@EgoDijagnosticar

Hvala na potpuno predanom odgovoru uz odsustvo vlastite ličnosti.

eh da.... lijepa tema. EgoDijagnostičar je to dobro izlozio.

ugl. ja sam za upraznjavanje, ali na taj jedan drukciji nacin. i sad shvacam puno toga sto prije nisam. da bi se energije uravnotezile nije potreban orgazam vec ta predanost. jedinstvo. iz osobnog iskustva znam da je to puuuno lijepse od orgazma, pa i simultanog.

ne znam toliko o dinamici tog procesa, ali smatram da se prilikom neorgazmickog seksa, seksualna energija koja je u nizim centrima (to su valjda cakre, ne znam ni jedan drugi izraz) preraspodjeli kod oba partnera ravnomjerno po ostalim centrima. i to potpuno spontano. uopce nisam razmisljao o tim procesima, a na kraju sam ipak osjetio to izjednacenje i neopisivu radost.

Homogenizacija duše ili tako nešto.

nov sam u ovome. ne bih znao sto se tocno dogadja u takvim prilikama

ahaa,dakle prema socijalnom kalendaru date okoline
slazem se,ovo za nedelju jeste fakat tako,pogotovu je najmrachniji period nedelja popodne,chak su i oni sa manichnim poremecajem ko izduvani baloni u tom periodu a o depresivcima da ne prichamo

al' opet ne znam zashto

meni se chini da je to zgodno vreme za meditaciju kao i svako drugo,upravo radi postizanja balansa iz kojeg nas izbacuju blagdansko/nedeljne pizdarije
shto ne znachi
da treba iz inata potrchati na fudbalski stadion i meditirati za vreme derbija i to na najbuchnijoj tribini kakvih tek tamo utovljenih kapitalaca letacha ima
ili meditirati uz ukljuchen TeleShop kanal na TV-u
neki chak i zigosanje teladi trpaju u meditaciju

Ma slažem se s napisanim, no netko ko kreće sa nekim polustrahom u meditaciju bolje da ne naiđe opet na nešto što će ga plašiti u mraku.
Bolje da vidi teren malo na prazno, pa upozna okolinu za početak.
Inaće može biti analogija majmuna iz "Ta divna stvorenja" koji uvijek ponovo digne kamen ispod kojeg je zmija i padne u nevijest i zaboravi da je tamo zmija, ali mu ostane anksioznost.

Smisao i značaj meditacije je od ključnog značaja i u učenju Don Huana. Traganje - Rekapitulacija - Zaustavljanje uutarnjeg dijaloga - i Meditativno stanje su bliski i veoma isprepletani termini i zahtevaju iscrpnu analizu sa kojom se susrece svako ko je na ovom putu.

Ako već govorimo o meditaciji na ovom mestu evo nekih odrednica koje bi trebalo da pomognu da bolje razumemo gore navedene termine.



Pre svega da se dogovorimo sta se podrazumevamo kada kazemo meditacija. Urecniku stranih reci i izraza od Milana Vujaklije pise MEDITACIJA latinska rec(meditatio) Razmisljanje, misaono posmatranje, tiha usrdna molitva, misaono posmatrati nesto.

Danas se pod pojmom meditacija podrazumevaju razne stvari a sama meditacija se kombinuje sa jos brojnim tehnikama. Na primer disanjem, vizualizacijom, mantrama, i ritualima uopste. Sama meditacija podrazumeva misaonu usresredjenost na nepoznate-ezotericne oblasti. Rezultat meditacije bi trebaloda bude saznajne vrednosti. Zbog nedovoljno razvijenog stepena svesti pojedinca neophodno je koristiti pomocne tehnike kao sto su vizualizacija, disanje,matranje, molitva... To je sa jedne strane veoma pozitivno je se dolazi na jednostavniji i mnogo brzi nacin u meditativno stanje. Tehnike sluze za brzo mentalno opuštanje. Ali sami darovi meditativnog procesa su od manje koristi jer svo to znanje i informacije koje se dobijaju nama ustvari i ne pripadaju u potpunosti jer same spoznaje nisua dekvatne stepenu svesti. Kao kada na pismenom zadatku prepisemo zadatak od nekoga i prodjemo test. Kad tad ce mo se morati vratiti na tu oblast i savladatije u potpunosti da bi isli dalje. Ako meditiramo na prirodan nacin bez uplitanja drugih dodatnih tehnika, moze nam sve to izgledati kao suvoparno filozofiranje bez znacaja. Meditacija je pre svega misaona usresredjenost na nesto. Ako nismo u stanju prirodno da zaustavimo misaoni proces to znaci da nam i nije vreme da se bavimo meditacijom ili nije pravi trenutak za to. Onda je korisnije da samopostavimo koncizno pitanje i ostavimo citav proces za neko drugo vreme. Sve te ritualne radnje za zaustavljanje unutrasnjeg dijaloga izgledaju sustinski vazne pri meditaciji, i zaista sve te tehnike su sjajne za smirivanje uma ali cena koju placamo je morbidnost koja najvece pravo hipoteke nad nasom svescu. Morbidnost je protivteza onom prilivu energije koja je svesti potrebna da bi se domogla slobode. Meditiranje bez upotrebe ritualnih tehnika je daleko sporije i suvoparnije i za mnoge izgleda nemoguce, cisto teoretisanje ali je ipak jedini nacin da se dosegne potpuna sloboda licnosti i harmonija sa okolinom i prirodom.Ako rezultate meditacije ne sprovodimo onda je to ipak samo teoretisanje, ma koliko nase spoznaje bile velike i znacajne.

Da bi meditirali pre svega moramo doci u stanje opustenosti. Ako vam je za to potrebna bilo kakva tehnika to je samo znak da stepen svesti nije na nekom visokom nivou. Otprilike onaj ko nije ovladao tehnikom traganja ne posmatra stvari sa mirom u sebi i potrebna mu je neka tehnika da bi došao u to stanje Zamislite da slusate instrumentalnu muziku a niste dovoljno opusteni. Muzika se cuje a vas um stalno vrti svoj dijalog. i umesto da se prepustite muzici stalno pratite misaoni tok. Od slusanja muzike nema nista. Ako upotrebite neke od tehnika ( meditacija, mantra, disanje, pokret...) zazaustavljanje toka unutrasnjeg dijaloga stvari se za nijansu poboljsavaju. Necete vrteti misli ali ce te biti skoncentrisani na tehniku, tako da od slusanja muzike opet nema nista. Slicno je i sa meditacijom morate je dozivljavati citavim bicem. (TRAGANJE POSTAJE NAČIN ŽIVOTA) I svaki dogadjaj u vasem realnom zivotu mora biti deo meditativnog procesa. Jednostavno citav vas zivot postaje jedna velika meditacija. Samo za ispravno meditiranje i primenu je potrebno jos barem nekoliko krupnih stvari. Pre svega vera i strategija zivljenja. Da bi se moglo odupreti misaonim procesima koji su neminovni.

Ako nismo u stanju da meditiramo bez uplitanja pomocnih tehnika meditaciju treba bitno prorediti jer zaista nema svrhe polagati ispite prepisujuci zadatke od drugih. Mozda se cini da to nije tako jer ako smo dobili neku spoznaju smatra seda je ona adekvatna nasoj svesti cim smo je dobili, ali nije tako. Pretpostavimo da razgovarate sa nekim ko ima daleko vise znanja od vas. Postavite mu pitanje i naravno on vam da odgovor. Vi tada mozete te prihvatiti i veroveti u to sto vam je receno ismatrati da znate odgovor ali je sve to pod znakom pitanja. U svakom trenutku su vam dostupne najvece tajne zivota ali sta vredi kada ih vi ne vidite ili ne razmete a kamoli da ih praktikujete. Ako ste ih svesni one su za vas samo teorija, mozete procitati u knjigama i veoma znacajne i korisne stvari ali one nisu plod vasih saznanja-meditacija.

Ako meditirate bez upitanja bilo kakve tehnike sigurno ce te dobijati informacije skladne sa vasim stepenom svesti. Samo meditativno stanje je potpuno prirodno stanje i predstavlja nas odnos sa nepoznatim.

ZA ULAZAK U MEDITATIVNO STANJE NIJE POTREBAN NIKAKAV NAPOR. U STANJE MEDITACIJE JEDNOSTAVNO ULAZIMO KADA NAM PAŽNJA NIJE PREVIŠE OKUPIRANA I U TIM TRENUCIMA DOBIJAMO SPOZNAJE KOJE SU ADEKVATNE NAŠEM STANJU SVESTI I U BLISKOJ VEZI SA UNUTRAŠNJIM DIJALOGOM.

Ono sto cini napor je stvoreno posredstvom naseg kolektivnog i licnog ega. Citav trud bi trebalo da bude oko rasciscavanja te naslage drustva koje smo hteli to ili ne prihvatili. A visi nivoi svesti i potrebne spoznaje ce sasvim prirodno i doci nakon toga...

neki autori bi ovu milanovu definiciju meditacije svrstali pod KONTEMPLACIJU, dakle, razmišljanje o ...



meditacija se ne kombinuje sa tehnikama. te "tehnike" bi se mogle svrstati pod KONCENTRACIJU a kao plod uspješne koncentracije na ... dolazi se do MEDITACIJE iliti meditatvnog stanja.

eto, opet ti autori
/ne mogu ih sad tražiti da ih citiram, a ako izmišljam, crka' na'vi čas /

pozdrav

Zaista je tesko razložiti sam termin meditacija naročito danas gde svako ima svoju školu. Što se mene tiče pod tehnikom smatram sve ono što se može iskoristiti za zaustavljanje unutarnjeg dijaloga, a samim tim do umnog i telesnog opuštanja.



KONCENTRACIJA je jedan od načina, možemo gledati u sveću, pratiti disanje i ko zna šta već... Don Huan predlaže kao tehniku koncentracije tehniku BDENJA (kao alternativu tehnike ispravnog hodanja). Celokupnu pažnju usmerimo na jedan jedini objekat, isključijući sve druge. Ovako se naš razum otuđuje od od svoje spoljašne kreacije i prestaje unutrašnji dijalog...

Nasuprot koncentraciji Don Huana predstavlja ISPRAVNO HODANJE ovde se ne zahteva koncentracija nego POTPUNA OTVORENOST čula.

CITAT - Na samom početku Don Huan mi je pokazao tehniku. Ona se sastojala u dugim lutanjima, bez usmeravanja pogleda na nešto posebno. Predložio mi je da direktno ne posmatram, već ukosim oči malo unutra, tako da sve što pogled nudi dospevau u periferno vidno polje. Smatrao je – iako tada nisam razumeo- da je moguće videti sve što leži ispred nas pod uglom od 180stepeni ... Jednoga dana sam iznenadjeno postao svestan da sam deset minuta tako hodao a da nisam izmenio ni jednu reč sa sobom.

Umjetnost je svaki dan ponovo tražiti put do unutarnje tišine, jer svaki dan smo u novim okolnostima.

Puteva je bezbroj, koliko i naših stanja, no ni jedno stanje na kraju nije previše bitno ako smo nepokolebljivi u namjeri i strpljivi i bez samovažnosti.

Puno puteva u tišinu vodi preko nule ili beskonačnosti, recimo spoznaja da ne vrijedimo ništa pa ni nemamo ništa (nula) pa nemamo što ni braniti i nemamo se zašto brinuti i kontolirati.

Možemo i biti beskonačno skromni, tako skromni da ne bi mogli ništa tražiti ili očekivati za sebe... pa se sve smetnje gase prirodno jer ih nema ko podržavati.

Da se primjetiti, da ova oba puta svode na nedostatak samovažnosti u datom trenutku.

Potpuni nedostatak samovažnosti dovodi po potpunog nedostatka brige za sebe, a onda već letimo negdje u praznini iako još uvijek svijet izgleda čvrsto oko nas.
Tad može doći blagi povjetarac iz druge pažnje i naš svijet nestaje. No jesmo li spremni za to? NE
Upravo briga, strah za nas same drži skupnu točku ovdje prikovanom.

Ideja "Nemam ništa na svijetu" nam daje jedinstvenu perspektivu neumješanosti u svijet i ne sudjelovanja u njemu, što oped vodi kidanju lanaca skupne točke.

Ideja "Ne nosim svoj svijet" nas pak vadi iz vlastite osobnosti u međuljudskim odnosima, tako da nas netko npr. može vrijeđati a da nas to ne pogađa nego odlazi u prazninu koja je tamo gdje je skupna točka bila.
S druge strane ideja "Ne nosim svoj svijet" čini da hrpa "djubreta" otpadne iz tonala i tada se u slobodan prostor tonala naseli bliskija veza s namjerom, volja i svašta novo i nepoznato što pak dovodi do daljnjeg traganja i čudesa.

Zapravo ova zadnja ideja "Ne nosim svoj svijet" je već vezana za gubljenje ljudskog obličja i plod je vježbe onih prije i svačeg drugog.

nashao si prave rechi,chestitam,jednostavan i sasvim ok opis

Kada je reč o meditaciji i koncentraciji, suštini jednog i drugog i razlikama između njih (probaću ukratko, iako su to teme koje obuhvataju čitave filosofsko-praktične bolokove, kao i odgovarajući kontekst za valjano razumevanje)

Meditacija je termin koji je prevod sanskritske reči "Dhyana". Dhyana je sedmi stupanj u osmostrukom sistemu mistične, aštanga-yoge (astanga - "asta" znači 8, a "anga" znači deo, grana, ogranak, ud) - dakle, osmostruke mistične yoge, koja se ponekad upravo zbog stadijuma meditacije, dhyane, naziva dhyana-yoga ili meditativna yoga.

Dhyana je vrlo uzvišen stupanj, predhode mu 6 stupnjeva koji se moraju USPEŠNO i u POTPUNOSTI preći korak po korak pre nego se pređe na dhyanu - tih 6 stupnjeva su yama, niyama, asana, pranayama, pratyahara, i dharana pa tek onda dhyana-meditacija (nakon uspešne meditacije sledi osmi stupanj samadhi ili nad-svest (ima više podsupnjeva u okviru tog stupnja).
Asana i Pranayama, koji su u principu slični magijskim pokretima sčine - hatha yogu, tiču se telesnih vežbi i polako zadiru, preko disanja u suptilnu sferu našeg bića - jel, mišići su povezani sa nervima, nervi sa fiziologijom a fiziologija posebno kada se reguliše disanje je povezana sa suptilnim energijama koje se tiču suptilnog tela (našeg dvojnika - linga sarira, na sanskritu). U yogi su to još uvek prilično nisku stupnjevi, budući da se samo tri zadnja stupnja smatraju dvorcem yoge, dok su predhodnih pet predvorje yoge (yoga znači, baš kao i latinska reč "religio", - povezati /dušu sa, Apsolutom, Bogom/) Tako su pet prvih stupnjeva zaključno sa pratyaharom preliminarni stupnjevi, a tri poslednja suštinski stupnjevi povezivanja (ako hoćete tako, beočuga s namerom... ... ...)

Naravno svako danas pod meditacijom razume šta ga volja, no Dhyana je vrlo određena i jasna, - naivno misliti da se u dhyanu može uskočiti na prečac ili olako - je ravno ludosti.

Dharana- koncentracija i Dhyana meditacija su vrlo slični, te odnos između njih nije lako razumeti, baš kao što je teško povući razliku između platna i vlakna od koga je platno istkano, tako je teško povući razliku između dharane i dhyane. Platno je kao i vlakno od koga je istkano. U platnu je teško videti bilo šta osim vlakana od kojih je istkano.

Kontinuirani proces koncentracije prerasta u meditaciju (kao što kapljice vode kada se spoje i usmere u istom pravcu čine -potok, bujicu...), Nema kvalitativne razlike između to dvoje, ali ima kvantitativne. Kao što odeća ima određenu praktičnu svrhu upotrebu i smisao i u tom smislu je možemo iskoristiti - a za tu svrhu ne možemo iskoristiti gomilu zbrčkanih vlakana od kojih je odeća istkana - iako su kvalitativno oni jedno te isto - tako se i koncentracija razlikuje od meditacije po mogućnosti upotrebe, svrhe i namere koju ispunjava (koju može ispuniti), pa jedno ne mogu zameniti drugo iako su suštinski i kvalitativno isti. Kapljica vode ne može činiti isto što i bujica vode (rušiti barijere koje su na putu, teći ka uvirištu...) iako su oboje voda. Meditacija i koncentracija, ipak imaju i kvalitativnih razlika, razlikuju se po dubini i intenzitetu svesti! (i ne samo po tome...) Što je intenzitet svesti oštriji - to je nosioc takvog intenziteta - življi !!!

"Otkrio sam da je koncept “intenziteta” potpuno nejasan. Zamolio sam ga da ga dodatno razjasni.
Odgovorio je da je opažanje sastavljeno od sadržaja i intenziteta (žestine, prim.prev.) Ekstremne situacije, poput oštre svesnosti o opasnosti, blizine smrti ili efekata koji izazivaju biljke moći, stvaraju veliki intenzitet. Čarobnjaci uče kako da uskladište ta iskustva u kretanju skupne tačke."

U sanjanju, povišenim stanjima svesti, svest je ista ONA ali nije ista ONAKVA kao sa jave - ona ima izrazit i specifičan - intenzitet. Mi smo isti ONI sa jave, ali nismo isti ONAKVI kao na javi ili uobičajenom stanju svesti.

Ako bih morao definisati meditaciju onda bih rekao da je meditacija produbljeni oblik koncentracije - nadlogički (ali ne ne-logički)i nadracionalni akt duše sa povećanim stepenom udubljenosti, poniranja u predmet koncentracije odnosno meditacije uz izraženu pirbranost (trezvenost) i jak intenzitet svesti. Samadhi je potpuna usredsređenost kada su posmatrač i posmatrano jedno...

Jedno "glupo" pitanje, ako netko ziher zna (aj može i nagađanja):

Gdje je ta skupna točka u odnosu na tijelo, naravno da nije u fizičkom prostoru, no gdje je u odnosu na tijelo paralelno gledano?

Dvadeset dana nisam ni pomirisao ovaj forum sve u nadi da cu jednom za svagda zaustaviti lancanu reakciju misaone uzaludnosti.Kao da sam otvorio kavez i pustio zvijer na slobodu i sad je ne mogu zatvoriti.
Neznam koliko idem nekome na jetru ali i sam se sebi penjem na glavu i pokusavam razrijesiti tesku glavobolju.
Na ovo gornje pitanje cu pokusati odgovoriti dodatnim pitanjem.
Nek bude onda pitanje na kvadrat!
Dali je moguce ugurati neboder u kolibu i da u isto vrijeme koliba bude u neboderu?
Dali je moguce sabiti citav svemir u makovo zrno a da to zrno u isto vrijeme bude tamo na nekoj njivi?
Dali je moguce da ja jednog dana napisem prazan post i da to ne bude samo govor o necemu tamo vec dokaz necega tamo.Nicega.

Ako ukucam jednu tacku ja se demantiram ali ne odustajem u trazenju rjesenja.Mozda ono ipak postoji samo je skroz uvrnuto kao kad bih nekome cestitao rodjendan tako da mu zazelim da se nikad nije ni rodio.
To je teska uvreda za svakog normalca ali poneki excentrik bi mogao to iskombinirati kao:ako se nisam rodio a ipak sam tu,postojim, onda sam zacijelo oduvijek.Sada!

Citajuci Kroulija dobio sam snagu,inspiraciju,motivaciju da napisem ovaj post.On je vjerovatno napisao stosta ali ja naglasavam i izdvajam ovo dole:

Ovaj kritični događaj u duhovnom životu nije pojava “slasti i svetlosti”, u što bi nas uveravala većina mistika amatera. Čak i Dr. Karl G. Jung negde u svojim delima tvrdi da spoznavanje Boga može biti prepuno straha i užasa pre no što čovek napusti svoje Ja. To prati izvesno pucanje uma “po šavovima”.
Mistici svih vremena su na razne načine opisivali to glavno razjedinjenje, pročišćenje ili pokoravanje duše pre njenog suočavanja sa Bogom pri sticanju kosmičke svesti. Ali nigde nije opisano tako rečito, kao jedna vrsta ludila, kao što je u ovoj našoj pesmi.
“Crna je zamka u koju sam upao!
Kako dalje teško da bih znao.
Možda vreme nikad i ne briše trag.
Crno, crno, nepodnošljivi mrak!
Odlazi, odlazi, vekova utvaro!
Dovoljno je što sam prekoračio.
Otkrio sam tajnu veze misli za misao
Kroz godine nebrojene,
U sferama raznim, kroz živote mnoge,
Dovedene do tačke crnog oblika
Mog sadašnjeg postojanja.
Svoju sam tajnu otkrio.
Sve što sam oduvek bio
U staklo za paljenje sam uneo,
To žarište svetlosti i toplote
Sve što Ja jesam ugljenisalo je.
Runa je potpuna
Kad sve što ću biti ja
Bljesne k’o na nebu senka.
Tada sam odbacio rasuđivanje.
Bednu i prokletu stvar!”


Meni se cinilo da ni sama vecnost ne moze sadrzavati
raznovrsnost i dubinu mojih iskustava. Ni jezik ni pero to ne
mogu opisati, no jos uvek sam voljan da pokusam nemoguce.
1. Bio sam, sasvim sigurno i bez sumnje, zvezda na baldahinu.
Ta je zvezda bila neshvatljivo ogroman svet cistog plamena.
2. Iznenada wam shvatio da zvezda nije imala odredjenu
velicinu. Nije da se zvezda smanjila, vec je ona (= Ja)
iznenada postala svesna beskrajnog prostora.
3. Desila se eksplozija. Kao posledica toga, osecao sam se
slicno svetloj tacki, beskrajno maloj a ipak beskrajno blistavoj,
i ta tacka je bila bez pozicije.
4. Naravno, ta je tacka bila sveprisutna, i bilo je prisutno
osecanje beskrajne zbunjenosti, a blistala je dugo vreme
izlivom beskrajnog ushicenja. (Upotrebio sam rec /blistala/ kao
da se obuzdavam, bolje da sam upotrebio reci izbrisana,
savladana, ili osvetljena.)
5. Ova beskrajna punoca - ne opisujem je kao takvu, ali to je
bilo to - iznenada se pretvorila u osecaj beskrajne praznine,
koje sam postao svestan kao ceznje.
6. Ova dva osecanja pocese stalno iznenadjujuce da se
smenjuju velikom brzinom, bez ikakvog preimucstva jednog
nad drugim.
7. To smenjivanje mora da se desilo pedeset puta, ili jos bolje
sto puta.
8. Ta su dva osecanja iznenada postala jedno. Ponovo je rec
eksplozija jedina koja to moze opisati.
9. Sada sam, cinilo se, bio svestan svega odjednom da je sve u
isto vreme bilo i jedno i mnogo . Kazem odjednom, tojest,
nisam postepeno postao sve, vec odjedanput.
10. To bice, ukoliko to mogu nazvati bicem, cinilo se da pada
u beskrajni bezdan Nicega.
11. Dok je taj pad trajao, zvono se iznenada oglasilo tri puta.
Tog momenta sam postao normalno bice, ali jos uvek sa
izvesnom svesnoscu (koja me do ovog casa nije napustila) da
istina svega nije ovo normalno "Ja" nego To sto jos uvek pada
u Nista.

Ne treba brkati pecepciju i hardware preko koje percepcija dolazi. Čahura i ono što je ona u mogućnosti uhvatiti je veliko i monogobrojno van svake pameti.... pa opet je sve to išlo uz neki konkretni položaj skune točke koja je bila...prošla...skakala...udarila ko grom nekuda....subjektivno.... na neka mjesta koja se mogu opisati da su tamo negdje lijevo ili desno gore-dolje na čahuri.
Znam da je kontrast veličina ove i onih drugih percepcija razuzdan i neuhvatljivo velik.

Eh da, hvala ti na opisu tvog neopisivog iskustva!

Mi, magična bića koja će umreti (nestati), imamo skupnu tačku iza leđa, pravo iza lopatica, na površini svetleće lopte, na rastojanju ispružene ruke.

E sad, osjećam nešto gusto naprijed, ako ispružim desnu ruku pravo naprijed, negdje malo lijevo od podlaktice.
Tamo vidim da se nešto dešava od nedavno, ko da mogu percipirati svijet na drugi način od tamo, onaj ja iz pozadine percipira.
Znam da je nešto bilo u nekoj knjizi oko tog mjesta... nešto sa sviranjem harfe.... potražit ću i sam ali ako neko iz rukava može baciti neki hint u vezi čeg je taj položaj.

Hvala Zafir na konkretnom odgovoru za normalni položaj S.T.

Heh, našao što je to mjesto koje me kopka, možda sam ga smjestio koji centimetar višlje ovako čorav, ali to je to, ništa drugo, nego kako oni kažu "stanje druge pozornosti".

Orlov Dar

Našao si to mesto! Ima i jedan magičan pokret koji započinje s tim "prebiranjem harfe", kao načinom za ulazak u drugu pažnju, ali zaboravio sam koji.

Ne postoji "moje" "neopisivo" "iskustvo".Postoji samo zajeb da sam se navukao na igru rijeci i sad mi se to obija o glavu.Sve sto kazem je cista laz.ako kazem da je nesto istina ja samo naglasavam dualnost. laz.
Sad se postavlja pitanje zasto sam uopce zinuo.jeli to bilo vrijedno napora.Sta je to bilo toliko vazno da ja napravim takvu gresku jer i po logici nije moguce uci u vodu bez zastitnog odjela (razgolicen) a da se ne smocis.
Ego sigurno nije bio cilj,popeti se na binu i reci velike rijeci.ocekivati aplauz.divljenje i zavist.Nema nikoga ko ocekuje jer nema publike ni govornika.
Drvo ne da je posjeceno vec je i raka otvorena pa ko bi tu nekom bio nesto osim drug u nevolji i pomagac u bjekstvu.
Za mene je to tako.Sa jedne strane postoji sigurnost razuma i njegovih privida,jednog cvrstog i kompaktnog svijeta.Sa druge strane postoji samo neupitna,nedvojbena izvjesnost lisena vremena i prostora tako da se i sama smrt direktno namece kao neminovnost i neizbjeznost.Mi ne da cemo umrijeti vec smo doslovno mrtvi jer se tu nazire nesto nedokucivo,bezvremeno i vjecno kao sveprisutna,bezvremena vjecnost.
Ona je praznija od svake supljine,u svemu je,sve stvara,nis ne cini,svuda stize,nis ne brine a sve znade.
Ko bi sad tu mogao da se zanese nekom lokalnom predstavom i sumljivom publikom ako zna da ga posmatra stvaralacka tama.
Samo rijetki to mogu.Oni nisu pjevaci vec pjesma sama.
Takvima zavidim jer nemam sluha.


Mene ne brine moja neminovna propast i nemam iluzija o slobodi,dugovjecnosti i vjecnosti.Ali me izludjuje nemogucnost da shvatim,definiram vjecnost.Pokusavam je dohvatiti lopatom,kljestima,mrezom,razumom,rijecima,verzijom i inverzijom.
Kako kaze Kastaneda postoji karta o zakopanom blagu ali blago ne postoji.Potjera za njime je stvarna i ja sam se na neki nacin uhvatio.

Neko je rekao "Nista Ne Postoji" i to je po meni naj nacin da se kaze
" Postojanje Postoji"(negacija negacije).