Mislim da si sa jedne strane u pravu, po meni njihova brojnost jeste negde značajna ali pre u smislu njihove predanosti i truda u svojoj obskrbi odgovarajućom energijom. Mislim, što ih je više to su njihove potrebe veće ali veće su i mogućnosti za zadovoljenje tih potreba.
Sa druge strane, ako uzmemo u obzir mogućnost da su letači/reptili bića koja žive na višem nivou svesnosti od našeg, tj "4.denzitetu", onda bi bilo logično da poseduju tehnologiju shodno svom nivou svesnosti. Kao što mi ljudi na našim farmama imamo mašine za mužu krava ili mašine koje "gaje" kokošija jaja,verovatno i reptili imaju neki tehnološki sistem koji se bavi njihovim energetskim farmama, i mislim da mi ne možemo ni zamisliti sofisticiranost tog sistema. Možda je obično čitanje misli bedna sitnica koju mogu da izvedu. Ali u tom slučaju nema ni potrebe da puno njih učestvuje u "izvršnoj" kontroli.

Mislim da jeste zanimljivo razmišljati o ovakvim pitanjima, ali ne treba trošiti previše energije na to, jer u stvari nama u praksi i našem radu na oslobađanju od reptila ne menja mnogo toga to koliko ih ima. Možda i grešim.


Pozdrav

O BESPREKORNOSTI

Ima jedna stvar u drevnom znanju koje je opisao Kastaneda a koja je po mom mišljenju od ključne važnosti za put slobode jer se tu radi o vratima u slobodu. Ako se mi osećamo kao da smo u zatvoru svesti, onda moraju postojati i vrata koja vode u slobodu, izvan tog zatvora. Ali, šta su ta vrata i gde se nalaze? Pokušaću u nastavku teksta da ukažem na ta vrata.

Kastaneda opisuje dve suprotne ali dopunjujuće sile koje čine univerzum kao tonal i nagual, volju i nameru... a don Huan kaže da je izlaz u slobodu za ljudska bića u čišćenju veze koje imamo sa sveopštim duhom - namerom i u ponovnom uspostavljanju potpune veze sa tim izvorom svega. Kakve veze imaju dve suprotne sile koje čine svemir i Duh?

Na ovom forumu se dosta raspravlja o konceptima OPS - okrenutost prema sebi, i OPD - okrenutost prema drugima. Nedavno sam na temi Metafizika u topiku OPS/OPD polariteti bića ušao u diskusiju potaknut zanimljivim zapažanjem jednog člana foruma. Dalji tok rasprave me je doveo do takve inspiracije da sam se čudio sam sebi kako sam sve to mogao napisati! Pošto sam tamo rekao neke po meni ključne i veoma važne stvari a imaju suštinsku vezu sa znanjem koje je izneo Kastaneda, odlučio sam da delove te rasprave prebacim ovde, pa da o tome nastavimo u skladu sa učenjem don Huana.

Dakle, usred oštre rasprave, u pokušaju da predstavi primer iz života koji pokazuje ta dva principa, OPD i OPS, Jack987 je napisao:

...Jedan čovjek u susjedstvu uzme Whiskas i nahrani mačku na dvorištu. Dođe drugi čovjek i šutne mačku nogom.

Evo, dva suprotno polarizirana odnosa prema drugim entitetima.

Naravno, ovo je banalan primjer, ali, umjesto te mačke - možemo biti i mi. Kako bi se onda osjećali? Recimo, dođe netko jači i šutne te samo zato što mu se ne sviđaš...

Davanje hrane je jedan oblik davanja energije. Nemožemo reći da energija postoji ( možemo, al onda zbilja NISMO u pravu ). Odluka udarca nogom bez razloga je jedna ego-nasilničko-problemumozgu-poremećena odluka počinitelja, koji misli samo na sebe, da on ima jedini pravo proći kroz to dvorište...

Uglavnom, znamo o čemu govorimo.

O vibraciji duše ( u tijelu ili izvan njega ako nije fizički entitet ). To nemora nitko spominjati u nekim knjigama i spisima. To se, jednostavno, osjeća. I prema polarizaciji svoje duše - tako se i odnosi prema okolini.

Akumulator. Plus i minus pol. Kad zatvorimo strujni krug, fizički nastaje vibracija slobodnih elektrona, te se oni kreću od negativnog pola prema pozitivnom ( tako je fizički, iako su naučnici odredili označavanje suprotno od toga u shemiranju, dakle, dogovor oko "izražavanja" ). Svejedno, postoje 2 točke. Jedna "usisava" elektrone, energiju, a druga ih "daje". Ali - OBE moraju postojati da bi se zatvorio ciklus, strujni krug...

Evo, slikovito bi bilo ovako: - pol je tu davatelj, OPD. + pol je "uzimatelj", pa bi bio OPS.

Nadam se da je sad koncepcija ovog malo jasnija. Mislim, možemo mi to zvati i yx, babatrla i dedamrla, ali... svejedno. Postoje ta dva osnovna smjera cirkulacije energije, vibracije ili kako mi to god nazvali.

Na to je blue_jay uzvratila povodom toga što čovek hrani mačku:

Ja mislim da je i ovo OPS jer time stvara kontrolu nad mackom. AKo neda macki hranu ona ce morati sama da je nadje i time stekne nezavisnost tj. mogucnost prezivljavanja bez covekova mesanja. Dajuci joj hranu stvaramo njenu zavisnost o coveku, dolazice svaki dan na to mesto po hranu i nece sama pokusati da je nadje.

Cak mi je onaj drugi primer vise OPD od ovog.

Hm, neugodna primedba rekao bih. Ali naš stari dobri Jack se fino izvukao:

Da, trebao sam reći ne da joj daje hranu, već da je nauči da peca... ili lovi miša, naravno, hehe.

Dobro, prethodni primjer ima i "nuspojave", pa ću, recimo, dati drugi:

Sunce - DAJE energiju za život na planeti. OPD

Crna rupa - UZIMA energiju koja je na određenoj udaljenosti od nje. OPS

Jel sad bolje?

E, onda se umešao Spyro sa izjavom koja je na mene delovala kao "okidač" i nadahnula me da se uključim u diskusiju:

Ispada da je najbolje biti OPN.

OPN : Opredjeljenje prema ničemu.

Jack je odgovorio:

Da, nezavisni promatrač.

Definitivno, ali... kako to sada postići u našim uvjetima?

Mislim da tek kad se svi ujedinimo ( bog, 7. denzitet, unija, ili kak god to nazvali ) da ćemo onda svi zajedno biti OPN. I onda, opet iz početka, pras, podjela... na raznorazne djeliće... početak ponovnog velikog ciklusa...

Sad živimo u OPS svijetu trenutno. Uzimamo energiju od Sunca ( Kreatora? ) preko svjetlosti, biljaka, životinja...

U ovom trenutku diskusije, osetio sam da smo se približili ključnoj i najvažnijoj stvari: ujedinjenju naše svesti sa izvorom, tj. Duhom, Namerom, i tada sam poslao sledeći post:

OPN... Spyro, odlično!

Ako čovek može biti u isto vreme i na istom mestu i OPD i OPS u podjednakoj meri, onda on postaje OPN!

Ili, drugim rečima, ako daješ tačno onoliko koliko i uzimaš, onda dolazi do neutralizacije. Sila ekspanzije, eksplozije - Sunce i sila apsorpcije, usisavanja - crna rupa, su postale istog intenziteta. Rezultat je nula, praznina ili beskonačnost. To je veliki Tao o kome govori Lao - Ce, to je Duh ili Namera o kojima govori Kastaneda. Na nivou osobe to znači stanje unutrašnje tišine kod Kastanede a kod Lao Cea se ta ista stvar naziva - praznina. Kada dođemo do tog stanja, onda se može reći da smo se ponovo spojili sa izvorom univerzuma koji je nije ni OPD ni OPS već je nešto treće, neopisivo i neshvatljivo i zato to doživljavamo kao prazninu ili tišinu. Ali to nije ništavilo! To je u stvari večno i beskrajno postojanje, večno sada i ispunjeno je do vrha... To je veliki Tao ili Duh. Van je svakog ljudskog poimanja, ali možemo ga doživeti i ponovo ući u savršenu harmoniju sa njim, ako uđemo u unutrašnju tišinu ili - prazninu. Ta tišina znači prestanak unutrašnjeg dijaloga ili neprestanog brbljanja uma ili po Lao Ce-u, praznina od svake misli i racionalnih predstava jer one uvek predstavljaju samo jednu krajnost, dobro, zlo, tama , svetlost, vera, sumnja itd.... Kad to stanje postignemo i učvrstimo ga kao stalno i trajno, onda se može reći da smo transcendirali (prevazišli) sve fragmentacije i podeljenost i sve svetove (denzitete) i ponovo se ujedinili sa izvorom svega.

Kastanedin Don Huan i Lao Ce su govorili potpuno iste stvari. Kod Don Huana - Duh ili Namera, Kod Lao Cea - Tao. Kod jednog unutrašnja tišina, kod drugog - praznina.

Pročitajte knjige Tao Te Ching od Lao Ce-a i Moć Tišine od Kastanede i uporedite pa ćete videti. A po mom mišljenju, Lao Ce je čak i puno bolje i detaljnije pokušao da objasni Duh tj. Tao, i dve suprotne sile koje su njegova manifestacija, Jin i Jang, kod Kastanede to su tonal i nagual, ili savremeno OPS I OPD. A Tao ili Duh je ono što Spyro reče, OPN - okrenutost prema ničemu, nema kretanja ka spolja, niti ka unutra. Ili, kako kaže drevna hermetička izreka: "Kako gore, tako i dole. Kako spolja, tako i iznutra." Nula.

Nula nije ništa, nula je sve što postoji.

Na moju rečenicu: "Nula nije ništa, nula je sve što postoji." Jack je uzvratio kratko i pronicljivo:

Savršeni balans.

Tako smo došli do samih vrata koja vode u slobodu ljudske svesti: Savršeni balans, da, baš tako! Uzvratio sam:

Da... takvo stanje čovekovog duha don Huan naziva "ratnikova besprekornost" a Lao Ce "Mudrost".

Evo jedna vežba iz bespekornosti, koja ujedinjuje suprotnosti, OPD i OPS ili nazovi-kako-hoćeš:

Kad kažemo JA, onda smo otišli u jednu krajnost, u OPS i stojimo u njoj. Kad kažemo ON onda smo u drugoj krajnosti - OPD. Tako ljudi koji ne poznaju Tao stalno svojom pažnjom skaču iz jedne krajnosti u drugu poput ping-pong loptice.

Probajte sada da celim bićem osetite sebe - JA. Onda zamislite neku osobu i osetite je sa isto tako potpunom pažnjom - ON (ili ONA).

A sad probajte da u istom trenutku celim bićem osetite i sebe i drugog. Neka vaša pažnja bude usmerena i ka sebi i ka njoj. JA sam ON!

Istovremeno. I tamo i ovde. Videćete koliko je to teško! Ali nije nemoguće.

Ako u tome uspete, saznaćete šta je "treća tačka", Duh ili Tao. Biće vam kristalno jasno, ali nećete moći nikome rečima da objasnite, pa čak ni samima sebi! I, konačno ćete znati šta su u stvari te dve suprotne sile s kojima mi ovde lupamo glavu. A znanje je spasonosno.

Ili, pokušajte biti podjednako radosni i tužni u isto vreme, napregnite se. Rezultat će biti isti... Jedinstvo, ili balans suprotnih osećanja = spoznaja Duha.

"Takav je veliki Tao" rekao bi Lao ce.

Mi možemo iskreno i uzvišeno voleti samo ako nam istovremeno u opšte nije stalo do onoga što volimo. Eto, to je to.

Besprekornost ili Mudrost je u stvari transcendiranje razuma koji se zasniva na suprotnostima. Suprotnosti su samo iluzija uma i percepcije koju taj um stvara.

Sokrat je lepo rekao, jednom za sva vremena: "Ja znam da ništa neznam". On je spoznao Tao, tj. Duh.


*****************************************************

Ova sposobnost da imamo dva suprotna osećanja u isto vreme je ključ umetnosti traganja. Na primer, u knjizi "Unutrašnji Oganj", don Huan Kastanedi opisuje svoj doživljaj sa "sitnim mučiteljem" i kako je izašao na kraj s njim koristeči veštinu traganja. Don Huan kaže da je plakao i cvileo pod batinama i mučenjima tog ljudoždera od čoveka, ali u isto vreme je bio neopisivo srećan! Paradoks, dva suprotna osećanja. Ali taj paradoks nas direktno povezuje sa silom beskrajne snage, sa Duhom! I onda se mi s njim sjedinjujemo i naša dela postaju moćna. Bivajući pomoću paradoksalnih osećanja u ravnoteži s duhom, don Huan je porazio sitnog mučitelja. On se besprekorno borio protiv njega "iako nikada nije poželeo nikakvo zlo tom ljudskom čudovištu..." još jedan primer paradoksa, don Huanova moć ( u stvari moć Duha, beskraja, hehe...) je tog čoveka odvela u smrt ali on to nikada nije poželeo. A nagual Hulijan je tužno plakao kad god mu je nešto bilo veoma smešno! (knjiga "Moć Tišine") Ovo je suština umetnosti traganja. Tragač u sebi ima istovremeno sve, i tugu i radost, i ljubav i ravnodušnost, i prazninu i puninu, i život i smrt... On je u sebi uravnotežio sve suprotnosti i pomirio sve krajnosti, pre svega emotivne, pa onda i umne i energetske... on je sve i ništa. Ravnoteža suprotnosti. To je besprekornost. To je Nagual, čista namera, Duh! Don Huan je rekao da je jedina stvar koja je bitna na putu ratnika, da li imamo ili nemamo tu besprekornost. Sve ostalo su samo bezbrojni putevi da se dođe do nje. Besprekornost je ulaz, to su vrata u totalnu slobodu, u totalnu svest.

Download knjige Tao Te Ching :

http://www.ivantic.net/Ostale%20vazne%2 ... _Ching.pdf

Pozdrav.

Pa i ja sam jednom prema određenoj osobi osijećao dijametralne osjećaje. Naime jedna ekipa s njim na čelu bila me je istukla jer sam mu ja navodno predhodno nešto rekao, ali ja sam njega tom prilikom prvi put vidio!
Ja sam pobjegao, prije no što je njihov broj u sukobu postao dvoznamenkast.
Jednostavno nisam imao izgleda, i jedino što sam mogao bilo je pobjeći ili završiti na intenzivnoj sa višestrukom frakuturom glave.
On mi se je iz daljine derao da me traži da se razračuna sa mnom...
Naravno on,i još par frendova protiv mene samog da to učinimo.
A bio sam nevin, poput glavnoga lika u knjizi Kafke Proces.
Ali čini se da to i nije bilo važno.
Prvih par dana bio sam potresen i nisam mogao više gledati televiziju ili bilo šta drugo što mi odvlači pažnju, znao sam da su ti svjetovi lažni i prije ali sada sam napokon toga postao svjestan.
U vremenu nakon toga bio sam povrijeđen i smišljao osvetu.
Mrzio sam ga i samo čekao dan kada ću se ga dočepati.
Bili su to dani velikog stresa, nisam mogao na miru spavati, razmišljao sam kako je život prolazan i svaki mi je mogao ujedno biti i zadnji.
Kao i sa telkom i to sam znao prije al sam tek tada toga postao svjestan.
U tim nemirnim danima uživao sam u danima više no prije, radio ono što sam oduvjek htio, a mislio da nemam vremena.
Kao da me je izdvojio iz sopstvenog svijeta i ja sam počeo tražiti odgovore na svakakva pitanja, postajao sam ono što sam oduvjek hio biti-SLOBODAN.
Sve se je to nastavilo jedne večeri u autobusu kada me je zatekao on i njegova dva frenda, koji izgledaju kao gorile. No mene nije bilo strah, branio sam se koliko sam se mogao, rekao sam mu da mu nisam ništa rekao onoga dana,ali to nije bilo važno. Spasila me je stanica na kojoj su oni izlazili.
Ponovno sam bio ukomiran,čak i napisao oporuku.
Bilo me je strah za moje fizičko tjelo.
Ponovno sam nemirno spavao,a moji najbliži frendovi prema meni uopće nisu pokazivali neko preveliko suosjećanje. Shvatio sam da su i oni fiktivni, sposobni samo za svakodneve male razgovore i psihološko preživljavanje. Niti sa njima nisam mogao biti na prijašnjim relacijama.
Dotad marginarizirane osobe u mojemu životu su tada izašle na svjetlo dana i oni su mi pomogli, davali mi pravodobne i dobre savjete. Pričali sa mnom i olakšavali mi sitaciju.
Ipak smo se jedan dan pomirili i ja sam to prihvatio. Ne zbog toga što sam mu oprostio, nego što se jednostavno nikad s njim nebih mogao ravnopravno fizički obračunati. On je uvjek bio u skupini, pa i da sam ga ja napao sa svojima, za par dana on bi se vratio s još više bagre. Tako je jedina stvar koju sam mogao postići bila primirje. U tome primirju su mi pomogle te druge osobe,a ne svakidašnji prijatelji.
Prijašnji svjet bez napetosti se je vratio,no ja više nisam mogao biti isti.
Nisam mogao ponovno gledati debilne serje, niti igrati igrice.
Jednostavno sam se promjenio, no onaj dio koji je volio pravdu i istinu ostao je nepromjenjen.
Počeo sam tražiti druge stvari, materija koja i do onda nije imala neki utjecaj na mene ,više nije imala gotovo nikakav, opsesije su nestale, svakim danom postajao sam sve slobodniji od sebe i društva.
No kome to mogu to biti zahvalan?
Osobi i ekipi koju je on predstavljao koja me je dobro izkacotirala, on me je jednostavno izdvojio i počeo sam gledati drugim očima.
Nikada me nije bilo baš strah, jer se ja nisam baš nikada bojao drugih ljudi bez obzire kakve namjere prema meni imali.
Tako je počeo moj put ka svijetskoj istini i slobodi. Onime što sam oduvjek htio, a uvjek odgađao za neka druga vremena, upravo zahvaljujući svojemu mučitelju. Ne volim ga,ali na neki način sam mu i zahvalan budući da sam poslije toga promjenio percepciju i vrednovanje stvari. Postao sam opuštenija,smirenija i objektivnija osoba te počeo raditi što sam oduvijek i htio.
Valjda sam se dobro nadovezao na STALKEROVU temu, ali ovaj put sa jednom svojom pričom iz života.

Sad me nadahnuo post o Tau, Duhu tj. besprijekornosti. Upravo čitam Orlov dar i taj mi je post uletio točno u momentima kad razmišljam i čitam o trećoj točci.

Sada mi samo mi naviru sjećanja i primjeri iz života kada bi na trenutak imala prilike osjetiti taj sklad između ravnodušnosti i ljubavi, ono mjesto kad tužno plačem od sreće. I shvatila sam da iako sam premalo puta imala prilike zaustaviti um, gotovo na tako kratko da se ne sjećam, znam da sam bila, barem na trenutak, u praznini punoj do vrha, osjećala drugoga potpuno u usporedbi sa spoznajom sebe.
Čak mi je poznat taj prijelaz sa Ja na On/Ona i onda taj bezgranično kratak trenutak zajedništva.
Meni su se takvi momenti dešavali u velikim trenucima, bilo straha, spoznaje, goleme tuge, nekog neopisivog pritiska i stresa.

Osim toga shvaćam pomalo što znači primjeniti besprijekornost u svakodnevnom životu, shvaćam da sam i ja imala blistave trenutke kad sam to činila iako nisam ratnik i imam ljudski oblik i povijest i nisam odvojena i nisam sakupila dovoljno energije da bih to mogla činiti neprestano. Točnije nemam dovoljno energije da bih čitavo vrijeme bila u stanju u kojem mi je pozornost dovoljno dobro usmjerena i u kojem sam stalno svjesna.

Ti trenuci besprijekornog ponašanja imaju kao neku nezaobilaznost u sebi tj. obilježava ih stanje moranja, jedinog izlaza, to je jedini mogući način za mene tada. Sve drugo bilo bi protivno prirodi, bilo bi preteško ostvariti iako su svi drugi putevi lakši od toga kojim upravo odabirem ići. To je postupak obično pozitivan za druge, nije ima na odmet, dapače, a opet pozitivan i za mene, ali kao da ti razlozi nisu važni.
Dakle možemo to reći i ovako: ja hranim/učim mačku radi mače i radi sebe, svoje duše, a u isto vrijeme to nisu nimalo moji razlozi. Zapravo ja nemam razloga da to radim, no radim to jer je jedini mogući ispravni način za mene. I nije mi važno što time dobijam već samo da ostanem na tom putu izvršavanja istog. Pri svemu tome ja sam svjesna da i dobivam i gubim, jer je put teži i zahtjevniji, ali su te dvije krajnosti nevažne.

Još malo o suprotnostima i besprekornosti.

Ne postoji dobro i loše, bitno i nebitno... to su samo krajnosti i suprotnosti koje stvara naš um. Ono što postoji je enrgija i njeno večno kruženje. To je sve što postoji. Problem kod ljudi nije što su zli ili dobri, već što njihov duh nije usklađen sa kosmičkim duhom. Radi tog nesklada naše biće je u strašnoj neravnoteži sa izvorom svega i zbog toga patimo, stradamo, živimo u mraku i neznanju i konačno, radi tog nedostatka harmonije sa duhom, sa svemirom , mi umiremo... ako ostvarimo savršenu harmoniju unutar sebe, besprekornost, smrt prestaje da nas progoni i ostavlja nas na miru.

Besprekorni ratnik nema ego, ja , predstava koju ima o sebi nije racionalna ni emotivna. On sebe vidim kao kretanje energije, strujanje, vibraciju...oseća to celim telom, celim bićem... on nije ličnost. To je pravo ja , naša prava priroda. To je naš individualni duh

Dakle sve je duh, ali mi smo izolovano ostrvo, imamo svoju samostalnost, granice... različitosti postoje zbog toga što energija od koje se sastojimo uzima različite konfiguracije. To je kao da imate bezbroj delova, kockica... možete ih sklopiti na bezbroj različitih načina. Ali generalno, mi smo ili sanjači ili tragači. Šta je bolje biti?

Ne postoji bolje ili gore. Niko nije u prednosti, to su samo različiti putevi koji vode do iste stvari – do unutrašnje tišine, besprekornosti, duha u kome je svo znanje i moć i punina sreće i slobode.

Tragači pomoću trezvenog razmišljanja i mudrih praksi dolaze do duha, do tišine i opažanja energije i vibracije koja je sam duh. Upamtite, duh je vibracija, kad osetite da vam celo telo vibrira, to je duh! Našli ste ga u sebi, postali ste svesni njega! A onda će se veliki duh spustiti na vas i sjediniće se ta kosmička vibracija sa vašom! To je trenutak večnosti, ali niko na to ne obraća potpunu pažnju! Kad bi samo, kad bi samo obratili svu svoju pažnju na taj trenutak jedinstva, onda bi za tili čas doživeli neverovatna čuda, i sanjanje, i let i telekinezu i druge svetove i sve ostale "nemoguće" stvari... Eto, rekao sam gde je ključ za znanje, moć i slobodu! To je traganje, izgovoriti sve to. Dakle, osetite da ste vibracija i povežite tu vibraciju sa kosmičkom i onda će krenuti sva čuda. Ali, to treba činiti sa strašću, ljubavlju i uživanjem. Bez strasti se rađaju kilava deca, ako se uopšte rode. Ili se rode mrtva.

Don Huan kaže da će svaki čovek koji dođe do besprekornosti činiti iste stvari koje čine ratnici-vidovnjaci i doći će do svih tih znanja, moći i slobode.

Dakle, jedino što nam je potrebno je - besprekornost, tj. savršen sklad našeg i kosmičkog duha. To je sve i to je dovoljno za sve. Ta vibracija o kojoj vam govorim ne obuhvata samo fizičko telo već i sve ostalo. Recimo, imam jasan osećaj, percepciju kako moje misli i emocije vibriraju, struje teku... poput potoka!

A ta vibracija ih prožima, ali ona je nezavisna od njih, ona je neshvatljiva... Duh.

Ta vibracija je izvor, temelj svega što postoji - NAMERA!


Što je veća (žešća) ta vibracija, to je snažnija namera. Namera i duh su jedno te isto.

Ako je naša namera intenzivna, onda će i odgovor kosmičke namere - duha biti isti takav... Dakle, duh se povezuje i sarađuje samo sa žestokima i jakima a na slabe ne obraća nikakvu pažnju. Zato se ovo naziva put ratnika. I zato za ratnike ne postoje nemoguće stvari. Ali zašto onda ima toliko puno problema i nevolja na putu ratnika? Da li nas to duh testira?

Ne. Duh nas ne testira. Te prepreke na putu ratnika postoje zato što su neljudska bića zarobila našu svest i otimaju nam 99% energije. Radi njihovog katastrofalnog uticaja na našu svest, mi smo izgubili potpunu i harmoničnu vezu sa kosmičkim duhom, ta veza je svedena na bedni minimum kao i naša svesnost, jer je poremećena savršena ravnoteža dveju sila od kojih smo sastavljeni, tonala i naguala, OPS i OPD. Prosečna situacija kod ljudskog bića je da na vagi njihove svesti peteže OPS sila pa nam zato Kasiopejci kažu da trebamo dodati energiju drugoj strani vage, OPD sili. Kad se ta vaga uravoteži dolazimo do savršenstva i potpunosti svog duha i prelazimo u najviši nivo postojanja gde je sve jedno, nema podele. Drugim rečima, ulazimo u energiju nulte tačke koja je izvor svega što postoji. Zato je najveća prevara predatora kad nam kažu da trebamo otići u drugu krajnost, u totalnu “ljubav”,davanje ili krajnji OPD, jer smo tada opet van ravnoteže i van izvora svega. To je trik koji su upotrebili kod hrišćanstva i zato hrišćani ne mogu doći do izvora, tj. Boga.

Eto, posledice toga što se nama hrane nekakve zveri su poražavajuće. Čovek više nije čudesno i supersvesno biće bogato neverovatnim znanjima i mogućnostima, on je sada samo hrana, skoro nesvesna gomila mesa.

Pozdrav.

Koliko sam ja primetio u Kastanedinim delima se potencira na levoj hemisferi mozga, kao i na energiji koja je usko povezana sa takvim konceptom. Hocu da kazem puno "opazajno" iskustvo se jedino sa levom stranom dostize - tako da ova prica sa vaganjem suprotnosti malo cudno zvuci.

Stalker, da li mozes da citiras Don Huana gde on spominje balans suprotnih energija (iako ih Don Huan nije tako smatrao), kao neminovni put ka sirenju svesti.

Secam sa da je Don Huan opisivao da je kod vecine ljudi, jaca energija desne strane koja sa sobom povlaci monotonost, dosadnost i ucestalo ponavljanje/vrtenje u krug istim obrascima ponasanja. Svo njegovo ucenje svodi se na razbijanje ucmalosti desne strane i krajnji prelazak na levu stranu. Ja ovde ne primecujem nikakav balans. ...mozda gresim, davno sam citao.

E da sad se setih (doslo mi iz malog mozga )

Don Huan spominje da svaki ratnik na svom putu ima "shtit" koji ga cuva. Sta mu to znaci?

Mislim da je u nekoj od recenica spominjao bolove u ledjima , sto mi je bilo veoma interesantno, al se ne secam u kom kontekstu je to spominjano, al cini mi se da je nekako vazno zvucalo.

Izvinjavam se ako ovo debilno zvuci ili sam ja nesto zamenio od ovoga sa nekom drugom knjigom, s obzirom da sam davno citao "Magiju pokreta".

Kromp, da li si siguran da nisi pomesao strane ?
Ukratko, leva hemisfera je zaduzena za logicko razmisljanje, jezik, analiticke procese, snalazenje u prostoru itd. Sa desna strane dolaze intuitivna saznanja, umetnicke sposobnosti, osecanja, kreativnost itd.
Obe hemisfere povezuje korpus kalozum koji omogucava komplementarno funkcionisanje obe strane.

I kao sto pokazuju neka istrazivanja na pacijentima kojima je ovaj deo odstranjen - dakle presecene su veze izmedju dve hemisfere (najcesce epilepticari) - funkcije leve strane zakazuju, ako se ne „hrane“ podacima dobijenim sa desne a desnoj strani nedostaje mogucnost da izrazi, uoblici svoje slike.

Hemisfere nisu podjednako razvijene. Njihova razvijenost zavisi od intelektualne orijentacije, dakle od toga koje se sposobnosti u odredjenoj kulturi ili socijalnoj/itd. grupi favorizuju. A neka od tih istrazivanja su izuzetno interesantna. U zapadnoj kulturi prevladavaju funkcije leve hemisfere, medjutim, ima mnogo drugih kultura ili socijalnih grupa, gde je situacija drugacija.

Neko je vec negde pisao o tome, ali nema sanse da to sada pronadjem: ako pocnete da se bavite nekom aktivnoscu koja vam ne ide, u mozgu dolazi do neke vrste pregrupisanja i uspostavljanja novih neuroloskih spojeva – korpus jaca. To pruza ne samo nove sposobnosti, vec sasvim novi kvalitet. Rekla bih da je i smisao zen-koana u ovome. Oni bukvalno razbijaju uvrezene misaone procese i proizvode kvantni skok na visi nivo. Ali se ne mogu primeniti uspesno kod svih, vec na tacno odredjenom nivou razvoja.

Ova prica sa Don Huanom i levom stranom me je podsetila na jednu pricu o Budi kada je trojici ljudi dao potpuno suprotne odgovore na pitanje – ako se ne varam (zaboravila sam, e, te mozdane hemisfere ) – o tome da li postoji Bog. Razliciti odgovori su usledili kao rezultat razlicitog mentalnog sklopa ove trojice i razlicitih disbalansa koji su trazili resenje. Takodje me je podsetilo na Junga koji je takodje tezio celovitosti i kod svojih pacijenata imao identican pristup.

Mudar ucitelj pristupa uceniku s obzirom na njegove specificne potrebe, uvek veoma individualno. Nekome sa veoma snazno razvijenim funkcijama leve strane ce mozda biti potrebno razbiti usancene obrasce misljenja, nekom drugom je potrebno pruziti fokus. (A bilo bi super kada bi se sve zavrsilo na ove dve podele ). Medjutim, mi veoma rado prihvatimo ovakve odgovore, koji su u stvari metode ucenja, kao apsolutne istine.

Ne shvatajuci da je u prirodi stvarnosti rapsodicnost i da nas koncepti u koje pokusavamo da je smestimo bez greske iznevere.

Kratak tekst o hemisferama:

"Čini se da leva hemisfera kontroliše govor, čitanje i zadatke čije izvođenje zahteva procenjivanje ili interpretacije zasnovane na jeziku ili proračunavanju, dok je desna strana "nema". Kasniji su istraživači utvrdili da je desna hemisfera, iako "nema", daleko od zaostalosti. Neke sposobnosti smeštene u desnoj hemisferi u nekim specijalizovanim funkcijama prevazilaze sposobnosti leve hemisfere. Subjekti, na primer, vešto uređuju obojene kocke prema prikazanom nacrtu, ili crtaju kocku u 3 dimenzije levom rukom, ali ne i desnom. Umetničke sposobnosti izgleda da spadaju u funkcije desne hemisfere. Ruski psiholog A. D. Lunja uočio je da jedan muzičar nakon doživljenog moždanog udara koji mu je oštetio levu hemisferu nije vise mogao da zapisuje note, ali je komponovao bolje nego ranije. Izgleda da je desna hemisfera superiorna u odnosu na levu u shvatanju odnosa i celina. Poznato je razlikovanje između znanja stečenog rezonovanjem i saznanja stečenog intuicijom. Istraživanja o funkcionalnoj podeljenosti mozga pokazala su da ove razlike imaju i neurofiziološku osnovu. Distinkcija između svesnog i NESVESNOG takođe se može objasniti dualitetom hemisfera. Desna hemisfera je sedište nesvesnog, a možda i takvih funkcija kao što su TELEPATIJA i PSIHOKINEZA, funkcija koje savremena nauka smatra paranormalnim. Dve hemisfere deluju komplementarno. Naučna otkrića često dolaze kao plod iznenadnog shvatanja neke pojave, što predstavlja funkciju intuicije desne hemisfere ali potom ideja treba da se formuliše, proveri, da se utvrde njene implikacije, što su sve funkcije leve hemisfere. Ovo funkcionalno sadejstvo dve hemisfere ne postiže se, međutim, lako. Kod većine ljudi izgleda da postoji neravnoteža između hemisfera.U različitim kulturama i društvima različiti su odnosi između dve hemisfere. U našoj kulturi dugo su dominirale funkcije leve hemisfere. Psiholog Robert Ornštajn (R. Ornstein) smat smatra da zapadna edukacija treba da se menja tako što bi se veći naglasak stavio na negovanje distinktivnih odlika desne hemisfere, što bi, po njemu, poboljšalo i samog čoveka i svet u kome živi. Novo razumevanje različitosti funkcija moždanih hemisfera neosporno je omogućilo da čovek stekne vredne uvide u sopstvene mentalne procese i da uspostavi bolju ravnotežu između ovih funkcija."

U verodostojnost onoga sto je danas Stalker govorio sam se licno uverio i sto se mene tice to sto je napisano je prakticno iskustvo vesto izrazeno i objasnjeno recima.Ko dozivi pricace - ko ne dozivi sumnjace.
Silazak Duha je opisivan ranije na ovom forumu.Treba citati i ranije postove jer oni cine spektakularnu celinu sa novijim,koja mozda i ne zaostaje mnogo za Kastanedinim knjigama.Ima tu dosta pametnih stvari.Ima i besmislenih gluposti ali test je na svakome da izvuce one prave stvari.
Zeleo bih da izraznim posebnu zahvalnost za predivne knjige koje su serovane na 4shared...Ima tu par ne-Kastanedinih knjiga koje su mi od izuzetnog znacaja...

Arja, moguce je da sam ja pobrkao lonchitje. Samo me buni jedna stvar - Kada Don Huan kaze leva strana da li on misli na levu stranu tela (ili mozda energetskog jajeta) ili levu stranu mozga. Koliko sam ja upucen trebalo bi da leva strana mozga kontrolise desnu stranu tela i obratno -> desna strana mozga levu stranu tela. Aj' ako moze ovo neko da pojasni?

Citat sa wikipedie:


... nema veze ionako sam sam sebi pronasao odgovor.


Razlog zasto sam poceo da spominjem hemisfere mozga je to sto zvanicna nauka ima jasnu koleraciju izmedju oderedjenih himisfera mozga sa odredjenim stranama tela kao sto je u citatu sa wikija napisano. U knjizi "Magija pokreta" Don Huan prica o levom i desnom telo koji bukvalno i prestavljaju to znacenje. U stanju vidjenja shamani u svakim od ta dva tela vide i specificnu energiju koja je u njima obitava.
Zatim Kastaneda navodi da je

"Don Huan bio ubedjen da je premoc desnog tela u onom neizbalansiranom spoju desnog i levog tela ono sto izaziva prekid naseg putovanja svesnosti"

... "Magija pokreta" str139, odnosno str69 u PDF-u

... sto i ujedno ukazuje na neminovnost izbalansiranosti levog i desnog tela.

E sad mene interesuje koleracija ovih strana tela sa njima odgovarajucim hemisferama mozga (kako nauka kaze da postoji) al sa tacke Kastanedinog ucenja. Da li ovakav "Kastanedicki" pristup postoji? Da li se nadmoc desnog tela odrazava na levu hemisferu mozga, a (kod vecine) slabo, levo telo na desnu hemisferu. Sta se desava ako neko postigne nadmoc leve u odnosu na desnu stranu tela - kako se ovaj scenario odrazava na hemisfere mozga - mozda kroz neko patolosko psihicko stanje ili neverovatnu umetnicku nadarenost?

Tacno, leva hemisfera kontrolise desnu stranu tela i obrnuto. Zato i pisemo desnom rukom na primer.
Ali sad mi je palo na pamet: kod nekih autora (koji su u stanju da vide auru, dakle energetski omotac) sam naisla na tvrdnju da je energetski sloj kod vecine ljudi iskosen u jednu stranu. To je i moje iskustvo - ono sto vidim - jedino, moja percepcija je prilicno i nestabilna i ogranicena i dosta mi je tesko da procenim sta je “realno” a sta posledica njenog variranja.

Moram da priznam da mi nije palo na pamet da to povezem sa energetskim disbalansom i prevladavanjem funkcija leve hemisphere mozga – prosto nisam razmisljala o tome - a deluje logicno. Vredi obratiti paznju.

ili kroz oboje

jabuke i krushke su nekad jabuke i(ili)krushke
kao i u mnogim drugim stvarima,i ovde je balans od presudnog znachaja,tako da se ne zbraja to kao 3(leva hemisfera) +1(desna hemisfera) = 4;
vec se rachuna broj +++++++,t.j.onog izmedju hemisfera,a to su sinapse koje povezuju levu i desnu hemisferu,
mozak sa vecim brojem sinapsi ima daleko bolji performans po svim faktorima od mozga sa bilo kojim delom razvijenim enormno ali sa malim brojem sinapsi,zato shto je povezanost hemisfera to shto uskladjuje obe hemisfere i sve funkcionira skladnije i brze kad su hemisfere povezanije

mozda zbog toga su upravo te sinapse najtargetiranije prilikom programiranja uma

mali dodatak
kod epileptichara ove veze(sinapse) nisu pokidane,one postoje,medjutim usled napada epilepsije,koji mozak dozivljava kao EMP bombu ili strujni udar(kurshlus),te sinapse su na udaru i van funkcije su izvesno vreme posle napada( do par sati)

Nisam se precizno izrazila: most se preseca u cilju lecenja od epilepsije, pa se, eto, koristi zgodna prilika za dodatna ispitivanja . Izgleda jos uvek redak i tezak zahvat. Doneo je Nobelovu nagradu i slicna priznanja. Mislim lekarima, za pacijente ne znam

Ali da ne spamam vise po ovom topicu.

LEVA I DESNA STRANA

Podeljenost Energetskog Tela

Što se tiče veze između hemisfera mozga i "levog i desnog tela" koje opisuje Kastaneda u knjizi "Magija Pokreta", mogu reći sledeće:

U toj knjizi ali i u nekim drugima, don Huan kaže da je energetsko telo, naš energetski dvojnik, poput odraza u ogledalu koji se nalazi tačno preko puta fizičkog tela. Svaki deo našeg tela ima svoju paralelu na energetskom nivou. Recimo, imamo energetsku jetru, energetsko srce itd. Ali funkcije energetskih duplikata su sasvim drugačije od njihovih fizičkih pandana. Na primer energetska jetra služi direktnom opažanju energije univerzuma - VIĐENJE. Kada je aktiviramo mi opažamo svetleće lopte ljudskih bića i ceo svet kao grupe energetskih vlakana. Taj deo energetskog tela je ključ za ulazak u drugu pažnju.

Energetsko telo je podeljeno na dve strane, levu i desnu. Svaka strana se sastoji od posebne energije. Leva strana ili "levo telo" se sastoji od energije koja je vibrirajuća i ima slične osobine kao električna struja, ekspanzivna je i zrači iz centra ka spolja. Ona stalno eksplodira i zrači. To je ona sila koju don Huan naziva nagual, leva strana. To bi mogao biti energetski princip OPD.

Desna strana se sastoji od vrtložne energije, od neizmernog broja energetskih spirala koje rotiraju i stalno uvlače spoljnu energiju ka svom centru. Dakle to je energija usisavanja, možda bi se moglo reći da je to princip OPS. Ta desna polovina svetleće lopte je dominantna i mi pretežno samo nju koristimo, zato su ljudska bića samocentrirana i okrenuta prema sebi (OPS) zbog spiralno usisavajuće prirode njene energije. Druga polovina je veoma slabo aktivna.

Paralela u Fizičkom Telu

Ova dvostrukost se jasno odražava i na nivou fizičkog tela kroz dve hemisfere mozga ali je tu situacija preokrenuta, tu je leva strana mozga dominantna a desna pasivna. To je zato što je energetsko telo odraz u ogledalu, a znamo da se u ogledalu menjaju leva i desna strana, recimo kad stanemo pred ogledalo, leva ruka je u odrazu postala desna. Isto tako, leva polovina mozga koja je OPS karaktera je na nivou energije "desno telo" ili desna polovina svetleće lopte energetskog tela.

Problem Ravnoteže

U knjizi Taiše Abelar Emilito objašnjava da ta dva tela nisu u ravnoteži i kaže da su stari vidovnjaci učinili grešku jer su otišli u drugu krajnost, zanemarili su desno telo a forsirali levo telo. To je rezultiralo time da su oni postali moćni čarobnjaci i činili nezamisliva čuda i podvige, putovali u neopisive svetove i sretali neorganska bića i komunicirali s njima. Ali potpuno su zanemarili desnu, racionalnu stranu tako da su opet bili van ravnoteže svog bića.

Dalje kaže da su novi vidovnjaci otkrili da između te dve polovine postoji tajna pregrada, kao što u mozgu postoji korpus kalosum i da se izlaz u slobodu nalazi baš tu. Dakle rešenje je u centru! Ta centralna pregrada ima sposobnost da savršeno uravnoteži naše dve strane, dve vrste energije od kojih smo sastavljeni, tonal i nagual, ili OPS i OPD. U toj liniji koja deli dve naše polovine, u jednoj beskrajno maloj tački se nalazi "treća tačka" o kojoj govori don Huan u knjizi "Moć Tišine". Tu energija nije ni vrtložna a ni eksplodirajuća, ekspanzivna. Tu se nalazi naš duh, naša namera, veza sa izvorom svega. To je energija nulte tačke, koju vidovnjaci nazivaju kako sam rekao "treća tačka". Ja više volim naziv nulta tačka, ali to je sve isto. Zato don Huan u svim knjigama često naglašava važnost aktiviranja i sticanja kontrole nad središnjim energetskim centrima, nad centrom volje koji se nalazi malo ispod pupka i centrom emocija koji se nalazi u solarnom pleksusu.

A u knjizi Magija Pokreta" je konačno spomenuo i treći centar, centar na temenu glave, koji je pod opsadom grabljivaca. Taj centar je naš um. Kada ojačamo i pročistimo ova tri centra mi uspostavljamo ravnomernu aktivnost ove dve strane energetskog tela dovodeći ih u savršenu ravnotežu. Na fizičkom nivou to znači da smo uravnotežili obe hemisfere mozga tako da one rade podjednako i u harmoniji a mi onda upravljamo svojom svešću iz moždane pregrade (corpus calosum).

Posledice Povraćene Ravnoteže

Kada uravnotežimo te dve strane, predatori ne mogu više uticati na našu svest jer je jedini način da nas drže pod kontrolom samo ako nemamo ovu harmoniju dveju strana, dveju energija. To je trik pomoću kojeg su nas zarobili.

Dakle, pokušajte da ojačate energetske centre koji se nalaze duž središnje linije tela i premestite sedište svoje svesti i pažnje u njih. Osećajte ceo svet oko sebe iz njih! To će na fizičkom planu dovesti do savršene ravnoteže moždanih hemisfera. Rešavanje problema ove pogubne neravnoteže mora započeti sa energetskog nivoa. Ne postoji drugi način oslobađanja svesti od predatora. Praktične postupke koje dovode do toga je opisao Kastaneda.

Pozdrav.

Eto, samo bih dodao da je energija desnog tela, spiralna i vrtložna sila koja uvlači energiju ka centru, u drevnom Egiptu i kod indijanskih civilizacija a i kod nekih drugih, predstavljena simbolom zmije. Ali retko ko zna šta taj simbol u stvari znači u praksi, da je to u stvari jedna od dve sile koje čine svemir i koje mi možemo postati svesni i rukovati njome. To je desno telo ili tonal, moć reda i poretka, sila koja daje strukturu i red. Don Huan je naziva volja.

S druge strane druga sila je predstavljena simbolom sunca koje je takođe bilo predmet poštovanja ovih naroda. To je energija našeg levog tela, vibrirajuća sila koja iz jedne tačke eksplodira na sve strane, zrači. Ona je haotična i ruši svaki ustanovljeni red i poredak ako je dovoljno intenzivna. To je ono što meksički vidovnjaci nazivaju namera.

A treća sila koja je izvor ove dve je predstavljena simbolom.... pronađite sami, hehehe...

Sve su ovo znanja drevne Atlantide, a Kastaneda je otkrio samo onaj njihov deo koji se odnosi na znanje o čovekovoj prirodi i njegovom kosmičkom položaju i situaciji u kojoj se nalazi. Drugi, ogroman deo znanja koji se tiče energetskog znanja o planeti i kosmičkim silama koje se mogu upotrebiti za sticanje neograničene besplatne energije pomoću kristala i svesti planete, znanja o tehnologijama i napravama koje razbijaju kontinuitet prostor-vreme i još puno čudesnih tehnologija moraju ostati skrivena jer bi njihovo obelodanjivanje dovelo do samouništenja čovečanstva zbog izvitoperenog i iskvarenog duha većine ljudi. Ta znanja čuvaju neki ljudi još od vremena atlantide i ona će biti objavljena tek kada se čovečanstvo oslobodi predatora koji su uzrok te iskvarenosti i poremećaja svesti i tako se kolektivno vrati u prirodno stanje ravnoteže. A to veliko oslobađanje i buđenje će se izgleda dogoditi uskoro, jer ništa nije večno pa ni naše ropstvo.

Posle noći mora svanuti zora. A već se naziru prvi tragovi svetla na horizontu.

Pozdrav.

Forum pratim vec puno vremena ali javljam se prvi put sa konkretnim pitanjem.
U budnom stanju kada mi kompletno telo vibrira cesto mi se desava pojava da nesto hoce da izleti iz temena glave napolje.Zbog nesigurnosti da li da pustim ili ne krajnjim naporom ga zadrzavam i onda sve prodje.
Mozda energetski dvojnik hoce napolje? Ako je tako,koliko je to opasno kada nije snevanje nego budno stanje?
Bio bih zahvalan ako neko moze da mi odgovori na ova pitanja.Ipak mislim da se ovde radi o veoma opasnim stvarima pa treba biti oprezan.

Izlazak dvojnika kroz centar na temenu je stvar koja se događa posle veoma mnogo rada na podizanju energije i svesti. Skoro je nemoguće da se dogodi običnom čoveku osim u veoma retkim slučajevima kad je u pitanju smrtna opasnost, a i tada je to vrlo retko. Dakle, nema šanse da ti se to dogodilo spontano. A da si vežbom došao do toga onda bi znao o čemu se radi i ne bi postavljao pitanja. Mislim da si ti pročitao "Drugi Krug Moći" gde Kastaneda opisuje tu stvar pa sad ispituješ da vidiš šta znamo i da skreneš malo pažnju na sebe, ali možda veoma grešim, šta ja znam. Ako možeš, dokaži da nisam u pravu, ispričaj nam detaljno kako si došao do tog iskustva, molim te, gorim od želje da saznam.

I hvala ti na pozdravu i predstavljanju. Dobrodošao na forum.

Hvala na odgovoru!
Zanimljivo je to da gresis.Godinama radim Kastanedine discipline i zaista je dosao trenutak za izlazak dvojnika.Sve sto sam hteo je da cujem koji savet vezan za taj trenutak.Na sta da obratim paznju ako neko eventualno zna itd.
Situacija sa dvojnikom manifestuje se na razne nazine i kroz razne situacije pa cak i dok kucam na tastaturi racunara.Najvise se desava kada hocu da budem istovremeno svestan i desavanja na nekom drugom mestu spolja.To nekako pokrene sve ostalo.
Nisam ovde dosao da davim nego zbog konkretne situacije!
A da skrecem paznju na sebe ni na pamet mi ne pada.

Odlično, ali molim te daj opiši nam ukratko kako si to godinama radio "Kastanedine discipline" i šta si doživeo, otkrio, opiši nam svoj put, kako si došao do ovog stanja. Kako si uspeo da toliko ojačaš i usavršiš dvojnika da on sada pokušava da se materijalizuje? Hajde, reci nam pošto Kastaneda uopšte nije bio jasan povodom toga, pa bi nam dobro došla iskustva iz prve ruke. Podeli znanje sa nama, pa zato služe forumi, zar ne?

Onda će ti možda neko i objasniti šta ti je činiti.

Pozdrav.