Moramo imati na umu i to da postoje i teorije da je i duša sklona programiranju (za razliku od – duha, što bi bilo nešto drugo…); naravno, ostaje pitanje da li se duhu uopšte može nešto smučiti, jer je obično ego/ličnost ta koja – ‘sve prezire’ i kojoj se ‘muči od svega’?! Ako je stvar i na podsvjesnom nivou, opet i ta naša podsvijest je sklona programiranju.



Možda ne bi bilo loše potpomoći stvar nekim alternativnim metodama?! Na primjer, nedavno sam vidjeo slučaj gdje su jednoj ženi dijagnosticirali rak kosti (na nozi) i nisu joj to čak htjeli ni operisati jer je navodno bio “neizlječiv”. Ponudili su joj kemoterapiju i rekli da bi joj to moglo produžiti život za neka 3 mjeseca. Međutim, ona je to odbila i odlučila se da sama poduzme nešto u vezi s tim. Ukratko rečeno, namazala je “crni melem” (“crna krema”, black salve, cansema…) na to mjesto (tu je bila jedna velika kvrga) i ona je izvukla tkivo raka napolje u toku od nekoliko dana. Inače ta krema je najdjelotvornija kod slučajeva raka kože, a prilično je efikasna i kod raka dojke. Postoje takođe i kapsule koje sadrže iste sastojke kao i krema.

[Napomena: Zbog pritiska Zavoda za zaštitu zdravlja, kao što su FDA u SAD, TGA u Australiji itd. (čitaj: Zavoda za zaštitu farmakomafije), ta krema se uglavnom prodaje kao “krema za životinje”.]



Možda su upravo ti detalji bolesti i najvažniji ukoliko čovjek želi da poduzme nešto konkretno u vezi s njom, (kao npr. u smislu potrage za odgovarajućim lijekom i informacijama u vezi s tim) a ne samo u vezi s emocijama i ostalim posljedicama koji je prate?! (Mislim da je to ono što na šta je Om htjeo da ukaže!?)

Na primjer, pomenuta osoba koja je izlječila “neizlječivi” rak kostiju, nije ljekarsku dijagnozu uzela kao smrtnu presudu, te se prvenstveno posvetila opraštanju od ovog svijeta i ‘menadžmentu’ emocija koje idu zajedno s tim, nego se prvo upustila u jednu aktivnu potragu za lijekom kojeg je na kraju i pronašla.

Mada, činjenica jeste da ukoliko neko sam ne pokazuje interes ili želju da poduzme nešto, onda nije ni uputno da mu se bilo šta nameće. Preuzimanje odgovornosti za svoje zdravlje i liječenje na samog sebe, bio bi glavni preduslov za uspjeh, tj. bar ja to tako mislim.


…

Nevena, jako me je dirnulo tvoje iskustvo.
Ne znam sta bih drugo napisala osim zelim ti svu Srecu i Snagu ovog Sveta.


SUZY, hvala na inspirativnoj prici

Pre nekih godinu dana doziveo sam nesto sto bi se moglo okarekterisati kao prosvetljenje. Govoriti bilo sto o osecanju i stanju svesti u kojem sam se nasao tada bilo bi suludo, jer sve vreme bih se mucio sa opstim i apstraktnim pojmovima da opisem ono sto se ne moze opisati, koje vas ne bi dovele nigde.
Mogu samo da izdvojim glavne karateristike koje su me prozimale tada i otkrivale istovremeno nove stvari..ljubav, razumevanje i sreca!! Ali bato kakva sreca.
Ne to nije bilo nikakvo telesno zadovoljstvo, ne to nije bila zaljubljenost i ne to nisu bile droge, ne to je bilo nesto meni neshvatljivo sa cime se nikad nisam susreo u mom do tada sto ce se pokazati, majusnom zivotu. To je bila neka vrsta proboja, neka vrsta unutrasnjeg zracenja, ushicenje nezamislivo. Ali dzaba sine, trajalo je kratko, ostalo je u meni tek par dana i smanjivalo se postepeno...

Ono sto se pokazalo u narednim mesecima jeste cinjenica da je taj trenutak izmenio moj zivot i otvorio sve sto je bio zakljucano. Jedna vrata za drugim. Ali avaj bilo je kratkog daha.

Retrospektiva mog zivota i ljudi oko mene u mojoj proslosti me je terala na povracanje tada, ukljucujuci i mene samog i moja dela do tada. Mislim da su i suze bile ukljucene.
Mom "budjenju" je prethodio pre svega krah moje licnosti i gubitak moje stvarnosti, t.j nemogucnosti da razlikujem san od jave do te mere prvi put u zivotu tog novembarskog dana. Navodim to kao jako jako bitnu stvar
Jer uzrok je morao postojati a ja izdvajam ta dva glavna faktora sa kojima sam se opet suocio prvi put u zivotu. Mislio sam da ludim iskreno. Ali kako sam saljivo govorio sebi narednih meseci: "Da sam pokusao da sacuvam razum, poludeo bih"

Sada znam da je zivot san. Nekom meni nepoznatom magijom od tada sve mi je dolazilo u susret mojim promenama. Pravo znanje, i pravi ljudi, ukljucujuci i ovaj forum na koji sam nabasao pitaj boga kako
Ne znam zasto ovo delim tek sada, nije da imam potrebu, ali eto rekoh da podelim. Bilo bi bezveze da to ne uradim, bas sa vama na ovom forumu kad sam vec podelio i sa ostalima i dobijao poglede ispod oka od moje okoline tada

Cinjenica je da je to bilo tada, i sacuvao sam moj promenjen nacin razmisljanja ali sada sam na primer svetlosnim godinama daleko od tog razumevanja i te jasnoce koju sam doziveo u tom naglom ispadu svesti. Ni cetvrtina coveka i to me nervira ajoj sine koja je to odsecenost, da posizis

Vozdra

To bi se dalo opisati kao neki divovski kozmički optimizam, uvid u nekakvo stanje spasenja? Da zaista nemaš što brinuti...??

Osecanje nebitnosti, o da. Znam da sam se smejao, kada se samo setim koliko sam se busao u grudi. KOmedija. A tek drugi ljudi..joj majko
To je bila ekskplozija smeha. Pa oni stvarno misle da su bitni, prolazilo mi je kroz glavu, pa oni cak ni ne postoje!! E tako nesto. Ne znam sta je, ni da li je uvid, ono sto znam je da se desilo i da je bilo "stvarno"
NIje bilo briga, jer su bile pometene jednim potezom ruke. Brige u stvari nikad nisu ni postojale, stvorio ih je moj majusni um. Sve ce biti u redu, imas jos vremena. Puko secanje na to me ispuni osmehom

Ne znam što je to, ali liči na neku malu maturu tamo negdje, kad dobiš pogled iz nekog višeg sebe koje nije vremenski vezano ili nekako uvjetovano za ovaj svijet, tako da zbilja ispada da ovo tu ne postoji.

To nekako dođe kao potvrda kad maturiraš ideju da ćeš ostati tu i odraditi svoje bez obzira što vidio i što možda imaš moć da pobjegneš. Dođe to kad se pomiriš sa sobom.

E sad sam ja jako pametan, ja to u biti pričam sam sebi, nije da ti solim pamet.

Ma jok covece, izvini, prenaglio sam sa odgovorom, nisam stvarno mislio na postojanje Vec na skup verovanja i vizije koja nas cini onim sto jesmo svaki dan, svaki prolazeci trenutak etc. Govorim o malim mislima i malim judima i sitnim tracarijama koje nam prolaze kroz um svaki dan kada idemo na posao, fakultet trening itd. Naravno da postojimo
Uostalom nije bitno sta je bilo, vec sta sam izvukao iz toga, u sta me je pretvorilo.
Posle toga zivot mi je postao suvise vredan da bi se shvatio ozbiljno a drugi ljudi sporedne uloge koje nisu produzetak mene.

Sve ovo je subjektivno zapazanje jednog mladica tog jednog dana u tom trenutku, da se razumemo. Ne iznosim nikakvu teoriju niti je trazim, samo iznosim onako kako sam ja doziveo u meni i oko mene, i to mali delic toga.
Ali da, pomirenja je bilo
Mozda bi trebalo da se ponovo zavadim sa sobom pa da se pomirim pa ponovo da indukujem to osecanje jos jednom
Pozdrav

Dobro, nije jednostavno to sa postojanjem, postojiš a ne postojiš...

Evo da ti dočaram svoj pogled na to sa citatom iz CS, makar to ništa ne pojašnjava:

O: Sada, šok za vas: vi nebi postojali da vas netko nije "izmislio"/ [izmaštao, odsanjao – p.p].
P: Tko me je izmislio?
O: Još to jednostavno nije važno. Vi ste doslovce "izmišljotine" nečije mašte, i NIŠTA više!!!
P: Mislite, Bog nas je izmislio i doveo u egzistenciju?
O: Zapamtite, "Bog" je zbilja sva egzistencija u kreaciji, drugim rječima, svoj svijesti. To je zbog toga što je sva egzistencija u kreaciji - svijest, i obratno.}

AAjmo za trenutak da pridjemo ovome iz drugog ulga, meni blizeg, jer nisam upoznat sa Kasiopejcima.

Svet je ono sto ja vidim od njega(dozivim,osetim itd)
Da li iz toga sada proizilazi da on postoji samo u mom umu?
Da li postoji van njegovih granica?
Gde postoji ovaj forum? Na internet domenu ili trenutno u mojoj glavi?
Ne postoji izvan granica uma mog. Zar ja nisam sve sto postoji onda?
Pogledaj oko sebe sta je covek sve stvorio zbog svojih umisljenih osecanja koji ne postoje u prirodi?
Da li je priroda sama sebi dosadna?
Kad sam shavtio da bol postoji samo u mojoj glavi, vezbao sam vise i jace jer sam ga stavio po strani.
On je postojan i jak ali postoji samo u mojoj glavi, ne oko mene. Ko kaze da on mora da bude neprijatan?
JA sam ga ucinio neprijatnim. Oups, zagazio sam na mazohistu u meni izgleda, bolje da tu nivelisem malo
Pa cekaj? KOje je resenje za bol? Jos bola! Pa da.

Ne trebaju mi kasiopejci da znam da je sve proizvod uma i da postoji samo u nasim glavama.

Mene je tvoj post inspirisao da napisem ovo Da li bi postojalo pre toga?

Covek je merilo svega. I sve sto je stvorio ima vrednost samo kad je on tu u blizini.

Da li smo i mi tako izmisljeni ali nemamo tu vrednost?

Ja sam mislio da covek moze da se navikne na sve osim da ne jede i ne pije. Greska izgleda sudeci po ovom linku

Proizvod njegovog uma? On sve kontrolise kod sebe? Laz?

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/188777/Indijac-koji-70-godina-ne-jede-ostaje-misterija-za-nauku

Mozda se nismo razumeli, ako je tako izvini, tupav sam

To nije odgovarajuće gledište i ne mogu ti odgovoriti na tvoja pitanja, to jest, kako ti kažeš, nismo se razumjeli.

Ono što ti sad smatraš umom nije taj um iz kojeg si onda vjerovatno gledao, ono je bezvremeni um tako da ni prije-poslije nema smisla, vrijednost i moraliziranje sa nepostojećim vrijednostima takođe pada u vodu jer nema smisla na tom nivou...
Ispada da na neki način ovdje umjetni um gleda umjetne vrijednosti i normalno da mu je sve logično i brani to što je njemu stvarno.

Hoću reć ovo ovdje je poprilično promašeno postojanje koje nimalo ne odgovara onome što čovjek u stvari jest, ali eto vrti se, ima neke svoje-tuđe razloge koji su logični, ali su apsolutno gledano ništavni.

Ipak smo se razumeli
ili makar ja tebe.

Bice da sam ja malo odlutao sa mislima i recima pa me nisi razumeo, nije ni bitno, u svakom slucaju postojanje je postojano
Mozes samo ismejavati laznu vrednost koju su sebi pridodali. Cak i sebe kad zaboravis. Ono je malo ali je tu. poz

Ne radi se o ismejavanju vrednosti, nego o znanju o vrednosti koje spašava, shvaćanju prirode vrednosti ove stvarnosti, usudio bi se reći da nas to znanje o vrednosti pukne pravo u 4D.
A onda može i smeh.

Upravo to znanje je možda tebe puklo taj dan.

Pozdrav svima
Nisam znala gde tacno da prodiskutiram sa vama o ovome sto me “muci” . Svrljala sam okolo i citala “slicne” komentare ali se nekako nisam skroz pronasla u njima pa resih da otvorim novu temu - nemojte mi zameriti

Od detinjstva sam se osecala drugacije od druge dece ma sta to znacilo. Nije mi jasno sta je to drugacije kod mene ali taj osecaj me nikada nije napustio. Secam se da sam negde oko svoje 9-10 ili tako nesto bila ubedjena da sam vampir jer su mi ocnjaci bili duzi od ostalih zuba (sad do vidim i kod druge decice i verovatno je to posledica novih zubica koji jos nisu uskladjeni) Tada sam mislila da je to TO sto me odvaja od drugih. Posle sam, fascinirana temom istrazivala o tome i masa stvari se poklapala (ili sam ja njima pridavala vise znacaja). Ljudi su me cesto izbegavali ali kad su jedno vreme proveli samonom bili su ömadjijani”ili ovisni o mom prisustvu I tesko su se odvajali od mene. To je i dan danas slucaj. Mnogi kazu da se okrepljuju i opustaju u mom drustvu i kako zracim nekom dobrom energijom (to drugi kazu )
No, ispostavilo se da nisam vampir jer i dalje starim, zivim, nisam “zedna” mada izbegavam sunce Ali osecaj das am drugacija me nikad nije napustio. Uvek sam bila povucena u nekom svom svetu i nisam volela da se igram sa decom ili provodim vreme s vrsnjacima. Svi su mi se cinili tako plitki i glupi. Jos jedan problem je bio moj sluh koji se s godinama ( i dan danas) poboljsava. Diskoteke sam izbegavala cak mi je i bioskop predstavljao problem. Danas je jos gore ali sam nekako naucila sebe da se iskljucujem iz “buke”.
Idalje me je mucilo to vecito pitanje : Ko sam ja ustvari?
Vampir, vanzemaljac, indigo dete…ili vec sta…
To ne znam ni dan danas.

Problem koji me muci je to sto u poslednje vreme imam taj cudni osecaj tj bolje receno znam sta ce se desiti. Ne kao fazon da predvidjam buducnost mada ponekad osetim i stvari koje ce se desiti za nekoliko godina ali to je redje (ili ne obracam previse paznju na to) Uglavnom su to stvarcice koje se momentalno ostvaruju u fazonu :
-Idem ulicom i znam da ce iza coska 2 zene meni izaci u susret, ili
-Vozim se u guzvi na auto putu, sporijom trakom i znam da cu mimoici brzu traku i da cu pogledati doticni auto iz kojeg ce mi covek uzvratiti pogled, ili
-Telefon zazvoni nekome i ja tacno znam sta ce on reci na pr : Heeej Tomi bla bla bla…

Tako te stvarcice.

Osim mog sluha izrazene su i druge senzitivne stvari ali na suprot njima znam delovati veoma okrutno kad su emocije u pitanju. Za to imam neko jadno objasnjenje i nadam se da ono stima. Naime zaledjujem svoje omocije kao zastitu sebe jer sam toliko osetljiva da imam osecaj da kad bi se prepustila da bi me to skroz izludelo ili unistilo…

Konkretno zelim da cujem od vas sta vi mislite o ovom mom novom “stanju” i da li je to uopse moguce videti stvari koje ce se dogoditi na neki normalan nacin ili nesto stvarno nije u redu samnom.

Bilo bi mi drago da iskomentarisete i druge stvari vezane za mene id a mi mozda pomognete da otkrijem sebe.

Pa, ako ste voljni – izvolite

Puno bi mi to znacilo.

Danas sam ja o tome razmišljao, i evo tvoje teme
Da, ja isto ne znam tko sam. A do nedavno sam znao. To što smo ljudi uzimamo zdravo za gotovo. Nakon svega što sam zadnjih godinu dana pročitao, to uopće ne mora biti naša suština. Jedina naša suština je ona božanska iskra svijesti u svakom od nas. Da nema ovog mjesta, vjerovatno bi se inkarnirali drugdje i bili bi drukčiji. Ne znam kako izgledamo u astralnom svijetu, pretpostavljam da se prikazujemo oblikom za koji se najviše vežemo.
Tvoje sposobnosti vidim kao dobru integriranost tvojih nivoa svijesti (ili viših energetskoh centatara) u kompletnu osobu.



Ovo se često događa reikistima, možda imaš i taj kanal otvoren. Joj, ne ogu više pisat toliko ti se divim

Pa da znaš većina ovđe na forumu se to isto pitala u početku. Znači ti si s nama potpuno OK. S drugima bolje da se ne porediš. ne zbog sebe nego zbog njih. Sve je to u redu i nastavi. Kad naučiš, a to možeš, pažljivo posmatraj sve oko sebe. Začudićeš se koliko ritmova postoji. Ti ritmovi nam inače izbjegavaju pažnji, no po tvom postu sam razumio da ih možeš ośetiti. Pa nastavi tako i obavjesti nas na značajnije promjene koje prijethode.

Lakše s fantastičnom literaturom i neka to bude nešto teže, npr. Gurdjieff. Pa vidi za nekoliko tjedana. I pročitaj prigodno istoimenu knjižicu od Ramane (Ko sam ja?).

Hvala vam svima
Bas ste me prijatno iznenadili vasim komentarima
Oduvek sam znala da nisam jedina kojoj nesto "fali" ali nikada nisam uspela da nadjem srodnike (do sada bar ne )

ST, knjigu sam skinula i veceras cu da se bacim na nju Ali ne citam ja skoro nikako fantastiku i popularne komercijalne BS ja sam vise filozofski ti p koji u nekom mirnom cosku cita poneke recenice i po 10-tak x da bi ih sasvim prozrela

Posle postiranja gore napisanog shvatila sam koliko je to malo od svega onoga sto sam trebala i sto sam zelela da vam kazem i da vas pitam. I suvise je opsezno za par redova ali nadam se da cemo se pronaci i uspeti da se dotaknemo svega sto nas muci i sto nam nije jasno. Zajedno smo jedno mnogo vece.

Nije lako biti drugaciji i odskakati od kalupa sabloniranago sveta i ljudi oko nas ali kada pocnemo gledati kroz taj svet u nas svet - nacicemo svoj mir.

Verujem da je svako od nas ovde s nekom svrhom. Licno sam uvek mislila da je sve ono sto mi se desava iskustvo koje sam nekad planirala i zelela proziveti ( i dalje tako mislim) ali onda postavljam sebi pitanje : Da li je samo iskustvo ili nase p risustvo ima uticaja i na druge oko nas?
Da li znate s koja je vasa misija?


Hvala vam jos jednom na divnim komentarima i savetima zaista ste divni

Pozdrav Bree van der Kamp

Tocno znam sto mislis i kako zivis kad kazes da se od djetinstva osjecas drugacije od svih drugih. Sa mnom je isto tako i cijelo vrijeme osjecaj moje posebnosti me nije napustio.
Ja sam takodjer uvijk bio povucen i u nekom svom svijetu i nisam volio da se igram sa djecom ili provodim vrijeme s vrsnjacima.
Dokazao sam sebi svoju posebnost kada sam otvorio krunsku cakru. Dozivljeno se ne moze opisati rijecima jer ne postoje te rijeci to se mora dozivjeti. Nikada nisam imao prijatelje i tesko da mogu i zamisliti sto to znaci imati prijatelja. Na ljude i ne samo ljude gledam kao na jednu veliku obitelj tako da ne mogu ljude djeliti po nacionalnosti, vjeri, profesiji itd. Uvijek mislim svojom glavom i ne dopustam sistemu da me ukalupi ( ucitelji, profesori, profesija, direktori, politicari, trendovi u drustvu ….). Kada kazes da ne ides po diskotekama i kinima i to savrseno razumijem jar ja nisam nikada bio u disku, a u kinu tek 2 puta.
Moj zivot je jako samotan i depresivan i tezak u psiholoskom smislu, ali ja znam koja je moja zivotna misija ovdje na planetu Zemlji.



Pa ne mislis valjda stvarno da lupas glavom u zid.

Da ti odgovorim na tvoja pitanja

Osjecaj posebnosti koji imas je ustvari znanje tvog multidimenzionalnog bica koje je energetsko/informacijske prirode koju na racionalnoj razini ne mozes razumjeti. Kad bi na racionalnoj razini to i uspjela razumjeti ti vise nebi mogla biti u ovom realitetu. Ti nisi obican covjek ti si svjetlosni radnik i ovdje si da pomognes covjecanstvu da evoluira u podrucje multidimenzionalnog koje ti jako dobro razumijes. Vjeruj svojoj posebnosti jer ti to i jesi. Cuvaj se ljudi koji se u tvom drustvu osjecaju dobro jer mozda su dosli k tebi kako bi te omeli da izvrsis svoju zivotnu misiju – kradu ti zivotnu energiju i navode te na pogresno. Nemoj ih osudjivati to je njihov posao, vjeruj svom osjecaju. Da bi dosegnula multidimenzionalno trebas otvoriti krunsku cakru i to ces postici tako sto ces voljeti sebe. Pazi nisam rekao biti sebicna – postoji velika razlika.
Nemoj se bojati svojih pojacanih psihickih mogucnosti i mogucnosti svoga tijela. Ti se budis u onoj mjeri koja ti je potrebna da izvrsis svoju misiju koja bi trebala biti uskladjena sa bozanskim planom. Kazem "trebala" zato sto ti jos uvijek imas slobodnu volju da doneses slobodan izbor.
Nadam se da se nisi jako zapustila, a ako jesi pocni vjezbati solarnu jogu. Mozes naci na netu sve o ovoj temi, ali prvenstveno dopusti duhu da te vodi. Imaj sretan i raspjevan zivot po mogucnosti u dobrom drustvu.

Preporucam ti da procitas donosioce novog svitanja od Barbare Marciniak i poruku od hidden handa ako vec nisi. Nemoj se upustati u proucavanje neke teske filozofije jer je beskorisna. Filozofija je tu samo da zadovolji racionalni um, a ne i dusu uglavnom. Djelovanje je puno vaznije od proucavanja filozofije.

http://www.galaksija.com/metafizika/don ... itanja.htm
http://www.galaksija.info/forum/viewtop ... 9&start=40


P.S. Zivi svoju posebnost i dopusti drugima da je vide

Bree van der Kamp,

prihvati sebe onakvom kakva jesi.

Pusti filozofiju, mistiku, magiku, hermetizam, religije, doktrine, itd. Vjeruj mi, čisto gubljenje vremena i energije, te kalupljenje sebe u kalup koji neko drugi pravi za tebe. Kontrola uma. Preoblikovanje tvog istinskog sopstva zarad potrebe da budeš ono što od tebe neko drugi očekuje da budeš, t.j. da budeš prihvaćena i voljena. To jeste najlakši put i skida odgovornost sa tebe da budeš ono što jesi. Ljudi su po pravilu lenji i ne žele da ponesu odgovonost ni za same sebe, jer to zahtjeva trud. Zato prepuštaju drugima da im kažu ko su.

Budisti, recimo, imaju koane. Koani su pitanja na koja nema odgovora, ili barem nema generalnog odgovora koji je za sve isti, zbog toga svako traži odgovor individualno. Najčešći, i po nekima najbitniji koan je "Ko sam ja?".

Gnostici će ti opet reći "Upoznaj sebe".

Postavila si ujedno najteže i najlakše pitanje.

Ko sam ja? Ona/Onaj/Ono koje jesam.