Tijelom od okusa
Tople čokolade
Uranjam u Val
Matice mednog toka
Kušajući slatkoću
Prvih dana
Što zrcali je postojanje
Tvoje Zore života

I zažaren opet
Dok u zagrljaj primam
Iz vječnosti isteklo
Sjećanje što Tren stvara
Tek postah
Dok ljubim u obraz
tvoje čiste Ljubavi odraz
Rijeka od Osjećaja

pognute glave
(slomljena vrata)
traže dijelove svojih života rasutih od sudaranja čela o čelo

ramena otvrdla
više ne očekuju
nema ih tu

možda se sretnu jednom
(u nekom filmu strave iz vlastite produkcije)
uhvaćeni u vlastitu zamku prepuštanja

bez volje - samo da se rola odvrti
udovima klimavim
ZOMBIJI statiraju

Poema za Forumaše!

poput čipke od mraza
svatko za sebe
jadan uz drugog
smo srasli

u tom finom tkanju
da bi svoj uzorak našli
naučili tkati i
zajedno rasli

STECAK


Skender Kulenovic


Stecak mramorni cuti govorm scena po boku,
jaci od kandza kise, povampirenja i kradje.
Njegov mjesec i sunce, sto znace posmrtne ladje,
davno su prevezli dusu, vjekuju sad u doku.

Udaljili su se od njeg i gradovi i sela.
Vidik mu stvore listopad i koze sto tu brste.
Vjetar podsjeti lijeske, i one se sapatom krste.
Zmija mu krene uz reljef, svoj reljef svije sred cela.

Zasto sam dosao ovdje, kad sve vec ovdje pise?
Posljednju blijedu zelen s jesenjom travom disem.
Cuj, zvoni zrelo stablo - to lijes mi tese zuna.

Stihove sto jos bruje dlijetom po stecku svom stisaj,
pa, uspokojen, pusti neka ih pokrije lisaj,
lezi pod stecak stiha bez prevoznika-cuna.

Mostovi

U meni večeras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
muči se,
urliče,
razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce
i peče
i kroz oči mi kipi i teče.
U tebi večeras ista reka
čudno je meka.
Sva je od mleka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.

Imena

... I ne znaš koliko kao ti - takvih
Večeras ponovo nekog nemaju
I ne znaš koliko kao ti – istih
Za susret s tobom baš sad se spremaju

I ne znaš ko su to, kao ti – divni
I što su kišama suze razblažili
A lepo ste se mogli sresti
Samo da ste se malo potražili

I kreneš u život s pogrešnim nekim
S drukčijim nekim
Nekim dalekim ...

Saputnici

Znam: sve se neće na jedan osmeh svesti
Znam: neće svima jednako biti sunca
Na istoj cesti uvek će se uplesti
Trag povratnika sa stopama begunca

Hodaće oba u jednom istom smeru
Tegleći svaki svoju drukčiju veru
Pa i mi tako jedan uz drugog nemo
Po istoj cesti teglimo živote i dane

I uporedo rame uz rame idemo
I lagaćemo kako se razumemo
Sve dok na kraju zajedno ne stignemo
Tim istim pravcem na dve suprotne strane

MIROSLAV ANTIĆ

Gledam u tužnu jesenju noć
s pokisle grane lišće opada
U daljini čujem muziku neku
i pitam sebe, gde li si sada

Nisi me volela u ono vreme
a ja sam želio samo jedno
Sada kad nismo ni mladi ko nekada
dođi da ostarimo..... zajedno


Šaulić

Oduševljavaš me čovječe

Ne želim je više ovde
jer tu ne pripada

Ne želim je više ovde, ne želim je svu
jer pripadala nikad i nije tu

Tutu rutu tu


Stallone

PS...
Akrostih

Sleganje ramenima


Da li veruješ u moral,
u ljubav, u mržnju...
Veruješ li u NLO...
reci mi... da li veruješ u to?

Da li veruješ u metafiziku,
u nebo i zemlju, pakao i raj,
veruješ li u život posle života
ili smrt kao apsolutni kraj?

Da li veruješ u Boga,
u molitvu i uslišenje...
Ili je nauka religija tvoja,
i kroz "znanje" tražiš "izbavljenje"?

Da li veruješ u činjeničnost,
u stvarnost... i da li joj težiš?
Veruješ li u verovanje,
ili zbunjen i sluđen od svega bežiš?

Da li veruješ u podele,
u "teorije svega",
veruješ li u analizu
ili ne deljivost bilo čega?

Da li veruješ u veganstvo,
il' si možda svejed,
veruješ li u duhovnost,
...u haos i red?

Da li veruješ u lepotu,
da li ti je sve JEDNO,
veruješ li da igde pripadaš,
osećaš li se ispunjeno ili bedno?

Da li veruješ u tugu i sreću,
u izbor, u slobodnu volju?
Veruješ li u hrabrost i strah...
u priliku goru... priliku bolju?

Da li veruješ u reči,
u dobro i zlo...
Veruješ li u vrste,
reci mi... da li veruješ u to?

...
...
...
...

Pesma pod pesmama

Tražio sam dugo, dugo, istinu što beži poput zeca
I našao je nisam posle muke duge, 7 gora, planina i mora
Sve dok se ne naljutih pa iz rukava ne izvadih keca
I uhvatih je na prepad i caku, ispala je to dobra fora

Da li jos pamtis, ljubavi moja,
Kada smo ruze zajedno brali.
Gde li si sada mladosti moja,
Zasto su tebe od mene ukrali.
Gde li si sada mladosti moja....

Hehe... ima nas, znači, više koji vidimo poeziju svuda oko sebe...

Evo jedne metafizičke...

Kako je lepo biti glup

Kako je lepo biti glup
o, kako je lepo biti glup
stoka ume da nervira
gutaj sta ti se servira
kako je lepo biti glup

O, kako je lepo biti glup
kako je lepo biti glup
bolje mozak sakrivati
pa cutati i plivati
kako je lepo biti glup

Ne bavi se politikom
spavaj, radi, cuti, jedi
i ne vjeruj vise nikom
lezi, diz' se, ustaj, sedi
lezi, diz' se, ustaj, sedi

Kosa gori ispod sljema
valjamo se po prasini
niko od nas pojma nema
da smo davno u masini
da smo davno u masini

O, kako je lepo biti glup
o, kako je lepo biti glup
mani glavu, pasi travu
glup si, nisi ti u pravu
o, kako je lepo biti glup

Kako je lepo biti glup
kako je lepo biti glup
bas te boli sta ti rade
ko te laze, ko te krade
o, kako je lepo biti glup

...

sad sam je zavrsio

in my darkness i see the light
it is guidinng me to sight
and in my moments full of bliss
my sadness whispers for your kiss
atune to higher ground
reviel our inner sound
and then we go round and round
play with the wind and the clouds
rabbits may form ,pendulums swing
while nature binds us with her ring

and the big clock in the sky
watches with its eye
lights flicker on the clockwork
baby i am your cosmic spy

would you like a flight on raven wings
would you like to play the heavens strings
you say "i am small for your endeavour"
baby don't you know i am yours forever?

as the big clock in the sky
watches time go by
and as the pendulum swings
so shine the three kings
so new spring begins
and love just wins

I jesus na krstu psuje
Jebem ti ja boga
Ako je marija devica
Sin sam ti od koga?

Ovo je adaptacija jedne poesije na italijanskom
al sam uspeo da je prevedem priblizno razumljivo
za sva nasa srca.
To je pevao Romeo svojoj babi kao trening za svoju voljenu.
Ima verzija i na latinskom.
Za vise informacija obratite se najblizem u autobusu.

ko se jednom napije vode sa baščaršije

LjUBAV, BOGATSTVO, TUGA, SUJETA I ZNANJE

Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana ziveli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Ziveli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i dogadjanja. Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako , pa sve brze i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napustaju svoje lepo, carobno, ali tonuce ostrvo, koje im je vekovima pruzalo srecu.

Jedino Ljubav , postojana po prirodi, resi da ostane. Jedino je ona verovala i nadala se da je sve to privremeno i da ce doci bolji dani kada ce sve biti lepo i veselo kao nekada. Medjutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lepo ono malo stvari i puno uspomena sa sobom, ali ... sada vise nije bilo nacina da ode sa ostrva. Svi camci, brodovi i splavovi vec su otplovili a za pravljenje novih vise vremena nije bilo. Ljubav je pocela da doziva upomoc.

Nekako u to vreme, put tuda nanese Bogatstvo. Ljubav se obraduje srecnoj slucajnosti i zamoli Bogatastvo da je primi na svoj brod:
- Primi me molim te, ostrvo tone, udavicu se - rekla je Ljubav.
- Izvini ali moj camac je pun zlata i dragog kamenja. Nema mesta jos i za tebe Ljubavi. Ako i ti budes usla, bojim se potonucemo - rece Bogatstvo i ode.

Ljubav je pocinjala da hvata panika. Ostrvo je vise tonulo i vode je bilo vise. U panici, Ljubav je i dalje dozivala u pomoc. Onda je na svom splavu naisla Tuga. Ljubav se obradovala starom prijatelju:
- Tugo, molim te spasi me. Potonucu zajedno sa ovim nasim ostrvcetom. Bilo bi steta da svet ostane bez ljubavi.
- Zao mi je Ljubavi - odgovorila je tuga - Toliko sam tuzna da ne mogu da te povedem sa sobom. Zelim da budem sama. I ostavi ljubav daleko iza sebe.

Na ostvru Ljubav vec hvata ocaj . Ne vidi nacina da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se nasla i to zato sto je verovala u bolje sutra. Medjutim, tracak nade, ili je mozda u pitanju vera, jos uvek su je nagonili da i dalje doziva u pmoc. Njena dozivanja privuku paznju Sujete koja je tuda slucajno prolazila.
- Povedi me sa sobom. Ti si mi jedina nada - zamoli LJubav.
- Ne dolazi u obzir! Vidi kakva si prljava i mokra, hoces da mi pokvasis camac . Sama si kriva! Sad snosi posledice. Lepo sam ti govorila da odes dok se jos moglo. - I jos uvredjena ode i ostavi Ljubav sa njenom tuznom sudbinom .

Izgubivsi i poslednju nadu, Ljubav se predala sudbini. Sela je na jedini nepotopljeni kamen sto je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog ostrva i cekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju. U to niotkuda , pojavi se neki stranac u camcu. Stranac pridje sasvim blizu i pruzi Ruku ljubavi. Ona udje u camac i on je preveze na susedno ostrvo. Tu je Ljubav izasla iz camca, zahvalila se i posla dalje. Tek par metara dalje shvatila je da ne zna ko ju je spasio. Okrenula se i dotrcala natrag do obale, ali camac sa strancem vec se izgubio na horizontu. Tada je Ljubav tek primetila Znanje kako sedi na obali. Prisla je i upitala:
- Reci Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti?
Znanje je pogleda, nasmesi se pa joj rece:
- Kako, zar ti ne znas? To je bilo VREME.
- Vreme? - Upita zbunjeno Ljubav.
- Da, VREME - odgovori Znanje - Jer jedino je VREME sposobno da spozna koliko je Ljubav velika.

U srcu ...

Jednoga dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosadjivali, trazeci od Njega sve i svasta. Zato je resio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih:
- Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?
Jedan mu je odgovorio:
- Na vrh najvise planine na svetu.
Drugi je rekao:
- Na dno okeana, tamo te niko nece pronaci.
Treci je dodao:
- Najbolje je da se sakrijes na tamnu stranu Meseca, to je najbolje mesto, ko bi te tu pronasao?

Na kraju , Bog se obratio svom najpametnijem andjelu sa istim pitanjem:
- Gde da se sakrijem?
Andjeo se nasmesio i odgovorio mu:
- Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze.

Razgovor s Bogom


Sanjao sam da razgovaram s Bogom.
- Dakle, ti bi zeleo razgovarati sa mnom? - rekao je Bog.
- Ako imas vremena - rekoh.
Bog se nasmesi.
- Moje je vreme vecnost. Sta si me hteo pitati?
- Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?

Bog odgovori:
- Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu a onda bi zeleli
ponovo biti deca.
- Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa onda trose novac,
da bi vratili zdravlje.
- Sto usko razmisljaju o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
- Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umru kao da
nikada nisu ni ziveli.

Bog me uze za ruku . Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah:
- Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
- Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo
voleti.
- Da nauce da nije najvrednije ono sto imaju, nego ko su u svom
zivotu.
- Da nauce kako se nije dobro uporedjivati sa drugima ...
- Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kome najmanje treba.
- Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se povredi
voljeno bice, a zatim su potrebne godine da se izleci.
- Da nauce oprastati.
- Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to ne znaju reci niti pokazati.
- Da nauce da se novcem moze kupiti sve osim srece.
- Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je razlicito.
- Da nauce da je pravi prijatelj onaj ko zna sve o njima
a ipak ih voli.
- Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste,
i da moraju i sami sebi oprastati.

Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
Ljuci ce zaboraviti sta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakva si osecanja u njima probudio.

Lepota i rugoba

Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba. "Hajdemo se kupati u moru", rekoše. Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoju odeću. Budući da se stidela hodati naga, obuče Rugobinu odeću i pođe svojim putem.

Ljudi i danas često zamene jednu za drugu.
Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njenom odećom.

Jedan stariji čovek, u bolnici, je bio na umoru. Bili su to njegovi posljednji sati.U jednom trenutku je otvorio oči i uspeo videti nekoliko prilika koje su se
skupile oko njegovog kreveta. Nije ih uspeo prepoznati.

Zatvorivši oči upitao ih je:
- Prijatelji, ko ste vi?
Jedna od prilika reče:
- Mi smo tvoji zanemareni snovi, zaboravljene želje i neostvarene
vizije. Mi smo sve ono što si mogao uraditi za života, ali si to
propustio učiniti.
- Žao mi je zbog toga - reče starac - ali ipak cenim što ste se
uprkos mojoj nemarnosti i lošem odnosu prema vama došli oprostiti od
mene na kraju mog života.
Jedna od prilika se nagnula i mirnim mu glasom odgovorila:
- Ne, mi se nismo došli oprostiti od tebe - došli smo umreti s tobom…