Prije 18 godina sanjala sam san, sacam ga se kao danas:
Imam kao 5-6 godina, vracam se iz prodavnice.
Pored moje zgrade prolazi kanalic za odvod kisnice. Igram se tako sto stajem levom nogom na desnu ivicu a desnom na levu ivicu kanalica.
Prvo je suvo ali nastavljam i kad u kanalicu ima malo vode, pocinje da mi kvasi cipele ali cela je ulica preda mnom bara, pa je svejedno a ja vodu volim pa nastavljam sa igrom i hodam pipajuci nogama kanal.
Voda doseza visinu kolena, dok stignem do ivice zgrade vec je visine kukova a ja iz nekog razloga odlucujem da nastavim kanalicem mada je voda vec mutna ali je topla.
Krajolik se menja, umesto zgrada koje bih trebala da vidim, ja sam u toploj sirokoj reci niskih obala, nebo je tmurno voda i dalje raste vec mi je do prsa. Nisam dete. U rukama od nekud drzim kocku cokolade na alumnijskoj foliji i malu zivotinjicu(kao misic ili hrcak) iz nekog razloga mi je uzasno vazno da ih drzim na suvom.
Obale su sve vise, voda sve dublja i brza. Hodam na prstima da bi mi nos bio van vode , lako bih zaplivala da su mi slobodne ruke.
Voda prelazi preko glave, hodam po dnu, ruke su ispruzene izned povrsine, odbijam se povremeno nogama da udahnem vazduh. Gusim se,kasljem vodu, pustam kocku cokolade( valjda nece potonuti od staniola) odbijam se nogama od dna i udahnem vazduh.
Misic je otisao sa mnom pod vodu. Plivam, zivotinjica mi stoji na glavi u zadnjem momentu grabim kocku cokolade,preda mnom je vodopad.
Pritisak vode me gura preko ivice;To je nekakav zid.Svom snagom se odupirem kolenima i laktovima mada sam sva izubijana i izgrebana one dve stvari cuvam od vode.
Vucem se u desno duz tog zidica, pod pritiskom bujice koja pada preko njega.
Zid prestaje a pritisak me gurne ka visokom zidu ispred mene. Ja sam na odmoristu,voda je visine kolena,nogama je klizavo.
Onaj vodopad pada na stepenice koje vode dole prema plazi ali nije silovit, voda zapravo curi u mlazevima dok ja pazljivo silazim niz stepenice pokrivene morskom travom. U rukama drzim sincica i cerkicu umesto onih predmeta.
Voda i dalje curi sa moje leve strane ali je bistra, ja se drzim vise udesno i jedva sidjem do sledeceg odmorista.Tu je jako klizavo od trave ali vode vise nema.
Udesno od mene je plaza i sa olaksanjem stajem na vreo pesak.
Spustam decu i zauzimamo mesto uz obliznji suncobran.
Da sin nije nemiran i stalno odlazi pod tudji suncobran da caska sa nekim, bilo bi savrseno.
Zovem ga, da ne smeta ljudima, vraca se ali ubrzo to ponavlja, nakon par puta odustajem, nevoljko ga pustam da radi sta zeli ali ne mogu da se opustim jer moram da ga drzim na oku.
Okupala bih se u moru (meni nikad dosta vode
) ali oklevam, da bih ostala uz decu.
Verovali ili ne:
THE STORY OF MY LIFE
Primite mnogo pozdrava sa plaze od su
-------------------------------------------------------------------------------------
Da znam kako postavila bih i razglednicu, pre ce biti da sam podkraj stepenica ili na zadnjem odmoristu.
Ovo definitivno nije bio obican san,
Razmisljala sam zasto mi je bilo toliko vazno to kretanje u levo ili desno.
Obicno vezujemo desno za dobro a levo uz lose. Palo mi je na pamet da je san ustvari iskrivljena slika, ako obrnem kao sto ogledalo okrece sliku- sve dobija vise smisla.
Sve aktivne radnje, znaci odluka da nastavim pravo itd. su u stvari izbalansirano a kretanje u desno je OPS delovanje. Okretanje u levo i silazak niza tepenice uz desnu stranu stepenista, dobija smisao OPD uz dosta OPS delovanja. Po silasku sa stepenista, kad se okrenem udesno drzim se leve strane.
Ne samo da se u tom momentu, meni iza ledja nalazi put pokriven vodom kojim sam dosla, vec sam i na istoj visini na kojoj bih bila da put nije pokriven onom bujicom.
Tako zaista sve leze na svoje mesto.
Zaista se poklapa sa svesnim akcijama koje sam preduzimala i velikim odlukama u svom zivotu.
Nista meni ne pomaze sto u tu sliku mogu da uklopim sve sto mi se u medjuvremenu dogodilo, da bar znam jesam li usla u more , e to bi vec bilo nesto...
Prijava
FAQ
Pretraživač
)
ispunjavaju jako brzo pa čak i materijaliziraju ( odnosno postaju nama stvarne ) onda vidimo da tu postoji jedna puno žešča podijela. Ovo isto imamo i u materijalnom svijetu ali ne idemo za time jer je vremenski raspon između uzroka ( naših misli ) i realizacije ( dogođenog ) duži a ponekad ga se i ne uspije niti realizirati u jednom životu ( pa nam zato trebaju dva 
