Hahaha!
Najviše od svih sviđaju mi se ljudi sa izraženim smislom za humor!

Ali odgovorit ću ti još i ovako, citatom našeg dragog fingolfina
(Bold je moj)



original njegovog posta imaš ovdje:

http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?f=10&t=533&start=420

Charleston i kolos su me pretekli, pa da ne ponavljam već izrečeno, samo da dodam - U ovoj temi, a i na drugima, redovno se pojavljuje to upiranje u veliku sreću koja nas očekuje, ma Raj na Zemlji, baš kao na onim sličicama koje dilaju Jehovini svjedoci, i koji, je li, mi u svojoj ispravnosti željno iščekujemo. Jedna sličica o uzaludnosti... Recimo da ZNAM da ću, kao ober OPD, biti prenešena u višu dimenziju gdje me čeka sveopća sreća i blagostanje. Samo ne znam kako? A Njemu se svidjelo da to bude tako što će me uzeti na drugi svijet tijekom katastrofalnog potresa. Potres dođe, ja napunim gaće od straha. I dođem Svetom Petru, a on kaže: "A jok, nemere. Ne primamo usrane." što ne znači da se i za mene neće sve sretno završiti. Samo, ne onako kako sam ja zamislila.

Korisnije je poraditi na uzemljenju i zabaviti se sadašnjom stvarnošću. I kvantnom fizikom misli, koje, kao (sub)materijalne čestice, imaju tendenciju preskakanja iz glave u glavu i da se, kad ih se nakupi kritična masa - manifestiraju. Čini mi se da naša budućnost ovisi o tome gdje smo u ovom trenutku, na što smo usmjerili svijest. Na sebe, u pravcu "individualnog majstorstva", ocjelovljenja, = OPD. ( da ne budem off topic).

Evo se mislim hoću li ovo postat, nekako je bez glave i repa. Ali ajde neka iđe. Pjevam danju, pjevam noću.

Poenta je u tome da covek nadje nacina da dodje do svoje sustine i, ako uspe u tome, da poradi na sirenju svesnosti.

Java je dao odlican link, i nije zgoreg imati na umu ono sto tamo pise.

U sustini, radi se o tome, da li neko uopste ima dovoljno energije da zapocne proces ili ne. Mnogi, cak ni nakon svih procitanih knjiga, ipak nece naci snage u sebi da se upuste u taj poduhvat. Neki zato sto imaju slabu volju i vise vole da se uljuljkuju u poznatoj mutnoj barustini, a neki drugi zbog toga sto su previse vremena protracili. I kada bi hteli nesto da preduzmu, jednostavno, nemaju vise dovoljno vremena, niti ce ikada imati energije koja je potrebna.

A tek nedavno sam shvatila koliko sam pogresnu predstavu imala o OPS/OPD konceptu. Covek koji se bavi radom na sebi, iako mu je sustina OPD opredeljenja, spoljasnja manifestacija, odn. ono kako te drugi vide, mora biti OPS.

Da bi zapoceo proces, covek mora imati energiju potrebnu za to. Znaci, mora prvo preseci svaki odliv. Kako konkretno? Tako sto ce prvo sagledati, do u detalje, na koje sve nacine njegova energija odlazi. Obicno su u pitanju kontakti sa odredjenim ljudima (koji su uglavnom, vrlo bliski), sa nekime ne morate ni rec progovoriti, dovoljno je da sedite sa njima u istoj prostoriji, i samo vas usisaju, ukoliko niste izgradili odredjenu odbranu ili niste spremni na to. Sto opet, znaci da cete, odredjeno vreme, duze ili krace, morati te ljude da bukvalno izbegavate. A oni to, iz svoje tacke gledista, mogu doziveti kao uvredu. Koju morate preskociti (opet OPS u spoljasnjoj formi). Zatim, to su misli, u vidu strepnji, osecaj nesigurne materijalne egzistencije, briga za ovo ili ono...

Znaci, sve to mora hirurski da se presece, jer u suprotnom, nista necemo postici.

Pa tek tada, kada imamo snage, kada smo koliko-toliko ojacali, mozemo nesto ozbiljnije poceti da radimo.

Nisam zasla mnogo u intelektualnu analizu OPD/OPS-a jer sam, kao sto ste i sami do sada mogli primetiti, cisto praktican tip. Veoma dobro osecam fine, suptilne forme energija, ali se ne zadrzavam na njihovom intelektualno- retorickom analiziranju, jer vrlo cesto, ni ne postoje reci kojima bi se verodostojno mogle opisati. Na to gledam kao na gubljenje vremena i zaglavljivanje u mental. Jednostavno mi ne lezi.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Vec po koji put pokusavam da postam, i mnogi su me pretekli (sta cu, kad pisem sa posla), i mozda je ovo s' neba, pa u rebra, i nije replika na poslednji post, ali sam morala da kazem.

Langolijer dobrodošao u ovo naše društvance. I ne misli da smo mi ovde nešto više "dorasli" TEMI, čak šta više i mi ponekad pipamo u marku, ne bili nešto napipali. I svakim danom se po nešto otkrije. Kada bi sve svoje postove, od kako sam ovde, shvatila bih da i ja ponekad idem korak napred, dva nazad, pa onda tri napred, pa jedan nazad i tako redom. Dobro je kad je to malo "napred" više prisutno od "nazad". Tako ćeš i ti s vremenom prepoznati sopstvene korake. Samo hrabro.




Da, balans je u svemu, mada mi često ne vidimo te promene koje nas teraju u pravcu balansa. Često težimo savršenstvu, i onda zbog tog balasa, ravnoteže, moramo napraviti nešto što će nas udaljiti od savršenstva. Ako smo previše vezani za matreijalno, desiće nam se da izgubimo posao, da nas prevare i pokradu, sve zbog učenja kako podneti gubitak onoga za šta smo vezani. Ako se suviše vežemo za neku osobu, definitivno ćemo morati da je izgubimo na neki način, sve dok ne shvatimo da je moramo prihvatiti takvu, sa svim dobrim osobinama i manama. A tek zašto privlačimo u naš život druge osobe.....pa iz razloga nekih lekcija koje imamo kao zadatak u svom životu.....O univerzumu i ravnoteži između drugih oblika života ne mogu ni pričati, možemo samo pretpostaviti, a i to je sa stanovišta znanja običnog čoveka koji se ne bavi takvim istraživanjima profesionalno, prilično teško. A tek vezanost za određenu vrstu znanja može prilično usporiti naš rast, jer ćemo se slepo držati usvojenog, ne shvatajući da je sve podložno promenama.....



Neprevaziđena tema SREĆE je princip zadovoljstva kojem čovek teži, s jedne strane, i izbegavanje nezadovoljstva, neprijatnosti i bola s druge strane. To sa aspekta psihologije pripada infantilnim delovima našeg bića i nesvesnim mehanizmima koji nas teraju da sve činimo da bi izbegli taj bol. Tako se probudimo jednog dana i shvatimo kako smo brižljivo gradili sliku sebe i sveta, ( Klejbezabla : Jedna sličica o uzaludnosti.) i kako više ne može tako, jer počinje da nam se ruši taj svet iluzija pravo na glavu. Pa kad obradimo naše slatke iluzije na nekim nivoima, onda nas počne pritiskati još nešto, nama nepoznato i onda se ponovi hvatamo za slamku, maštajući kako ćemo se oberti u društvu OPD-eovaca, "hrabro" jurišajući u taj 4D, bez sumnje da nam se neće ništa isprečiti na tom putu....

I onda:




Onda upadnemo pravo sebi u usta. Klejbezabla, ovo je odličan primer naših iluzija. Baš si me oraspoložila.....da se malo i ja manem teoretisanja.... Šta da se radi, svi se ponekad zaigramo....



Možda je ova teza o hiruškom presecanju veza sa ljudima koji nas crpe ispravna, samo u trenutku da bi prikupili snagu za ozbiljniji poduhvat sopstvenih promena. Moram priznati da sam taj princip presecanja obilato koristila u životu, ali sam nanovo, ipak, morala da se suočavam sa nekim ljudima. I opet bi izbili na površinu oni mehanizmi koje sam pokušala da obradim na takav način. Sve dok nisam shvatila da ne moram ništa presecati, već da moram prihvatiti ljude oko sebe, i tako me više nisu zamarali. Istina, nije tako sa svima, još uvek, ali sam kod mnogih uspela da obuzdam sopstveni odliv energije.

Kako? Ovo je iz prizme mog ličnog iskustva. Evo navešću primer, da više ne teoretišem:

Drugarica me izbaci iz koloseka, prosto nekim svojim reakcijama na trenutnu situaciju. Ranije bih prigušivala svoje emotivne reakcije, potiskivala razočarenje, bes, nemoć da se oduprem. A onda sam počela da postavljam stvari drugačije: Šta je to što mi se kod drugarice ne dopada, što me nervira, ili čak vređa??? Onda sve to identifikujem i počinjem da pravim vezu sa pravim izvorom sopstvenih nemoći. Shvatim da su to baš one osobine i način reagovanja moje majke koja me je uvek na taj način nervirala i iscrpljivala. Znači tu smo!!! Ali nismo još pogodili u sredu...!!! Onda shvatim da baš Ja imam takve reakcije (usled prirodne identifikacije sa majkom) i takve osobine, koje mi se uopšte ne dopadaju i koje jednostavno pokušavam da ignorišem braneći se nekakvim samovređanjem. I šta smo zaključili. Što se više branimo, sve više jačamo takvu strukturu u sebi. Znači ne volimo sebe, taj deo sebe koji nećemo da budemo, taj deo sebe koji je naša majka u sebi. Znači ne volimo ni majku, takva kakva jeste. A pošto majku i drugaricu ne možemo promeniti, možemo samo sebe promeniti, tako što ćemo konačno da počnemo da sebe prihvatamo. Zavoleti majku onakva kakva jeste prihvatanjem njehih osobina, koliko god one loše bile, da bi mogli zavoleti sebe (majka je nerazdvojivi deo nas).

Pitaćete se kako možemo prihvatiti majku koja vas iscrpljuje, krade vam energiju? Šta da vam kažem: ja vežbam svakodnevno, suočavajući se sa sobom. U svakoj situaciji nešto izbije na površinu, i ja se trudim da osvestim šta je to. Vremenom, kao što vežbanjem svake discipline možemo postići dobre rezultate, možemo napredovati i u ovoj disciplini. Jer uvek će nam se naći na putu neka osoba koja ima energiju naše majke (nije majka jedina osoba sa kojom se identifikujemo)i uvek ćemo se zakucati u zid, bez obzira živeli na drugoj strani zemljine kugle, daleko od onih koje nosimo u sebi ili svaki dan boravili sa njima u istoj kući. Prosto tako stvari funkcionišu.

Tako je i sa našim precima, čak davno umrlim. Loše emocije prababe prema svojoj ćerci, mogu i ja osećati, a da uopšte ne znam odakle. Energije emotivnih blokada se nasleđuju. Jedino što možemo uraditi, možemo im oprostiti, i oprostiti sebi što smo gajili te emocije uprkos neznanju odakle potiču. Svako presecanje u prošlosti, može se osetiti u rascepu budućih generacija. To su mnogo dublji nivoi....ali nisu beznačajni...

Po meni,svaka vrsta rigidnog presecanja sa ljudima koji nas iscrpljuju neće baš doneti neke validne retzultate na duže staze. Za neko vreme hoće, dok se ne priberemo, ali i tome dođe kraj. Već iza prvog ćoška čeka nas novo iskušenje.

E sad sam totalno otišla

Ali nema veze, ko zna što je ovako moralo biti.......OPS! i odoh pravo u OPS





Ne brini Sigma. To si ti. Samo je na nama kako te prihvatamo. I trebalo bi da prihvatamo, ako ne, onda tu još ima posla, društvance. Svako mora izraziti ono što nosi u sebi. Svako ima svoj idividualan pristup. I to je za poštovanje.

SUZY, mislim da si me pogrešno razumjela. Nisam sebi skočila u usta, znam što sam napisala. One zadnje dvije rečenice u "sličici" bile su o tvrdokornosti

Nisam tako glupava ko što izgledam - TO je moja omiljena iluzija.

jako zanimljivih tema... cini mi se da cu uzivati ...

Klejbezabla, ma uopšte se to ne odnosi na tebe....joooj...kako loše čitamo.....I uvek mi bude žao što se ne razumemo. Ne ti i ja, nego većina nas. Suviše se uvučemo u temu i nismo u stanju da je sagledamo....



Uostalom, pa zar nisam pohvalila primer uzaludnosti , a i tebe lično, za duhovitu ideju, i opštu primedbu na ljudske uzaludnosti... Diskutovali smo na opšte stvari, koliko me razum služi, a ne na lične....

Imam utisak da smo u poslednje vreme svi nešto osetljivi.
Kao princeze na zrnu graška. Žulja nas i ispod devet dušeka.....

Čak sam se našalila i na sopstveni račun, zbog svoje preopširnosti.



Ne, ne, ne....nema potrebe da ulazim u komentar bespotrebnosti ovakvih aluzija. Mislila sam da smo mnogo samosvesniji od običnog bizarnog prevoda tuđeg teksta.....

To nije napisao Fingolfin nego Smagda
Samo što je pogrešno upotrijebila quote odnosno pisala je pod Fingolfinovim quotom ali zelenom bojom...

Možda je ova teza o hiruškom presecanju veza sa ljudima koji nas crpe ispravna, samo u trenutku da bi prikupili snagu za ozbiljniji poduhvat sopstvenih promena. Moram priznati da sam taj princip presecanja obilato koristila u životu, ali sam nanovo, ipak, morala da se suočavam sa nekim ljudima. I opet bi izbili na površinu oni mehanizmi koje sam pokušala da obradim na takav način. Sve dok nisam shvatila da ne moram ništa presecati, već da moram prihvatiti ljude oko sebe, i tako me više nisu zamarali. Istina, nije tako sa svima, još uvek, ali sam kod mnogih uspela da obuzdam sopstveni odliv energije.

[/quote]

Mislim da ste oboje u pravu. Mogu se izbjeći neki ljudi koji nisu česti i značajni u našim životima. Ali one prisnije i bliže moramo prihvatiti, kako Suzy kaže.

Razumeti ih, shvatiti uzroke njihovog ponasanja, odn. shvatiti da su to njihovi nacini dolazenja do energije, koje su, opet nasledili od jednog od svojih roditelja, ovi, opet od svojih, pa tako do u nedogled, generacijama unazad, i prihvatiti ih kao takve- to da.

Ljudi smo- razlikujemo se svi do jednog. Svako ima neke svoje specificnosti funkcionisanja.

Ali, znajuci sve to, svesno im dopustiti da ti oduzimaju energiju, jer nemaju dovoljno jaku volju, zelju da izadju iz tog kruga pakla, jer su po prirodi lenji, inertni i lakse im je da parazitiraju - to vec nece moci.

Povrsna, minimalna konverzacija, uz maksimalan oprez. Jer, nesvest i funkcionise po tacno ustaljenim programima. Njihov je izbor, da budu lenji da se pozabave sobom, i radije trose svoje godine na sve drugo, osim na samoupoznavanje i suocavanje sa samima sobom.

Niko nije ni rekao da ce biti lako. Ja bih radije po njivi kopala, samo da ne moram ovo raditi.

Al' ne mere.

Sjetila sam se još jedne paralele između OPD-viših sila i religijskog Boga: to je POLITIKA NEMIJEŠANJA - OSIM AKO GA JASNO I GLASNO NE POZOVEŠ tj ne obratiš mu se za pomoć....

Kada sam živjela i radila sa američkim protestantima i prisustvovala njihovim Bible Studies te im postavljala brojna pitanja, na uobičajeno pitanje Zbog čega Bog sve ovo dopušta, zašto ne intervenira itd, odgovorili su mi: Iako te voli, Bog/Isus se neće miješati u tvoj izbor i u tvoju slobodnu volju osim ako mu se obratiš...
Jedina je razlika bila u tome što je za protestante "obraćanje Bogu" bilo ono čuveno "obraćenje" tj postajanje kršćaninom, ulazak u "osobni odnos s Isusom", život s njim, itd ... odnosno nakon što bi mu se obratio, protestantski Bog bi te uzimao pod svoje i postajao tvojim zaštitnikom s tim da si uvijek imao slobodu da se ponovo "odmetneš" ... dok te OPD više sile čak ne uzimaju "pod svoje", nego poput pristojno odgojene engleske djece koja su završila Harvard ili Oxford daju savršeni odgovor na tvoje pitanje (onaj za kojeg oni misle da je savršeno točan) i odlaze dalje svojim poslom ne želeći imati previše posla s takvima tvoje vibracije ....

A sad to pokušaj objasniti ljudima iz raznih geto-a u africi,kinezima koji rade po 22 sata dnevno i nesmiju izlaziti iz kruga poduzeća.Pokušaj to objasniti ljudima koji su bili žrtve lihvarskih kredita koji su "Živjeli!"a sad su s porodicama bez krova nad glavom....,itd..

To bi značilo da pojam OPD zapravo znači ne voditi brigu o sebi,duhovno ili tjelesno,što nije tako.

Mislim da nisi shvatio što se želi reći s OPS/OPD konceptom.

Da,objasnio si to u smislu "Život je takav,čupav i dlakav,a kad ga ošišaš nije nikakav.",a iz toga ne proizlazi nikakva pouka osim nekakve vrste letargičnosti/ pomirenja da smi mi nemoćni u raljama matrixa i ovisni o volji nekog "božanstva" ili više njih .A to s moje točke gledišta nije tako.Želim reći da ljudi iz primjera koje sam naveo iz tvog objašnjenja niti ne naziru način kako izbjeći ta iskustva,koja su im možda nametnuta.Osim,jedino "negativnog" pomirenja sa situacijom.A to po meni nije OPD.

Slažem se,dijete ima puno potreba,ali ono ne zahtijeva ništa na što nema pravo.Ono ne uskračuje nekome slobodnu volju,niti mu nameće svoju.Ako si netko misli :"Da,ali meni uskračuje.Ja nemogu više biti ili piti sa prijateljima cijelu noć!",moj odgovor je da to dijete nije krivo što se rodilo.I jedna narodna "Poslije hebanja,nema kajanja!" Dakle.,po meni su mala dijeca odlični OPD kandidati.Prije bih rekao da roditelj uči dijete kako da bude OPS,pa tek nakon toga (ovisi o roditeljima) kako da bude OPD kandidat.

Prema tome mi ga ni nemožemo razbijati na OPD/OPS,kao što si napisao.
Molim te da mi ovo malo pojasniš,da te razumijem.Kratki odgovori jesu većinom ...nose istinu u sebi,ali nažalost ima puno načina da ih se krivo razumije.
Recimo,imaš riječ "Život".Pitanje je što ti smatraš životom.Jeli to život kad mi živimo svijesno i savjesno da izbjegavamo utjecati na nečiju slobodnu volju ili nam je svejedno pa izlanemo glupost i "ostanemo živi".Što je život? Jeli život "spavati" i sanjati da živiš?Vidiš na što mislim dok te molim da pojasniš .

Nismo se razumijeli.Nisam ni tražio od tebe da daš konkretan ili točan odgovor zbog čega netko doživljava patnju.Nisam ni nigdje ukazivao na umanjivanju vrijednosti nečije patnje.Već sam pisao o potrazi za smislom,znanjem,a odgovor tipa "Život je takav,čupav i dlakav,a kad ga ošišaš nije nikakav.",ne sadržava nikakv poticaj za samoispitivanjem ili radom.
(

Citat:

Ako vjeruješ u reinkarnaciju i to da sam odabireš mogućnost iskustava iz ovog života onda razumiješ, ako ne onda je jasno zašto si toliko ozbiljan.

Zapravo poznajem puno ljudi koji ne vjeruju u reinkarnaciju,a jako su neozbiljni i zabavni.)

Eh sad,nećemo filozofirat jer niti sam političar niti nemam razloga za to.Ako si naveo neki prmjer onda stani iza njega,a ne da se izvlačiš.U tvom postu si naveo :"Djeca su, dok su još malena OPS.
Ona ne mogu biti OPD!
Nisu u mogućnosti da znaju. Kako mogu!? "
Dakle,mislio si na malu djecu koja neznaju što je OPD,a što OPS.Tvoj stav do pred par sati je bio da su OPS,a nakon mog posta stječem dojam da je tvoj stav OPD.Dakle,odluči ako želimo doći na trag što je u pitanju.Reagirao sam na tvoje mišljenje o maloj djeci,a ne o većoj djeci,tj. jesu li OPD ili OPS.

Dakle da bi živjeli trebali bi znati razliku između slobodne volje i slobodnog izbora i dal nešt takvoga uopće postoji. viewtopic.php?f=7&t=1984&p=91605&hilit=sloboda+izbora#p91605

Naravno da ima smisla.A to se zove subjektivnost.Ono čemu težim je objektivnost,a to ne znači da sam ja u pravu i da je moj odgovor točan.I moj pogle je također subjektivan.Bila bi šteta odustati od razgovora,traženja "istine",tj čim objektivnieg odgovora,samo radi toga jer su naše točke gledišta drugačije.Samo to od nas zahtijeva jedno pomno promatranje pojedinosti ,da bi mogli isključiti nerazumjevanje oko neke sitnice.
Recimo to oko djece.Dijete tok se rodi još oko godinu dana nije indoktronirano,po mome je ono još OPD.Nakon toga ono već polako "shvaća" neke stvari i ono više nije OPD.Sad je pitanje,na što si ti mislio kad si u svom prvom postu rekao sljedeće:

Jer to dovodi u pitanje cijelu tvoju teoriju.Što meni uopće nije problem,ali dali ti želiš tu teoriju bez da je staviš na "sito i rešeto" imati kao istinu,to je tvoja stvar.
Nemoj moje postove shvaćati kao napade,već kao izazove na vlastitu subjektivnost.Znaj da ja tvoje ili bilo čije tako shvaćam.