Ne postoje cudni snovi. Svi snovi su cudni, samo pitanje je koliko njih upamtimo nakon budjenja. Pre par nedelja sam sanjao kako se nalazim na vanzemaljskom brodu i tamo puno ljudi, goli, nagurani u nekoj skucenoj komori, nesto kao u konc logoru. To je san kao i svaki san. Pre spavanja sam pisao neku repliku na forumu i razmisljao o tome. Normalno je da mi um priredi takav shou.
Zasto da uvek cudne snove ili kosmare pripisujemo spoljasnoj intervenciji ili programiranju. Zar nam um priredjuje samo lepote???

Inace jako volim lucidne snove. Skontam da sanjam i onda reziram svoj san. COOL! Zamislite da mozemo tako raditi u realnosti!

"He is beggining to belive..."

Jebote sanjao sam prekrasni SF .

Sad ću u grubo sročiti jer inače nikad ne bih, i došlo bi milijun mnovih snova ovaj bi se zaboravio. Na stranu sa sitnim pojedinostima koje nisu bitne, kako to već biva, snovi se sanjaju u jako kratkom vremenu (svega par sekundi) dok se sanjaču čini mnogo "duže". Pošto vrijeme nije nikakav faktor u svijetu snova to je išlo otprilike ovako (inače moji snovi se sastoje uglavnom od nizanja slika u kratkom vremenu, a iza svega toga stoji jaka ideja i kao da je uvijek neki pripovjedač, a taj sam pripovjedač naravno ja odnosno moja podsvijest):

Pošto ne mogu iznijeti sam san, iznijet ću neke od "elemenata" iz njega. Radilo se o nekom čudnom biću koje je najlakše opisati kao humanoidnu mješavinu kokota, dabra i Gigerovog "Aliena" ( ). Bio je naoružan sjekirom, koja je sa druge strane bila kvadratasta i mogla je poslužiti kao jaki čekić. Uglavnom "tip" je imao tendencije da ubija bezveze, a sve zato jer je kao došao na ovaj planet i izgubio se. Neke ljude je pazio iz nepoznaog razloga i sve im je dozvoljavao ali kad bi primili telefon u ruke odmah je počeo koristiti sjekiru hehe. I sad ide jedan jak dio sna. Niz slika. Prekrasno nebo, pejzaž. Po nebu idu oblaci veoma gusti, ali ne obični oblaci, već oblaci napravljeni od šume, drveća itd. Tamno zeleni, jako gusti oblaci koji se brzo prorjeđuju i sa strane se "čuju" iznutra verbalne misaone konstrukcije - "mentalne riječi" što je GD već upotrijebio izraz. Priča o putu tog vanzemaljca, o tome kako je zapravo našao svog oca na Zemlji ( ) i kako se prorjeđuje šuma dok on to "priča" (priča moja podsvijest naravno i ja sam), ispostavi se da su ti "oblaci" zapravo simbol drugih planeta koje je njegova vrsta pokoravala u potrazi "za nečim". I onda ide jedan dio koji je čak mislim bio u rimi koliko je bio ritmičan, nešto u stilu "da toliko njih nismo pokorili, iza svog tog raslinja, Zemlju ne bismo nikada pronašli". Onda je bila jedna "scena" gdje je vanzemaljac kao zatvoren u nekoj sobi i promjenio je formu, i izmjenjuju se boje u geometrijskim likovima. Npr. dok su bili kvadratići, žuto-sivo, kao na grbu hrvatskom otprilike, onda je "prevodioc" koji je bio pored mene rekao da je to manifestacija njegove emocije koja bi bila najbliže našem plaču . Prije toga se jako euforično smijao, da bi kasnije plakao, a to što je plakao je bilo kao njegovo kajanje što je tolike pobio u svojoj izgubljenosti i slabosti. Fora, zar ne?

Evo, kad se priča o snovima i ja da postavim jedno pitanje, možda imate iskustva.

Da li vam se dešava/dešavalo da sanjate san i da znate da će se on dogoditi? Govorim o tome da vam san ne samo što govori šta, već i kako će se dogoditi(dakle tačni događaji koji će dovesti do konačnog događaja). Pitam, jer se ovo meni često dešava

Ne da hocu samo nesto suprotno da govorim,ali ovo me zbilja potsjetio na nesto interesantno.
Bio sam pod velike depresije,samnom je stvarno neko drugi upravljao,dali mi je to neko ubacio preko sihra ili sam sam na nesto nagazio,neznam... Bitno,nema psihijatara da nisam posjetio a ni jedan nije pomogo. Ja opet,izvinjavam se ako smeta nekome,al cu reci,da sam ljek,mir i da sam dusu preko Kur'ana oslobodio,uceci Ruk'ja (izabrane djelove Kur'ana). Za vrjeme terapije osjecao sam se jako neugodno,dok sam zlo iz sebe izvadio,sada,hvala Bogu nemam te probleme,a osjecam da mi opet po stope ide.
Neki dan,otiso sam da spavam,i nije me jos san uzeo,budan sam bio,osjetio sam kako mi se usi zatvaraju,buka i cijelo telo mi se uhvatilo,nisam mogao nit rukom nit nogom da mrdnem,nit da govorim da nekoga potrazim da mi pomogne,nista,samo oci otvorene,svjesan sam bio a nisam nista mogao da uradim (to mi se i onaj put desavalo) ponekad i vazduh nisam mogao da uzmem... Poceo sam uciti 255 ajet od Sura Bekara,tj. ajetul kursija.Sto vise sam ucio rjeci tog ajeta sve vise i vise pritisak u glavu,mislio sam da ce mi glava explodirati,al nastavio sam da ucim,kad mi se pocela pojavljivati faca (dzina) Bilo je kao dvoboj,bio mi je njegovo lice ispred oci,sto sam vise uporan bio i ucio Kur'an sve vise pritisak,pa nakon neko vrjeme oslobodio me... osjecao sam se ko da sam planinu na ledjima nosio.
Imao sam mnogo,mnogo snove,koje su me uvjerilu,da,neke stvari nemogu podnjeti Kur'an... al da ih ne pisem sad sve.

Citam Kapljicu redovno i svaki njen post,ima stvarno iskustvo,pa,zamolio bih je da mi,ako hoce i moze objasniti bolje.Normalno,ako i ostali imaju neko objasnenje,bujrum.Mislim da sam ostavio e-mail.Ili moze i ovdje,

Pozdrav

E kad smo vec kod snova mislim da ne sanjam ili uzasno rijetko

svake 2-3 godine , ili se mozda ne sjecam snova ???

Iskreno ni ne spavam bas najbolje , vise je to nekakav polusan , osamucenost , nesvjestica .

Ima li tko slicna iskustva???

Ponekad stvarno imam cudne snove. Ponekad sa zmijama, ponekad sa zivotinjama. Par puta sam sanjao neke ljude-poznanike kako mi se u snu pretvaraju u zmije. Posle, vremenom, saznam da su mi spremali neko zlo, ogovarali, nameracili se na nesto moje. Nekoliko puta sam sanjao tako neke stvari kojih se ne secam neposredno posle sna, ali sa kada se dese kasnije (posle 5-6 dana a ponekad i posle par meseci) ja se setim toga. Kao Deja-Vu. Verujem da u snovima postoji neka veza sa necim paranormalnim. Sa drugim svetom. Jer: ako ja sanjam nesto i to se desi kasnije, moze se zakljuciti da je vec sve zapisano, iscenirano, i samo treba da protekne neko vreme do odredjenog dogadjaja. Ili kad tako sanjas nekog a posle vidis da ti ne misli dobro, znaci da te je "neko" na vreme upozorio na tu osobu. Desavalo mi se da sanjam nepoznate ljude koji se pretvaraju u zmije, i ne znam sta bi to moglo znaciti?

Da, odeš u astral.

Svaki san ima zasebno značenje za osobu koja ga sanja. Ne mora to značiti i za druge.

Ima li zmija kakve veze s Lizzardima?!? Hahaha ? Shapeshifting već mnogi spominju, kad se neki pretvaraju izgledom u zmije ili reptile... hehe. Lizziji i njihova tehnologija...

Objasni mi te pojmove: astral, lizzi, shapeshifting? (ja sam nov ovde, molim za obj.) Ovo poslednje znam da su 2 engl. reci, ali ocigledno da je i jos sinonim za nesto. I zasto mi umesto nekih slova koja treba da imaju kvacice izlaze cudni simboli? Da li je to kod svih tako ili samo kod mene? Zasto jednostavno ne koristis C i S umesco C kao Curka i C kao Cekic i S kao Suma itd?

Prvo za čudna slova: vidi koji jezik tastature imaš u Windowsima... ovisno o verziji windowsa, mislim da kreneš preko Control Panela... i tamo negdje provjeriš i uočiš da ti je možda tastatura ili dio instalacije windowsa bio na nekom čudnom ( engleskom ) jeziku... pa promjeniš u svoj. Ili standard slova ( mislim da bi trebalo bit na Central European iso, ili tako nekako ).

Admine, daj pomozi čovjeku oko tehničkih detalja - hvala unaprijed.

Nadalje,

Astral, vidi pojam astralna projekcija negdje na netu ( upiši u Yahoo ili Google )... ako znaš engleski ima knjiga o tome 218 kB:

http://www.val.hr/znanje/literatura/-EN ... iences.zip

To ti govori o vantjelesnim doživljajima, tj. kad TI ( ti si u stvari tvoja duša, a ne tijelo ), izađeš iz tijela ( svjesno ili nesvjesno ) i svjesno vidiš sve oko sebe dok si vani, pa čak i svoje tijelo kako leži ( tu se mnogi preplaše i brzo vrate )... i možeš iskusiti razne događaje. Oprez, mogu ti se desiti i loše stvari ako neznaš što radiš. Posavjetuj se s nekim stručnijim, recimo s Organskim portalom ( našim s foruma ) ili nekim drugim osobama koje imaju više iskustva s time...

Lizzi je umjetničko ime za Lizzarde, reptoidna bića 4. denziteta koja nama manipuliraju već desecima tisuća godina... minimum. Pročitaj si neke stvari koje znamo o njima ( i drugima ) sa:

http://www.val.hr/znanje/literatura/-EN ... 0Races.zip

Reptilians, podvrsta...no imaš o njima brdo informacija/dezinformacija na netu...

Shapeshifting ti je mijenjanje izgleda. To ti i zna čak svaka prosječna žena ( haha, malo šale ) kad se našminka... No, kako je osnovna karakteristika 4. denziteta mogućnost mijenjanja svog oblika, a oni su stanovnici 4. denziteta, to im je "Piece of cake", iliti na balkanskom "Prosto ko pasulj". Dječja igrarija za njihove mogućnosti. Ponekad se pojavljuju kao razne ličnosti, pa malo opet promjene oblik... hehe - igraju se ( sa nama ). Već jako puno "vremena". Kao kako se mi igramo sa konjima, ribama, psima... i ostalim stanovnicima 2. denziteta - biljkama i životinjama. Mi smo carevi za njih. Možemo ono što oni ne mogu. Još. Baš smo strašni, a? Hahah! Ovu pojavu jako "voli" David Icke, koji ih opisuje u svojim knjigama.




Nadam se da sam ti bar malo pomogao za početak.

Problem je u tvom browseru. Ako koristis IE potrebno je da provjeris da li je omogucen automatski odabir kodne stranice.

Dakle: View->Encoding->Auto Select.

Inace da bi se kvacice prikazivale kako treba potrebno je odabrati:
Windows-1250 encoding.

Sanjao sam povratak u grad gdje sam prije živio i tamo u mojoj staroj sobici na zidu ugledam smrtovnicu: Isha Tai (pisalo je moje pravo ime) preminuo 20.2.2005. Zgrozio sam se. Bio sam svjestan koji je dan "u stvarnosti". Bio sam mrtav 6 mjeseci. Pitao sam mamu kako to da sam mrtav, a tu sam i pričamo i normalno sam živio tih 6 mjeseci. Ona me samo gleda. Odlazim van. Svi ljudi koje znam su tu i sve manje ljudi mi odzdravlja kad ih pozdravim, a neki od njih me gledaju sa nekakvim prezirom. Pričam im kako sam mrtav i kako mi ništa nije jasno. Oni šute i gledaju me. Netko mi objašnjava da sam ubijen ispred studentskog doma. Mene i još jednog lika ubio je nekakvi freek. Čini se bez razloga. Dolazim na nekakvi trg i ispričam cijelu priču i u to dolaze ljudi u sivim odijelima (4 ili 5) i kažu da moram s njima. Ja kužim da moram i nije mi bed, ali ih žicam još samo 5 minuta da se oprostim. Kažu da ih zajebavam već 6 mjeseci i da sam konačno shvatio i prihvatio o čemu se radi. Na kraju mi ipak daju mojih 5 minuta. Lovi me panika. Želim se sa svima oprostiti. Odjednom pritisak u mjehuru. Piša mi se za riknut. Počnem pišat i nikako da završim i pišam ko iz vatrogasnog šmrka. Nikako da stanem. Kad sam ispišao zadnju kap, nestao sam - kao oblak kad ispusti zadnju kap kiše.

Ovo je san u kratko. Imam ga zapisanog na 4 A4 stranice papira. Između ostalog u snu sam vidio i 2 engleza kako skidaju Isusa sa križa u jednoj crkvi... Što se tiče ljudi u sivim odijelima, bio sam ravnodušan prema njima, doživio sam ih kao nešto najnormalnije i nisam imao feeling da me ugrožavaju. Datum je vjerojatno bitan i tog datuma je uistinu jedan uspavani dio mene preminuo, odnosno počeo se buditi. (Nisam 100% siguran da li je dan točan, ali mjesec i godina jesu).

Ishatai,

Pridružen/a: 03. 03. 2005. forumu... možda si se počeo buditi tog 20.02.2005. i pridružio se malo kasnije ovom forumu ??? Tko zna, ako ti ne '!? Hehe... Trebalo ti je ravno 11 dana...

oh, ako je ovo tema za pisanje snova, mogla bih i ja započeti zapisivati snove, možda mi ipak budu jasnij. nije baš da mi je potrebno zapisati jer se doista sjećam svakog sna kojeg sam imala, a moji snovi su poprilično filmskog tipa, no ipak, valjda imam potrebu i ja napisati "polujavno"...
dakle, noćas sam sanjala opet po ne znam ni ja koji put scenarij o smaku svijeta , ratu , kako hoćete...
u snu je globalni rat već započeo i grad u kojem živim , Zagreb , iako nije bio direktno "uključen" u konačni rat i te kako je imao atmosferu "nesigurnosti". ljudi, poznanici i prijatelji su se ponašali poprilično čudno, nepovjerljivo, i ja sam u snu odlučila da , dok to još mogu, odem u SAD , dok su još "slobodne zračne linije". i tako došla sam na aerodrom i počela osjećati neku čudnu nelagodu, nešto mi nije štimalo-službenici na aerodromu su bili neklako "mehanički", požurivali su me bespotrebno da predam prtljagu i da se smjestim na svije mjesto u avionu. ja sam otezala, i počela me hvatati potreba da jednostavno otiđem od tamo i vratim se kući .... i tada se desilo nešto neobično- jedan dio mene je ostao na aerodromu, nije se ukrcao u avion, a drugi dio mene je poslušno ušao u avion (fizičko ja) Tako sam istovremeno bila i na tlu, na aerodromu i u avionu, poslušna na svojem mjestu (u tom trenutku sam postala i svijesna da je ipak to san, ali nisam prekidala "film") . Jednako realnao je bilo i ja na aerodromu i ja u avionu, ne bih znala reći koje sam bila pravo ja... I tada je avion poletio i kako sam se sa svojeg mjesta u avionu nagnula da vidim tko je u kabini, hm nisu baš piloti djelovali ljudski, nisu biili čudovišta već neki polumehanički-poluorganski "tipovi". Kao da su osjetili da ih promatram , okrenuli su se (pilot i kopilot) prema meni i nekako se "zlurado " nasmijali i avion se počeo rušiti. Ja sam samoj sebi rekla "a što si i očekivala, znala si da će se to desiti". I tako taj avion je počeo padatii srušio se. Istovremeno ono moje drugo ja koje je ostalo na aerodromu gledalo je taj pad i isto si je govorilo- a što si mogla drugo očekivati... I tako avion se srušio, ono ja koje jue ostalo na aerodromu htjelo je krenuti "kući", ali više nije znalo put, sve se nekako izobličilo, poznato, ali opet nepšoznato. Počela me hvatati užasna tjeskoba jer znala sam iz "prošlih snova kakve otprilike događaje mogu očekivati- nestanak dana , mrak, ljude koje volim a koji više nisu ono što sam poznavala, izgubljenost, smrt... i odlučila sam se "probuditi" , i eto probudih se .. To je bio noćašnji san..
Možda nije nešto posebno wierd san, ali eto, kako to često sanjam (kataklizme), imala sam potrebu to napisati ... nekako je lakše kada takve tjeskobne snove ispišem ne samo na papir već i ovako "u virtualnom prostoru"

Kad zaspiš, umri
za svet. Onda izađi iz svog leša i kreni
preko ne obazirući se
da ta zlosrećna bića postoje samo
onda kada te prevarom ubede da i ti postojiš
izdržati moraš breme smrti.

U snu uvek
ti nisi ti i da si daleko
od sebe. Zapostavljen jer si požnju posvetio
avetima u paklu. Ne vezuj se ni bolom
ni radošću na prikaze
da i ti ne bi postao kao one.

Osnovno zaspati, postom zaspati još jednom u snu. U snu san.

I Zamisliti san i ostvariti ga.
II U tom snu ponovo zaspati i proći kroz zonu užasa

II dimenzija sanjanja ima VII sfera

I - potisnut sadržaj duše onoga ko je u nju stupa. Kreature su formatirana personifikacija poroka i greha samog snevača. Spodobe daju sve od sebe ne bi li zastrašile i porobile snevača, stavile pod svoju vlast i nakon buđenja.

II - sferu nastanjuju avetinje mrtvih. Kako nemaju sopstvenu dušu, a ipak opstaju u tom svetu, saleću sa žestinom i pakošću. Time se hrane. To ih održava u tom nakaznom polustanju.

III - sfera je prividnog blaženstva. Lakoverni se izlažu opasnosti da zauvek ostanu u toj sferi, isprva uživajuću neopisiva zadovoljstva, ali ubrzo se pretvarajući u spodobe mračnije od onih iz prve dve.

IV - sfera je sfera onih koji su prevareni prethodnom. Osetivši užitke, bez mogućnosti da ih ponovo dožive, te su aveti ljuće i svirepije i pakosnije od prethodnoh.

V - sfera nju nastanjuju astralna tela ljudi koji nisu verovali u zagrobni život. Oslobođeni moralnih obzira, straha od zakona i kazne, ti duhovi su najpodmukliji od svih. Ti duhovi se javljaju na spiritističkim seansama i seju zabunu povećavajući pometnju na zemlji.

VI i VII - sfera nastanjena je palim anđelima i dušama velikih grešnika. Nju je srazmerno lako proći, više su zainteresovani za duše umrlih.

TREĆA dimenzija - Prostorno vremenski odnosi ne postoje. Uvek je sada i uvek je tamo gde snevač hoće da bude. Sve je kristalno jasno. Sve su stvari providne i predstavljaju samo ono što jesu.

Ko zna zna, ko hoće strpljivo i oprezno...

Eklektik, ovaj Tvoj text je zanimljiv, možeš li još objasnit?Čini mi se da ja oduvijek imam ovaj recimo 1. stupanj koji si opisao (svjesno sanjanje u kojem sam dvostruka osoba.. ). napominjem da nikada nisam to vježbala, doista to mogu od kada se sjećam same sebe 8ranog djetinstva). I uvijek sam "dvostruka u tim snovima)

da Ti iskreno kažem ea ja mislim da sam dostigla treću dimenziju bez vežbanja, ali okusila sam i ostale, nisam vežbala, no kad sam pročitala ovaj tekst sve mi je bilo blisko i poznato... ne znam da li treba vežbati ili prepustiti se životu i zabavi...

To je tvoj izbor.

Nema sheme. Shema je za svakog drugačija. Ti odlučuješ. Netko ti može dati recimo samo savjet, ali to ne mora biti i ispravan izbor za tebe, ako je za njega/nju.

Za takav savjet je najbolje pitati svoju intuiciju.

ea dosta sam razmišljala o Tvom pitanju. Jedna osoba je radila na tome i šest meseci je bilo potrebno da dostigne isti san, posle toga neznam tačno koliko vremene je bilo potrebno da u snu san, i onda slede Ti nivoi i iskustva.
Ja sam kao mala imala dva puta meningitis, drugi put sam bila dve nedelje u komi. Sećam se svog odlaska sa Zemlje /to je valjda astralno telo/ i sećam se svog povratka, kroz obruč svetlosti sam se vratila, direktno u bolnicu, oko mog bolničkog kreveta su bili doktor i tetka. Dugo nisam uzimala u obzir događanja u vezi toga, ali zadnjih godina mi je jasno da sam bila u tom nekom drugom prostoru, ono čega se sećam je prvobitno mrak, a posle toga svetlost i baš onakvo stanje kao što je opisano u sedmoj sferi. Tamo nisam srela nikoga, za razliku od iskustva koje sam imala prilike da čujem. Vreme prolazi, dolazila sam i dolazim do različitih informacija o tome. Mislim da na neke stvari nikad nećemo dobiti odgovor, ali iskreno mislim da nema ni potrebe. Ja verujem u život posle života i da je glavna svrha života na Zemlji upravo večni život u toj svetlosti u kojoj uvek jesi s svešću, ali bez ikakvih ovozemaljskih potreba. Možda nešto kao čista svest, mir i spokoj.
Interesantne su mi razne predpostavke, ali ja lično sledim Isusov put koliko god mogu i trudim se da imam jedno lice, jer samo tako život ima smisla. Mogućnosti pretvaranja i laganja su mi zastrašujuće osobine čoveka i mislim da je na ovoj zemlji zato tako veliko zlo.
Svako spuštanje na Zemlju mi je bilo bolno i mučno, u prvom trenutku, ali već u sledećem idem dalje. Na primer to su situacije kad sam spoznala šta sve ljudi mogu i čine jedni drugima kroz različite forme nasilja koje uključuje apsolutne sve mogućnosti psiho fizičke manipulacije od detinjstva između dece, onda odrasli u odnosu na decu i odrasli u odnosu na odrasle.
Određena znanja i spoznaje treba zadržati za sebe, nema svrhe deliti ih sa sobom. Mislim da je Isus fino dotakao neke stvari i dovoljno je slediti deset zapovesti i biti na dobrom putu katarze, osloboditi svoj Um zla i pročišćen doći do večnosti.
Zemlju i život na njoj volim uživam u stvarnosti koja se graniči sa čarolijom i Lepotu ovog života želim da osetim do kraja, kad dođe vreme za nešto drugo dogodiće se kao što se dogodio i život, za koji nismo znali kad otvorimo oči, odnosno svest šta nam nudi i šta nas čeka.
Sigurna sam da se na sva pitanja dobije odgovor, uz naravno rad, trud i strpljenje.
Samo treba biti tu i videti ono što jeste, svakog sekunda se događa promena koje ponekad nismo svesni odmah, ali je jednog dana spoznamo.
:arrow: U svakom slučaju, ne znam da li je moj odgovor ono što je odgovor na Tvoje pitanje, prati sebe i svoju intuiciju, slušaj svoje Srce kazaće Ti se samo.
Jask987 mislim da postoje šeme, što se vidi kroz različita učenja koja daju konkretna uputstva kako da se dožive određena stanja, no ja smatram da treba pratiti sebe, jer je dokazano da upravo praćenje šema dovodi do mnogih neprijatnosti koje su ljudi doživeli upravo prateći šemu.
Kao i uvek uživajte u životu i zabavi Put je pred svima nama....

vech se ulazi u petu dimenziju...stime da je četvrta izmanipulirana

to je near death experience, ne obe,ili lucid dreaming, nije vezano s ovim, puno ljudi ima takva ili slična iskustva kod iskustva tik do smrti/kliničke smrti. Razlikuju se više manje u detaljima, ali da i near death experiance je specifično, tu si negdje između astralnog i "druge dimenzije)...