mi jesmo energetska bica.

No, AL, iz koncepta simultanosti svega proizilazi da „TI“ u nekom drugom „sada-ovde“, u nekoj dalekoj, mracnoj „proslosti“, besan i ljut, ratujes i ubijas neke ljude i Sada nabacujes negativnu karmu. A kako ces to da resis, to moras da vidis sam.
Po mom misljenju tako sto ces prepoznati ovaj deo sebe i naci nacin da ga integrises. Ako nadjes nacin da ga otcepis, odlicno. Ako ti je neophodno da taj dug na neki nacin „otplatis“ da bi sebi „oprostio“, onda ce tako i biti.

Ovaj koncept da sami kreiramo svoju stvarnost je u stvari zastrasujuci. Meni su bile potrebne godine da ga koliko-toliko prihvatim. Svako vam utociste izmakne, svaka uloga u kojoj sto trazili utehu se rasprsi kao mehur od sapunice, sva tesenja da ce oni kojima podsvesno zavidite, jer su postigli nesto sto vi niste, vec videti na onom svetu kada ih snadje zasluzena kazna, padnu u vodu, sve vase racionalizacije o nesrecnom spletu okolnosti propadnu.
Nista ne ostane - brisani prostor i samo „vi“ u stvarnosti koju ste za sebe stvorili: slika i prilka vasih misli, emocija i svesti. Strasno.
I put u slobodu istovremeno.

Cak i da uspemo da kontrolisemo nasu svest dok smo budni, sta da radimo sa nasom svescu dok spavamo?
Da kontrolisemo sta cemo da sanjamo ili da probamo da spavamo bez snova?

Ovo je, EM, cista koincidencija – ili sinhronicitet – jer sam bas nocas sanjala san koji je upravo ovo tematizirao . Samo je kontekst predugacak za prepricavanje.
Jako ih volim, mislim te koincidencije.

Mislim da ne mozemo u potpunosti kontrolisati ni svoju dnevnu svest, a kamoli podsvest ili snove. Mozemo samo da pravimo male korake u tom pravcu. Da evoluiramo, razvijamo se, prosirujemo svest.

I mislim da nije stvar u tome da kontrolisemo ove procese. Jer pokusaj kontrole je osporavanje i u njegovoj osnovi lezi podsvesni strah. Koji takodje deluje kao magnet, da ne zaboravimo.

Nekako mi se cini da ta kontrola dolazi u jednom trenutku sama od sebe, ne u vidu kontrole, vec u vidu prirodnog izraza bica i ciste radosti stvaranja. Kada jednom, jednom, jednom postanemo dovoljno jasni u sebi.

No, i taj pokusaj kontrolisanja je nasa lekcija, moramo izgleda da je prodjemo i mozda je dobro da barem naucimo da prepoznamo one misli i emocije nase dnevne svesti koje ce kreirati neki bedak za nas.

I mozda da jednostavno prihvatimo ove principe i posmatramo stvarnost i sebe u toj stvarnosti i pokusamo da shvatimo kakve poruke ima za nas, sta nam govori o nasem sopstvenom bicu. Bez osecaja krivice, bez sudova, sa ljubavlju prema sebi.

„Sve se pokazuje izneto na svetlost i sve izneto na svetlost i samo postaje svetlost.“

I ja ih volim, dobijem osecaj da se krecem u pravom smeru.

Da, sad samo treba pronaci najbolji nacin da iznesemo stvari na svetlo.
Mislim da bi za pocetak bilo bitnije da utvrdimo u kojoj meri mi mozemo da kreiramo strukturu nase podsvesti, a onda da vidimo na koji sve nacin time uticemo na svoju realnost.

malo citam ovu temu i vidim da sam mnogo naucio.Najvise od kolega Arje i Esperia Maxa.Naucio sam kako inace lepu temu i jako vaznu zatvoriti za vecinu clanova foruma a sto je najvaznije kako je zatvoriti i uciniti nepristupacnom novim clanovima.

Arja, Esperio, Sophia, molim vas procitajte to sto ste dosada napisali o ovoj temi i razmislite koliko ste novih i konstruktivnih stvari izneli, a koliko samo zvucite pametno,nacitano i eto filozofski, napravili ste jedan neprobojan mehur oko teme (iako je predivan, priznajem) i samim tim je ucinili nepristupacnom.Zbog vas drugi clanovi nemaju zasta da se zakace i da pocnu da pisu o tome, i sto je jos vaznije da pocnu da razmisljaju o tome,posebno vazno za nove clanove.A verujem da je vama eto bilo lepo......Hvala na ovako strucno i divno unistenoj temi.Valjda cete sledeci put umesto da budete pametni i razmisliti o onome sto radite....

Nadam se da ovo nece biti shvaceno kao prozivka, a ako bude shvacena, onda ja dzaba pisem ovo sto sada pisem, i nadam se da ce neko shvatiti o cemu i zasto ovo pisem.Steta ljudi steta....

Ja se izvinjavam ako sam doprineo unistenju ove teme, ali sto se tice Arje i Sophie nemam sta da im zamerim. One su me samo podstakle na dalja razmisljanja o ovoj temi.
A sto se tice novih clanova, mogu slobodno da preskoce nasu diskusiju i da komentarisu samo pocetni tekst koji je Jack stavio.


A mozda je problem sto se nismo kretali u smeru koji je tebi bio zanimljiv?

Ne bih se slozio da je tema "unistena", a izmedju ostalog, smisao "foruma" jeste da svako moze shodno svojoj "slobodnoj volji" i misljenju usmeravati diskusiju u drugom pravcu, naravno zadovoljavajuci odredjena pravila.

drugim recima, ako Arbitrium L misli da je tema "stavljena u mehur", nista ga ne sprecava da svojim razmisljanjima o temi usmeri pricu na drugu stranu, a ne samo da konstatuje da je tema "unistena".

Predlazem da se vratimo temi topika, jer odosmo u

Pozdrav

Tesko je uopce i komunicirati ako svatko kreira svoju realnost jer se sve informacije spolja filtriraju kroz tu nasu realnost , pa kako god okrenes i obrnes cijelo vrijeme samog sebe posmatras a cini ti se da si nesto i u drugome vidio.
A opet je i lako komunicirati ako smo toga svjesni pa nam svaka sjenka u necijim rijecima posluzi da otkrijemo tu istu sjenku u sebi.
A te nasa realnosti se sastoje od ubjedjenja , vjerovanja, modela nametnutih u zivotu , o kojima smo dosta na ovoj temi pricali pa je svatko za sebe izgradio neku kulu od pijeska i strazari ispred nje da mu je netko ne srusi.
I u toj mojoj realnosti ovaj Esperio moze biti recimo ogranicen(izvini ovo je samo ilustracija ) a u stvari ja ne vidim da sam mozda ja ogranicena, pa ne vidim da u Esperiu ima nesto mnogo vise, a ne samo ono sto ja mogu da prosudim kroz njegove rijeci.
Ako mi pokusavamo sada ovaj topik oblikovati po ideji "Da li kreiramo svoju realnost", svatko ima drugacije vidjenje te teme i doprinosi nekim razmisljanjem sto misli iz svoje realnosti da je uticalo da ljudi kreiraju sopstvene realnosti, koje im onda odredjuju zivot i zivotne situacije, teskoce, iskustva, sudbine ...itd...i kako ih ta relativnost pogadja da ne vide siru sliku ili jednu suptilniju istinu svog zivota.
E sad nat-u se svidja nase pisanje a Arbitrium Liberum misli suprotno sto je OK , drugacija realnost drugacije projektuje svoje ideje.
Posto je danas bilo nekih komentara o tonovima, uskladjenosti ...itd...
Kad bi mi konstantno trcali da se svatkome udvorimo i zivimo zivot po necijoj slici i prilici , a vec smo konstatovali da nam je to nametanje zivota po necijoj slici i prilici , mahom u djetinjstvu i prouzrokovalo da oblikujemo neku relativnu realnost, onda bi mi bili samo copy machine necijih ideja i nikad ne bi trazili istinu na svoj sopstveni nacin i kako to nama licno odgovara.
A da oblikujemo realnost ove teme , po nekom skolskom sistemu , da nam djaci prvaci imaju koristi , to bi vec bilo da se igramo nekih ucitelja a mi ucitelji nismo jer se evo i mi sami ucimo, tj pomazemo si jedni drugima nekim "ludim" idejama da razumijemo sto smo takvi , kakvi smo.
Tako i podsvijest prica sa nama , kroz cudne simbole, nekad nerazumljive, izokrenute , zamazane a opet nam pokusava pomoci gdje su korijeni i temelji ove nase svakodnevne realnosti.
Covjek u interakciji sa drugim ljudima takodje uci mnogo o sebi na nekom svom putu otkrivanja temelja svoje realnosti, a naravno da bi bilo lijepo kad jednog dana bi bio siguran u sebi i zivio tu svoju istinu u sebi i da dozivljavao svijet kakav jeste bez da projektuje svoje unutarnje stanje kad sudi drugima.
Netko se nema hrabrosti uhvatiti sa svim tim u kostac , nego se drzi po strani i kolektuje tudje nedostatke kao trofej i koristi ih kao neku referencu da se ocjeni gdje je on licno stigao.
Ta osobina moze isto imati korijene u nekom pogresnom modelu zadobijenom u zivotu, djetinjstvu a barem ja nekako mislim da covjek je sam sebi najbolja referenca tj da se uporedi sa onim sto je bio danas , sa onim sto je bio juce.
Eto koliko malih stvari u zivotu gradi te nase kule od pijeska , nase realnosti kroz koje prosudjujemo i djelujemo i kad se stvari ne oblikuju kako mi zelimo, placemo kao uvrijedjena djeca sto i nije cudo jer mnogo je jos nedozrele djece u svakom covjeku, zato smo i poceli nekako tu pricu da treba ozdraviti od mnogo cega da bi se realnost oko nas promjenila i da bi vidjeli jednu dublju pozadinu svega a ne samo prasnjavu povrsinu.

Kreiramo...bar ja kreiram

Arbitrium Liberum je to i pokusao, sto ces videti ako opet pazljivije procitas pa nije islo jer je njima bilo lepo i nisu razmisljali, a sad zamisli kako bi bilo nekom manje iskusnom clanu ili coveku koji tek ulazi u ovaj svet.E o tome ja pricam, o pristupacnosti i elitizmu.

Sophia, ako svodimo stvari na dodvoravanje, biti ucitelj, djak ne znam gde bismo stigli,mozda da svi sedimo,citamo, upijamo znanje, i svi lepo mislimo samo na upotrebu toga znanja u nasu korist, ja pricam o otvorenosti, a stariji clanovi su ne razmisljajuci ovu vaznu temu zatvorili (ako mozete da onaj mehur zamislite kao energetsku membranu na primer...)




A mozda je problem sto smo se kretali u smeru koji je tebi bio zanimljiv,sto te je previse povuklo i zatvorilo, pa samim tim i temu.A mozda bi trebalo da idemo u smeru koji bi svima bio zanimljiv?


E, ovako vec ide:

J.Searl


Pozdrav, a kako ti to radis? (ili mislis da radis) jel moze o tome nesto?

Arbitrium Liberum, mozda si u pravu, tema je "kreiramo li svoju realnost", pa smo valjda trebali odgovoriti sa NE ili DA i ovisno od odgovora dokazati tvrdnju ili potkrijepiti tvrdnju.
Mi smo se precutno slozili da kreiramo i onda smo presli na razmatranje uzroka u nasem zivotu, svijesti i podsvijesti koji dovode da zivot ide u nekom pravcu , nekad nezeljenom i kako da se oslobodimo negativnih modela u sebi da bi nam realnost bila bolja, sto jeste odvelo u sponatano odmicanje od teme , mada je opet bilo vezano za neke aspekte ove problematike.
Nekako ja licno mogu da osmatram to samo kroz neko promatranje vlastitog zivota i da gledam da li su promjene u meni dovele i promjene spolja ili u nekom mom malom svijetu , da bih shvatila kroz neko svoje iskustvo da sam ja kreator svoje sudbine a ne neka slucajnost.
Sve to vjerovatno ima neku vibracijsku pozadinu, vibracije nasih akcija donose i iste vibracijske posljedice , mada ne bih da ovo New Age zvuci.
Nije tako ni jednostavno dati direktan odgovor a da se ne koriste sporedni argumenti , moram malo razmisliti, tj skupiti inspiraciju da sastavim nesto.
Pozdrav.

Hm, mozda si u pravu, AL. Meni licno je ova tema vazna, pa sam se raspisala, pokusavajuci sebi da objasnim ponesto.
Nego, da se vratimo na temu. Sta ti o tome mislis, AL? Da li kreiramo svoju realnost?

Jednostavno, iako ne možeš 100% kreirati..ne znam objašnjavat pa neću ni probat jer nećete skužit..razmislite malo, možda nađete svoj vlastiti način ili mi čitajte misli hahaha

Kako me je to zatvorilo? Ja sam bas dobio suprotan utisak.

Slobodno daj neku ideju.

Mislim da je mnogo veca umetnost ne praviti svoju realnost, a da je dosta lako praviti je i to 100% samo sto toga vrlo nismo svesni, pa letimo okolo ko muve bez glave.Interesantnije mi je da zamisljam kako bi izgledalo ne praviti realnost (oksimoron) i samo postojati.Na sta bi licilo to postojanje?

A opet ako moramo da je pravimo (sa cime se ne slazem) u cemu je to pravimo, od cega? Energije, frekvencije, vibracije? Cega u cemu? Kako? Pre svega zasto?Da li mogu da imam samo svoju realnost (univerzum?) u kojoj cu biti bog i u kojoj cu postojati samo ja u svim oblicima ili moram da imam uvek neku dogovornu zajednicku realnost sa ostalima?Da li postoji ostali svet osim mene ili vec jesam bog u svim oblicima i bicima i sve je samo moja manifestacija, zelja i stvaranje, ne tamo nekog stvoritelja nego bukvalno samo mene, i sve je samo onako kako ja hocu da bude stvoreno? Pre svega sta je to realnost? Preoblikovanje energije i stvaranje dogadjaja? Da li dogadjaje stvaram iz osnova ili postoji neka unapred zacrtana sema, ako postoji ko bi je stvorio (osim samo mene)

Eto neke ideje....naprimer.

Kao sto vidite nemam pojma, a pokusavam da uticem na stvaranje vasih realnosti ( da li vasih ili ipak samo mojih?)





Ma ajde ti nama ipak kazi, pa ako shvatimo, shvatili smo (pa ti nama svima onda posaljes po cokoladu )

nismo u vrticu,
vec sam ti rekao da razmislis prije nego sto nesto izjavis,

ako nisi u stanju argumentima stajati iza svojih izjava onda je bolje da se suzdrzis od postanja

Od ( naših ) misli!

Obrati pažnju na riječ u zagradi i povuci paralelu s time... Ako su naše - manifestiraju se nama, ako su nečije tuđe - manifestiraju se njemu, misaonom centru iz kojeg su te misli stigle... a mi mislimo da smo misao kreirali mi i vidimo da se ta misao nije realizirala nama!!!

Shvaćate u čemu ovdje caka?



Paralelno s ovim... imamo temu s pitanjem "Kako prepoznati vlastite misli"...

Nađite je, tu je negdje... hehe...

Da zavisi od toga kako vidimo te misli? Znaci mogu da budu nase a i ne moraju, svejedno je, ionako je sve jedno? Znaci da imamo veliku slobodu izbora misli, a znaci misli su i delovanje i sve sto postoji, a mi mozemo da biramo sta cemo sa njima.Mozda nisam shvatio....




Ustvari se odricemo odgovornosti za svoje misli (dela)

Pa neznam kako bi ovo objasnio... možda...

Recimo da ono što mi mislimo, da sve te misli - neke su naše, a neke generirane nekim programima manipulacije ( recimo samo da nisu naše ), tj. generirane su nekim vanjskim izvorima.

Eh, sad... ove naše stvaraju kroz neko "vrijeme" situacije koje njima odgovaraju, tj. univerzum odgovara adekvatno našim mislima poslagivanjem našeg vlastitog realiteta u skladu s njima. Ali problem su ove misli - koje nisu naše. Mi mislimo da dolaze iz naših glava, i možda, očekujemo odgovor univerzuma adekvatno njima. I univerzum odgovara, ali onako kako je zamislio TAJ izvor misli ( misaoni centar ), i poravnava realitet da paše s NJIME. I mi to onda vidimo kao "grašku" univerzuma, tj. nije ispalo onako kako smo mislili - očekivali.

Zapravo je ispalo onako kako je taj misaoni centar i zamislio. Te misli su samo "prošle" kroz nas, kroz naše djelovanje... itd. Možda su one samo kroz nas izbačene u naš realitet i manifestiraju se u njemu tako, kroz nas, kao kroz neke portale.

Ali odgovornost svega što prolazi "kroz" nas - ne nestaje. Mi smo ipak odgovorni za to sve. Čim možeš promijeniti neki tok nečega - onda si ujedno i odgovoran za to. Više ili manje.

Znaci stos je ubediti ljude da ne mogu da prave svoje realitete i onda to praviti umesto njih, al na svoju korist naravno.

Princip je jednostavan, a ostalo je tehnologija
Al kako da mi opet sami preuzmemo proizvodnju svojih realiteta u potpunosti? Da naucimo da prepoznajemo vlastite misli? Ili da eto odlucimo da mislimo samo lepe i dobre stvari ali i to zvuci kao isprogramiranost.