Karakteristicno jeste jer je to ipak nusprodukt globalizacije i informatike.Jedan kolektivni san o samoodrzanju jer smo u mogucnosti da komuniciramo neovisno o geografskim i kulturnim udaljenostima.Kao ljudska bica lisena kontakta na razini materijalnog.
Internet je neka vrsta kolektivne svijesti i nije slucajnost da je don Huan zaigrao na kartu nauke.
Kazao sam da bih htio rasclaniti kolektiv i njegovu opsesivnu moc,ali to bi bila samo jedna konstruktivna sabotaza.
Ne uspijevam dali zbog svojih slabosti ili cini mi se da ipak neko ometa moju namjeru.
Sa pravom ili ne takva mogucnost postoji i zato je izlaganje bilo koje vrste opasno.
Domancic je rekao da moze lijeciti na daljinu a to znaci i obratno.

To je ono sto bih htio povezati,ali na jedan opce prihvatljiv nacin.Da ne potenciram razlike vec bas suprotno i to bas pomocu suprotnosti.

Kastaneda (naravno) kaze da su sve religije u osnovi dobronamjerne ali ipak zavrsavaju kao poligoni za demonstraciju sile.

E sad, nebi se slozio s time.
Ovo sto si ti sad opisao je sa stajalista maste obicnih ljudi, opis kako ga oni zele vidjeti, tumaciti.

Na kraju ce ga svi dozivjeti isto, kakav on i je.
Jedino ce ga neki ratnici vidjeti prije!

Ja sam ga vidio kao jedno prostranstvo svijesti, pre, pre, pre, ogromno.
Takovu ogromnost jos nikad nisam dozivio, do tog trena.
Ogromno kosmicko prostranstvo koje se kovitla u krug i na kraju ulazi u jednu tocku koja je najsvijetlija od svega, sja, hrdjavo zuto zlatne boje u crnilu pomjesano sa bijelim tockicama.
Super osjecaj topline i ogromna privlacnost i stapanje se osjeca pri tom vidjenju.

Na kraju kad umremo nasa svijest se jednostavno rastepe u orlu, kod obicnih ljudi, nitko nas ne jede, nije to nikakva zvijer.

Dok ratnici koji mu cjeli zivot davaju ljudsko smece, ostaju cisti na kraju, sa svojom svijesti.

Nakon tog vidjenja izisao sam van na zrak i pogledao u nebo i ulovio me strasan smijeh. Toliko sam se smijao, jer sam shvatio koliko smo u biti sicusni, mikro, mikro, sitni prema tom orlovom prostranstvu.

Tesko je opisat orla, al nadam se da sam donekle uspio !

Uvek me raduje „rasprava“ o viđenju Apstraktnog, jer to vidim kao najvažniji, najsloženiji i najlepši vid njegovog ispoljavanja.

To je ono što zovem „hvatanje Duha u letu!“

Upperground,
evo kako vidim tvoje viđenje (ne tvrdeći da doboro vidim, ako grešim ispravi me):

Opisao si svoje VIĐENJE Orla (Duha) ali ne i samog Orla.
To što si video nije Orao, nego tvoje viđenje njegovog ispoljavanja kao „Ogromno kosmicko prostranstvo koje se kovitla u krug i na kraju ulazi u jednu tocku koja je najsvijetlija od svega, sja, hrdjavo zuto zlatne boje u crnilu pomjesano sa bijelim tockicama.“

Dokle god postoji viđenje (bilo čega) dotle ne izranja neposredno iskustvo ili spoznaja toga što je predmet viđenja.
Dokle god možeš da vidiš i tumačiš viđeno, dotle si trunčicu „odvojen“ od neposrednog iskustva Duha.
U trenutku kad iskusiš, spoznaš neposredno čisto iskustvo Duha, tada nema ni viđenja, ni viđenog, postoji samo čisto, neposredno iskustvo koje se ne može izraziti rečima, jer čim počnemo da ga opisujemo, već smo trunčicu izvan tog neposrednog iskustva.

Međutim, ni ovo napred rečeno nije potpuna istina, jer je i ono što vidimo, gledamo, slušamo, mislimo, pišemo, čitamo ... registrujemo ...(uključujući i ovo što se upravo sad i ovde dešava dok čitaš ove redove)... takođe Duh, tačnije njegov ispoljeni vid (JER SVE JE DUH), samo što je taj ispoljeni vid uvek trenutan i prolazan, dok je ono neposredno i nepomično dno iskustva, izvor i uvir ispoljavanja, večno i nepromenljivo ...

A sad što se tiče tvog viđenja:
Usuđujem se reći da je ono fenomenalno i predivno kao iskustvo, ali da nije potpuno TAČNO i PRECIZNO viđenje emanacije Orlovih zračenja.
Kao što već rekoh nikada lično ne videh Orlova zračenja, ali iz vlastitog nemog znanja izvlačim zaključak da je ono što si opisao kao svoje viđenje Orlovih zračenja nepotpuno jer nisi video da je tačka u koju se prostranstvo kovitla u isto vreme i tačka iz koje IZLAZI, ili ističe to što se kovitla.

U tvom viđenju postoji DVOJE videlac i viđeno, a Duh je nerazlučan, nepodeljiv.
Tek kada nema videoca, nema viđenog, ... tek kada ostane potpuna Praznina Svesti, bez sadržaja, bez percepcije, ... čisto neposredno iskustvo Bitisanja-Nebitisanja, tek tada ...

(Usput, da te pitam, jesi li se ikada pitao kuda teče svetlost ovog našeg „fizičkog“ Univerzuma? I šta sa njom biva? I odakle nam svetlost koja osvetljava prizore u našim stanjima sna u kojima su nam oči zatvorene? I da li je ikada išta postojalo ili postoji izvan tebe?)

I šta misliš, odnosno kako vidiš, ovo:

Naša svest neprekidno osciluje od Biti do Nebiti iskustva, koje može biti obojeno tonalno i nagualno?
Tonalna su iskustva ispunjena energijom, vibracijom, pokretom, ... To su slike, zvuci i svi drugi čulni sadržaji ...jednom rečju – bivanje?
Nagualna iskustva pak karakteriše mir, tišina, nepokretnost, ... neispoljavanje, nebivanje?

U zavisnosti od toga koja iskustva su u jednoj osobi dominantna, zavisi i njeno viđenje Sveta, Sebe, Stvarnosti, Duha, ...?

Kod dinamične osobe, sa puno energije i vibracije, kod koje prevlađuju tonalne karakteristike, viđenje je najčešće u „slikovnom“ ili „glasovnom“ ili slikovno-glasovnom“ obliku, dok je kod onih koji su svoje vibracije umirili, zauzdali i ukrotili, viđenje najčešće izraženo „misleno“ „idejno“, „apstraktno“...?

(Khmmm, ... možda će ovo zvučati kao da sebe tešim što ne vidim, al šta ću sad ... ?)

Potpuno se slažem da će Internet napraviti revoluciju u razvoju pojedinačne, a time i kolektivne ljudske svesti.

quote]

Hm, pa da, jednostavno to i nemogu opisati tocno, to sto sam opisao je bilo mozda oko 1% od onoga sto sam stvarno vidio, zato sam na kraju i nadodao da sam valjda uspio pribliziti sliku orla.

Al u cjelom tom vidjenju ja sam bio 101% siguran kao nikad prije, tako da nije bilo razloga da ne vjerujem u to a i sve je bilo popraceno nevjerovatnim osjecajima koje sam tada prvi puta upoznao.

Noc prije sam to namjeravao i unutrasnjost mi je gorjela od povezivanja s orlovim zracenjima. I onda se drugi dan popodne to i dogodilo ko grom iz vedrog naguala.

Ako će nam naša vlastita sigurnost biti kriterij tačnosti viđenja, odnosno iskustva Naguala,
mogu samo reći da istu takvu 101% sigurnost imadoh onomad u ranoj tinejdžerskoj dobi pri spoznaji DA NIŠTA /čvrsto, trajno i materijalno/ NE POSTOJI!
Da je sve što vidimo, čujemo, mislimo, osećamo, doživljavamo,... samo čudesno vešt privid.

A pošto nikada ne doživeh iskustvo slično tvom opisu viđenja Orla, mogu samo da kažem da VERUJEM u to što si doživeo, kao u retko i dragoceno iskustvo, istinski Duhovni poduhvat, koji unutar onih 99% neopisanog i neopisivog „krije“ možda i onu moju spoznaju ili iskustvo „neviđenja“ Duha.

U svakom slučaju, prema mom viđenju si još jednom dokazao da si vrhunski tragač ne samo po tonalnom!
........

Nego, primećuješ li da si mi ostao dužan ... nisi odgovorio ni na jedno direktno pitanje iz mog posta?

Evo ja ću se drznuti podmetnuti.
Sve je "biti", tonalno i nagualno, samo je nagualno "biti" bez potrebe za potrebom.
Nagualno je itekako "biti", ogromno tamo nečujno non-stop buči.
Buka zvijezda me muči.
Orao je ogromnost svega od koje se zamre i poimanje toga je beskonačno teško. (imao nočne more takvog uvida ko malo dijete, još se sječam kako sam se budio gledajući okičeni bor, ko beskonačno velika gruda spoznaje koja je u beskonačnoj muci poimanja beskonačne veličine)

Hm, mislio sam na sigurnost naguala, ne svoju vlastitu, mozda je krivo zvucalo, kao sto rekoh tesko je sve to opisati rijecima.

Mislio si na ovo pitanje?

Pa nisam nikad o tome razmisljao, pitanje je, dali uopste postoji mrak?

Ovako vidim:

Ego sva dešavanja posmatra sa “svoje” referentne tačke, sa “svoje” prostorno-vremenske “distance”, i zato nije u stanju da primeti da je i on, tj. ego, predmet i objekat šireg posmatranja.
I više od toga, on ne shvata da ne samo da je objekat tom širem posmatranju, nego da je i posledica i sadržaj Nameravanja tog Šireg Posmatrača.
Zato (ego) nije u stanju da shvati da sve što se dešava jeste ispoljavanje Duha, uključujući i to kako se to ispoljavanje odražava u “svesti” tog što je ispoljeno.

I zato (ego) ne shvata svoj značaj, svoju jedinstvenost, originalnost i neponovljivost.
Ne shvata da ga Duh stvara, kreira, svakoga časa, da njegov “život” predstavlja priču koju Duh priča (Sebi kao Slušaocu) svakog trena njegovog (egovog) kratkog “života”.
(Od bezbroj mogućih priča, Duh priča i sluša upravo njegovu priču!)

Vidiš li ovo:
Duh Namerava da se dešava upravo to što se dešava, ... i da se Orlova zračenja koja ti upravo u ovom času ulaze u Svest transformišeš u tebi vidljiv i prepoznatljiv oblik sebe koji sediš, vizualne precepcije koju upravo posmatraš i misli koje izranjaju dok čitaš ova slova, ... i da upravo ovog časa shvataš i interpretiraš ta zračenja onako kako Duh Komanduje, ali da je u stvari Duh taj koji ih emituje i hvata u letu, predstavljajući ih kao tvoje misli...
Znam, vrlo teško za videti ...

U tvom ranijem postu napisao si “Al u cjelom tom vidjenju ja sam bio 101% siguran kao nikad prije, ...”
No, svejedno, i bez tvoje napomene, videh to kao sigurnost naguala (kad si 101% siguran tad i nema tebe).

Pitanje je da li uopšte postoji bilo šta?#-o ... A moj odgovor, kao što već rekoh je negativan. ... (ali to je duga i druga priča)...
...

Nego, da li si ikad probao da vidiš ko (ili šta) si TI?

Naravno, gedao sam sebe a vdio sam svijetlost!
Vidio sam nesto sto ne poznajem od prije kao cvrstu materiju.
Kad god se vidim, svjetlost mi je sve cisca, bolje sjam i gubi se materja sve vise. Jos je ona tu naravno al' doci ce i taj dan kad je vise nece bit.

To je jasno ko dan bilo to nekom teško ili ne percipirati!
No sad ja vidim da nisi ulovio nimalo moju sliku/nesliku svijeta.
Meni je i Tonal apstrakcija sa kojom eto baratam po navici od prije i nosim ga pažljivo sa sobom ko malo dijete balon punjen helijem držeći ga da ne odleti.
Ja gledam onog drugog ja i on mene i ja duh gledam oboje.

JA JA JA tri ja koja su ništa nešta.

Ne slučajno misliti da ja plješčem sebi za išta drugo nego se sprdam jer opet ništa nisam rekao.
Ja sam ko govno na kiši, rascvano i izloženo atmosferilijama, no ko govno nemam finalnog obličja, mogu se razići i po šahtama i opet smrdim dakle postojim sve dok se ne stopim s majkom zemljom a onda sam opet nešto više.

Da bi se razrušila stara Troja (Duh, Nagual, Tonal), moraš prohujati kao Ahilej, a onda sazdat novu: (Id, Super ego i Ego)...
........

Nego, da se malo odmorimo od ovolike “teorije”, ...za kratak predah evo malo “ovozemaljskih” dešavanja, vezanih za večnu dilemu BITI-NE BITI, kao malecki uvod u temu specifičnog ispoljavanja Duha u vidu onog što don Huan označava kao "znamenje".

(San koji sledi opisah nedavno na jednom drugom forumu):

Jutros, pred samo buđenje, usnih san u kome pokušavam da pronađem odgovor na pitanje KOJI JE MOJ GLAVNI CILJ ...

I mada nisam Hamlet, odnekud dobijam jasan i konkretan odgovor:

«BITI! ... BITI U BITI(U suštini, u srži)!!! ... VEČNO POSTOJATI!!!»

U tom na tacni posluženom odgovoru lagano uranjam u traženje smisla u skrivenoj igri reči, i, pošto me reči «U BITI» podsećaju na reč «UBITI», shvatam da je moj cilj... BITI, PA POTOM NE BITI, i na taj način postojati u večnosti, večno se rađati ...u vek iz nova ... (ko čuvena ptica feniks) ...

I mada mi taj odgovor u budnom stanju već dugo čuči za vratom ko egu Nagual, prvi put ga odgonetnuh u snu ...

Pri kraju sna jednoj bliskoj osobi oduševljeno prepričavam svoje otkriće, a posebno igru reči «u biti» i «ubiti», a ona se smeši s razumevanjem, ali bez prevelikog interesovanja za te moje ludorije ...

Pa, šta tu ima neobično, sasvim običan san, reći će neko...

Međutim, pravo iznenađenje čekalo me je kad se probudih:

Otvarajući oči, u fokus mi (kao da mi je neki Šeret podmetnuo), odmah upade malecka etiketa na pokrivaču kojim se prošle noći pokrih, na kojoj je stilizovanim malim pisanim slovima potpuno razgovetno pisalo: «ubiti».

Preneraženo zgrabih etiketu, malo bolje pogledah i ugledah još jedno slovo koje je bilo pokriveno tkaninom, i kad ga otkrih pročitah ime neke (verovatno talijanske) firme koja proizvodi te prekrivače:

«Tubiti».

Dakle, odahnuh zadovoljno, nije «ubiti», nego «TU BITI!» (Ili «To be!», što bi rekao Hamlet)

Može li malo jasnije? Da li ovo što pišeš znači da je npr. moje djelovanje ili tvoje direktno od Duha. Dakle, sve što se zbiva uzrokuje Duh? Ovo što pišem isto tako, Duh šalje svoju komandu?? Koja je onda svrha individualnosti? Slobodna volja, postoji li to uopće? Ako sve ide od Duha, da li mi uopće postojimo? Tko ili što je onda svjedok tih događanja, odnosno, onaj tko percipira?

Ako se rasprava nastavi u ovom tonu, ovakvom teoretiziranju o nečemu prije neizrečenom u učenjima Castanede, možda ne bi bilo loše da se to premjesti na neku novu temu...

Ne znam točno o čemu pričaš, ali
...
Kako ne napravit čudovište iz ID-a??
Vidim da mi je razrušen stari normalni ustroj, početak kraja je bio prije dva mjeseca u "romansi sa nijemim znanjem", sad se znanje obrušava svaki dan na mene htio ili ne i vidim sve jasnije da dolazi drugačije vrijeme za mene.
Može malo više o tome kako dalje, jel iz osobnog iskustva ili štiva?
SAMO OTVORENO pred duhom!

Itko drugi ima iskustva?

A dobro, past će i znanje kako.

podržavam

OK. Opisao si to što si vidio gledajući sebe.
Gledajući, kažeš „...vidio sam svijetlost!“
Jel to znači da ti tvoje viđenje govori da si TI svetlost?
A ko ili šta bi bio onaj ili ono (subjekt) što je VIDEO ili VIDELO tu svetlost?
I šta je to što stvara tu svetlost koju si video kao sebe?

Da te uverim da moja pitanja nisu nikakva ekstravagancija, citiraću don Huana:
„Vračevi neprestano tragaju za SOBOM“.
I još:
„Ali rat za ratnika ne znači dela individualne ili grupne gluposti, niti nečovečnog nasilja. Rat je za ratnika totalna borba PROTIV INDIVIDUALNOG JA koje je čoveka lišilo njegove moći“.
I još:
„Osnovni princip traganja jeste da ratnik traga PO SEBI.“-rekao je. „On traga PO SEBI nemilosrdno, prepredeno, strpljivo i ljubazno.“

BRAVO, mutiny!
Ovo se zove pogodak u sridu!
Odlično poentiranje.
Postavljanje takvih pitanja znači da su pitaocu poznati i odgovori. Samo je malo zatečen i teško mu je da ih odmah prihvati.
I mada ti već svesno ili podsvesno znaš odgovore, pokušaću da ih izložim kroz vlastito viđenje:

„Da li ovo što pišeš znači da je npr. moje djelovanje ili tvoje direktno od Duha.“
Da. SVE je od Duha.
„Dakle, sve što se zbiva uzrokuje Duh?“
Da. Duh je ne samo uzrok zbivanja nego i samo zbivanje i posmatrač zbivanja.
„Ovo što pišem isto tako, Duh šalje svoju komandu??“
Da. I to što pišeš, i to što misliš, činiš, osećaš, vidiš, čuješ, ... i sve ostalo.
„Koja je onda svrha individualnosti?“
Da bi se Duh otelotvorio. Da bi bio, postojao. Da bi se manifestovao. Da bi izašao iz nultog stanja nebivanja.
„Slobodna volja, postoji li to uopće?“
Da. Kad se potpuno oDuhotvoriš.
„Ako sve ide od Duha, da li mi uopće postojimo?“
Ne. „Mi“ smo samo „proizvod“, kreacija Namere Duha. Kreacija koja traje.
„Tko ili što je onda svjedok tih događanja, odnosno, onaj tko percipira?“
Duh, naravno.
.............

A da dokažem da se ovde ne radi o „teoretiziranju o nečemu prije neizrečenom u učenjima Castanede“, evo citiraćemo i don Huana u situacijama kada ta pitanja pojašnjava Kastanedi:

„Čudnog li osećaja: shvatiti da sve što mislimo, sve što govorimo, zavisi od položaja skupne tačke.“

I još:

„Don Huan je rekao da od percepcije zavisi sve što čovek jeste ili što radi, i da percepcija zavisi od položaja u kojem se nalazi skupna tačka.“

....
A ko pokreće skupnu tačku, od čijeg položaja zavisi sadržaj zbivanja?

Opet citat:

„Pa, ko onda pokreće skupnu tačku don Huane?“ upitao sam. „Duh to radi“, odgovorio je ...“

I još:

„Namera stvara građevine pred nama i poziva nas da uđemo u njih.“

...........

Što se tiče otvaranja nove teme o ovim pitanjima, prepuštam da o tome (kao i o svemu) odluči Duh uz Vašu pomoć i odobrenje moderatora.