Generalna diskusija

**promatrač** · **Postano:** ned nov 17, 2013 1:15 pm

Tako odgovara tumačiti nekome ko je pročitao nešto što ne može, a majmun u njemu bi baš jako htio to neko postignuće i onda bude zao pa hoće sve popišati.

Ako ti se ne sviđa učenje ne moraš biti na temi, a što se tiće bine, već si ionako glavna zvijezda.

**promatrač** · **Postano:** ned nov 17, 2013 1:45 pm

Citat:

Verovanje Bez Verovanja

Prihvatio sam tu vežbu zato što sam otkrio da je bezopasna. Nekoliko
sedmica sam predano klasifikovao sve sa čime sam se osećao mentalno
indetifikovanim. Nadao sam se da će moj popis biti jednostavan i jasan
ali sam ubrzo sa iznenađenjem otkrio da se pojavio beskrajni spisak
misaonih obrazaca, koji povremeno nisu bili u skladu jedni sa
drugima.

Na primer, jedno od mojih verovanja je bilo da samo ono što se može
dokazati i pokazati može biti nazvano “pouzdanim”. U isto vreme,
jedno od mojih verovanja bilo je da postoji vrhovna istina, božansko
biće koje se nalazi iznad svih iskustava. Bez obzira koliko se trudio,
nisam mogao da razrešim tu oprečnost.

Na polju ne-verovanja sam takođe doživeo iznenađenja.
Najneprijatnije je bilo otkrivanje načina na koji jednostavne sugestije
blokiraju ogromno područje mojih mogućnosti. Kada sam počeo da
istražujem zbog čega ne mogu iskreno prihvatiti Karlosova tvrđenja u
vezi toga kako pomoću snova možemo ući u druge stvarne i potpune
svetove, setio sam se da kad sam bio dete i imao noćne more, moja
majka je ponavljala rečenicu iz dečije priče koja kaže: “Snovi su samo
snovi.”

Kada smo se ponovo sreli, podneo sam mu površan izveštaj o
rezultatima mojih istraživanja. Karlos je rekao da je to dovoljno; već
ima i previše materijala potrebnog da bi se prešlo na drugu fazu
vežbanja. Onda je predložio da odaberem najvažnije od mojih
verovanja, koji služi kao osnova svim ostalima, te da smesta prestanem
sa verovanjem u njega. Potrebno je da to uradim sa svakim od njih,
prema stepenu njihove važnosti.

“Garantujem ti da to nije teško!” dodao je, posmatrajući moje
zbunjeno lice.

“A iznad svega, to neće povrediti tvoju veru. Upamti, to je samo
vežba.”
Pobunio sam se. Odlučnim tonom, rekao sam mu da je osnova mojih
principa ubeđenje o postojanju Boga, i da nisam voljan to da ispitujem
ili da makar analiziram tu stvar.

“To nije istina!” uzviknuo je. “Tvoje najčvršće uverenje je da si
grešnik i radi tog razloga si opravdan! Možeš da činiš greške, da traćiš
svoju energiju na ljutnju, požudu, besmislice i strah; na kraju krajeva,
ti si čovek i Bog ti uvek oprašta!”

“Ne zaluđuj samog sebe. Bolje izaberi svoje verovanje ili će ono
izabrati tebe. U prvom slučaju, ono je izvorno, ono je tvoj saveznik,
ono te potkrepljuje i dopušta ti da rukuješ njime po svojoj volji. U
drugom slučaju, ono je obmana i nije vredno truda.”

Odgovorio sam da vežba koju je predložio – postupanje sa mojom
verom na banalan način, poput čoveka koji presvlači svoju košulju –
nije samo bezbožnička i sebična – već je to praksa koja će me
verovatno dovesti do stanja unutrašnjeg haosa.

Tvrdio je: “Ne mora ti biti sve jasno kako bi ušao u svet čarobnjaka!”

“Naša ideja da istina ide ruku pod ruku sa jasnoćom je zamka, zato što
je duh previše nedostupan kako bi bio shvaćen našim slabim ljudskim
umom. Kao što dobro znaš, suština religije nije jasnoća već verovanje.
Ali verovanje ne vredi ništa u poređenju sa iskustvom!”

“Čarobnjaci su praktični; sa njihove tačke gledišta, ono u šta verujemo
ili smo prestali da verujemo je potpuno nevažno. Priče koje pričamo
sami sebi nisu ni najmanje bitne; ono što je značajno je duh. Kada je u
pitanju moć, sadržaj uma je nešto sporedno. Čarobnjak može biti
ateista ili vernik, budista, musliman ili hrišćanin a da i dalje neguje
besprekornost – koja ga automatski dovodi do moći.”

Njegove reči su me nervirale bez razloga. Kada sam to shvatio
iznenadio sam se otkrivši kolko su duboko usađene katoličke doktrine
koje sam usvojio tokom detinjstva. Sada, kada ih je Karlos stavio pod
znak pitanja, imao sam osećaj kao da mi on razbojnički otima nešto
vrlo vredno.
Primetio je moju nedoumicu i počeo da se smeje. “Nemoj da pobrkaš
stvari”, rekao je. “Religije nisu od pomoći, ali posledice tragičnog
stanja ljudske svesti su uključene u njih. One su prožete dobrim
namerama, ali samo mali broj ljudi je spreman da ih ispuni. Kada bi
njihovi napori imali bilo kakvu stvarnu vrednost, svet bi bio pun
svetaca a ne grešnika!”

“Trenutne ideologije – uključujući i nagualizam – postaju šire
prihvaćene, postaju kulturne mafije, škole za uspavljivanje ljudi. Bez
obzira koliko su prefinjene njihove teorije i bez obzira koliko se trude
da ih dokažu ličnim primerom, oni završavaju tako što usmeravaju
naše akcije putem nekog oblika nagrade i kazne, i čineći tako, oni
iskrivljuju samu suštinu potrage. Ako je oslonac vaše vere zarada,
kakvu valjanost ona ima?”

“Čarobnjaci vole čistoću apstraktnog. Za njih, vrednost puta srca nije
toliko u tome gde nas on vodi već koliko intezivno uživamo u njemu.
Verovanje svakako ima vrednost u običnom životu, ali ono je
beskorisno naspram smrti. Naša jedina nada kada se suočimo sa
neizbežnim je put ratnika.”

“Čarobnjaci svoju sposobnost da rukuju mentalnim vezanostima
nazivaju ‘verovanje bez verovanja’. Oni su usavršili tu umetnost do te
mere da se mogu iskreno indentifikovati sa bilo kojom idejom, živeći
je, voleći je i odbacujući je ako je potrebno i to bez kajanja. I usred te
slobode izbora, oni pitaju čarobnjačka pitanja. Na primer, zašto
smatram sebe za grešnika ako mogu da budem besprekoran?”

Posle malo opiranja, složio sam se sa Karlosom da ne može biti ničega
lošeg ako podvrgnem preispitivanju svoja verovanja.
Otkrio sam da je glavni efekat tehnike ‘verovanja bez verovanja’ u
tome što mi je ona pokazala koliko je moj spisak ideja neverovatno
klimav. Bio je sklon da se raspadne na najmanji udar. Shvatio sam
zašto je don Huan tvrdio da je svet u kome živimo magična tvorevina,
magija ‘prvog prstena moći’.

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

promatrač je napisao/la:

Tako odgovara tumačiti nekome ko je pročitao nešto što ne može, a majmun u njemu bi baš jako htio to neko postignuće i onda bude zao pa hoće sve popišati.

Ako ti se ne sviđa učenje ne moraš biti na temi, a što se tiće bine, već si ionako glavna zvijezda.

Nemoj da se zajebeš.

**Sjenko** · **Postano:** pon nov 18, 2013 11:47 am

Robotixe, što se ljutiš?

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

Mani to Sjenko daj da raspravljamo.
Recimo DH bi denzitete stavio na stolu.

Citat:

“Da li je nagual Svevišnji, Svemogući ...Bog?“ pitao sam. “Ne. Bog je isto tako na stolu. Neka Bog, recimo, bude stolnjak.“

Dakle, i denziteti su nešto sa stola??

**Sjenko** · **Postano:** pon nov 18, 2013 3:59 pm

Rekao bih da jesu, jer je to ljudska klasifikacija, objašnjenja uma. Sumnjam da postoje kao granice u razinama postojanja. Detenziteti su zapravo širina percepcije, višak energije za opažanje. Ako ih klasificiraš i popišeš, onda su nešto sa stola. To je općeniti problem svega što klasificiraš i popišeš, postane mehaničko objašnjenje, nešto umu shvatljivo, a izgubi svoju magičnost i misterioznost, tj. prestane biti ono što je, a postane opis toga, za onoga koji opisuje.

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

Sviđami se što to kažeš za denzitete.

Ali sad ima jedan problem a to je Orao. Negde se kaže da je tamno more svesti. Moraću da izdvojim jedan citat koji je veoma neobičan jer se da naslutiti da je Orao samo jedna svetla točka, mada možda se ne misli na to...
Orlov dar, 282str.

Citat:

Silvio Manuel je dodao da od nas očekuju da se uputimo u stanje treće pozornosti, tako što ćemo se uvjek iznova smještati blizu Orla.

Kako se netko može smjestiti blizu Orla?
Vidite, nije cilj doseći sanjajuće telo, već formirati sanjajuće telo da odoli bljesku Orla. Kako to?
Di je Orao da bi neko mogao da vježba odoljavanje.

**Sjenko** · **Postano:** pon nov 18, 2013 5:25 pm

Nemam pojma. Ovaj ne-glas što oduvijek objašnjava stvari kaže da je to "smještanje iznova uvijek blizu Orla" ono što bi trebalo raditi nakon što potpuno napustimo svijet tonala.

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

Orao topi sanjajuća tela u svojo blizini, pa me čudi da postoji blizina i daljina. Ako postoji blizina i daljina onda prema nekoj logici postoji valjda žiža. Uopće neznam na čemu da usmerim pažnju kad je opis Orla. Kad sam bio djete sanjao sam u bunilu tjekom bolesti nešto što mi se urezalo u sjećanje...sanjao sam fabriku ljudskih kalupa u kojoj se je čuo neki metalni zvuk, još su neki to sanjali čitao sam ranije negde na nekom forumu,,,a sanjao sam i Orla u istom snu, mada se mutno sjećam, i video sam neke drečavo zelene trake u tami koje vode kada gledaš ka njima kao u beskonačnost...činilo se kao da sam umirao putujući ka gore,...kada sam se probudio bio sam u novoj svesti bunila,,,bio sam u krevetu bez snage, mnogo mi je smetalo svjetlo, imao sam osjećaj da sam perlica koju netko zavrće...nešto mi se gadilo u grlu...perlica je bila odvratna

DH kaže da smo svi videli Orla jednom tokom groznice.

Dali se netko sjeća takve groznice?

**Sjenko** · **Postano:** pon nov 18, 2013 6:13 pm

Ne baš, al plovio sam svijetom plavih svjetlosnih zraka koje se protežu u beskonačnost. Zapravo, plovio sam po njima, mogao sam se i prevacivati s jedne na drugu i isto su išle prema gore, prema hrpi mekane svjetlosti, protezale se kroz tu svijetlost sve u jednu, daleku i nevidljivu točku. No ne sjećam se dalje, mislim da nikad nisam došao do kraja.

**promatrač** · **Postano:** pon nov 18, 2013 6:35 pm

Slušao sam video sličan robotixovom opisu i to nije bilo u vezi sa orlom, nego NWO postrojenjem za kloniranje, genetsku manipulaciju, premještanje zarobljavanje duša... sve vođeno umjetnom inteligencijom na vrlo grub i mučan način.
Sve je to na prilično visokom nivou u odnosu na fizikalu pa tako ne fali nefizičkih doživljaja.
Ne fali tu ni Indijanaca vračeva, i oni su angažirani u tim organizacijama.

Mislim da je to bio Michael Prince.

http://youtu.be/5GmbUDtqhNo
http://youtu.be/7B13UUzkMo0
http://youtu.be/70RSD_jaiw8

Ima još videa okolo.

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

Sjenko je napisao/la:

Ne baš, al plovio sam svijetom plavih svjetlosnih zraka koje se protežu u beskonačnost. Zapravo, plovio sam po njima, mogao sam se i prevacivati s jedne na drugu i isto su išle prema gore, prema hrpi mekane svjetlosti, protezale se kroz tu svijetlost sve u jednu, daleku i nevidljivu točku. No ne sjećam se dalje, mislim da nikad nisam došao do kraja.

Znači tebi su se plavo prikazale...
A jesi predhodno bio u fabrici ljudskih kalupa? Pokušaj se sjetiti, bukvalno je bila pokretna traka na kojoj su ležali kalupi. Imali su oblik čoveka i bili su beli. Izgledalo je kao da je ta fabrika pod zemljom jer ako se ne varam video sam stene. Bilo je osvetljeno. Nalazio sam se unutar svog kalupa. Čuo se je neki metalni zvuk koji sukcesivno udara. Neka presa. Uši su me bolele od zvuka. Taj zvuk me je vezao za taj san. I ispred i iza su bili kalupi na traci. Kalup je bio nepokretan.

Plus ekstra san o padu u nekom ambisu...

**Sjenko** · **Postano:** pon nov 18, 2013 7:38 pm

Ovo moje nije iz snova iskustvo, ovo mi se desilo budnom prije par godina. Jednostavno se ova normalna, svakodnevna svijest probudila u tom moru plavih linija. No tamo samo znao i kako ju ugasiti pa nije bilo paničarenja.

Ovo što opisuješ i mene podsjeća na ono što promatrač opisuje. Bio sam i u takvima u snovima. Podzemne baze i rudnici za iskop nekakvog čudnog, svjetlećeg zlatnog materijala. Izgleda kao zlatni dragi kamen koji svijetli u mraku. Radnici su pak nešto poput nadrogiranih zombija, svaka svijest o ličnosti i individualnosti je potisnuta. Sve to prati osjećaj mentalne slasti, unutarnji dijalog koji opravdava trenutačno stanje (ropski rad u rudniku). Moja osobna varijanta je bila da će obitelj bitna ponosna na mene što sam marljiv radnik

znam i to da kad bi koji radnik umro, njegova bi se svijest downloadala u novo tijelo, ili kalup stvoren za to. Rudnik je, ovako ovlaš gledano, bio dosta tehnički nazadan. Doduše bili su čuvari sa strojnicama, no oni su uvijek bili neprimjetni. Mi radnici ih zapravo nismo imali ni poriva gledati. Jedan dan sam tako kopao i sladio se mislima kako će prijatelji i obitelj biti ponosni mojim radom, kad sam vidio nešto poput male sive sjene kako dolazi do jednog od čuvara, stoji malo kod njega i nestaje. Onda mi je isti ne-glas koji mi i na budno objašnjava stvari, rekao da mogu vidjeti čuvarev pravi oblik. Tad sam već znao i za kastanedu i za sanjanje i viđenje i znao sam vidjeti u lucidnim snovima, pa sam uperio mali prst u čuvara (pravo školski, kao u knjigama

), čuvar se pretvorio u hrpu svjetlosti, a nakon toga uzeo oblik nekakvog reptilskog stvorenja. Instinktivno sam mu zabio rudarski pijuk u glavu i počeo pobunu. Tu mi se i gubi sjećanje, ubrzo nakon toga sam se probudio.

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

Kada sam čitao knjigu umjeće sanjanja informacija o smrtonosnim izviđačima me je usmerila da ih sanjam. Oni su me oteli i odveli u svom svetu. Činilo mi se da je njihov svet na 2km iznad grada.
Bili su narandžasti i prozirni. Na licima su imali likove mojih roditelja i poznatih. Bili su grubi i žestoki. Sedeo sam na tlu nečega kao osmatračnica i gledao ih bez osećaja straha. Jedan desno od mene počeo je da mi uliva strah kako sam nešto zgrešio te su me snimile kamere. A onda su mi s te visine pokazali na grad koji je bio deformisan. Ugledao sam na raskrsnicama statične crvene lopte koje su označavale zonu opasnosti. Sa te osmatračnice sam pogled mogao usmeriti leteći bilo gde i da se projektujem. Scene grada u tom obliku su bile gotovo odvratne jer činilo se da smrt non-stop nekoga juri u svim pravcima.

A jednom sam sanjao neke ogromne metalne posude u kojima je smeštena bela gusta masa. Posude su bile metalik boje i lepog izgleda, poređene jedna do druge.

**promatrač** · **Postano:** pon nov 18, 2013 8:51 pm

Jesi možda uspio uloviti scenu gdje se vidi čemu služi ta bijela gusta tekućina?

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

promatrač je napisao/la:

Jesi možda uspio uloviti scenu gdje se vidi čemu služi ta bijela gusta tekućina?

Ne.
Tu sam se odnikud obreo a imao sam osjećaj da me netko juri. Bila je jedna ulica. Gotovo da sam ležao na leđima u senci nekog otvorenog hangara. Pokušavao sam da sakrijem noge koje su virile iz senke ka ulici. Najednom je naišao jedan dečko koga poznajem. Činilo se da je on taj koji me juri. Prošao je osvrćući se kao da baš mene traži. Čim je nestao putem, ugledao sam sa druge strane ulice ogromne metalne posude. Nisam ustajao sa mesta ali sam se mogao projektovati nad posudama. Unutra je bila bela gusta masa.
Tek kasnije sam nešto premišljao čemu služi no ništa sa sigurnošću nisam osećao u vezi s tim. Trebalo bi da se prave kalupi od toga, mada neznam odakle mi to.

Jel ti znaš nešto o tome i imali ovo neke veze s tim

**promatrač** · **Postano:** pon nov 18, 2013 9:48 pm

Ima neki moj san od prije oko godinu i pola.

Iz sna sam refleksno bio izvučen u akciju dočeka nekih aliena, stajao sam na nekom platou, planine u daljini, prvoga koji mi je naletio sam sredio (ne znam kako) jer me jednostavno bilo strah da mi prilazi nešto tako strano.

Kasnije se nekako pokazalo da su došli napraviti mali portal ili nešto za transformaciju tu na zemlji, sjećam se priče samo na preskokce... uglavnom nekako su zadobili moje povjerenje da surađujem.
Napravili su neki mali bazen sa bijelom tekućinom koja vizuelno podsjeća na mlijeko, ali na neki način na ovoj zemaljskoj strani predstavlja tijelo te rase koja je došla.
Moj zadatak je bio da uđem u to da bi transformirao svoju fizikalnost u njihovu i prošao (privremeno) u zonu gdje mogu biti sa njima.
Nije mi bilo svejedno kad sam ulazio u to, osjećaj njihove fizikalnosti je totalno čudan i drugačiji ali ipak je to nekakva fizikalnost bliska ovoj našoj, vjerovatno je samo korak višlje po frekvenciji.

Kad sam transformirao tijelo u to neko njihovo bljedunjavo svjetlije nego naše, našao sam se sa starijim visokim alienom sa kojim sa komunicirao vizuelno i telepatski.
Prvo je predamnom iscjelio onog aliena kojeg sam ranio kad mi je "uletio", napravio je to na neki "reiki" način, približavanjem ruke na ranjeno mjesto i rana je nestala.

Nekako smo se razumjeli da nema ljutnje jer za mene je ipak šok kad osjetim toliko strano prisustvo kraj sebe i napravio sam to refleksno u neznanju...

Zatim mi je pokazivao neke opće vještine, na primjer kako popraviti ručni sat. Sat mu je lebdio iznad ruke u dijelovima i dijelovi su se sastavljali kuda spadaju ko da znanje popravljanja tehnologije postoji onako samo po sebi, dolezi iz neke univerzalne biblioteke i radi samo po sebi.
To je radio zato da osjetim da imam to u sebi, da se prisjetim tog segmenta sebe gledajući ga kako to radi... radio je još nešto ali tu sam već tonuo u zaborav ili mi je koncept nerazumljiv kao čovjeku.
Pitao sam ga što je on, koja je vrsta vanzemaljca... rekao je da je "Pleadijac", što bi u mom razumu bila skračenica od "Pleadianac".
Nešto smo (valjda telepatski) pričali u vezi iscjeljivanja, gledao sam usput kako iscjeljuje neke beskučnike rukama a da oni toga nisu svjesni jer ga ne vide... i ostala mi je u glavi jedna njegova izjava, a to je "jedan poginuo pleadianac znači 200 poginulih skitnica" u kontekstu iscjeljivanja koje im je potrebno. To je valjda u vezi one izreke da "bog čuva pijance".
Ta izjava je meni tad značila da ih je ovdje oduvijek mnogo ali ih ne vidimo.

...

Tako da rekao bih da je ta tekučina možda ko neki portal.

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

Da okrenemo malo u drugom smjeru radi promene.

Najbolji poznavatelj kalupa u kastanedinim knjigama zabeležen je kao čarobnjak Porfirije. Dali se sećate toga?

Citat:

...video sam da sedim u kolibu jednog starog čarobnjaka iz plemena Mazoteka. Kazao mi je da se zove Porfirio. Rekao je da mu je milo što me vidi i počeo je da me uči izvesne stvari o biljkama o čemu me Henaro nije poučio. Odveo me je tamo gde se bilje stvara i pokazao mi je kalup bilja, a naročito oznake na kalupima. Ako budem pazio na te oznake, rekao je, lako ću pogoditi čemu koriste čak i ako ih nikada pre nisam video.

**Sjenko** · **Postano:** uto nov 19, 2013 10:25 am

promatrač je napisao/la:

Tako da rekao bih da je ta tekučina možda ko neki portal.

Ja sam tu tekućinu vidio u jednom snu, no u drugoj funkciji. Tko zna, možda sam ne vidim povezanost, al vi skužite o čem je riječ.

Uglavnom, to je bilo na kraju dugog sna u kojem sam bio odgovoran za grupu ljudi koju netko uporno progranja. Pred kraj sna, vratili smo se na početak sna

veliku livadu koja je s jedne strane imala brežuljke, a s druge strane tračnice za vlak. Došli smo vlakom nazad do livade gdje je sve počelo, s tim da je iznad brežuljaka lebdio veliki, crni, piramidalni oblik za koji sam znao da je hram drevnih. Drugi ga nisu mogli vidjeti. Odlučio sam ući unutra kao projekcija i pronjuškati malo. Pošto sam bio projekcija, bio sam bestjelesan, samo kao prisustvo. Bića iznutra me nisu mogla vidjeti. Stvari koje sam unutra vidio, jedne su od najmučnijih kojih se sjećam. Izdvojit ću dvije. Jedna je sekvenca je gola žena s bebom koja plače, a plače i s razlogom. Iz zidova izbija bijela masa koja podsjeća na mast koja prekriva cijelu prostoriju i s vremenom guta ženu i njeno dijete. Druga sekvenca je čovjeka koji panično trči kroz hram. Inače, svugdje u hramu su ležali veliki insekti nalik na egipatske skarabeje. Izgledali su zgrčeno i mrtvo. Gdje god bi taj čovjek protrčao, skarabeji oko njega bi se digli iz svog, smrti nalik stanja i potrčali za njim. Taj čovjek je trčao sve dok nije došao u okruglu sobu s nečim nalik oltaru prema sredini sobe . Ta soba je bila dosta visoka, dok se u sredini sobe, u dubini nalazio bazen bijele guste tekućine, slične onoj koju vi opisujete, koja je blago svjetlila u mraku. U njoj je plutala hrpa zelenog, trulog mesa. Pretpostavljam da je ova bijela tekućina služila za konzervaciju i održavanje. Uglavnom, naš trčeći junak, kad je došao do bazena, izgovorio je par riječi i bacio se unutra. Trulo meso se obavilo oko njega i cijelog ga prekrilo. Ubrzo se digao kao veliki zeleni truli entitet, spoj čovjeka i neživog. Poput neke abominacije života. To je bio moj znak za odlazak od tamo.

**robotix** · **Pridružen/a:** ned sep 01, 2013 1:50 pm **Postovi:** 355

Evo nečega za raspravu...
U pitanju je 4D.
Dali je 4D nešto iz sledećeg citata:

Citat:

Svet koji sabira naša skupna tačka, da bismo normalno opažali, načinjen je od dvaju pojaseva; jedan je organski pojas, drugi je pojas koji ima samo strukturu, ali ne i svest.

to je str.151 unutrašnji oganj...
Vidite šta kaže, ST sabira ta dva pojasa pod obavezno!
Zanimljiv je taj pojas koji ima samo strukturu.

I sad na ovom mestu je velika raskrsnica pitanja...Gde je čahura ako je svet skupljen za normalno opažanje. Mora biti da je na tlu zemljine energije jer zna praviti brazdu u njoj kada se čovek kreće.
Možemo li o ovome rapraviti a da bar delimično ne vidimo.
Dajte vaša viđenja ili ideje
Lično bih spojio to da je taj drugi pojas mesto onih peščanih dina i isparenja sumpora. A možda je vezan sa idejom blizanačkog sveta.
:notworthy:

Prijava

Generalna diskusija

Online