništa na
ovom svetu ne jamči da su naši životi beskonačni.
Malo pre sam ti rekao da promena dolazi odjednom
i neočekivano, a isto tako i smrt. Šta misliš, šta bismo
mi mogli da uradimo povodom toga.«
Pomislio sam da mi postavlja jedno retorično
pitanje, ali njegove obrve se nabraše u jednom grču
koji je hteo odgovor, zahtevao ja to il' ne zahtevao.
»Živeti što je moguće srećnije«, primetih ja.
»U pravu si! A, da li ti uopšte poznaješ nekoga
ko je srećan?«
Moja prva, malne refleksna reakcija, umalo me
nije naterala da kažem »da«. Pomislio sam da mogu
nabrojiti nekoliko ljudi koje bih slobodno mogao navesti
kao primere. Međutim, kada sam malo bolje
razmislio, shvatio sam da bi svaki moj trud da ovo
objasnim bio samo uzaludan pokušaj da sebe oslobodim
optužbe, iznoseći ovakvu jednu činjenicu pred
svog sagovornika.
»Ne«, rekao sam. »Zaista ne znam.«

Zaista treba obratiti maksimalnu paznju na tekst koji je ispisan crvenim slovima a koji nam je preneo Infinity.To je od vrhunskog znacaja.
Svaki trenutak je trenutak borbe i to je to...nema jednostavno vremena za gubljenje.Sta je bilo bilo je...Napred dalje svi oni koji se preispituju,neka zaborave proslost.treba biti u sada i ovde.Sve je tu...Ovo se od srca odnosi na sve one koji se kolebaju , da smognu snage,da izvuku sve iz sebe i krenu dalje putem ka slobodi.Ma nema druge...Ostale mogucnosti koje su nam dostupne su bedne i jadne...

nat


nat,podsecamo se na tvoje zapazanje koje je zaista fantasticno!Kad god ovo citam ja se uvek iznova odusevim.
Situacije u kojima jedan isti lik preko vise nickova samom sebi dodaje,prekoreva ,pohvaljuje ili miri trecim nickom dva svoja nicka meni su toliko smesne da se od srca grohotom nasmejem.Zaista mogucnosti kombinovanja su tu neogranicene.To je prava umetnost...Medjutim siguran sam da se uvek moze bolje,vise i mastovitije...Pa,razgalimo se malo i nasmejmo,to je u krajnjem slucaju i lekovito...

Kad te netko razljuti itd,.. dovoljno je samo pomisliti na skupnu tocku i automacski se ravna.

Na taj nacin se stedi svjesnost!

Citam Aktivnu stranu beskonacnosti trenutacno, zanima me sto preporucate da procitam (od Kastanede) sljedece.
Mogli bi napisat popis Kastanedinih knjiga i uz svaku ukratko o cemu se radi da znam...
Evo popisa 10 njegovih knjiga (sa vala):

Aktivna strana beskonacnosti
Drugi krug moci
Moc tisine
Odvojena stvarnost
Orlov dar
Price o moci
Put u IXTLAN
Ucenje Don huana
Umece sanjanja
Unutrasnji oganj


peace

Mislim da je Unutrasnji Oganj kičma i sažetak skoro svega iz ostalih knjiga, a iako je sažetak ide dosta duboko u gradivo....
Tako da preporučam Oganj među prvima, bar bi ja to tako uradio i jesam tako slučajno uradio.

Koliko shvacam postovi se nisu brisali,znaci tvrdokorno se drzimo popisa i fiksiranja u vremenu,Sartreovog ladicarenja i sanducarenja,pecata,etiketa i zigova.
Slazem se da popis obuhvata mnogo sire od ovoga ali i ovo je ipak popis koji se obozava i kojeg se je tesko odreci.
Meni ipak moj razum sapuce samo ti valjaj klade ali ja sam Car.Evo ne mozes napisati ni jedan post a da me ne koristis!
I naravno ja koristeci razum neminovno moram da ga razvijam i ulazim u podrucje poznatog gdje rade diplome,diplomacija,hijerarhija,strebanje,sipanje iz supljeg u prazno itd.
Jebiga neko je rekao i to mora da je to,pa bilo je mnogo i Staljinovih sljedbenika jer rekao je drug Staljin.Sta sa time,u sta su vjerovali ti ljudi?
Ono sto ja ne mogu da obuzdam su rijeci koje su glupe jer one uvjek afirmiraju bas ono sto zelim osporiti.
Recimo Kastaneda je svojevremeno bio pravi bum,bomba,ali s vremenom on je vjerovatno postao poznanica,svrstan je negdje,definiran.
Kao sto je rekao da ne-rad ako se forsira postaje rad.Dakle ja ne zelim da ga forsiram,nek ostane nepoznanica i zato su moji postovi po mojoj procijeni stetni.Smatram da smece treba baciti u smece i tu ako proradi neka letjelica(metla) samo moze da bude bolje a ne gore.
Govorim samo o svojim postovima i u to ime i u prilog tome mogu samo reci:manje je vise a nista je sve.

Nema se sta reci i to je poanta cijele price,ali pokusati se moze i ako se ipak uvidi da prica nema kraja onda je treba srezati.

Meni se rijeci naprosto otimaju i sve jedna drugu hoce da pretekne i tu su odmah desetine postova koji bi kao nesto razvijali i onda nuzno obrazlagali jer sta sam zapravo htio reci.Mozda sam upao u podrucje vjerskog i ajme bogohulim,vid djavla,antikrist.
Pa tu su i druga podrucja koja se brane svim sredstvima,a zapravo se brani staticnost skupne tocke.
Kastaneda je rekao da je krutost skupne tocke zlocin,to je gazenje one male klauzule u ugovoru koja je zapravo najvaznija.
Jedan od razloga zasto ja zaista zelim zgiljati odavde je sto sam ja koristeci razum uspio da ga opet aktiviram i kao takav nemam sta reci osim da drobim poznatim o poznatom.
Mozda bi se i ova varijanta mogla ganjati do cistog razumjevanja ali ja za to nemam energije i uvjek dodjem na isto ma kakve god roshade i prestrojavanja pravio opet izroni:imati ili nemati energiju ili mozda ko ima jos ce mu se dati a ko nema.....!

Evo nesto sto sam nedavno cuo a nije vezano uz Kastanedu vec kroz spontani razgovor.Kaze:kinezi nisu nikad ni razvijali razum,ali ja bih dodao da ga sad razvijaju,valjda je na cijeni.

Neko vrijeme se nismo ovdije druzili, drago mi je da se opet pocelo ovdje komentirati.
Bdw. jer imo ko kakvih zanimljivih dogadjaja u zadnje vrijeme da isprica?

Prije par mijeseci zaustavio mi se svijet slika se jednostavno na sekundu zamrznula sve je stalo osim mene, dok neki dan vozim se autom u prolazu covijek izlazi iz svoga auta al onako brzo koda na dvd-u neko premotava film sa slikom na 50x, to je isto trajalo oko sekundu. Jer ima ko nesto takvo iz svojih iskustava?

ne mogu da vjerujem !
ja sam takav gubitnik !!!
neđe sam izgubio samovažnost.
nikako da je nađem.
ako ovo čita, htio bih da zna da bih volio da mi se vrati.
"VRATI SE MOLIM TE, JA SAM BEZ TEBE NIKO I NIŠTA"

Blic-krig je u tvojoj glavi pa onda evo daj svoj program ali nemoj se pozivati ni na koga doli na sebe licno.
Izvuci to iz sebe jer nista ne postoji mimo tebe.Izrazi SE!

Evo prilike da budes kamen temeljac pa cemo na tebi da gradimo i ucimo o cojstvu i junastvu.
Bas o tome ja i govorim,trazi se zigolo!

Prvo i prvo ne zelim da se svadjam i izazivam svadju to je osnovno ali ovo je cudna tema gotovo da joj je mjesto u ludnici po kriterijima normalnog svjetonazora.
Ja samo zelim privesti moju epizodu kraju jer ona kraja nema,nista se nemoze dohvatiti necim vec nicim.Ono o cemu sam pokusao beknuti nesto a ni a nije izasko kako treba po mom misljenju niko ziv razumom nemoze doseci iz prostog razloga jer razum,stranac to i prekriva.Cim ga upotrebimo mi se udaljavamo i tako sam se na kraju toliko udaljio da vise neznam o cemu sam to govorio.Razum je prevladao i on kaze da nema nicega izvan njega,kompletan je,potpun, nerazoriv.
I to je tako da ako se zalozi vatra onda ili pregori sporet ili nestanu drva.Kod mene je sporet/razum prevladao i mislim da ce jos neko vrijeme,nadamse,moci da sluzi za podgrijavanje snova za parce mesa.
Nije lose imati cvrsto tlo pod nogama ako se vec nema krila.
Kako kaze bolje je upasti u pandje racionalnosti nego u zamku tihe strane.

Dakle drzim da ja na kraju ne stojim iza onoga sto sam rekao i kako da onda nekome kazem tud se ide ako ni sam neznam kuda idem.
Tu bi se dalo puno toga preispitati sto mnogi tvrde jer gdje je dokaz,imas li ga ili samo vjerujes u nesto sto je neko drugi rekao pa si onda stranacki opredjeljen,vjerski itd.
Nije ovo lako jer ako cemo si posteno priznati svijet je pun ludjaka i to onih koji su pametno ludi i pametan ili ne ja se tu ne zelim svstati.Cemu jos jedna ludost.Za mene igru igra jedan post dali iz direktnog ili pak iz trezvenosti i to je dosta.Kako kaze Kastaneda pravo se znanje moze izraziti sa malo rijeci sve ostalo je za-maja-vanje.Rastjerivanje magle maglom i krivo mi je da sam se bas ja uhvatio u to ludo kolo.
Dakle jedan post bi bio dost i on bi onda otisao u postove vrijedne paznje gdje mozda stoji madam Ljudmila i figure pred ogledalom.Kao jedna univerzalna istina.Ali ja ga nemam!
Generalna diskusija bi mogla biti na jedno uho unutra na drugo van a ako neko nesto skleplje nek pravi drustvo Ljudmili.
Praksa je praksa i tu se dela a malo prica.Znaci Kastaneda bi stao u sest topica i sve ovo kazem samo zato jer takav model teme mene oslobadja,razvezuje.Nista nisam rekao,nisam ni bio ovdje,mozda na trenutak ali koga briga.Samo jedan u moru prolaznika koji je mozda rekao dobar dan i produzio svojim putem.

da. a u mome srcu mazurka.

pošto si se, u ovom drugom postu, uglavnom obraćao samom sebi, odgovoriću ti na ovaj /a i zbog fino maskirane ironije nekako mi je draži /

dakle, nema programa, tehnike... izgleda da sam čitav život bio takav . kada sam shvatio na koje sve načine /podstican naravno od svoje okoline a onda to počne da ti se sviđa / gradim svoju samovažnost, jednostavno sam prestao to da radim. i sada sam savršen .

ne, stvarno, zanimljivo je to da su mi životne okolnosti i aktivnosti ostale iste, samo nedostaje taj bitni kvalitet samovažnosti ... pa je ovom prilikom molim, ako ovo čita ...



e pa

Kada se nalazimo u takozvanom stanju prisustva tj sada i ovde odjedanput shvatimo da je sve na ovom svetu beskrajno jednostavno i lako.Sa druge strane kada smo pod upravom UMA i nismo prisutni sada i ovde nego smo juce i sutra stvari i zivot su do te mere komplikovani da je to strasno.Um komplikuje (odnosno letaci) stvarajuci nam osecaj nepremostivih prepreka i zivota za neko bolje sutra gde nam je sadasnji trenutak samo puki prolaz koji je eto tu kao nuzno zlo do boljitka.U toj situaciji um nas laze da ce nam biti bolje ako se desi "to i to".I mnogo toga jos se tu desava a ne mora...

Zanimljive su mi neke veze razlicitih "nepovezanih" ucenja. Dodirne tocke koje mi se cini ukazuju na istinitost tih ucenja. Npr. svijesnost o smrti iz Castanede sa masonima. Sto mislite zasto masoni tako vole lubanje? (jer su im kul ). U jednom dokumentarcu su rekli da ih namjerno sa lubanjama, kostima itd. "priblizavaju smrti" i to mlade masone, u Skull and Bonesu...





Svaki put kad vidimo lubanju na neki nacin se sjetimo upravo tog znanja o smrti... s razlogom mlade masone bombardiraju ovakvim stvarima... a zanimljivo lubanju svi shvacaju kao nesto negativno. Zelim cut vase misljenje o tome prije nego cjelu sobu uredim s lubanjama.


sto se tice druge dodirne tocke... gledo sam film neki o istocnjackoj filosofiji i puno spomiju "namjeru"...



pozdrav

str.32 - "Glas tišine"(download: KLIK) (u originalu "The Voice of the Silence" by Helena Blavatsky)

Procitajte od str.32 do poslednje str.47, kakve su prepreke kroz svih 7 vrata ... k'o da je Kastaneda pisao - pravi ratnicki put. ... Uzivajte u citanju, nije dugacko.

Da, spominje se 7 vrata ... verovatno moze da se izvuce neka analogija sa Kastenedinim 7 kapija snova, valjda.

U zadnje vrijeme primjećujem mnoga ''opsjedanja'' ljudi/ratnika/nazovikakogodhoćeš - sa time tko je prirodni ''vođa'', nagual. Nekako se čini da je došlo novo vrijeme o kojem je nešto i sam Kastaneda rekao. Ali bez obzira i na to...čini se da nam je mnogima ''lakše'' čekati nekoga tko će nas uzeti za ruku i voditi. Htjeli bi bez truda doći do nečega. Ali zaboravljamo; sami smo se rodili, sami živimo, a i na kraju krajeva sami i umiremo. Nema nikoga tko će nešto od prave vrijednosti napraviti umjesto nas. Sve stvari do kojih lako dođemo, na isti način će i otići iz naših života. Mnogi od nas zaboravljaju da su ''bića koja će umrijeti'' i zaboravljamo da je sve što imamo ''sad i ovdje''!
Ostavimo se iluzija, pustimo sindrom ''razmažene djece'' i potrudimo se malo više oko stvari sa kojima se moramo nositi ali bez luđačke opsjednutosti time!
Jednom kada ustrajemo na tome, stvari će se same posložiti.
I ne zaboravimo na skromnosti i djelovanje bez očekivanja, oplemenjeno sa izostankom brige za ''sebe'', svoju ''ličnost'' ili kako god želimo nazvati svoju ''potrebu'' samozaljubljenosti iliti ogledala samorefleksije!

Uz nadu da svako ponešto nađe za sebe....

nietzsche, pročitaj put u ixtlan, priče o moći i unutrašnju vatru (može tim redoslijedom), možda ti malo rasvijetle o čemu se zapravo u castanedinim knjigama radi

put u ixtlan - castanedin osvrt na svoju vlastitu osobnu povijest i na razloge zašto bi se trebao rješiti njenog nepotrebnog tereta, također mu don huan objašnjava predatorov um ili um letača koji se nameće čovjeku

priče o moći - don huan tumači carlosu što moć zapravo je i kako bi je se trebalo iskoristiti za slobodu, umjesto iskorištavanju za vlastitu ličnu korist, tumači mu što su radili vračevi iz prošlosti (10 i više tisuća godina prije nas) i koje su pouke iz njihovih grešaka uvidjeli moderni vračevi, također tumači anorganska bića i njihovu ulogu

unutrašnja vatra - tu sad čitam, ali slična je pričama o moći, ali je kao nadopunjeno gradivo na priče o moći, tumači kako ispravno namjeru iskoristiti