Posto sam uverena da sve sto je u nama moze da bude programirano,bilo da sami sebe programiramo ili da nas drugi programiraju,zanima me da li postoji deo koji ne moze da bude programiran?

Ovo pitam zato sto mi pada napamet da ljudi cesto govore da ne mozes kontrolisati emocije,a ja mislim da se i to moze kontrolisati,ali jako,jako tesko.

Anti depresivne pilule?

Ranisan, smirenje.

Mislim da razlicitim drogama mozes uticati na emocjie.

A sto se tice cistog organizma i zdravog razuma, mislim da tu razum zauzima odredjenu ulogu u kontroli emocija.

Ma daj,hemija-nikako.

Verujem da se cvrstim stavovima moze uticati na emocije,mada ne znam da li bi to bilo samo potiskivanje emocija?!
I sta ako se ovi od gore poigravaju sa nama u smislu da nam cak i partnere biraju? Samo nas malo preprogramiraju,i ti vise nikada ne mozes da se oslobodis ljubavi prema nekome. Citala sam "Amorovu strelu",pitam se nije li taj slucaj mnogo ucestaliji,pa cak i kod ljudi koji nisu otimani.

Bubastra, odlična tema!!!

Emocije nas oplemenjuju, ali i ograničavaju jer smo jako često ovisni o njima. Emocije su produkt naših misli koje izazovu razne kemijske reakcije u tijelu, tako da se nekako "osjećamo".

Naravno, ima negativnih i pozitivnih emocija.

Mržnja, bol, ljubomora ( ova potiče iz dijela na zatiljku gdje se križaju živci prije nego što ulaze u mozak ), zavist, grižnja savjesti, osjećaj osamljenosti, i slično - osjećaji niskih vibracijskih frekvencija.

Ljubav, osjećaj sreće, ushićenost, poletnost, i slično - osjećaji su visokih vibracijskih frekvencija.

Moguće je kontrolirati osjećaje. Ili svojim mislima ili kemijom koju ubacite u tijelo. I jedno i drugo uzrokuje promjene kemije tijela, pa se prema određenoj pobudi - stvaraju i određene emocije. Na vama je što ćete koristiti, ako to i želite.

Moj osobni savjet: mislima, zdravije je za tijelo. Kako? Hehe, otkrijte sami. Naučite. Istražite. Vježbajte.

Sve što vam je potrebno jest - volja!
A znanje vam je dostupno. Uključite: mozak.

Volja je u svemu uvek bila najbitnija i u ljubavi i u ucenju i u emocijama mislim takodje da je jako bitna.

Točno ali ne direktno.

Utjecajima na um nastaju emocije, i tako povratnom spregom nazad.




Produkti su uma.

E samo nemoj te sad odmah da zabrijemo?!

Kalki, opusteno.

Ja se slazem sa tobom. O ovome treba dosta razmisliti jer mozemo napraviti diskusiju vrednu paznje.

Ali nije fazon samo da nas par pricamo o svemu. Gde su svi ostali ljudi?

Sta mislite, da li ce suzbijanje emocija prema nekome, dovesti do katastrofe?

Moglo bi! Vidiš zato je potrebna kontrola... ali i to treba znati...

Cekaj malo,zavisi da li emociju suzbijas ili je svesno iskontrolises,zar ne?
Jer ne mozemo dopustiti da mrznja preovlada,zar ne? NAravno da zavisi od opredeljenosti,svako ima izbor,ali ja mislim mrznja vodi samounistenju.

Ej bre ljudi,pocela sam da mesam ove dve teme,sex i emocije. To je ustvari nerazdvojivo,mozda smo mogli to da srucimo u jednu temu.

Kada si u pubertetu,onda se zaljubljujes svakih pet minuta,i selekciju odredjuje fizicki izgled.

Kasnije prodjes dugu vezu,pa se opeces,i posle toga ljubav postaje matematika. Kako? Pa tako lepo. Onda ti sve nesto smeta kod druge osobe,imas mnogo vise izgradjen stav o tome kakva ti osoba treba,i prakticno ti svesno diktiras sebi kakvu ces osobu da trazis. Daj da to malo prebacimo u metafizifu. Ja to ovako dozivljavam. Nase frekvencije i energija se menja kako sazrevamo,u skladu sa mislima,i kako mi formulisemo u nama sta nam treba,tako takve ljude i privlacimo. Tako prakticno nije problem da se zaljubimo u takvog nekog "matematicki izracunatog",jer i takav neko ima slicnu frekvenciju i energiju kao i mi.

Bas je dobro sto pricamo o ovome,sad su i meni neke stvari jasnije.

Kod mene je naime bilo baš suprotno, al kod mene je ionako sve naopako hehe ...

Ja sam u pubertetu skroz brijao na čistu apstrakciju i gluposti tipa "platonska ljubav" itd. itd. al to nema veze toliko sa hormonima, koliko možda sa životnim neiskustvom.

Slavisa,na kraju cemo opet zavrsiti na platonskoj ljubavi,hehehe

Eh da, pa određenu pobudu pretvoriš u nešto drugo - to je umjeće. Preusmjeriš energiju. Pretvoriš je u nenegativnu. ( namjerno nisam rekao pozitivnu )

Dakle, već sam negdje spomenuo onaj filmić od Bruce Liptona koji nam slikovito pokazuje kako funkcioniramo, tj. kako se vanjskim podražajima i uvjetima može utjecati na naše razmišljanje, a time i na naše unutrašnje reakcije, percepcije, shvaćanja... strašno. ( BruceLipton_BiologyOfPerception.wmv 180 MB, bilo na noblerealms-u ) Mi smo PROGRAMABILNI ROBOTI i ISTOVREMENO DUHOVNA BIĆA!!!

Poslije gledanja tog filma, ništa mi više nije "čudno". Jednostavnim "signalom" djelujemo na našu kemiju tijela, i ona napravi određeni rad. A tu je još slikovito prikazano kako reagira naša DNA na sve to... ma tko može - nek pogleda - stvarno odlično i slikovito objašnjeno.

Tako da emocije više nisu nikakva nepoznanica. Barem manjem dijelu ljudi na lijepoj plavoj kugli, zvanoj Zemlja. Emocije ne treba suzbijati, već bolje, ako zaželiš, preusmjeriti i pretvoriti u nešto drugo.

Primjer: netko vam "pošalje" malo negative u obliku nekih "signala" koje vi primite i pobudili bi vam mržnju, strah ili bilo što te vrste, a vi to pametno samo pretvorite u npr. toplinu! Malo se "zagrijete", ali vam ne uzrokuje stvaranje kemije koja "upali" osjećaje straha ili mržnje.

Netko je sposoban, netko još treba naučiti... hehe. Ali SVI to mogu.

Da li hoces da kazes da onaj deo koji je duhovan u nama,nije programibilan? Jer to je sustina mog prvobitnog pitanja.

Nađi odgovor u sebi.

Ja osobno svakako mislim (znam?) da nije.

Vidim i ovde ste napravili bum.

Svaka cast.

Bubastra izgleda da nam svima platonska ljubav lezi a?

Hocu nesto da podelim sa vama. Nesto sto se tice licno mene i jednog osecaja ili emocije. rec je o mrznji. Cini mi se da je bubastra spomenula.
To je nesto sto nikada nisam osecao ni prema kome. Da ga direktno mrzim. Mislim da je za to odigralo vaznu ulogu porodicno vaspitanje ali jednostavno nikada nisam osecao to.

Postojale su osobe koje su iskakale iz mog da kazem kalupa normalnih pristojnih, postojale su i one koje su direktno na negativan nacin uticale na mene. Vaspitan sam tako da na to gledam sa strane kao da je to njihova priroda da budu takvi a da ja mrznjom necu postici nista. To je moje razmisljanje jos iz osnovne skole i vremenom je se integrisalo u meni sad u opste ni ne padne mi napamet recenica NE TREBA MRZETI, vec se javi sam osecaj , emocija, koja se javlja kao dogovor na recimo negativne stvari koje mi neko priredi.

Postoje stvari zbog koji bi trebalo mozda i da se svetim i da mrzim. No, ja to jednostavno ne mogu bez obzira koliko to bilo lose po mene. Neko unutrasnje JA mi govori da to nesmem raditi.
Sad vam to moze delovati cudno. Mozete konstatovati da volim sve ali tu cu reci Ne. Postoje ljudi prema kojim recimo ne osecam nista jer kao sto je cini mi se bubastra rekla, nema fluida ili talasa izmedju nas. Ali to ne znaci da tog nekog mrzim. Ja ga samo prihvatam i definisem to kao da je njegova priroda takva. A ono unutrasnje ja zaustavi mrznju pre nego mi stigne pasti na pamet.

Postoje osecanje recimo besa, ili odbojnosti kada mi neko ne prija. Ali osecaj,emocija mrznje ne.

Mislite li da je to dobro? Ili je dobro za sve ali ne i za mene ?

Tako je i sa mnom!



Da!

Slavisa,ja se potpuno slazem sa tobom,jer sve sto si opisao vazi i za mene. Ja jednostvano ne znam da mrzim. Bilo je takodje slucajeva kada su me neki ljudi doveli do ludila njihovim negativnim postupcima prema meni. Ja sam mozda u momentu pobesnela zbog toga,ali taj bes se nije dalje razvio u mrznju,nego se pretvorio u "ne volim" emociju,pa u podsmeh,pa onda u ignorisanje te osobe.

Tako je,slazem se,nije da neko ko ne mrzi ljude znaci da ih sve voli,nego prosto,ostajes ravnodusan prema nekome.

Oni koji su me namerno povredili,ja na njih gledam ovako. Oprastam im,zato sto na taj nacin skidam sa sebe teret,a oprastam im zato sto niko nije sarvsen i zato sto su oni naneli meni bol ne zato sto mene mrze,vec zato sto sebe mrze. Zavist,ljubomora i sl.,osecanja su prouzrokovana sopstvenim nezadovoljstvom,dakle,svako ko to oseca treba prvo sebe da preispita. PUno takvih upada u zamku kada zbog takvih osecanja pocne drugima da nanosi bol. Prakticno,samo se jos vise upetljavaju u problem i povecavaju svoj karmicki teret.

Ciste misli pre svega,to je najvaznije.

Pa dobro,ne treba da se potpuno u svemu slaze sa tobom.

Ali pazi ovako,meni se sistem vrednosti,morala i gledanja na svet jako dodiruje sa metafizikom,i sad ako imam nekog pored sebe ko totalno ne konta sta je podsvest,visa svest,funkcionisanje "dobrog" i "loseg",i ne znam sad sam samo lupila neke osnovne stvari,onda kako da se slozimo u obicnom zivotu.

Sta bi covjek bio bez emocija?