Uvek bio Fina promaja tamo gore



Dva dijametralno suprotna načina igranja igre, jedan se bazira na korišćenju moći/resursa za iskorišćavanje drugih bića zarad širenja sopstvenog, iliti entropične je prirode, drugi se zasniva na neeksploataciji, poštovanju slobodne volje, i zatim davanju potrebnog znanja za sticanje moći/rasta drugim bićima iz ljubavi, koja je - slažemo se - pasivan princip, i sam po sebi neodrživ u okviru manifestovanog postojanja, jer može biti samo to - iliti čista ljubav, koja ipak sadrži i znanje i moć ali u svojoj pasivnoj formi.

Drugim rečima, pitanje konstruktivnog/destruktivnog korišćenja znanja i moći, pri čemu konstruktivno može doći jedino iz ljubavi, dok kod OPS principa se računaju samo razvijanje znanja i moći, u kojoj se moć očitava eksploatacijom i bezuslovnim podređivanjem drugih samosvesnih aspekata postojanja sopstvenoj svrsi, i pored izbora da se učini drugačije.

Naravno, tu ne postoje termini dobro i loše.

Da, iluzija, u najširem smislu reči su i jedno i drugo, slažem se.





Zato se, gde god se pominje OPD šema postojanja, i kaže da mi uopšte nismo sposobni razumeti šta to u stvari jeste. Trenutno nemamo potrebne instrumente za tako nešto, sa obzirom na to da smo manifestovani u 3d, koji je po definiciji OPS. A da možemo priviriti tamo iz ove paradigme ? Ne daj bože ...



Drugačije ne ide

Živeo, prijatelju!

Nebih se složio sa konstatacijom da smo mi i OPS i OPD istovremeno. Ova priča o dva vuka zorno o tome svjedoči, kojeg Vuka hranimo taj je dominantniji. Ta priča sadrži tri principa, dva vuka i onoga koji bira stranu.
Sad ću se dotaći vedske filozofije koja govori o dva univerzalna principa o Puruši kao uživatelju čisti duh koji sve omogućava (nemanifestirani princip OPD) i Prakriti (uživana) ili u našem žargonu priroda (manifestirani princip OPS) Ako se vodimo ovom analogijom ispada da je onaj koji sve omogućava također podvojen, međutim nije tako. Omogućeno nikad ne može biti superijornije od onoga koji omogućava i uvijek je u podređenom položaju. Sad se nameće pitanje gdje smo mi kao duhovne iskrice u cijeloj toj priči?
Mi smo između tih dvaju principa. Onaj koji sve omogućava je neograničeni i beskrajni duh, dok smo mi kao jedinke beskrajno ograničeni duh kao kapljica vode spram beskrajnog oceana. Kad se kapljica oceana naizgled odvoji ona automatski dolazi u prakriti ispoljeni vid Boga, pošto je beskonačno mala biva obavijena velom iluzije (maya) zbog koje ima osjećaj odvojenosti i tu počinje njezina drama. Sva sreća da je kretanje energije ciklično i da se uvijek vraća svome izvoru iz koga je odaslata.
Prakriti je ženski princip koji se sastoji od tri sile a to su: SATVA ili svijetlo odnosno vrlina. RAĐAS ili strast i TAMAS ili tromost inercija, uvijek pruža otpor mnogi je nazivaju neznanjem. Te tri sile su u savršenom balansu sve dok ne dođe u dodir sa duhovnom energijom, tad zbog uplitanja duha nastaje komešanje jer duh svojim djelovanjem narušava balans koji prakriti nastoji uravnotežiti i tu dolazi do manifestacije prakriti u vidu univerzuma. Naša prava i izvorna priroda ja OPD ali zbog uplitanja prakriti smo postali OPS.

Donekle imam iste stavove kao i ti ali:

Mi i jesmo OPD kao i OPS u istom momentu. OPD kao sto i sam znas je bezuvjetna ljubav. Takva ljubav kao sto je i Valjda? iznad rekao nema moc spoznaja te opcenito postojanja. Ona samo je. Zato i je stvoren "OPS" koji to brka. Dakle, OPS bi bio moc spoznaje, evolucije i postojanja. Cista ljubav ne moze evolvuirat. Ona je maksimum sto moze da bude no sto vise ljubavi postoji (entiteta koji jesu ljubav) ljubav postaje jos veca ali ne i jaca. To i je sustina svega. Zato i je stvoren OPS kojem je cilj da pomogne u stvaranju sto vise ljubavi. U stvarnom svijetu, sve se radi o jos vise ljubavi i nema agenda, negativnih entiteta ili tako dalje. Niti jedan entitet nije negativan. Mi, 3-ci jesmo u jednu ruku zato jer se ubijamo premda ni to ne mozes nazvat negativom jer ocito je da su te osobe trebale proci kroz to da bi shvatile nesto sto je njima i samo njima bitno u daljnoj evoluciji.

Da se razumijemo, OPS je takodjer cisti duh i nikako ne mozes reci da je nasa prava priroda OPD ili OPS. Nasa prava priroda su oba dva. Ti nisi na 6 - 22 Denzitetu momentalno te je jedna od najvecih gresaka kad mislis da si na tim denzitetima dok zivis u 3-em. Tj. uzimas "pravila" tih denziteta da bis krojio zivot u 3-em. Umjesto da uzmes ta pravila i transformiras ih striktno za 3-ci denzitet. Tvoja momentalna prava priroda su oba polariteta i moc ovog denziteta je balans izmedju ta dva koji te onda vodi ka 4-om denzitetu. Zato i postoji Yin-Yang. To je the key, kljuc kojeg treba savladat. Tek tamo od negdje 10-og pa na gore vecinska "priroda" postaje OPD dok se OPS gasi jer previse je ljubavi u igri di OPS vise ne moze logicki kapirat to sto mu se desava.

Ljudi i tu, na 3-em, kada se posvete ljubavi, imaju fleseve i promjene realiteta. Ne kuze di im je dupe di im je glava i tako dalje. To je zato jer dizu OPD energiju tj. stavljaju je na primarnije mjesto od OPS-a.

Kada bi uzeli "bibliju" i isli je "prepisat". Istina bi se srocila u manje od 1 reda na papiru i ona glasi:

Mir, Ljubav, Jedinstvo, Postivanje, Sve je jedno.

To je sve sto covjek kao takav od "univerzalnih zakona" treba da shvati. Ostalo je sve odmicanje od sustine i pokusavanje izigravanja superiornog boga koji nismo.

Mi smo se toliko odvojili od nase sustine zbog samog cilja ovog realiteta (a to je ponovno ustajanje sa neopisivo vise iskustva i znanja nego li prije) da smo poceli stvarat svoje bogove i odlucivat sta je bog a sta nije u nasu korist. To bog nije. To bog nikada nece biti koliko god da mi htjeli to.

Zivot i postojanje je uvjek iluzija. Kad je nema, ne znas ni da postojis jer si sve odnosno univerzalna energija == bog. Oni gore na 18,19,20 pa cak i 21, zive u iluziji. Zivot i postojanje te "osjecaj" kao i "spoznaja" postojanja su nista drugo nego jedna beskrajno predivna iluzija koju mi toliko ovdje na 3D pokusavamo osporit i reci kako nevalja.

Bolesno al jbg, istinito.

.





Način igranja igre je stvar izbora. A ne dobrog ili lošeg. Mi biramo kako igramo.

Ja bi cak i isao jos jednostavnije i rekao "Mi se samo igramo" tj. to bi trebala biti sustina svega. Sada radimo "Mi biramo kako se igramo". Recimo da, to je razlika izmedju OPD-a i OPS-a. Samo u toj rijeci "biramo".

Oh da, da dodam. Iako mi nismo ni OPS, ni OPD, stepen polarizacije našeg bića ka jednom ili drugom uvek postoji. U kanalisanim materijalima se navodi da je za "diplomiranje" sa 3D na sledeći nivo potrebno 1.) za OPS varijantu je potrebno biti 96% USMEREN KA SLUŽENJU SEBI.
2.) OPD - 51+% usmeren ka služenju drugima. Naravno, tu je i kvalitet učinjenog u igri.

Dakle, uvek postoji kombinacija, kao što i kažeš, waax. Ne može drugačije, logično! Dakle, nije reč o čistoći, već stepenu usmerenosti naših akcija u jednom, drugom, ili nekom pravcu između. Mi ne možemo biti 100% OPD, niko to nije ni rekao da možemo. Mislim da si uzeo te termine previše apsolutno ...

Btw, ako se svesno igraš to podrazumeva izbor, pa se ti "samo igraj" - svejedno to biraš, hteo ili ne

Čisto onako praktičan primer - izabrao si da napišeš taj post pa si ga "samo napisao". Izbori pokreću igru

Razumem šta hoćeš da kažeš, doduše. O mogućnosti da se "radi ništa" - i jednostavno, igra -il' ne. Ali samo ako baš 'oćeš da igraš, inače ne moraš. No igranje i htenje opet podrazumevaju izbor delovanja, ne samo u ops/opd kontekstu

To bi bilo ono slavno prosvetljenje. Valjda? Ne bi' ti ja znao ništa o tome.

Ok

No jednu stvar cu dodat. Onaj br. 1.) mi se nimalo ne "pjaza". Tj. reci cu da mi nimalo nije zanimljiv

Ali da, 51% i je moj cilj.

Ako je OPS stvoren on nikako ne može biti dio nas. Ono što je prolazno iluzorno je jer nema trajan karakter. OPS se javlja kao potreba ili bolje reći alatka a sa alatima i poagalima se ne treba poistovjećuvati. Mi jesmo u ovom svijetu ali nikad nismo dio njega, to je čini mi se i Isus givorio, mi smo ovdje glumci a prakriti pozornica, pozornica i glumac su jedno u predstavi i čine predstavu ali kao princip su zauvijek različiti. Treba imati na umu da predstava traje vječno ali glumci se mjenjaju jedni odlaze, drugi dolaze. Materijalna dimenzija traje također vječno jer se nalazi u vječnosti, ali ona ima bezbrojne cikluse, biva ispoljena, traje određeni period i ponovo se vraća u neispoljeno.
Mi smo u3D samo jednim dijelim svijesti ali smo kao duh zauvijek različiti. Prakriti je kao slikarsko platno , neispisana knjiga gdje kristaliziramo svoj duh iz neispoljenog u ispoljeno. Božanske dimenzije nisu iluzija već vječna i nepromjenjiva realnost jer je duh statičan i nepromjenjiv. Da ne zamjenimo teze kad govorimo o duhu kao statičnom orincipu, sve što jest, što nije i što će biti postoju u duhu, on je sve, ovakve teme dovode um do pucanja a i intelekt također gubi biktu, teško je ograničenom jezičnom terminologijim objasniti ovakve dubiozne teme, riječ samo ukazuje na istinu. Kao što sam u prošlom postu napisao da Satva, Rađas i Tamas čine prakriti ili ispoljenu dimenziju dok SAT, CID i ANANDA, odnosno znanje, viječnost i blaženstvo čine duhovnu dimenziju, vidljivo je da je materijalna dimenzija (bila ona suptilna ili gruba) samo sjena i bljedi odraz duhovne i vječne realnosti.

" I jednako je u nama i kamenja i granja.
I jednako je u nama i prljavo i plavo.

I svesni da smo lepi isto koliko i ružni, stigli smo gde se gmiže, i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali, i znamo šta smo dužni, i šta smo juče hteli, i sutra šta ćemo hteti. "

Mika A.

Može iz prve ruke ono što djeluje kod tebe kako se napuniti a da ne otimamo? Ili link, i to je dobrodošlo. Thanx

A i drugi koji imaju iskustva dobrih načina punjenja, hvala unaprijed.

Zdravi bili

Stvoriš i krećeš se u krugu onih koje voliš i koji te vole. Ljubav. I onda se energija vrti u krug i pojačava sama od sebe.
I svedeš misli na jednostavno. + malo orgona.
Pisao sam o tome, teško je na jednostavan način objasnit jednostavnost. Moje viđenje, kod mene djeluje.

Ljudi ne shvataju da OPS takođe ume da voli na svoj OPS način, ta vrsta ljubavi bi mogla da se opiše ovako:



U suštini OPS voli pre svega sebe, ali to "sebe" je rastegljiv pojam. U to "sebe" staju i oni koje OPS čovek vidi kao "svoje", kao deo sebe , produžetak sebe. JAsno je zašto tu spadaju pre svega deca. OPS ume da voli decu na veoma jak posesivan način, posesivan jer smatra da mu pripadaju da su njegov produžetak, pa kroz ljubav prema deci on ustvari opet voli sebe.
Tu dalje spada muž/žena, momak/devojka, najbliži prijatelji.

Elitizam (ljubav ka odabranom broju najbližih ljudi) = OPS

Ne kažem da se ljubavlju prema ovom uskom krugu lica energija ne "stvara" , nije to poenta.
Poenta je da se mnogo veća energija "stvara" ljubavlju prema onima koji nas ne vole i svima onima između ove dve krajnosti.
Što je veća mogućnost ljubavi ka onima koji nam ne pripadaju ni po kom osnovu to je veće "stvaranje" energije.

Kad OPS ne odradi taj dio posla kako treba i krene u OPD bezglavo i nesmotreno ispadne OOPS!!

Idi redom i ne talasaj. Imaš primjer za "volim i ja vas". Stado nije za nikog osim ovaca.

Nažalost, to je tako. Koliko bi lakše bilo živjeti u ovoj stvarnosti kad bi ljubav bila jednostavan pojam. Ali čini mi se da nije. Baš kako reče Pokus, "sebe" je rastegljiv pojam, pa i ljubav je rastegljiv pojam.

Ali sve što podiže vibracije a spada pod ljubav, valjda je prava stvar. I da, vjerujem da pomaže.....

Samo što je ta ljubav tako rijedak cvijet. Ne vjerujem uopšte da je tako česta k'o što tvrde.

Ghost, "svedeš misli na jednostavno", lijepo rečeno, hvala.

Pokus, "poenta je da se mnogo veća energija "stvara" ljubavlju prema onima koji nas ne vole", je li to znači i okupatore i žderače naše energije da volimo? Hm, ja bih se nekako radije zaštitila. Neka ih "vole" njima slični.

hm, je l' sigurno da ovo treba ovako? Mislim, redom.

Samo pitam.

Lampa, hvala za link a i post je na njemu super. Sve dobrodošlo osim kanibalizma drugih. Što je dosta, brate, dosta je više.

Ovde za početak treba praviti razliku između onih koji posluže kao sredstvo napada i onih koji napad orkestriraju, tj. posluže se ljudima kao sredstvom da izvedu napad.

evo nekih situacija:

1. napad dolazi naizgled od čoveka. Način da mi volimo tog našeg neprijatelja jeste sledeći:
Treba shvatiti da se taj čovek koristi za napad, pa nema smisla ljutiti se na bačen kamen(čoveka) nego se treba ljutiti na onog ko je taj kamen bacio. Treba voleti potencijal u tom čoveku, potencijal da se manje ili više otrgne kontroli (da kao prvo shvati da je uopšte kontroilisan) ma koliko to malo verovatno nama izgledalo.
Mi nismo u stanju da znamo ko je izgubljen slučaj a ko nije. Ne treba odustajati od ljudi jer niko od nas ne bi voleo da se od nas odustane.


2. Da li je moguća i ljubav prema bacačima kamena kao pravim neprijateljima iz senke imajući u vidu stepen njihove izopačenosti i nivo njihove svesti o tome šta zapravo rade?
Za početak treba se zapitati kada i koliko dugo smo kroz život mi sami bili "okupatori i žderači" ne samo tuđe energije već žderači tuđih (životinjskih) života. Neki su prestali da jedu meso ali zar ti isti ne bi trebali da budu zahvalni da budu zahvalni Bogu što ih nije zgromio dok su grešili?
Zašto onda želimo da Bog zgromi one koji se još nisu opametili? Zašto njima uskraćujemo tu šansu?

Treba se zapitati i koliko su zaista ti entiteti svesni šta rade sebi, jer njihovo stanje je stanje udaljenosti od Istine (kao i čovekovo usotalom), pa otud i tolika zlodela.
Kako osuditi drugoga a ne osuditi sebe? Zašto na naša zlodela žmurimo i nalazimo opravdanje. Prava ljubav dopušta čeka, prašta najvećim grešnicima najveće grehe, ljudi i demoni su ti koji ne mogu sami sebi da oproste i zato padaju sve dublje.

Ti bi se radije zaštitila? Zar misliš da ima bolje zaštite od prave ljubavi?

Red ne postoji. To je previše linearno shvatanje. Bliže je istini shvatanje o preplitanju i simultanom napredovanju kroz manje više uspešnaOPS delovanaja i POKUŠAJE OPD delovanja. Kada bi čovek čekao da dođe vreme za OPD nikada ga ne bi sačekao.

Ne mogu da nadjem i citiram nešto što sam skoro pročitao.
Ide otprilike ovako. Onome ko nema ljubavi ali se svim srcem trudi da voli ljude, makar i veštački i sa naporom na početku, Bog naposletku otkriva tu ljubav koju želi da spozna.

Pokus, nije loše!!!

Da objasnim crveni deo. "Prava ljubav" je proizvod pravog razumevanja, tada dolazi prirodno. Razumevanje podrazumeva i jasan uvid u datu situaciju, ljubav onemogućava uplitanje i betoniranje samog sebe tamo dole, razumevanje omogućava izdizanje. Ljubav povlači i razumevanje u svojim okvirima, ali se ljubav ipak nalazi u okviru Razumevanja. Tako da ipak nije ljubav to što nas štiti nego primena razumevanja situacije u kojoj smo se zadesili. No ipak su ta dva jako povezana i moguće je i ljubav primeniti na način da bude portal napolje. Samo su za to ipak manje šanse ... Teoretski su jednake, ali praktično ne. Ne može svako napolje na monaški način

Ima jedna pričica koju odavno hoću ispričati, još od priče o Promatračevom rođaku.
Čovjek nosi žito u mlin i razmišlja: Idem kod kuma jer kod kuma nema ujma.
Kum gleda iz mlina i misli: Evo meni kuma, evo duplog ujma.
Ujam je onaj procenat koji se daje za neku uslugu, to znate. E sad stvorena je situacija, potpuno životna i realna, na najboljim moralnim i ljudskim osobinama i vrlinama. Ljudi se vole, poštuju i pomažu. Sve najbolja namjera. Poenta je da je taj odnos neodrživ i vrlo brzo stvara animozitet pa čak i mržnju jer jedna ili obje strane smatraju da su perfidno prevarene i namagarčene. Zašto?
Recimo da je iznos tog ujma 500 eura. Onaj prvi ne misli to platiti, dok drugi očekuje 1 000 eura. Koliko dugo je taj odnos u ljubavi i poštovanju održiv? Par godina najviše, što se duže fingira ljubav to je veće pucanje na kraju. Da sad ne navodim koje se sve misli tokom tog perioda preživaju kod obojice mentalnih preživara (hvala Gromu)
Ovi pokusi sa ops i opd mi se čine otprilike takvi
A sve zbog podle strane ljudskog bića koji se uvlači u neke odnose radi svoje sitne možebitne koristi. Omotano u dušebrižništvo i davanje sebe.I zato treba raditi na sebi i ne očekivati pomoć sa strane ali je i ne davati dok se ne stvori akumulacija energije (mentalnog početnog kapitala) sa kojom se onda može dalje. Na zdravim osnovama, samosvjestan i jak. Nikom dužan.

A voljeti svoje najbliže je upravo to nesebično davanje ( i ustvari nije samo davanje jer naplaćuješ višom, slobodnom, energijom, nema štete)pod uslovom da si TI stvorio to što im daješ. Jer tuđim kur... je lako po kupinama.