O energetskom tijelu neznam gotovo nista,ali!
Kad me je prvi put ovo "tresnulo" (glavni udar,ostala dva i ne racunam)bio sam usred jednog posla,gotovo svakodnevnog.
Bocno sa moje lijeve strane nalazila se je jedna meni jako bliska osoba koju sam samo na tren,krajickom oka okrznuo i okrenuo sam se, kao da me je struja zdrmala, u suprotnom pravcu.Trenutacno sam bio svijestan da kad bih usmijerio paznju na nju mogao znati sto nisam zelio znati jer se direktno odnosilo i na mene.
Najvise sam se zabrinuo oko toga da bi nam se oci mogle susresti jer bi se ta osoba sigurno jako prepala.
To nisam bio ja,bio je to netko DRUGI.

To je nesto ravnodusno i mracno,covjeka mozes gledati kao zivotinju.
Kao kad gledas svog psa,a to je strasno.

Nedavno sam negdje cuo da mistici,jogini,ljudi koji dostignu visoke razine duhovnosti bas tako gledaju na ljude.Imaju realne osnove za to!

Osecas nesto kao snazno treperenje, vibriranje, energija se penje uz telo. Osecaj ne vara, prepoznatljiv je.
Osecaj je potpuno fizicki i rekla bih da je posledica toga sto se (fizicko) telo energizuje, ispunjeno necim sto ima drugacije vibracije.
Druga stvar: ako se umirim u sebi, osecam prisustvo „nekog drugog“, kao iz pozadine, potpuno neobican osecaj, ali veoma realan. Ne obmanjuje. Taj „neko“ (u mom slucaju) je bled i slab, ususkan i sakriven, neoblikovan. Dodir je zastrasujuci – mogu da zamislim kako je ako je suocavanje tako naglo – jer kondicionirani deo naseg bica ovaj deo dozivljava kao nesto potpuno strano, ne samo u odnosu na sebe, vec strano u meri koja se tesko moze opisati.
Pre nego sto je taj osecaj postao realniji, mogla sam da osetim samo kretanje u sebi, ali to je zaista kao da nesto u tebi izvodi neke pokrete. Postoji jedna teorija da dok govorimo nase etersko telo izvodi pokrete, da je etersko telo telo kretanja, i uglavnom sam te osecaje povezivala sa tom teorijom.
Kasnije je to „telo“ postalo „neko“.

Ja ne znam sta je to, ni u kakvoj je vezi sa „mnom“, ali ispitacu. To moras sam, niko ti ne moze dati odgovore. Mislim moze i znacajni su, ali nemaju istinsku vrednost dok ih ne otkrijes za sebe.

Mozes da vidis energiju, ja dosuse samo sloj oko ljudskog tela i oko biljaka, koji sada vidim bez posebnog "podesavanja percepcije". Mislim da nije tesko. Probajte, malo vezbe je dovoljno.

Verujem onima koji kazu da jasno vide kretanje energije.

Odjednom primetis da nesto znas a da nemas pojma kada si to saznao. Mozda neko ima drugacije objasnjenje za ovo, ali ja mislim da smo svi bukvalno bombardovani telepatskim porukama: kako onim "pozitivnim": znanjem, energijom, kreativnoscu, tako i onim "negativnim" koje treba da nas kondicioniraju jos vise. I nije ih nimalo lako razluciti. I jos odvojiti od onog uslovljenog dela bica.
Te koliko mogu sa ovim pokusavam da budem veeeeeeeoma oprezna. veoma oprezna.

Nastavicu da opisujem stvari koje ni sam Kastaneda nije opisivao iz prostog razloga sto moraju da se iskuse.Ovde se nesto pomera u tom pravcu i volja duha izaci ce na videlo...
Kao sto smo rekli pored fizickog tela imamo i energetsko telo ili sanjajuce telo.Ratnik u budnom stanju priblizava sto vise svoje sanjajuce telo sebi dok ono ne pocne sve vise i vise da ga prozima a to se oseca kao snazno peckanje ugodno i vibrantno.Zasto ga priblizavamo?Ono je moc.To je telepatija to je nemo znanje to je svekoliko znanje.Ono je izvrsitelj svih akcija,ono ima svu moc.Sta rade letaci?Pa oni dolaze prvi do njega i upravljaju njime.A njihove komande doprinose nasem budalastom ponasanju i totalnoj gluposti.Ratnik lagano preuzima komandu nad njime istiskujuci komandu letaca.Tu je prva linija borbe-doci do svog energetskog tela i upravljati njime odnosno upravljati sam sobom!Kada to uspes onda ono lagano sve vise u tvom budnom stanju upravlja tobom.Sto ga vise pustis to si u svemu uspesniji.Sve je vise vidovitosti,akcije i uspeha.Ono krene da upravlja za tvoju dobrobit i samo se cudis kako ti se ruke same pomeraju...I tako radis magijske pokrete iz njega i sakupljas cistu moc.To sto je energotsko telo to je u stvari sam duh ili kako bi neki rekli bog.To je da kazemo stvoritelj u malom.Najlepsa stvar je sto ta moc nije data onim carobnjacima kojima su letaci komandanti.To je moc koja je nevidjena.Carobnjaci koji je imaju nece nikada to primeniti protiv drugih ljudi ili da bi vladali svetom,ali iskreno se nadam da ce doci dan kada ce nam duh dati znak da je koristimo protiv takvih...
Drugi deo price je snevanje.U snevanju snevajuce telo je ono koje funkcionise a carobnjaci tamo pokusavaju da priblize fizicko telo.
Kakve zestoke tajne duh dozvoljava da se sada objave.Pa ovo je fantasticno!

Zanimljivo, ja osecam nesto slicno tome sto je Arja opisala, iako "to" ne osecam kao nesto strano, niti kao nekog drugog.Razlika bi bila ta sto nikad nije udaljeno od mene,uvek je tu i osecam ga kao deo sebe.Mozda sam u poslednje vreme toga svesniji.Mogu na primer da pomeram ruku a da fizicku ruku ne pomeram uopste, ali za to vreme imam sasvim konkretan osecaj pomeranja i rada rukom.Primecujem da ga ponekad i nema mnogo, naprimer posle bolesti, ali i dosta napreduje kada redovno zivim, jedem, spavam, bavim se sportom.Od malih nogu radim jednu stvar, koju je jako tesko opisati.Uglavnom bilo bi to otprilike kao odjekivanje fizickog tela, nemam druge reci . . . . na primer, ako su vam nekad cvokotali zubi od hladnoce ili ako bi par puta jako skljocali zubima, e sad zamislite da to radite celim telom, odnosno kao da se celo telo trese,iako se vidno ne trese.Da, svestan sam da to moze da bude simptom ko zna cega.Takodje sam primetio da kada bih imao napade nekakvog neobjasnjivog panicnog straha ( u zadnje vreme bas i ne) ako se tome oduprem, i pocnem da razmisljam: "aman, dosta vise" tah strah mi predje u neopisiv bes, a bes u veliku snagu i tada to telo osecam skoro fizicki. ( ako mi ova izjava ne obezbedi belu kosuljicu, nece nista )

Slozio bih se sa time da mozda etericko telo (ili ko zna koje vec) izvodi pokrete dok pricamo, odnosno dok smo mentalno aktivni, posto mislim da takvo nesto zloupotrebljavam kada ucestvujem u razgovoru koji mi nije zanimljiv.

Ja se izvinjavam na mozda maloj digresiji od Kastanede, nije mi bila namera da skrecem temu ili da ispadnem nesto prepotentan.

naknadni edit: pade mi na pamet, posto ne osecam to telo kao nesto drugo nego kao sebe, mozda bi to znacilo da sam organski portal. ako bi to drugo na primer bilo vise ja, moja dusa ili slicno . . .

Energetsko telo je nas neorganski deo,a sustina evolucije,odnosno potpune slobode, je napustanje organskog okvira jednom zauvek.Receno je da pokreti za rekapitulaciju,iz Westwood serije dovode energetsko telo do fizickog.

Moram reci da mi je jako zanimljivo da citam ova vasa iskustva sa energetskim tijelom. Priznajem da sam do sada veoma malo znao o tome, ali mislim da mozda i ja imam odredjene "simptome" opazanja tog energetskog tijela, naravno mozda je to nesto drugo ali nije zgorega podijeliti svoja iskustva pa cemo vidjeti dokle ce nas to dovesti.
Ono sto ja mogu reci je da u nekim prilikama osjetim jedno jako prijatno stanje stapanja sa necim (znam da zvucim skroz konfuzno i neprecizno) ali to prijatno stanje se moze opisati i kao neki nagli dotok energije i na neki nacin podsjeca na jedno preorgazmicko stanje.
Nekada u ovo stanje zapadnem, sto bi se reklo iz cista mira i bez vidnog povoda a u zadnje vrijeme uspijevam, na neki nacin i svjesno da se uvedem u to. Nije to nista spektakularno, jednostavno jedno stanje sveukupne smirenosri i svjesnosti, i kad se nalazim u takvom stanju gotovo sve mi izgleda moguce i nema sanse da me tada bilo ko moze i na bilo koji nacin uznemiriti ili sl.
Prije par dana sam napravio jednu jako dobru stvar sa tim stanjem, naime na poslu sam imao jednu potencijalno stresnu situaciju, i u momentu kad je sve prijetilo da ce preci van kontrole pristojnog ponasanja i ophodjenja ja sam se naglo i svjesno doveo u to stanje, jednostavno sam duboko udahnuo, sabrao misli i skoncentrisao se i u istom momentu osjetio neko prijatno punjenje energijom, a u situaciji u kojoj bi vecina ljudi bukvalno izgubila kontrolu.
Ta situacija se na kraju rijesila sa najboljim mogucim ishodom za sve, postigli smo odredjenu vrstu dogovora oko nekih stvari i sprijecili nepotrebno konfrontiranje, a sve sam skloniji misljenju da tome najvise mogu zahvaliti svom energetskom tijelu.

Desavalo mi se,i desava se,svakodnevno,da jednostavnim usmeravanjem paznje na odredjeni deo tela i dubokim udisajem dodje do otklanjanja bola ili bilo kakve neugodnosti,ako je ima.Duboko udisanje,sa namerom usmerenom na centre vitalnosti dovodi do energetskog pojacanja u tim centrima.To telesno saznanje mi je doslo kao neposredna posledica izvodjenja pokreta.Primetio sam da je tako nesto vrlo jednostavno,ali zbog nedostatka snage i neprestane zaludjenosti unutrasnjim dijalogom,biva neprimeceno.

Milarepa je napisao:


A ja sve što sam uradio povodom Kastanedinih knjiga, uradio sam samo zato što nisam uopšte verovao u ono što piše u njima pa sam hteo da kroz eksperiment, pokus, dokažem sebi kako su to samo gluposti. Prihvatam samo one stvari koje sam isprobao, iskusio, a čak i u to nisam siguran dok barem deset puta ne doživim. Do sada sam se na taj način uverio u mnoge tamo opisane stvari i sada znam da je autentičnost ovog znanja van svake sumnje barem u onom popriličnom delu koji sam iskusio. Za one stvari koje nisam doživeo i dalje imam rezervu. Sve ovo se zove praktični stav eksperimentatora ili – naučni princip. Verovanje nije potrebno, ono što nam treba je da se kroz lično iskustvo uverimo u tvrdnje ili da ih odbacimo. Za to je potrebna ludost ili hrabrost ili i jedno i drugo.

“Kada god te spopadnu sumnje, učini nešto praktično povodom toga,” kaže don Huan Kastanedi u knjizi “Aktivna Strana Beskraja”, poglavlje “Senke od blata”.




Na ovoj planeti živi oko 7 milijardi ljudi i svi odreda imaju isključivo subjektivne doživljaje uključujući i tebe, tako da ne razumem kakvu verifikaciju tražiš. Spominješ “spoljno vrednovanje” što bi po mom mišljenju trebalo da znači neutralan pristup ovim stvarima iz ugla superiornog posmatrača koji već ima sva znanja ovog sveta i koji ima “a priori” stavove. To mi izgleda kao situacija nekog čoveka koji nikada nije probao recimo čokoladu ali je pročitao gomilu knjiga koje opisuju uživanje u njenom ukusu i čak je išao u fabriku čokolade i detaljno ispitao podatke o mašinama, broju zaposlenih, tehnologiji proizvodnje i tome slično i tako dalje, verujući da ga svo to znanje koje se zasniva samo na rečima može dovesti do potpunog uvida i spoznaje. Ta vezanost za reči je jednostavno odraz njegovog dubokog unutrašnjeg straha da se baci na praksu, na jedan čin izoštrene percepcije i aktivnog sudelovanja u životu kako bi postigao maksimum ljudske spoznaje.

Objektivnost zasnovana na opsesivnom baratanju rečima ne postoji, jer ta opsesija zamagljuje svest. To je samo iluzija koja nam je nametnuta kako bi smo ostali u mraku neznanja tj. u ne-svesti.

Subjektivna mišljenja i iskustva se, naravno, uvek mogu dovesti u sumnju osim nekih koja su van svake sumnje.

U skladu sa učenjem don Huana, objektivne stvari bi mogle da budu samo one stvari koje važe za sve ljude u svim vremenima i na svim mestima te su s toga univerzalne. Prema novim vidovnjacima, postoje samo dve stvari koje su objektivne i ne mogu se dovesti u pitanje a to su: činjenica da ćemo umreti i čudesna činjenica da smo svesni, i obe ove stvari su izvan moći našeg razuma (naših reči) i nikada ih nećemo intelektualno do kraja shvatiti.

Polazeći od te dve objektivne istine i koristeći čistu svesnost koja je lišena misli i reči kao instrument za spoznaju, vidovnjaci iz loze don Huana su došli do spektakularnih otkrića o prirodi univerzuma i čoveka. Oni su shvatili da znati znači biti svestan, a ne razmišljati. Tek kada smo potpuno svesni nečega onda možemo ispravno razmišljati o tome. Međutim, vidovnjaci mogu da budu svesni i takvih stvari koje su im potpuno jasne ali ih je nemoguće izraziti rečima i mislima, ali ih to ne sprečava da sasvim praktično i korisno upotrebljavaju takva neopisiva znanja.

Razmišljanje je samo puko nabrajanje i popisivanje pojmova koji su u slučaju prosečne osobe nastali kao proizvod sadržaja svesti koja je na veoma niskom energetskom nivou te je s toga i razumevanje tih sadržaja na takvom tj. niskom nivou, zamagljeno je i iskrivljeno.

Inače, dogodilo se jedno fantastično poklapanje događaja u vezi aktivnosti na ovom topiku. Baš dok sam prevodio poglavlje Armandove knjige u kome Kastaneda objašnjava problem verifikacije (dokazivanja, potvrđivanja) svoga znanja, i koje je sledeće na redu za postovanje na forum, ti si potegnuo to pitanje! A i mnogi postovi koji su potom sledili se tiču sadržaja tog poglavlja. Sve je pod kontrolom, he he he… Rasprava o delu ove knjige je počela pred samo objavljivanje tog dela iako oni koji raspravljaju neznaju o čemu se tamo piše…Zanimljivo, kakav paradoks… Eto ti dokaza. Ovakva poklapanja don Huan u knjizi “Učenje don Huana” naziva potvrda, tj.-verifikacija. Duh ljudima potvrđuje da razmišljaju ili deluju u skladu sa njegovom namerom i da se otvorio moćni kanal koji ih povezuje sa njim. Don Huan to naziva “Silazak Duha” (“Moć Tišine”). Ja ovaj omen shvatam kao jasnu poruku duha da su naši napori na ovom topicu pokrenuti od njega, što me veoma veseli i daje mi ogroman energetski podsticaj da dam sve od sebe u izvršavanju te uzvišene namere. Takođe, smatram da je poruka ovog ispoljavanja duha da trebamo raspravljati o sadržaju ove knjige.

S toga, sledi nastavak prevoda koji će ti, nadam se, razjasniti pitanje verifikacije:


8. VERIFIKACIJA NAGUALA
_____________________________________________________________

Mesecima nakon našeg prvog susreta, moj odnos sa Karlosom je ostao na nivou praćenja njegovih predavanja i čitanja njegovih knjiga. Ali, nije mnogo prošlo do trenutka kada je magija njegovih podučavanja počela da me privlači svojom sopstvenom silom.

Ta situacija me je suočila sa izborom koji se, verujem, postavlja pred svakog učenika nagualizma. Sa jedne strane, mogao sam da analiziram čudne ideje čarobnjaštva u svetlu akademskog znanja, prihvatajući samo ono što mogu da razumem i potvrdim. S druge strane, uvek je postojala mogućnost da doslovno prihvatim Karlosove reči privremeno napuštajući svoje predrasude onoliko koliko sam sposoban da izađem van sopstvenih okvira, podržan iskustvom.

Kada sam mu rekao svoju dilemu, on je bio srećan i rekao je da te dve mogućnosti koje sam shvatio imaju jedan važan zajednički činilac: Praksu. Stoga nije važno kojoj od njih sam se priklonio sve dok sam postojan u svojim zaključcima.

Pokušao sam da od njega izvučem neka objašnjenja koja bi mogla poslužiti kao podrška mom umu i koja bi mi omogućila da se prilagodim njegovim postavkama ali on me je prekinuo:

“Ratnik ne trči ispred znanja,” rekao je. “On ne sprovodi neobična istraživanja niti traži pomoć u razumevanju. Kada želi da nešto sazna, on to iskusi.”

Napomenuo sam mu da za mene reč “iskustvo” ima potpuno različito značenje od onog koje je on objasnio. Za njega, ta reč znači način suočavanja sa životom; za mene, potrebu da se pojava razume na intelektualnom nivou.

Učinilo mi se da Karlos potiskuje ironični osmeh. Veoma ljubaznim tonom, objasnio je da znanje i postupci čarobnjaka nisu sami po sebi teški za razumevanje ili praktikovanje. Ono što ih čini da izgledaju suludo je činjenica da su oni nastali iz kulture koja nam je strana i od strane ljudi sa drugačijim razumevanjem sveta. Povezao je moje početno nepoverenje sa mojom racionalnom konfiguracijom a ne sa nekakvom energetskom blokadom.

Dodao je kako moderna nauka nije u mogućnosti da prodre u Toltečko znanje zato što ne poseduje odgovarajuću metodologiju a ne zato što se principi čarobnjaka i naučnika međusobno nikako ne uklapaju.

“Uprkos svim svojim dobrim namerama, istraživači su nesposobni da samostalno pomaknu svoje skupne tačke. U tome je stvar, kako onda mogu da razumeju ono što kažu čarobnjaci?”

“Nedostatak energije je ozbiljna barijera između običnog čoveka i čarobnjaka, zato što je bez neophodne snage nemoguće verifikovati fenomen čarobnjaštva. To je kao kada dve osobe pokušavaju da komuniciraju na različitim jezicima. Uopšteno, čarobnjaci gube u toj vrsti razmene. U drugim vremenima, ljudi su zastrašivani verovanjima da će izgubiti dušu ako slušaju čarobnjaka; danas je savremeni čovek naučen da veruje kako je to viđenje nenaučno.”

“Istina je nešto drugo. Praktikovanje ratničkih principa, daleko od ugrožavanja naše mentalne jasnoće, daje nam vredne alatke za upravljanje znanjem. To je zato što ti principi, kada su rukovođeni pomoću sakupljanja energije, ljubomorno slede dva naučna principa: Iskustvo i verifikaciju.”

“Nasuprot onome što mnogi misle, potreba za dokazivanjem nije prisutna isključivo u zapadnoj kulturi, ona je imperativ takođe i u Toltečkoj tradiciji. Nagualizam kao ideološki sistem, nije zasnovan na dogmama već na ličnom iskustvu generacija praktičara i bilo bi apsurdno smatrati da su svi ti ljudi tokom hiljada godina jednostavno verovali u laži.”

“Zato što je njegova polazna tačka eksperimentisanje, možemo reći da nagualizam nije sistem verovanja već nauka.”

Ovo mišljenje je bilo previše za mene.

Neki delovi u Karlosovom učenju imaju neospornu praktičnu vrednost; na primer, njegov stalni naglasak na kontroli samovažnosti kako bi se postigao čist uvid u prednost življenja u sadašnjem trenutku i da bi se usvojili strateški principi puta ratnika.

Međutim, druge tačke njegovih izlaganja su pevazilazile moju sposobnost razumevanja. Jednostavno nisam mogao prihvatiti da na mestu paralelnom u odnosu na ovaj svet postoji univerzum čiji zakoni nemaju ničeg zajedničkog sa našom svakodnevnom logikom i koji je naseljen svesnim entitetima koje moja čula ne mogu da opaze.

Karlos je bez sumnje na osnovu izraza mog lica shvatio da se ne slažem sasvim sa onim što je rekao jer je dodao:

“Za tebe, dokazati znači objasniti, dok za čarobnjake to znači osvedočiti se u neopisive stvari bez ustručavanja ili mentalnih trikova. Ti veruješ da je ono što možeš obuhvatiti čulima stvarna granica univerzuma ali ne prestaješ da misliš kako su tvoja čula vrlo bedno uvežbana.”

“Ne pozivam te da veruješ već da vidiš, i garantujem ti da je viđenje dovoljan dokaz svega o čemu sam ti govorio. Međutim, ja ne mogu da potvrdim energetsku suštinu sveta umesto tebe; to moraš sam da nameravaš i da pronađeš unutar svoje prirode potencijale i načine da to izbaciš na površinu.”

“Ono što razlikuje savremenog naučnika od vidovnjaka je da vidovnjak stavlja na kocku svoj vlastiti život, dok je za onog prvog vreme jedini gubitak koji podnosi ako nešto krene naopako u njegovim istraživanjima. Metode i jednog i drugog su podjednako rigorozne, ali se razlikuju.”

“Čarobnjak ne može biti zadovoljan ako lično ne proveri priče koje su mu ispričane. Kao što postoje stepeni i nivoi naučničke obuke, učenik čarobnjaštva uskoro otkriva da postoji nekoliko vrlo određenih nivoa uvećavanja njegove percepcije i neće stati dok ih ne dostigne ili umre u tom pokušaju. Dakle, kao metod istraživanja, nagualizam je potpuno pouzdan.”

“Moj učitelj mi je pokazao da je obeležje novih vidovnjaka njihov kapacitet za sintezu; oni su apstraktni čarobnjaci.” Karlos je davao veliki značaj ovom izrazu, naglašavajući svaki slog. “U stvari, njihov fokus je rigorozniji od fokusa nauke zato što su vidovnjaci uključeni u poduhvat od kolosalnog značaja koji ljudi od nauke čak se i ne usuđuju da formulišu: Preispitivanje naših tumačenja koja se tiču dogovorene stvarnosti u kojoj živimo. Krenuvši od te početne tačke, možete videti da je čarobnjaštvo najbolji saveznik formalnog mišljenja.”

“Jednog dana će biti moguće da se probije led i nauka će otkriti kako deli veliku skolonost sa nagualizmom: strast za istinom. Tada će se oba načina istraživanja pomiriti i prestati da budu suprostavljene tačke gledišta. Oni će se sastaviti u jednu nameru kako bi rasvetlili tajnu.”

Dok smo se rastajali, spomenuo sam Karlosu da su njegovi stavovi u krajnjoj suprotnosti sa gledištem koje većina ljudi ima na temu čarobnjaštva.

Slegnuo je ramenima kao da kaže: “Kakve to veze ima?”

Vidim da je ovde pokrenuto pitanje energetskog tela pa bih rekao neka svoja zapažanja. Energetsko telo je naša svesnost da smo energetska bića. Kada počnemo u svom fizičkom telu osećati vibracije, strujanja, nešto poput električnog vetra koji duva kroz nas, onda se može reći da smo ponovo uspostavili vezu sa svojom energetskom suštinom. Don Huan bi rekao da postajemo svesni svoje svetlosti, činjenice da smo svetleća bića koja zrače energiju. To telo je onaj faktor u nama koji može da direktno opaža energiju svesti što zovemo VIĐENJE, da se odvoji od fizičkog tela i u trenu putuje na beskonačna rastojanja - SANJANJE, da povrati svoju energiju koja je blokirana i vezana i da se očisti od tuđe, nepoželjne energije - REKAPITULACIJA i da izvodi fantastične pokrete koji uzdrmavaju kompletno psiho-fizičko energetsko polje sa ciljem da se blokirana i uspavana energija probudi i vrati u centre vitalnosti donoseći praktičaru ogromnu snagu i osećaj blaženstva pomoću čega postaje sposoban da zaustavi svoj unutrašnji dijalog i na taj način prekine vladavinu grabljivaca nad svojim bićem - TENZEGRITET.

Glavna prepreka da se osvesti energetsko telo je ono što don Huan naziva "ljudski oblik". Ja sam o uticaju ljudskog oblika na odnos fizičkog i energetskog tela (dvojnika) pisao na topicu "Predatorov Um" i evo prenosim taj post ovde zbog onih koji ga nisu posećivali i zbog važnosti informacija koje su tu objavljene:




_________________

"Uvezbavanje intelekta je takodje sredstvo kojim se istinski carobnjaci sluze
da bi postigli svoje ciljeve.Time sto svest namerno odrzavaju u stanju zaokupljenosti analizom i rasudjivanjem,carobnjaci mogu slobodno i neometano da istrazuju druga podrucja svesti.Drugim recima,dok je racionalna strana svesti zaokupjlena formalnim akademskim poslovima,energetska ili ne-racionalna strana,koju carobnjaci nazivaju "dvojnikom",obuzeta je ispunjenjem magijskih zadataka.Na ovaj nacin,manje je verovatno da ce skepticna i analiticna svest zadirati u ne-racionalni domen
ili da ce cak primecivati sta se odigrava u njemu."

Taisha Abelar

A sta je "unutrasnji dijalog"?
Jel moze i to neko da mi opise?

Sve sto nam 'pada' na pamet.Tok misli.
Ali:"Stari vidovnjaci su uobicavali da kazu,da ukoliko ce ratnik imati unutrasnji dijalog,trebalo bi da to bude umestan dijalog.Za stare vidovnjake
je to bio dijalog o carobnjastvu i uvecavanje njihove samorefleksije.Za nove vidovnjake to nije dijalog,vec nepristrasno manipulisanje namerom trezvenim komandama."
"Unutrasnji oganj"

Takodje je bilo receno da su ljudi jedina bica koja 'popisuju' energetska zracenja unutar svetleceg tela i ogledaju se u njima.Takav stepen samoudubljenosti nema ni jedno drugo bice.Trik vidovnjaka je da naprave popis,pa da ga onda odbace.Drukcije receno nismo duzni da preozbiljno shvatamo sve sto nam 'pada' na pamet,i u svakom trenutku je moguce utihnuti.

Par veoma vaznih stvari u vezi unutrasnjeg dijaloga.
Um letaca beskrajnim tokom misli i zamlacivanja udaljava nas od sada i ovde i to mu je glavni cilj.Time nas kontrolise i drzi u ropstvu.Unutrasnji dijalog nije lako zaustaviti ali kada ga zaustavite nije to sve!
Letaci su se obezbedili na 2 nivoa.Pomocu unutrasnjeg dijaloga i unutrasnjih osecanja!Sta mi sve ljudi osecamo a da to i ne znamo to je tek posebna prica.Otvaranjem srcane cakre stizemo do tih osecanja koja prosto receno odvratno tinjaju i koja su u stvari gospodari nasih strahova,sumnji i svih gluposti.Znamo da smo otvorili srcanu cakru kada snazno osetimo kako nam gori izmedju grudi ali prijatno i to nas vise ne napusta.
Tada mozemo da osetimo svaku emociju!A onda krecemo da gospodarimo i emocijama.
Da ponovim,letaci nas drze u ropstvu pomocu unutrasnjeg dijaloga i pomocu unutrasnjih osecaja koji su jos gori.Beskrajno je zadovoljstvo isterati letaca iz sebe ali je za to potrebna strahovita disciplina.Isplati se,i to je cilj ratnika na putu ka glavnom cilju-unutrasnjem ognju (the fire from within).

I kakvog onda coveka vidimo, to kada je bez letaca?Kako ga prepoznamo? Mislim kakav je to covek, ako smo svi inace sa letacima?Kako ga dozivljavaju drugi ljudi?Tog bez letaca i predatorovog uma.

Takav covek pre svega uvek je u povisenoj svesti i pri potpuno zdravom razumu neinficiranom glupostima.Oci mu izuzetno sjaje i obrve hoce da se
nekontrolisano uvijaju.Medjutim pravi ratnik se uklapa u svoju okolinu i ne zeli da bude primecen dok eventualno ne dobije znak od duha kako bi stupio u kontakt sa drugim ratnikom.Kada se oslobodimo uma letaca onda mozemo biti bilo kakva licnost i perfektno se i neprimetno uklopiti u okolinu.Ratnik je skroman jer nema ego i nema nikakvu potrebu za prikazivanjem okolini zato ces ga i tesko primetiti osim ako ti se ne prikaze.On ce se baviti uobicajenim stvarima dok napreduje ka slobodi.
Cak ni rodjena majka nece to saznati osim ukoliko to ne treba da se desi...

Poslednji da tako kazemo ratnik koji se prikazao okolini i prosao razapinjanjem na krst jer letaci nisu mogli da ga podnesu bio je Isus Hrist.Njegova recenica "Oprosti im Boze ne znaju sta rade" bila je upucena svim onim ljudima koji su bili pod umom letaca i automatski nisu bili pri cistoj svesti pa nisu ni znali sta rade.Da su bili oslobodjeni od uma letaca ne samo da ga nebi razapeli nego bi u njemu videli i saveznika ili prijatelja.

Ovo što si napisao je laž.
Ama baš nikad Kastaneda nije rekao da je don Huan izmišljena, fizički nepostojeća ličnost. Čitao sam i poslušao masu materijala (i snimak na radiju) i Karlos bi se uvek izjasnio da je ta ličnost stvarno postojala.

Druga je stvar što namerno nije hteo javno da dokaže njegov identitet. Posedovao je don Huanova dokumenta i morao je da donese odluku: javno da to objavi ili ne. Odlučio je da ih spali. Kaže da otada više nije antropolog...

"...to nije fikcija. ono što opisujem nam je strano; zato nam izgleda tako nerealno."
CARLOS CASTANEDA
(Orlov dar; predgovor)


Nije.


To ti je kao da bi se o Gurdjijevu raspitao kod njegovog berberina.


Da se nisu tebi smejali?



Amin.
Inače, ideja o "Sinu božijemu kao otelovljenom Bogu" je produkat flajerskog uma.

Traba da budemo svesni da su letaci neprikosnoveni gospodari ljudi tj njihove svesti i preko toga se i hrane-bukvalno nas cuvaju i hrane se nama kao i mi domacim zivotinjama.
Usli su u sve institucije sistema,crkve...
Kao velikom Hriscaninu nametnuo mi se problem...Sta cu u crkvu punu letaca i u kojoj vladaju letaci?
Njihov um je egoistican i zato su i ljudi takvi.Velika vecina covecanstva ima usadjen taj um koji ih naravno udaljava i od pomisli da se suprostave letacima ili samima sebi kako to oni dozivljavaju a u tom polozaju skupne tacke i ne mogu da vide te odvratne predatore.
Zato i ne mozemo reci da ljudi znaju sta rade.Oni rade kako mogu i po tudjoj zapovesti.Letacima nije bitno hocemo li biti bogati ili siromasni,uspesni ili neuspesni vec im je bitno da budemo uznemireni,sumnjicavi i u strahu.Tu je njihova hrana!
Napomena><stvari o kojima ovde govorim proizvod su iskustva a ne pukog nagadjaja i filozofiranja.Tek kada nesto dozivimo i u svom iskustvu
potvrdimo vredno je...Ali je zgodno to reci ljudima kako bi se pokrenuli na akciju i sami stigli do toga.

Mene fascinira slijedeca stvar;
Svima je poznato da je u Americi (USA) NEMOGUCE...sakriti se....i da je objavljeno svega nekoliko Kastanedinih fotografija.
Kako to da je covjek koji je bio cuven i van americkog kontinenta,kretao se ,drzao predavanja,davao intervjue....uspio 'prevariti' novinare,fotoreportere koji non-stop skljocaju,zabijaju nos svugdje...to im je i posao zar ne?...kako to da je umakao takvim >letacima<?
Gdje su fotografije tako slavnog covjeka?
>nema ih<
i zar to nije jedna od trazenih...verifikacija?