Nijedno od toga.
I krug i spirala uključuju mnoštvo, vreme i prostor ...
Ono na šta mislim najpribližnije bi se moglo imenovati kao /večna/ OSCILACIJA...

“Mi” (u “formi” ljudskih ili drugih “bića”) večno oscilujemo...
Oscilujemo između života i smrti, između sna i jave, između trenutaka ...
/postojanja-nepostojanja/...

Nisam siguran, ali mi se čini da je Kastaneda Toresu u “Susreti sa nagualom”,
rekao da je svako pokretanje skupne tačke JEDNAKO UMIRANJU...(to je prelazak
iz tonala u nagual, ili iz naguala u tonal, iz sna u javu, iz jave u san, iz prve pažnje
u drugu i obrnuto, ...)

Mi, dakle, svakodnevno “umiremo” svaki put kad “zaspimo”...
I zato, ako “za života” uspemo da sačuvamo “kontinuitet” svesnosti, budnosti
pri prelasku iz “jave” u “san” i obrnuto, mi kupujemo kartu “za besmrtnost”,
odnosno za ovladavanje “trećom pažnjom” koja nas vodi u “unutrašnji oganj” i “totalnu slobodu”...

Rekao bih da tada postajemo svesni čak onih “najbržih” i “neuhvatljivih” oscilacija,
(“umiranja”), tj. čak i onih oscilacija između dva “trenutka”, koje ni u najbudnijem stanju na “javi” nismo u mogućnosti “uhvatiti” i “registrovati” ...

Rekao bih da OSCILACIJA nije prava riječ, mi smo multidimenzionalna bića i istovremeno smo na više nivoa iako većinom nesvjesni toga.
Samo naglašenost oscilira simo tamo.
Mi smo u biti uvijek i živi i mrtvi i u snu i u javi istovremeno (makar neka žiža gori), samo je pitanje što je u fokusu i koliko smo fluidni.

A da smo od neke vibrirajuće energije, to jesmo.

Slažem se da oscilacija nije baš adekvatna reč ... možda “vibracija”?? (ali bitno je da se razumemo)
...
Da, “Mi” smo u biti uvek i živi i mrtvi i u snu i u javi istovremeno (makar neka žiža gori), ali tek kad dostignemo određeni stepen budnosti. A kada postignemo taj stepen budnosti, tada se TAJ “Mi” drugačije zove /i odziva/.
A mi (= “obična ljudska bića”) uglavnom smo nesvesni tih “finijih i kratkotrajnijih”
vibracija (“prelaza” i “oscilacija”) ...
U današnje vreme mi, uglavnom, registrujemo samo te “krupnije i uočljivije” oscilacije (san-java, život-smrt)..., jer, nedostaje nam besprekornosti ... ( ali, ... kanda u zadnje vreme polagano počinjemo da se menjamo ... kao da nam se besprekornost puževim korakom uzdiže iznad tabana i kao da nam se sjaj svesti odlučno i nepokolebljivo penje iznad nožnih članaka...)
...

Ali prava poenta onog citata iz “Knjige smrti” jeste u tome da se “otkrije” i “pokaže” da su život
i smrt samo “lice i naličje” Apsoluta, tj. dva osnovna “nivoa” “egzistencije-neegzistencije” Apsoluta, koja večno “vibriraju”, “osciluju”, “titraju”, “amo-tamo”, i na taj način omogućuju samu “egzistenciju” ...i da smrt, u stvari predstavlja “zapise iz mrtvog doma”, bez obzira da li se radi o “kratkotrajnim” zapisima iz “kratkotrajne smrti “ (sna), koja nam se dešava svakodnevno, (tačnije “svakonoćno”), ili one “prave”, “zbiljne”, “istinske” smrti koja nastupa po okončanju onog što nazivamo “život”.

Za nas ljudska bića spoznaja tog “oscilatornog zakona Postojanja-Nepostojanja” može biti značajna
iz više razloga, a osnovni bi bio taj da nas saznanje o tome “šta nam se dešava za vreme smrti” (naguala,
druge pažnje, sna), može motivisati i usmeriti sadržinu naših dnevnih (budnih) i noćnih (snenih)
aktivnosti u pravcu “ovladavanja smrću za života”, tj. osvešćivanjem nesvesnog, uspostavljanjem
kontrole nad snovima, buđenjem druge pažnje ...
Jer, ukoliko smo za života u stanju uspostaviti 24-časovni kontinuitet svesti, tj. biti 100% budni
čak i u onom periodu postojanja kojeg nazivamo “spavanje”, tada možemo biti sigurni da
ćemo imati “kontrolu” nad “dešavanjima” koja nastupe nakon onog što nazivamo
“fizička smrt”.
Tada sami “biramo” i “odlučujemo” kako, u kakvim okolnostima i kakvom telu (obliku)
ćemo nastaviti “igru”... u novom “životu”...

Ali, važnost i afirmativnost snova, odnosno kontrolisanja sna i uspostavljanja druge pažnje,
nije samo u tome što nam pomaže u nastavku kontinuiteta svesti posle smrti, nego i u tome što
nas uspostavljena kontrola sna na javi oslobađa identifikacije ne samo sa našim materijalnim telom, nego i sa našom dotadašnjom “ličnošću” i/ili “individualnošću” (jer je samo u toku jednog sna
moguće promeniti celo mnoštvo različitih idntiteta i proživeti “intenzitet” koji odgovara
“realnom” vremenskom trajanju jednakom trajanju mnoštva ljudskih života),
što, “u povratnoj sprezi”,
našu individualnu javu čini sve “lepšom”, “eteričnijom” i “poslušnijom”...dovodeći nas do spoznaje da je
ne samo svako ljudsko biće, nego i svako biće uopšte, jedna te ista “individualnost” (različita
samo po sadržini “iskustava i sećanja” iz "aktualnog života"), ali i do nesumnjivog saznanja da “materijalni univerzum” nije
čvrst, materijalan i objektivan, kakvim ga doživljavamo pre uspostavljanja kontrole sna, nego
nepostojan, “idejan” i subjektivan ... kao naša trenutna i prolazna “čulna” projekcija ...

Nazalost umire forum; ratnici se preselili na drugi!

Nema ovdje vise inspiracije, ali nazalost koliko primjecujem na drugome forumu vlada totalitarizam!

Neki postovi nestaju ko i nekada ovdje kada su neki clanovi bili ovdje prisutne, hehehe!

Moc manipulacije je veca nego sto mozemo i zamisliti! Moc letacke kontrole!

Vec osjecam razocaranje i gnjev nekih clanova novog foruma koji su se nadali da ce im novo mjesto pruziti vise sanse da se izraze, ali dozivjeli su kolaps i razocaranje!

Naravno, ime tj. adresu foruma necu iz postovanja pravila ovog foruma navesti, ali vjerujem da vecina zna o cemu se radi!

LP!

Namjera!

Ako "ratnici" misle da je tako najbolje - nek idu, sretan im put!
"Ego-driven"...



Svaki forum ima neka svoja "pravila", još uvijek smo u 3. denzitetu... dakle, unutar "matrice", tj. nekih pravila...


Iz čega se da svašta naučiti...



Sve u životu su samo - lekcije.


Razočaranje dolazi radi PREDRASUDA ( ograničenja, letačkih manevara... ). Nadanje je ŽELJNO RAZMIŠLJANJE - tipična frekvencija OPS razmišljanja i egzistencije. Svatko tko se želi slobodno izraziti - postoji toliko web-prostora i toliko web-hostera... samo platiš - i piši što te volja!!!

Naravno, treba nešto napraviti sam, lako je uvijek kritizirati tuđe...

Tipično za mnoge ljude...

Naravno, sve su ovo - samo lekcije.

Jack987, hvala ti za ovaj post!!!

Lekcija naucena!


Iskrena srca se veselim jer znam da ''negdje tamo vani'' postoji jos bica koja bez opsjednutosti ''željenim razmisljanjem'' tragaju za odgovorom tko smo uopce mi i sto radimo ovdje! Slijedeci put srca, putuju, putuju kuda ih Duh odnese!

Ovo je pet stanja usamljene ptice:
Prvo, da ona leti ka najvišoj tački;
drugo, da ne pati za društvom,
čak ni za onim od iste vrste;
treće, da svoj kljun ka nebesima pruža;
četvrto, da nema određenu boju;
peto, da peva veoma umilno.

ZAKON PRIRODE:

DOK JE ShUPAKA
BICE I GOVANA

DOK JE JEBAChA
BICE I JEBANIH

i u bashti od hiljadu mirisnih cvetova
muva ce namirisati govno
jer to joj je hrana
kao shto je marljivoj pcheli cvet

ako je NAMERA ( kako se neki deru na svakih par rechenica)
umesto iz chistog SRCA ,umesto iz sushtine BICA
iz napumpanog EGA,iz SAMOVAZNOSTI
onda se promashi i adresa

eho postoji samo kad na suprotnoj strani neshto stoji

SVADjE su omiljena hrana onima koji umesto da samovaznost ugase oni je tove ko krmachu
pa kad nema svadja njima se chini da forum umire jer nema hrane za samovaznost
pa odu na drugi forum da se malo napapaju svadjama
pa kad im je i to malo,
jer samovaznost je halapljiva i nezasitna neman
onda pokushaju da te svadje tamo prebace i ovde
da se i ovde malo nazderu
kad im je jedan nik pretesan za njihovu goropadnu samovaznost
onda se registruju sa josh jednim da se samovaznost duplira,
a tu su i razne mogucnosti davanja podrshke svojoj samovaznosti sa jednim nikom,koristeci drugi nik,
ima tu i slozenijih situacija,kada se uz prvi nik,pojavi i drugi koji ovog prvog kao napada,da bi mu dao na znachaju i pruzio samom sebi priliku da se kao brani,pa kad se onaj prvi "odbrani",onda se registruje i treci nik koji ovom prvom peva hvalospeve koliko je mocan i pametan ratnik,a sve isti lik,samo se samovaznost triplira

Ah,da,
i sve to sa alibijem da se to zove TRAGANjE,i da se tako napreduje,
ne videci
da im je guza zaglavljena u nokshiru
i da se ruchicama chvrsto drze za reshetke dechjeg krevetica,
i da traganje ne ide dalje od sadrzaja nokshira

tako da,
mozda bi onaj drugi deo ZAKONA PRIRODE
bolje zvuchao ovako:
DOK JE ONIH ShTO VOLE DA SE NAGUZE
BICE I ONIH KOJI CE IH RADO NAGUZITI

oni koji posle naguzivanja pate od nesnoshljivog svraba,
i misleci da ce se svrab ukloniti ako izraze NAMERU
da se josh jednom naguze,
ubrzo uvide da se svrab samo pojachao
i da svaki put boli sve vishe i dublje...

PiiiiiiiiiiiiiPsssssssssssssssssss.....

Smrt priznaje samo onoga ko je se ne boji za prijatelja....pa cak i za pobratima.Treba je savetovati bukvalno za sve.Nema boljeg savetnika i prijatelja...Ona voli onog ko je pogleda u oci.Cak hoce i energetski da se snjime poveze na par sekudni,makar...
NE TREBA SE BOJATI!Treba se pustiti i prepustiti toku...
Kada si svestan smrti onda imas u vidu da su te letaci svo vreme njoj predavali i priblizavali...prinosili te...A smrt voli samo nemilosrdne i jake.Ne voli kukavice-njih uzima i odvodi...A mnogi nisu ni svesni da su kukavice jer im je letacka gamad stvorila takav osecaj.
Kada se skine ta zavesa vidimo smrt i kazemo joj-prijatelju ne bojim te se..uvazavam te ALI TE SE NE PLASIM!
I znate sta se tada desava?Smrt vas uzima za prijatelja i kaze pa i necu te uzeti...imam ja koga!
Mozda jeste sasavo ali je tako!Smrt moze da vam donese ono cuveno stanje nirvane koje kaze "Zivi svaki dan kao da ti je poslednji"
Iskoristices sve maksimalno,pobedices letace i bices ratnik...
Probudite se svi!Nema vodja,nema gluposti,sve je u nama...resenje je pobediti smrt tako sto cete se sprijateljiti s njom...Letaci se groznicavo plase smrti...
A i ako hoce da vas uzme pruzite joj najzesci moguci otpor...Borbu do zadnje kapi krvi,pa da vidimo...

Postoji jos jedna skrivena stvar koju Kastaneda naziva ''okovi samorefleksije''!

Nat je skrenuo paznju na ''ratnike'' koji rade stvari iz svoje samovaznosti, no problem lezi u tome da je upravo zbog tih okova tesko vidjeti ''samoga sebe''.

U tu pricu odlicno sjeda i charmerova prica o smrti kao savjetniku kako bi smogli brutalnu objektivnost i snagu da vidimo sta se stvarno desava u nama i okolo nas.

Tekst od Gurdjieffa koji malo opisuje u kakvim se problemima nalazimo:

"Da li možemo reći, na primjer, da životom upravlja grupa svjesnih ljudi? Gdje su oni? Ko su oni?

"Ono što vidimo, to je upravo suprotno: ovim današnjim životom upravljaju upravo oni koji su

najmanje svjesni, oni koji se nalaze u najdubljem snu.

"Da li možemo reći da u ovom životu preovladavaju najbolji, najači i najhrabriji elementi? Ništa od

toga.

"Nasuprot tome, mi vidimo preovladavanje vulgarnosti i gluposti svake vrste.

"Da li se može reći da se u ovom životu mogu primjetiti težnje ka jedinstvu ili ujedinjavanju?

"Ništa od svega toga, naravno. Ono što jedino možemo da vidimo, to su nove podjele, nova nasilja

i nerazumijevanje.

"Znači, u ovoj situaciji u kojoj se čovječanstvo sada nalazi, ne postoji ništa što bi ukazivalo na neke

znakove da se evolucija odvija.

"Nasuprot tome, kada uporenujemo čovječanstvo sa individualnim čovjekom, možemo veoma

jasno vidjeti jedan razvoj ličnosti na račun suštine, tj. razvoj vještačkog, lažnog, i onog što je

strano, na račun prirodnog, istinskog i onoga što je stvarno naše.

"Zajedno sa tim, vidimo i porast automatizma.

"Moderna kultura zahtijeva automatizaciju. I ljudi nesumnjivo gube svoje stečene navike za

nezavisnost, automatiziraju se i pretvaraju u dijelove mašine.

"Nemoguće je reći gdje je kraj svega toga i gdje se nalazi izlaz —

ili da li uopšte postoji kraj i izlaz iz toga. Jedna stvar je sigurna, a to je da čovjekovo ropstvo raste i

povećava se. Čovjek postaje rob svojom vlastitom voljom. Njemu ne trebaju više nikakvi lanci. On

počinje da voli to svoje ropstvo, pa čak se i ponosi time.

"A to je i najstrašnija stvar koja se uopšte čovjeku može dogoditi.

I malo o laznom i pravom dijelu nasih bica:


"Jedno malo dijete još uvijek nema ličnost. Ono je ono što ono stvarno jeste. Ono je

suština. Njegove želje, ukusi, ono što ono voli ili ne voli, sve to izražava njegovo biće

onakvim kavo ono jeste.”

"Menutim, čim se počne sa njegovim tzv. ‘obrazovanjem’, ličnost počinje da raste. Ličnost

se obrazuje dijelom namjernim uticanjima drugih ljudi, odnosno, ‘obrazovanjem,’ a dijelom i

spontanim oponašanjem njih od strane samog djeteta. U obrazovanju ličnosti veliku ulogu

igra i ‘pružanje otpora’ ljudima iz svoje okoline u pokušaju da se očuva ono što je stvarno

‘svoje’ i što je ‘istinsko’.”

"Suština je istina u čovjeku; ličnost je laž. Proporcionalno sa razvojem ličnosti, čovjekova

suština se manifestuje sve rjene i rjene i često se dogana da ta njegova suština zaustavi

svoj razvoj u veoma ranom dobu tako da više ne raste.

"Vrlo često se dogana da suština jednog odraslog čovjeka, čak i onog koji je veoma

inteligentan u onom smislu koji se pod tim danas podrazumjeva, veoma obrazovanog

čovjeka, prestane sa svojim rastom na nivou djeteta starosti od 5 do 6 godina. To znači da

sve što mi u tom čovjeku vidimo, nije ‘njegovo lično.'”

...

"Postoje načini da se eksperimentalno verificira veza izmenu ličnosti i suštine. U

istočnjačkim školama postoje metode uz pomoć kojih je moguće odvojiti čovjekovu suštinu

od njegove ličnosti. Za te svrhe oni ponekad koriste hipnozu, nekad specijalne narkotike ili

odrenene vrste vježbi. Ukoliko se ličnost i suština čovjeka razdvoje neko vrijeme, na ovaj ili

onaj način, u njemu se onda formiraju dva bića, koji pricčaju različitim glasom, imaju

potpuno različite ukuse, ciljeve i interesovanja a za jedno od ta dva bića često se

ispostavlja da se nalazi na nivou malog djeteta.

"Nastavljajući dalje s ovim eksperimentom, moguće je takone uspavati jedno od ova dva

bića, ili sam eksperiment može započeti tako što se uspava čovjekova ličnost ili se uspava

njegova suština. Odreneni narkotici imaju ta svojstva da uspavaju čovjekovu ličnost a da

njegova suština istovremeno ostane budna. Tako nakon odrenenog vremena poslije

uzimanja takvog narkotika, čovjekova ličnost nestaje, dok ostaje samo njegova suština.

Onda se dogana da čovjek koji je bio pun najraznovrsnijih i najuzvišenijih ideja, pun

simpatija i antipatija, ljubavi, mržnje, strasti, patriotizma, stremljenja, želja, uvjerenja,

odjednom ostane potpuno prazan, bez misli, bez osjećanja, bez uvjerenja i stavova. Prema

svemu onome što ga je prije uzbunivalo, on sada postaje potpuno indiferentan.

"Ponekad je on u stanju i da vidi svu izvještačenost i imaginativni karakter svog

uobičajenog raspoloženja svojih uzvišenih riječi; a ponekad ih i zaboravi kao da nikada nisu

postojale.

"Stvari za koje je svojevremeno bio spreman da žrtvuje svoj život sada mu se čine

besmislene i beznačajne, nevrijedne da im se posveti bilo kakva pažnja. Sve ono što on

sada može naći u sebi to je samo par instiktivnih težnji i ukusa. Voli slatkiše, uživa kad mu

je toplo, ne voli hladnoću, ne voli da misli o poslu ili nasuprot tome, svina mu se ideja o

fizičkom kretanju. I to je sve.

[Interesantno je da se mnogi ljudi koji su bili podvrgnuti hipnozi i kojima je data instrukcija

da se svega toga sjete, nakon što se probude, nanu zaprepašteni kad saznaju da imaju

nešto u sebi što ima skroz suprotne stavove o svemu. U večini slučajeva oni se onda

potrude da suzbiju taj aspekt sebe (svoju suštinu) i nastave dalje, po starom, jer je njihova

ličnost ta koja dominira i koja naravno ne može sama sebi priznati svu svoju

izvještačenost.]

Tekst prenesen sa: http://www.val.hr/php/index.php?option= ... Itemid=105

Nemam snage ni tzv znanja da jednom rijecju ganjam stotinu rijeci i tako razvijem neku svoju ideju koja bi obuhvatila dogovorenu saglasnost i konstruktivno je sabotirala/urusila u nesto sto blokira um.
Kastaneda bi to vjerovatno nazvao opazanje iza konceptualnog vela.bez koncepcije.
Ali ima drugih koji to mogu naravno po mom rasudjivanju sto nikako ne znaci da ono ipak nije subjektivno.

Iz-Sah "zivot je sada" i po sistemu salji dalje,moja preporuka.

S: Znači li to da čovek nema individualnost?
Sah: Još uvek nema; to ne znači da ne može da je ostvari. Proces individualizacije je
proces depersonalizacije. Ako mislimo da je specifičnost naše mehaničnosti - individualnost,
onda je nikada nećemo ostvariti, jer će nas vera u sopstvenu dovršenost sprečiti da
pristupimo dovršavanju.
Čovek nije dovršen, i ako poveruje da jeste, unutrašnja evolucija se prekida. Pošto
nemamo hrabrosti da se suočimo sa činjenicama, vera dodatno pogoršava ionako nezavidnu
situaciju. Jedan jedini trenutak posmatranja dovoljan je da nam uništi iluziju dovršenosti.
Nama je ipak lakše da verujemo, jer vera je uspavljujuća. Opasnost vere je u tome što
nam ona prividno olakšava život. Posmatranje je teško jer rasanjuje, a osim toga,
anestetik verovanja tada prestaje da deluje! Viđenje činjeničnog stanja stvari ne može te
ostaviti ravnodušnim. Tada moraš nešto da učiniš sa sobom. Ne sa svetom, nego sa sobom.
S: Zbog čega revolucionari insistiraju na menjanju sveta ?
Sah: Zbog nesvesnosti, I njihovi sledbenici su sledbenici samo zato što nisu svesni.
Promena okolnosti te ubeđuje da se nešto promenilo i u tebi samom. To mišljenje je
daleko od istine. Revolucionar menja uslove življenja, dok "evolucionar" menja sebe samog.
Kad osvestiš život u sebi, život oko tebe se stoprocentno menja. Ali, ako kreneš od
okolnosti, sve u tebi ostaje isto.
Svejedno je da li si psihološka mašina u povoljnim ili nepovoljnim okolnostima, ali
dokle god si mašina, ti insistiraš na okolnostima i, logično, na njihovoj promeni zato što su
ti, kad si mašina, važne samo okolnosti; i to po mogućstvu povoljne. Neugodno je osmotriti
sebe, ali bez obzira na sve, bolje je (simbolično) umreti u samospoznaji nego (bukvalno) na
barikadama.
Revolucionar je čovek koji nije svestan da je kratkovid. Njemu su svi pejsaži
utonuli u maglu, i umesto da popravi vid, on želi da pomeri pejsaže na pristojnu udaljenost.
Ako shvati u čemu je problem, ostaviće revoluciju po strani i otpočeti evoluciju. To je
hrabrost: suočiti se sa uzrokom, ne sa posledicom kratkovidosti.
S: Ipak, meni se čini da je i za promenu okolnosti potrebna velika hrabrost, nije li tako?
Sah: Ne, dovoljna je glupost. Hrabrost je čin i potvrda inteligencije. Rešavati problem onim
što stvara problem je glupost, a ne inteligencija ili hrabrost. Hrabrost je istovremeno i
uzrok i posledica samoposmatranja. Ako posma-tranja nema, onda se oslanjamo na "bolje
sutra" i smatramo sebe herojima.
S: Na osnovu svega što govorite, može se zaključiti da čovek nije dovoljno svestan da bi
mogao da primeti koliko je nesvestan. Da li sam u pravu?
Sah: Da, čovek jednostavno ne vidi činjenicu svog neznanja upravo stoga što je ona isuviše
očigledna. To me podseća na molitvu jednog isihaste: "Bože, isuviše si prisutan da bih
mogao da te vidim!"

I "o tome tako" malo skraceno a ako je previse nek se brise!

O TOME TAKO
(TZV. PJESME)
TEBI
Nisam znao, kada sam ih izgovarao, da
ove reci mogu da dopru do Tebe. Ali,
desilo se, i ko zna ko je za to zasluzan
ili kriv.
To su samo reci: ljudske, neposredne,
proste, reci koje sam izricao u
tisini svoje sobe, uvek u cetri oka.
Diskretno.
Sada su tvoje oci nad njima.
Mozda je, iza reci, i ostao poneki pogled,
nenamerno utisnut u njihovo
znacenje, pa sada , posredno zurimo jedan u
drugoga - bez da smo to ikada hteli.
Ko zna... mozda reci prekinu vezu.
Jednake su sanse da je stvore.
Mozda cemo se, negde iza poslednje
reci, slatko nasmejati, ko radosni
putnici koji su jedini preziveli brodolom
misljenja, i sada znaju veliku,
svetu, obicnu tajnu :
Dragocenost ljudskog zivota...
Cudesnost ljudskih mogucnosti...
Bujnost postojanja samog po sebi...
Zivi tu tajnu. Slobodno. Pred svima.
To je jedini nacin - znam da znamo - da se
bude mudro indiskretan.

IZA DIVNE OPASNOSTI
1. STVARNOST NA PRVI POGLED
To se, otprilike,
Desilo ovko:
Vidjenjem samim videh je samu.
Bio sam sve.
Bila je svako.
I nista... mrak je grlio tamu.

2. PRED OGLEDALOM UMA
Ja sam, kazu, onaj preko puta mene.
Vidim maslinovu grancicu i zmiju.
(Ta licna dvojina coveka skrene
cim poveruje u mitologiju.)
Izmesani, naizgled, kao jake vode
Mi se dozivotno cutkamo kroz buku.
A pecati ropstva na pismu slobode
Lome se kad staklo izranjavi ruku.
................
4. VRLO VAZNO
Otvaram usta : neki cudni zvuci;
Udisaj pa izdisaj, sve lepo i lako.
Ne mrdam uopste. Prolaze trenutci.
Sve je samo to sto jeste.
Ali...
Neiskazano cuti u obliku mocno
I svaki mu dah vecnost kratkoveka.
I srce trenutka kuca danonocno.
To sto jeste - jeste.
Neka....

5. LJUBAV
Sa samog dna jestenja susti vrh se javlja:
"Zdravo da si Nesto, ma kakvo da jesi.
Ponistenjem dvojstva To srce slavlja.
Kad se sebi vratis i mene ponesi.
"
6. CUDO NAD CUDIMA
Ako te ima, kazem, ako te nema,
I ako nisi (a nisi iako jesi)
Nesto se, ipak , bas tebi sprema.
Nesto ce morati da se desi.
I nije uopste vazno gde si,
Kuda hrlis, od cega bezis...
K'o u nekoj mekoj presi
U kovcegu uma lezis.
Tu si od - ohoho - ko zna kad.
Nikad se nista promeniti nece.
Sadasnji let sutrasnji je pad
iz neceg drugog u nista trece.
Ja sam jesi i nista ti si
Uglavnom, sve si. A nisi.
................
8. MAYA I JA
Jos te ne umem i zato hocu
Okom da znam kroz tvoje zene:
"Koje to zamke,potajno, nocu,
Tobom, ko zrtvom, vrebaju mene ?"
Ni sebe ne umem i moram zato
Kroz tebe samu do sebe doci.
Omca od zlata nije tek "zlato"
A ti si prolaz i ja cu proci.
Kroz usko grlo mucnog izbavljenja,
Sve te zmijolike prstenove tame.
Dvojsto je moje predhodnica vrenja,
Jednina vec vino sto se sobom zapija
Pa se igra vrti oko sebe same:
Ja - zivi prolaznik. Ti - mrtva kapija.
Ja - zivi prolaznik. Ti - mrtva kapija.
Ja - zivi prolaznik. Ti - mrtva kapija.
.....................
11. MOZDA NI UDAR
Mozda si bio to
Parce srca na srci stradanja,
Mrciniste patnje,
Hranljiv i gorak do nerazaznavanja.
Mozda si bio, mozda jos jesi
Raznesen jezik
sto sam sebe przi
I leci.
Mozda si bio, mozda jesi, i bices
Mozda zar, ili zid
Mozda, sto ne deli nista
A postoji -
Mozda postoji zaludan taj
Beskrajno supalj dom.
Mozda si bio.
Ipak ti. Uostalom...

12. CORAVE BAKE POD STARE DANE
Da jesi ko sto nisi
I da budes
Koliko te nema
E,
Tad bi zajedno bili.
Za sad te znalacki ne znam
Pa mi preostaje
Da recima pravdam nepostojanje
Dok ti, cudesno,
Odsustvom jesi.
A meni, ko krv, iz srca isticu dani,
Sve tamniji, surovo sivi, upola
kraci.
No jedno znam, zaista znam...
Znam da tebe nema, ali cu te naci.
........................
15. OGLEDALA NE POSTOJE
Ulazim (to mi se samo cini)
U sebe, u hram nebrojedini
Ko u gotovo svecanu smrt
Bez ranjavanja vazduha sto, miran,
Nalik ruzi u ledu,
U plucima postaje staklasto krt...
Ulazim ozbiljan. Cak mi ni red
Nije u redu.
Kozna je soba samodovoljno meka
grobna teskoba
Gde sve zurno vapi :
"Rasplini se, rasplini se,
rasplini...."
Ostajem, ipak, ostajem i hrabar
Ulazim (to mi se samo cini)
u smisao konacnog dokrajcenja :
- Pobuna, pokret i pad srcane
ponornice,
Slepilo, raskol budjenja, mir
Ko prevrat ludila, stobojne boje -
Osecam da znam to mrtvo lice,
Osecam to lice
I znam da je moje.

16. NISTAVILO KOJE CEGA
Jedna noc,
A zatim svetlost
Nalik bljesku vestog klina.
Tada se dogodilo Nista.
Izgledalo je mucno jer ga nije bilo
I svi uzdrhtase u magnovanju trena
Kao devica, tiha, pred poljubcem.
Nemocni svedoci nistavila
Sklapali smo sunce vida
(ne daj me Boze, Boze, Boze)
A grla su samo cvala u krik, u
leleke.
Nije utelobljen glas sto uslisiti
moze
Puteve udesa.
Paradoks je strah sto nas
prisiljava
Da se pomno branimo
Od svega sto bi nam uklonilo
Uzrocnik tog straha.
I koje sad dobro zazivati
U ludom krsu mesa?
Niko se ne odaziva.
Svako je sam.
Svako je ja
Dok bahato Nista, strasno jer ga nije
Ko nesto se zbiva:
Nalik bljesku vestog klina
Jedna svetlost
I jedna noc.

SMISAO BESMISLICE
17. ISKAZ O OSTANKU
Necu da se vratim medju (citaj ljude
Besebni sto ljube oblik, ime, broj.
Ostacu sam, napokon da budem
Kao krajputas - svacije svoj.
I necu da nosim obicajne lance,
Taj nakit robova s imenom sloboda,
Ostacu sam, neznan za neznane,
Usnulom jastuk, ozednjelom voda.
Ja im saljem osmeh - oni vide zube.
Vec mi je svejedno... Zaludni postoje
Ti sto sobom nisu sto se moze biti.
Necu.
Necu.
Necu.
Nemoj ni ti.
............................
19. KARMICKO POMILOVANJE
Klececi stojim ispred zgrade Suda.
Dobio sam poziv od onih sto klece.
Kao basmebrigas ni ne pitam kuda
Ni u kom ce smeru krv da mi potece.
A ravno sam dusan za sve sto ce teci,
Govorim i sebe otvaram ko vrata.
Kakvu li ce kaznu porota izreci
Jednom veteranu besmislenog rata?
Sagledavsi smrt, shvatam, nema je.
Java je tek vlas bujne kose sna.
Mir, dosadan sebi, radja ratove.
Vaga pravde postaje samo jedan tas
Pa se jasno vidi ko je sudija.
To sto slusa presudu prepoznaje glas.


20. KAZAMAT DOZIVOTNE SLOBODE
Zavesa je pala - o! - davno pre prvog cina.
Smisao je besmislice beskrvno dobio bitku.
Samica uma - napokon prazna. Bez domacina.
Kazem : nemam sebe. A nisam na gubitku.
Prozori lobanje su belike nesite nule:
Staklo fali, ram nije tu, nema vrata.
Protivrecne su misli ponapustale kule
A paradoks ceska potiljak kazamata.
I vilice tvrdjave mekano gube cigle.
Sve skoro pazljivo truli, sprat po sprat.
Dvojnosti su sveta lagono se digle
I odjahale - da ne lajem- u nepovrat.
Sasvim sam i beo, sred ciste cistine,
Radujem se sulud, prepun praznine.
.......................
POTKOPAVANJA
22. AMANET NOVORODJENOM
Nema na zemlji nepoznate staze.
Svaki sat je isti, jednaka su doba.
Svi po istom bespucu guduraju, plaze.
Gospodara nema. Rob prodaje roba.
Dopusti im, dete, makar da te gaze.
Zuri iz sebe kao iz groba.
...............
24. NAKON BUDJENJA
Bas nikoga nema iza ocne duplje.
U lobanji vetrovi veselo pevaju:
"Ziveti prazno, ah, voleti suplje
Zene sto samo u sebe zevaju".
Misao trtlja kroz mozdane kosti,
Sve reci kao bakrenjaci zvece:
"Most je na putu da se premosti."
Ili : "Voda sama po sebi tece."
I vetrovi srca su promaja bucna
Koja, od spolja, na pesmicu lici.
Svi blazeno buncaju a tirada mucna
Jos vise podstice pesmice da nicu.
Mi smo u zivotu ko u nekoj prici
Koja uopste ne pamti pricu.
..............
26. SLOBODNA UPOTREBA OGRANICENJA
Pusti pravila pusta.
Sta mora - mora biti.
Cak i casa iz koje ces piti
Vec zna ti usta.
Zapisana stvar ima da se desi
Ma kakav izabrao smer.
Ako mora da te zdere Zver
Niko ne moze da te obesi.
Pusti sva pravila
I bice ti bolje.
Kad se sebi vratis moraces da
shvatis
Da smo nistavila
Slobodne volje.

6. RE LIGARE
27. ZDRAVICA
Zdravo zivo!
Vrlo je lako ne biti ziv:
Ponavljaj sebi da si oran i lep,
Da je sve u najboljem redu
A da su reci odelca i step
Za gologuzi smisao postojanja.
Ubijaj vreme
Dok te ne dotice,
A svaki trenutak da osetis sebe
Preventivno proglasi dosadom
I listaj, spokojan, citulje od juce.
U tebi se nekakvo sopstvo gosti
Strasnim problemom prenaseljenosti
Pri sveopstoj podeli.
To cudo od duse bog nek ti oprosti.
(bar ces verovati da ste)
Ziveli !

28. BRONZANA BOJA SAMOZAVARAVANJA
Ne spominji mi vise te putesestvije.
I gde bi da odes? U kom to smeru?
Zid su vere cigle vrlo ljupke teorije:
"Veruj da treba imati veru."
U dugom cekanju pred doticnim zidom
Strah izmislja prolaz spijunkom nadanja
[to je odraz slepila, jer tek se vidom
Ulazi u nebesko kraljevstvo padanja.
Koristi nagadjanjem stake raznorazne:
Oblik, ime, poredjenja ko rezervnu nogu.
Iza svakog ja su prostorije prazne,
Pobogu!
To iza imena - gde je? Reci gde je?
Suncanje na glasovima jos moze da prija
No nit' sunce greje niti sunce sija....

29. ZVUCI RECI
Mi smo mislimo te svoje misli;
Meh praznog uma smeh je sredista
A tu je hladno pa smo se stisli
Svako uz svoju tacku gledista.
Iz jezgra gledam: nista ne vidim.
Oci su ledena ponorista greha
Pa jedva cekam da se zabridim
I umrem od sebe ko od smeha.
Ko govori bilo sta
Laze.
Bilo sta,
Kazem.

30 VJERUJU
Vernik tvari pita :"U cemu je stvar?"
(oko toga se koplja odvajkada lome)
Bez secanja Tvorac postaje tvar.
A zaista, kvar i jeste u tome
sto ne razumemo to : nerazumevanje.
Odsustvo pevaca istinsko je pevanje
Pa su svi vernici, u stvari,
Tvorci unutar tvari.

31 DUPKE PUNA POZORISTA
Ko mitoloska zmija
Periferija se svija
Sve sebi
Iste srediste
I ja bih i ja
Gledaoci vriste
Sred same srede sredista
Vidim i ja to ja
Kao nista
Boze svasta
Pa nisu li tela nasa
Susta sedista
Jasta
E onda
Tek tako
(da se (da te) sredim)
Sedim i gledam.

32. POTKOPAVANJA
Znas,
Postoji put
I ispod staze
To
Bas
I nije tvoje.
I staze postoje
Koje se boje
Da te nagaze.
................
34. IMPERATIV NAKON POTOPA
Idi i kazi
Zemlji da je volim.
Reci to glasno, sto glasnije reci
(Zemlja ko zemlja, nagluva je cesto).
Molim se strasno : i tebi i deci
Potrebno je sto konkretnije mesto.
Tvoj povratak stvorice
Strasnju pometnju:
Nemire, mukanja, nesloge.
Ostanak, za pilice,
Oznacava pretnju
Od svirepo uljudjene noge.

35.NIJE TESKO OPROSTITI GREH
Boze, boze moj,
Kad disao ne bi,
Bar bih znao da me stranputica vodi.
Sada slabost kaze
Da me vuces k sebi,
Mene nigde nije, prazno telo hodi.
Moje volje nema a tvoja pritiska.
Korake mi tvori i rasteze dah.
Krenem li ka Tebi, lisices me vriska.
Napustim li sebe, dokazujem strah.

36. JANUS GRESNIKU NAMERNIKU
Podji kud hoces. Gde? - do smisla trajanja !?
Vrlo dobar izbor.... Nikud neces stici.
Sebe ces, raslojen, blago zaobici
Zbog budalastine udvajanja.
Cuj... Zanima me : kome bi posao ti?
Kao da te nestrpljiv iscekuje neko
Ko tobom postoji pa slatko spi:
Sanja da si davno otisao preko
Gde istina pravi se po ljudskoj meri
(ima tvoje telo, oci tvoje, cak i pamet).
Ona , velikodusna, raskriljuje dveri
Ali...
Cim se udje, bol postane namet.
O !
Nece valjda dovek
Patnja da te budi?
Moze li se dvojstvo dokrajciti
Ikad ?
Dogod nisi covek
ja je sto i ljudi
Ali ljudi nisu ja
Nikad.
.....................
40. PRISEBIRANJE
Andjeli nadzemlja
Obozavaju samo jednu stvar:
Sopstvena krila.
Otuda pad.
Ne okrecem se.
Ko zna ko ce da odleprsa.
U nama je sudbina
Jednako teska
Ko i krivica prvog coveka.
Kad izgubis ono
sto nikad, ama bas nikad nisi
Ni hteo da imas
Shvatis, IUmres.
Od smeha.
Sasvim sam.
......................
42. KALI MA
Kraj gline sam (tup i neuk Adam),
Umoran i mek, tek smisljena vrsta.
Dazdeci tiho, na dnu sebe padam
U dno odaslanja,
Poljubcem, ko cudom, otkovan s krsta
Nepostojanja.
O usne tajnom pecacene!
Moze li duh s mesom da sraste?
Jer Tebe jos nema i nema mene.
A. Nista raste,
I klizim polako kroz
krecnjak magnovanja,
Iz potonjenog sebe besumno se tocim
U sebe - svevidnost, u molitvu bdenja,
Gde, evo, napokon, nazirem ti oci :
Belo. Pa zeleno. Zatim zene,
Precizne i brze kao laste.
No... znam. Tebe nema. I nema mene.
A Nista raste.
43. VIGJANA BHAIRAVA TANTRA
Boze, dopusti da zaceli dvojnost
Tek onako, iz cuda, najednom!
Neka se nebo, kroz opojnost
Samozaborava stopi sa dnom.
Neka me nema da bucan slutim
Radost jednine duvanjem u rog.
Ali....
Dopusti da makar cutim
To sto jesam - jer jesi- Bog.
..........................
49. STA JE IZA STA JE IZA
Put prema putniku citka je azbuka.
Koraci su tecno sricanje skitanja,
Mir i spokoj uma bas stabilna buka
A konacan odgovor - odsustvo pitanja.
Samo sebe spreci
Blagogagoljanjem da otvaras rane.
S one strane reci: s, one i strane.
Nema se gde.
Stvarnost je prestanak putnika i puta.
Smrt zivot ploda, ah, napokon zrenje!
I vidis ... Ko kad se gutac proguta
Gubitak sebe je usebljenje.

50. BOJAZAN PRVE LICNE ZAMENICE
Ja. Neko. Nekud. Korak po korak.
Nesto me dise. Vidim - rastu pluca.
supalj je vidik. A smer je gorak:
Sobom. Ko stazom. Do bespuca.
Raseljena cula. Lobanja prazna.
Smiraja nema. Vidim - ni svanuca.
A to je mir (mir je ovde kazna):
Ko stazom. Sobom. Do bespuca.
I neko. I nekud. Isve u nista
Sliva se tiho. Uvire. Slazi.
A ja je Put. Nikog na stazi.
Tako. Do smrti. Vidim - ishodista.
Krvareci sjajem. Prespojen deobom.
Ko stazom. Do bespuca: sobom...

51. UZALUDNA HAJKA
Kad god si uzmicala u sebe
Ko noz u korice, preostra
od obilja ociglednosti,
Tisina zajednistva pekla je
Svaki put dozivotno
Ko kad se so toplo zarumeni
Divljom podatnoscu uvek sveze rane.
Ni strasna lepota precutanog (vidjenja,
doticaja, svejedno),
Ni mekano krzno nebacenog vriska
Ne moze da stopi niti da zagreje
Brisani prostor izme|u Ti i Ja.
Znam da to vredja simetriju
pospoljenog kruga;
Taj veznik ko tumor sintakse, taj most
Koji nikada, mozda,
necu moci da predjem.
Pa neka onda to sto jeste
Ili jesi (ponavljam, svejedno)
Bude kao ptica koju lovim zamkom
Brzopoteznih pojmova,
Ja, neuk lovac sto u tebe
puca nedozreloscu
U obliku metka koji precizno leti
Ka smislu sopstvenog promasaja.
..........
Naposletku, gotovo ravnodusan,
Provlacim prste kroz raspusteno,
razbaruseno nebo,
Njusim zgarista nekadasnje plaveti
I opet se znojim, jos jednom se upinjem
Da zaboravim slova,
Sva ova slova sto ponovo,
Prokleta, opisuju tu
Strahovitu jednostavnost Neizrecivog.

.....................
56. IZBIVANJE
Biti (gde si?)
Ne reci
Jesam
Jesam
Je bol sto se mora
Dok jesi
Dakle
Biti (a gde?)
Jer jesi vec bio
U biti sebe
Gde sve je
A niceg nema
Sem tebe
Biti i bivati
Zatim
Bivanje biti
sta drugo sa tim

57. PREPOZNAVANJE
Sve vidi sve. Pa ni strela
Meti nikad posla ne bi
Da, prisebna, nije srela
Sopstveni vrh u sebi.
Pogodak
Je znak.
....................
60. O CEMU SE TU ZAPRAVO RADI
Nebo je skroz prazno, ali niko ne bi
U dostupan raj, i svako se vadi.
Ti ne kukaj klececi. Mulj uma istrebi.
Bog nek bude Bog - dok mu ne dojadi.
Ako si vec resio da radis na sebi
Pusti, pobogu, to Sebe da radi.
Kad se probudis (jednom ,kad - tad...)
Umreces od smeha i punoce slavlja :
"Tamo" jeste ovde, "vreme" trajno "sad",
A tren se trenutka nikad ne ponavlja.
No - ne pokusavaj. Prosto: ostvari !
Istina je telo u odori lazi.
Ne pitaj mnogo.
Ne tumaraj.
U stvari,
Ovde je tragalac to sto se trazi.
.............
62. POSLE SVIH SUSNIH GODINA
Lepota,
Ta slatka nemoc pred cudom trajanja,
Ukus neponovljive svezine,
Taj dobri,
Dobri tren pojednostavljenja.
Sve sto sada jeste
Kroz uvid u sebe
Bubri se i menja
Raste, puca, dise.
Vise ni rec kisa
A ni zvuci kise
Dotaci ne mogu
Socnu radost spajanja
Tebe i tisine
U nemost plodnog zrenja.
I to je lepota:
Ta slatka nemoc pred cudom trajanja
Svezine pojednostsvljenja.

63. KRAJ ZEDJI
Zagledah se
Pazljivo
U onog
sto gleda.
Predavao se
Trapavo
Tupo
Suro
Onom sto treba
Da se preda.
I ko je tu cvet?
Ko kome tle?
Boze, jesi li
Zagledan mnome
U vlastitu tamu?
A onda ozedneh
I videh -
Gle!
To voda pije sebe samu.

ERGO....
64. FANA FILAH
Ostaje
Sve
Sem reci
Iza poslednje tacke.

@infinity

Fenomenalan tekst. Kratko, jasno i jednostavno izlozeno.

Čudesni ples Namera postaje sve lepši i zanimljiviji, tako da se stiče utisak da ova Tajanstvena Gospa u poslednje vreme sve većem broju „pojedinaca“ polagano počinje da „otkriva svoje nevidljivo lice“ i svoje nezamislive tajne.
...

Za sledbenike toltečkih učenja koji su na stazi trezvenosti i koje zanima „proces opredmećivanja Namere“ možda će korisno „poslužiti“ odličan tekst Tomislava Budaka:

„ULOGA ZVUKA U PROCESIMA ISCJELJIVANJA“ http://www.tomislavbudak.com/index.php? ... &Itemid=51
http://www.tomislavbudak.com/index.php? ... &Itemid=51

Kraći citat (uz napomenu da ovako istrgnut iz kon-teksta ne govori previše, ali možda uspe čitaoca da „odmami“ na gornji link i tekst), koji se možda naslanja na nameru toltečkih vidovnjaka da pokrenu skupnu tačku Majčice nam Zemlje:

„Ton Fa slijedeći je ton za čije efekte Websterov rječnik daje prilično jasne naznake. „Famuli tuorum“ – može predstavljati 144000 ljudi koji bi, prema proročanstvima iz biblijske Knjige Otkrivenja, združenim pjevanjem jedne „posebne pjesme“ mogli proizvesti promjene u kolektivnoj svijesti te pročistiti planetu i omogućiti da ponovo zaživi takozvano „Zlatno doba“. Kako se ovdje spominje „združeno djelovanje“, tako ova frekvencija omogućuje i kreiranje skladne zajednice, odnosno skladnih međuljudskih odnosa. Stoga je ton Fa moguće primijeniti unutar procesa sređivanja problema koje proizvode neusklađeni odnosi – obiteljski, partnerski, prijateljski ili društveni. Kad je o staničnim procesima riječ, ton Fa može se koristiti za poticanje stanice na komunikaciju s okolinom. Poznato je, naime, da se tumorske stanice ne dijele i ne komuniciraju s okolinom. Tumor nestaje kada takve stanice budu uništene ili na neki način navedene da komuniciraju te sruše barijere koje ih zatvaraju i izoliraju. Tako ton Fa može pomoći prilikom liječenja zdravstvenih problema koji imaju temelj u neusklađenim međuljudskim odnosima, a takav uzrok ima većina bolesti. Ukoliko je pak riječ o tumoru, ova frekvencija može biti upotrijebljena paralelno s medicinskim tretmanom. Nadalje, pored kreiranja skladnih odnosa te u svrhu ostvarenja komunikacije – razumijevanja, tolerancije ili ljubavi - s našom okolinom, ton Fa može se koristiti i u ponešto apstraktnije svrhe. Kako je stanica sposobna i za takozvanu „hiperkomunikaciju“, tako se ovaj ton može upotrijebiti i za razvoj ekstrasenzorne percepcije, odnosno za komunikaciju s paralelnim svjetovima ili duhovnim sferama jer je omogućuje premošćivanje udaljenosti te nadvladavanje različitosti ili sukoba.“

P.S. Neka vas ne odbije naslov teksta, tema je znatno šira nego što naslov govori...

O telesnim tegobama
Zaista su moguce svakakve telesne tegobe na putu ratnika.Bolovi zamislivi i nezamislivi mogu vas snaci,pa da vas teraju da se pokolebate.Mogu vas cak i oboriti dole,u postelju...Ali ne moze nam nista uzeti NAMERU...Tada namerom ustajemo na noge.Ali bitno je ne posustati u borbi,treba ici poput fanatika napred.To je ono sto je izvan dometa letaca.Ratnik zna kuda je krenuo,i da se uputio svim srcem u tom pravcu,zato se i bori svim srcem protiv prepreka koje mu stoje na putu.

Kako i odakle krenuti?naravno od sebe nema druge.
Pa.... Jednom davno sam ispunjavao jedan formular za neznam sta i znao sam da sam popunio nacionalnost i tako to osnovno,ali kad sam ga predao covjek me blijedo pogleda i upita:jesi li ti crnogorac? Sta!?
Pa pola toga nisi ispunio!
I zaista ponekad pozelim da sam crnogorac jer zaista sta god da sam ovdje napisao sve drugo moze da znaci samo ne ono sto sam htio reci.
I ispada da je bas ono sto nisam rekao bilo ono pravo.
Tako da ja sad trazim izlaz iz situacije i nalazim ga u crnogorcu po kojem bi se podrazumjevao kontekst:ne ubijam te ja vec kruh koji jedes.
To bi bio izgovor za izrecene rijeci za koje ja ne mogu naci pokrice,dokaz jer ga nemam.Sam sebi ne mogu da objasnim ono gdje sam nekad zapeo,gje je sve stalo:jeli To moguce!jeli TO moguce!dali Ja postojim!ko sam JA?
Jedan neopisiv raskol,neopisiva jednostavnost i krajnja bijeda.
Isto kao kad mi je nedavno uletila Sahova knjiga.Dize me u nebo i sabija u zemlju.Ostaje samo gorcina za propustenim.Za drugom obalom.

No kako kaze Kastaneda uzmicemo u sumrak onog pa ipak i ide se dalje jer ako ne igras loto ne mozes ni ocekivati djek pot,pa ni manje dobitke.
Nada u bolje sutra,ali sa sutrasnjicom se ipak suocavamo kroz sadasnjost i tako se kolo ipak vrti.Ko onom malom hrcku u kavezu na ringispilu.Njegov put je naizgled beskonacan jer ne vidi da je kruzan.
Kad bi to ipak nekako vidio vjerovatno bi se ubio jer bi shvatio da je njegova trka uzaludna.Nikud on ne stize ma koliko god se trudio.

He he čita se pomalo okolo a?
Ako, ako, no, znaš li jadan, da su prije neko veče u crnogorskom narodnom, godoa u koljena ispucali.

bolje da čika beket malo obradi ovaj tvoj post

“Kako i odakle krenuti?naravno od sebe nema druge.
Pa.... Jednom davno sam ispunjavao jedan formular za neznam sta i znao sam da sam popunio nacionalnost...

…Pa pola toga nisi ispunio!

…jer zaista sta god da sam ovdje napisao sve drugo moze da znaci samo ne ono sto sam htio reci...

... Tako da ja sad trazim izlaz iz situacije i nalazim ga u crnogorcu po kojem bi se podrazumjevao kontekst: Dize me u nebo i sabija u zemlju… uzmicemo u sumrak … pa ipak i ide se dalje… Isto kao kad mi je nedavno uletil …jeli To moguce!

Je… moguce! ..ako ne igras loto ne mozes ni ocekivati djek pot,pa ni manje dobitke...Ostaje samo gorcina za propustenim.Za drugom obalom

To bi bio izgovor za izrecene rijeci za koje ja ne mogu naci pokrice,dokaz jer ga nemam.Sam sebi ne mogu da objasnim ono gdje sam nekad zapeo,… Jedan neopisiv raskol,neopisiva jednostavnost i krajnja bijeda.

I ispada da je bas ono sto nisam rekao bilo ono pravo

Nada u bolje sutra,ali sa sutrasnjicom se ipak suocavamo kroz sadasnjost i tako se kolo ipak vrti.Ko onom malom hrcku u kavezu na ringispilu.Njegov put je naizgled beskonacan jer ne vidi da je kruzan.

Kad bi to ipak nekako vidio vjerovatno bi se ubio jer bi shvatio da… ne ubijam te ja vec kruh koji jedes.”


e sad...

Zamislimo beketa koi je u potrazi za idejama zalutao u svijet koji nam u svome djelu otkriva karlos kastaneda. Taman pomisli ha, ovo je apsurdno, kad sledeća stranica- smisao, ne, ovo je apsurdno, sledeća stranica, dvije-smisao.
Izletio bi otuda kao metak.

Beket I jonesku nemaju šta da traže u kastanedinom svijetu. Ovi majstori metafizičke farse /poruge/ i apsurda, u , smislom ispunjenom, kastanedinom svijetu ne mogu naći likove za svoje drame.
koga će da stave u apsurdnu situaciju, pred nemogućnost izbora: one koji su kao svoj ideal odabrali osvajanje slobode, one koji su svoje živote uzeli u svoje ruke ? don huana ? henara možda ?

Ako je osjećanje sopstvenog smisla nejasno /ko sam, šta sam, šta je drugo ljudsko biće, šta je život/ ne bi ga trebalo projektovati na beketov ekran sumnjivo praznog metafizičkog prostora.

Možda bi više odgovarao jonesku I njegova scenografija građanskih salona, pa tamo, poput salonskog mačevaoca, visokoparno raspravljati o ništavnosti I besmislu ljudskog postojanja.

To bi bio dobar početak, no, čovjek ispunjen samovažnošću misli da je on početak svih početaka pa u svojim potragama kreće uvijek I isključivo od od sebe .

Pozdrav

I bez pičkaranja… molim

Na pitanje kuda krenuti,odgovor je apsolutno jasan..Treba krenuti....
Najgore je sto je tesko krenuti,a onda jos i bol sto se nije krenulo...Mnogo je gore ne uraditi nego uraditi / podrazumeva se da su ovde iskljucene apsurdne gluposti /.

Ja upravo to i zelim reci da je sve sto sam napisao apsurd no to mi se nakalemljuje kao samodopadnost i egoizam.Jedina stvar koja ovdje mene zanima je izvlacenje mojih postova,brisanje bez ostatka i onda sve ostaje onako kako jeste.
Ne zavaravam se virtualnom situacijom jer ovdje moze biti virtualna samo necija naivnost.Ipak je ovo balkan i tu ruka ima urodjeni automatizam posezanja za nozem kao u onoj pjesmi o suzama......ja ih brisem one teku same.
Ovdje pevanje i pjevanje ne znace pjesmu i radost vec tugu i plac.
Kako kaze Kastaneda ako neko drukcije izgovara bozije ime taj je najebo.

Meni nije jednostavno tvrditi nesto i oslanjati se na nesto sto je neko rekao,napisao,znaci vjerovati,biti vjernik fanatik,ideolog,itd.
Kastaneda je rekao da covijek postaje tiranin zbog opsesivnog manipulisanja poznatim i to je prva stvar po kojoj sam ga ja prepoznao kao autenticnost a onda i jos neke stvari koje su van pameti.
Ali da se vratim apsurdu i da kazem da je jedan od najvecih apsurda to ako kazem da je:najdalja daljina isto sto i najbliza blizina.
To bi znacilo gdje je misao tu si i ti a to bi znacilo biti u Sada, biti u biti.
No to se ne moze dokazivati drugome,moze se samo ostvariti,to je cisto ostvarenje.To je samoca i to je apsurd moje zablude da ja mislim da sam sisao s pameti i pitam se sta ja radim tu na nekom forumu,trazim utjehu mozda,virtuelno drustvo.Nevjerovatan zajeb i zesca rotacija strane instalacije koju ne mogu nadjacati iako znam da me voza.
Um je tako sklepan da cim se upregne on se jaca i on voza doktore znanosti ko malu djecu jer mi kad koristimo njegov sablon rusimo zid tako sto ga ojacavamo i nadogradjujemo.To je apsurd,teska prevara,nesto stani pani.Ako nekoga mrzis onda je to prizor za gledanje a ako volis to je jako tuzno,ponizavajuce i bolno.

Da spomenem nesto od Saha.On kaze (otprilike)da kad bismo mi bili bilo sta u potpunosti,bilo sta,onda bismo bili apsolutni.Jednostavno receno jer jedino apsolut i jeste apsolutan.Koja jednostavnost ali covijek vidi ono o cemu govori,on ima dokaz pred sobom i to je to.

Zato ja insistiram,molim,itd, da se poniste moji postovi bez ostatka.
Evo dajem jednu od mogucnosti po kojoj se to moze napraviti,onaj famozni spisak o kojem govori Kastaneda i koji vjerovatno mnogima predstavlja problem kako u teoriji tako i u praksi.
Spisak postoji(moji postovi) i onda ga demonstrativno spalite i posaljite ih u smrt.
Nece tu biti nikakve stete ni gubitka jer misljenja sam da nije moguce poslati nekoga/nesto negdje ukoliko je ono vec tamo.Mi si time mozemo samo zadati realne orijentire po kojima mozemo lako izracunati gdje se mi nalazimo,ne gdje bismo zeljeli biti vec gdje stvarno jesmo.
Kastaneda:samo onako kako jeste.

Dakle ja zelim izgladiti nesporazume i idem svojim putem,gledam svoja posla,bolje svoja i osrednje nego tudja izvrsno.

P.S:rijetko citam tudje postove i gotovo nikad se ne pozivam na njih.Moze se raditi o podudarnosti i uskladjivanju ali na siroj osnovi.
Ovaj post je vezan, to da,ali u nadi da cemo se razvezati!

Na temama koje me interesuju, vrlo pažljivo pročitam svaki post.

Davno sam raskrstio sa problemom pogrešne identifikacije, tako da rijetko pronađem sebe tamo đe me nema, no, vezano za tvoj predhodni post, kad već kažeš, prihvatam mogućnost “podudarnosti i usklađivanju na široj osnovi”.

Problematika vezana za kastanedino djelo me jako interesuje ali je moje / I teorijsko I praktično / znanje o tome veoma malo.

Zog toga sam svjesno odabrao da se,/ iz iskustva znam da prevelika želja za teškom hranom može da izazove probleme u probavnom traktu-mozgu/ , na forumima time bavim na jedan neozbiljan-ozbiljan način, što se lako može vidjeti iz mojih postova.

Dakle, odabrao sam za sebe jedan način za koji smatram da će mi bez većih potresa omogućiti usvajanje tog znanja, I zato mi se nije svidjelo / a prepoznavši se u …/ da neko, ne osjećajući u njima osnovnu poentu “zaigranosti”, uzme moje postove i secira ih na jedan tako ozbiljan način. kao da neki akademski obrazovan istoričar umjetnosti, kritičar… uzme rad nekog početnika i onda ga, onako, sa pozicija visokih estetskih normi - iskaiša .

ZAIGRANOSTI kao kvalitetu pridajem veliku važnost, jer smatam da nas je prevelika ozbiljnost I dovela do problema iz kojih, ponekad panično , tražimo izlaz. No to je samo moje mišljenje.

Ovdje na forumima svako igra neku svoju igru, pa tako i ja. A JA ne volim kad mi se “odrasli” miješaju I prekidaju me kad se “zaigram”.

Inače, da nije toga, nema te “kontrolisane ludosti” koja bi me navela da bacim rukavicu nekome, kome je “riječ” očito polje djelovanja, između ostalog I zbog toga što bih time prekšio jedno od osnovnih pravila o izboru mjesta za bitku.

PS. Što se tiče nade, izražene na kraju tvog posta, upravo ti se ispunila.

Pravi si primjer samovaznosti, prijatelju !

Pozdrav!

Samovaznost da ali sa ogradom da sam trazio desetine nacina da kazem nesto a da zaobidjem japajapanje.Posto toga nema onda sam isao bas suprotno tako da od silnog japajapanja napravim budalu jer druge nema.Ako stalno ponavljam ja ovo ja ono valjda ce biti jasno da pretjerujem i time omalovazavam ego.
Ovdje ima hiljadu problema sa znacenjem rijeci jer one jedno znace u realnosti a drugo izvan toga.Pa sam Kastaneda kaze da je ono sto on zagovara suprotno putu normalnog covijeka i zahtijevalo bi ukidanje svega sto je socijalno prihvatljivo.

Od silne ozbiljnosti ja se zelim odmaknuti i od necije pomisli da ja zadirem u njegovu privatnost i proucavam postove.Ja sam tu osjetljiv i postujem tudja razmisljanja i ne mijesam se u to.Samo sam htio sve ispucati kako treba i otici bez da ostavim dugorocne tragove.
No stvar nije ispala kako treba i sve se oteglo jer je u osnovi greska,um se ne moze razoriti umom i da nisam glup i nepopustljiv to sam mogao odavno znati.

Sto se tice necega sto ja kao znam to bi se moglo reci ovako.Kad bih zaista odlucio da nesto napravim sa svojim zivotom po pitanju kastanede ili nekog drugog duhovnog pravca ono sto ja smatram da imam kao operativno i upotrebljivo bi bilo:ja znam da neznam (a ni to nije sigurno) i poprilicno sam razdrman,nisam cvrst znaci relativno lako bi se odrekao nekih perceptivnih stega.
I isto tako sam svijestan da se kuca gradi od temelja a ne od sprata!