Robotix je sve meksi vremenom .
Shvatam rekapitulaciju dovoljno,interesovala me samo ona ideja.

Recept za viđenje kružne sile

..

Mislis da je to sto si opisao kruzna sila? Sta je u biti kruzna sila?

Ja vidjam dosta tih oblika prije ulaska u sanjanje.

Smatram da je to kružna sila.

Pomenuo sam don Huanu da sve to znam i još malo

više. A on je dodao da u svakom ljudskom biću postoji

divovsko, tamno jezero nemog znanja koje svako od nas

može da nasluti. Rekao mi je da ja to mogu možda ne-

što jasnije da naslutim nego običan čovek zato što se

nalazim na stazi ratnika. Zatim je rekao da su vračevi

jedina bića na zemlji koja namerno odlaze iza tog intui-
tivnog nivoa zato što se vežbaju u dve transcendentalne

stvari: prvo, da zamišljaju svoju skupnu tačku, i drugo,

da navedu tu skupnu tačku da se pokrene.

Stalno je iznova naglašavao da je najistančanije

znanje koje vračevi imaju, naša mogućnost, kao bića

koja opažaju, i znanje koje sadrži percepcija koja za-
visi od položaja skupne tačke.

U tom trenutku počeo sam da osećam velike teškoće

u razumevanju onoga što je govorio, ne zato što sam

bio rastrojen ili premoren već zato što je moj um, sam

od sebe, počeo da se igra predviđanja njegovih narednih

reči. To je bilo kao da je neki neznani deo mene koji

se nalazio u meni, pokušavao da bezuspešno pronađe

reči da izrazi jednu misao. Dok je don Huan govorio,

osećao sam da mogu da predvddim kako će on izraziti

moje sopstvene misli. Bio sam uzbuđen kada sam shva-
tio da on uvek izabira bolje reči nego što bih ja uradio.

Ali predviđanje njegovih reči takođe je rasturalo moju

usredsređenost.

Naglo sam skrenuo i stao pored puta. I baš tu

sam, baš tad, po prvi put u životu postao svestan jas-
nog znanja dualizma u sebi. Dva očigledno razdvojena

dela bila su nesumnjivo u meni. Jedan je bio izuzetno

star, opušten, nezainteresovan. Bio je težak, mračan i

u vezi sa svim ostalim. To je bio onaj deo mene koji

se nije brinuo, pošto je bio izjednačen sa svime. Uživao

je u stvarima ne očekujući ništa. Drugi deo je bio sve-
tao, nov, paperjast i uzburkan. Bio je nervozan i brz.

Bio je zabrinut za sebe jer je bio nesiguran i ni u če-
mu nije uživao, jednostavno zato što mu je nedostajala

moć da se veže za bilo šta. Bio je usamljen, izložen,

ranjiv. To je bio onaj deo kojim sam gledao u svet.

Tim delom sam slobodno gledao uokolo. Gde god

da sam pogledao video sam prostrane obrađene njive.

I taj nesigurni, paperjasti i zabrinuti deo mene nalazio

se između ponosa zbog čovekove marljivosti i tuge zbog

toga što vidi da je veličanstvena prastara pustinja So-
nore pretvorena u uredan pejzaž brazda i povrtarskog

bilja.

Stari, mračni deo mene nije se brinuo. I ta dva

dela su počela da se raspravljaju. Paperjasti deo želeo

je da se teški deo zabrine, a teški deo je želeo da onaj

drugi prestane da se brine i da uživa.

»Zašto si stao?«, upitao me je don Huan.

Njegov je glas izazvao reakciju, ali bilo bi netačno

ako bi se reklo da sam to bio ja koji je reagovao. Kao

da je zvuk njegovog glasa očvrsnuo paperjasti deo, i

odjednom sam to opet bio onaj stari ja.

Opisao sam don Huanu spoznaju koju sam upravo

doživeo o svom dualizmu. Kada je on počeo da je opi-
suje terminima položaja skupne tačke izgubio sam svo-
ju čvrstinu. Paperjasti deo je postao isto onako paper-
jast kao što je bio kada sam primetio svoj dualizam, i

ponovo sam znao šta je to što don Huan objašnjava.

Rekao je da, kada se skupna tačka pomeri i dođe

na mesto gde prestaje žaljenje, slabi položaj racionalno-
sti i zdrave pameti. Osećanje koje sam imao o starijoj,

mračnoj, nemoj strani bilo je pogled na prethodnicu

razuma.

»Tačno znam to što govoriš«, rekao sam mu. »Znam

veliki broj stvari, ali ne mogu da govorim o tome što

znam. Ne znam kako da počnem.«

»To sam ti već pominjao«, rekao je. »To što ti pro-

življavaš i što nazivaš dualizmom jeste pogled iz dru-
gog položaja tvoje skupne tačke. Iz tog položaja ti mo-

žeš da osetiš stariju stranu čoveka. A ono što ta starija

strana zna zove se nemo znanje. To je znanje koje ne

može da se ispriča.«

»Zašto ne može?« upitao sam.

»Zato što je, da bi ga ispričao, potrebno da koris-
tiš neuobičajenu količinu energije«, odgovorio je. »Sa-
da ti nemaš te vrste energije za trošenje.

Nemo znanje je nešto što svi imamo«, nastavio je.

»To je nešto što svime vlada, što ima potpuno znanje

o svemu. Ali to ne može da razmišlja, pa tako ne mo-

že ni da govori o tome što zna.

Vračevi veruju da kada čovek postane svestan da

zna, i kada želi da svesno zna to što zna, on gubi iz

vida to što zna. To nemo znanje, koje ti ne možeš da

opišeš, jeste naravno namera — duh, apstraktno. Cove-
kova zabluda je u tome što je želeo da to zna nepo-
sredno, onako kako zna svakodnevni život. Što više

to želi, to utoliko više prolazi.«

»Ali šta to znači rečeno običnim rečima, don Hu-
ane?«, upitao sam.

»To znači da se čovek odrekao nemog znanja u ko-
rist sveta razuma«, odgovorio je. »Što se on više drži

sveta razuma, to više namera postaje efemerna.«

Ima li negdje na forumu govora o "višem ja" i "nižem ja"?

Ako mislis na ovaj podforum,
rekao bih da je to nazvano telo i dvojnik(drugo ja, sanjajuce telo itd)

Kružna sila? Frekvencija je recimo svake dvije sekunde?

»Nazvali su je kružnom silom jer dolazi u prste-
novima, končastim obručima svih duginih boja — zaista
je vrlo osetljiva pojava. I isto kao sila prebacivanja,
ona neprekidno udara sva živa bića, ali iz drugog raz­-
loga. Udara ih da im da snagu, pravac, svest; da im
da život.«
»Novi su vidovnjaci otkrili da je ravnoteža tih
dveju sila u svakom živom biću veoma osetljiva«, na-
stavio je. »Ako u bilo kom času pojedinac oseti da sila
prebacivanja udara jače od kružne, to znači da je rav­
noteža poremećena; od tad pa nadalje sila prebacivanja
udara sve jače i jače, dok ne slomi pukotinu živog bića
i dovede do toga da ono umre.«

Ne znam, nisam puno gledao jer piše tamo negdje da što ga više gledaš - to više udara pa ne znam kako bi stao.
To je onaj dio unutar koluta-kružne sile.