Pozdrav Upperground,

Vidim da si, kao pravi tragač, pitanje postavio da me na vešt način vratiš u igru, tako da je moj odgovor namenjen onima što imaju slična pitanja ...

Sanjanje je moja velika ljubav ... što se vidi i iz nika na ovom forumu ako se čita „unatrag“: Ans i Eva Jargi - Igra jave i SNA, ... a još više iz knjige u mom potpisu, koja te izgleda poziva sebi ...

Kontrola dužine trajnja sanjanja je i moj problem ...
Vidim, a to tvrdi i don Huan, da „kvantitet i kvalitet“ sanjanja zavise od naše trenutno raspoložive energije (tu se po mom viđenju moraju dodati još izvežbanost pažnje i volje) ...
Međutim, tu ima mali problemčić sa nama muškima:
Za razliku od žena, mi sanjamo našom ljubavnom (seksualnom) energijom, tako da smo, ukoliko nemamo na raspolaganju dovoljno energije (poput don Huanovog učitelja don Hulijana), u položaju Buridanovog magarca:
Don Huan kaže da mi našom ljubavnom energijom ili sanjamo ili vodimo ljubav...
A i jedno i drugo je tako zanosno ...
Tajna i izlaz možda bi mogli biti u ovome: da nam je seksualni život na javi prožet ljubavlju, a sanjanje ljubavnim životom...

Da li ste primjetili koliko su neki ljudi više od drugih "tamničari duha"?
Svi ljudi imaju svoje fiksacije svijeta, no neki su toliko nametljivi da sile sve oko sebe da dijele njihov svijet. Sve se čuje kako mumljaju čvrsto držajući svoju sliku svijeta.

Što raditi sa takvim ljudima kad čovjek bude prisiljen biti s njima??

1. Skrušeno izdržati to vrijeme provedeno kraj njih?
2. Boriti se za opstanak bijegom od takvih po svaku cijenu?
3. Sputavati njihovu volju svojom intervencijom i tako ih navesti da se pokupe?
4. Nešto drugo?

Primjetio sam da su ovakve stvari tipične za blagdane...

Dolazi do sazimanja kolektivne svijesti i onda nastaje strka ko ce prvi kleknuti pred idealima.Naprosto tu je na djelu kolektivna euforija koja u sebi krije sasvim realna ocekivanja da neko nesto ulaze i ima pravo ocekivati.
Kastaneda kaze da ljudi kupuju knjige da bi naglasili status kupovne moci a ne da bi ih citali i mozda prihvatili ono sto u njima stoji.
Nisu rangirane po sadrzaju vec po "koricama".

Kako je jednom meni rekao jedan stari lukavac:zenu ne trazi po hodu nego po rodu.
Dakle po genetici a ne po gu.ici.

A sad sto se tice slike i problema tu nema problema ako neko moze prihvatiti sve ne prihvatajuci nista.Pa ni sliku svoju!

Ako nemamo posjeda nemamo sta braniti a ni ocekivati jer nam nista ne treba.
Zar je vazno na ciji je racun isprican vic ako nas je uspio nasmijati.

Svidja mi se odgovor, to sam i mislo, al htio sam tocku na i, od tebe vjestog sanjaca.

Kako si ti rjesio taj problem? Dali imas seksulni zivot ovdije ili apstiniras?
Dali energija koja se takodjer razbacuje kroz masturbiranje ima istu jacinu kao i u samom odnosu izmedju dvoje.

Koja je razlika uopce, dali je uopce ima?

Meni se cini da gubitak nije isti, da se vise gubi pri odnosu jer u tom trenu dajes putem maste i razmjene vlakna, dok pri masturbaciji dajes samo putem maste, hranu letacima.

Al kao sto sam rekao, htio bih od tebe cuti, ipak si ti u snovima doma.

Nemamo što braniti, no ti se ljudi tako trude ubaciti svoju dosadu u vaš život da je to jezivo.
Samo se stvore pred vama, evo nas, nama je dosadno, mora i vama biti dosadno da se družimo!

Kastaneda se je zalio don Huanu da ga onaj senilac u starackom domu izludjuje i ovaj mu je rekao:od danas ga moras posjecivati svakodnevno ili obustaviti obuku!
On ga je tjerao do tacke pucanja po savovima da shvati da je on nalik starcu koji vergla istu plocu.
I njegov je zivot u osnovi samo jedan cudesni dogadjaj koji on ponavlja mada u mnogo opsirnijoj formi.

Sa dosadnjakovicima nije lako i ja imam iskustva s time i mogu reci da su oni spremni ici do kraja ako se direktno konfrontiras.Ubit ce te jer su njihovi obzori skuceni ali to kompenziraju direktnim nasiljem.
Njihov je stav neupitan i nalazi utociste u vjerskom i drustvenom trenutku.
Hitler i Staljin su kao ubili milione ljudi ali ne vlastitim rukama,neko je drugi to odradjivao za njih.

Tu po meni treba doci do izrazaja jasan cilj i strategija da nekoga takvog konstantno sabotiras retorikom koja ga indirektno pogadja.
Ako te drzi za dudeka a ti se obrazuj i porazi ga njegovim oruzjem.
Ucinio ti je uslugu i neces ga mrziti.

PraŠĆajte na upadu sad ću da budem pinches tiranitos, repinches tiranitos, pinches tiranitos chiguititos - sve đuture, a vi budite ratnici, kao što i jeste ...

"Ratnici-putnici se ne žale," nastavi don Huan. "Oni prihvataju kao izazov sve što im beskraj pruža. Izazov je izazov. To nije ništa lično. Ne može se uzimati kao kletva ili blagoslov. Ratnik-putnik ili pobeđuje izazov ili ga izazov rasturi. Mnogo je uzbudljivije pobedi vati, zato pobeđuj!"

Prebacih mu da je to lako reći ali teško sproveati i da su moji problemi nerešivi zato što potiču od nesposobnosti drugih ljudi da budu dosledni.

"Nije greška u ljudima oko tebe. Oni ne mogu biti drugačiji. Greška je u tebi zato što ti možeš da budeš drugačiji, ali si sklon da im sudiš na nivou duboke tišine. Svaki idiot može da sudi. Ako im sudiš, izvući ćeš najgore iz njih. Ljudska bića su zarobijenici i zato se ponašaju tako bedno. Tvoj izazov je da prihvatiš ljude onakve kakvi jesu! Ostavi ih na miru!"

"Ovog puta apsolutno grešiš, don Huane. Veruj mi, nemam nikakvog interesa da im sudim ili da se na bilo koji način sukobljavam s njima."

"Znaš ti o čemu ja govorim," tvrdoglavo je insistirao. "Ako nisi svestan svoje želje da im sudiš, onda si u još gorem stanju nego što sam mislio. To je mana ratnika-putnika kad opet krenu na svoje putovanje. Postaju drski, nepromišljen!."

Istina.
Kako god se krene ima puno izazova koji čovjeka rasture i shvati da je lud ko šlapa. Otud valjda i potreba za sužavanjem područja interesa da se smanji doza ludila.
No kad bi uvijek bili gazde situacije u svakodnevici (pa makar samo za sebe), ne bi bilo ni traganja jel'da?

Isvinjavam se što upadam u pitanje koje nije upućeno meni, no usudiću se da dam odgovor na onaj opšti deo:

Najbolje tj idealno što možeš da uradiš je da provedeš život u celibatu. To je telesno najviše što se može učiniti za uštedu energije za duhovnu svrhu - i, uzgred, najteže...

Ne postoji nešto tako kao što je seks iz zadovoljstva - seks je uvek namenjen darivanju svesti, tj. stvaranju potomstva i to je tako po prirodi stvari (po slobodi volje je kako ko odabere, budući da mi možemo delovati i protivprirodno ako tako hoćemo /ne bez posledica, naravno/)

Nema neke velike razlike između masturbacije i seksa. Ali ako je neko već stekao tu naviku i tako poput narkomana probudio tako veštački stvorenu "potrebu" imaće silu problema da to dovede u kakav-takav red.

U tom slučaju energiju možeš uštedeti tako što pre orgazma pritisneš na određenu tačku (jen-mo, u akunpukturi, ako se ne varam) tako da svršiš a ne izgubiš seme - ako si pravilno pritisnuo seme odlazi u prostatu a odatle ponovo nazad u organizam - tako izgubiš 50% energije ali ne svu. Isto to možeš da izvedeš i bez pritiskanja na tu tačku ako sprovedeš određene vežbe i izbežbaš određene mišiće.

100% energije možeš uštedeti ako naučiš da energiju orgazma ne izbaciš kroz seme, da ne svršiš onako kako svi obično svršavaju, već je povučeš u više čakre i "svršiš" ne prostatom i đokom već u višim čakrama, kada seksualna energija prostruji od testisa preko stomaka, grudi, vrata glave pa nazad preko potiljka i leđa ponovo do testisa. Tada takođe ne dolazi do gubitka ni semena ni energije, ali je osećaj sličan svršavanju celim telom.

No, to nije celibat!!! iako predstavlja uštedu energije. Ne bih ga preporučio kao praksu, već samo ako je neko (a to je danas ogromna većina) stekao naviku za seksom pa sad ne može da se kontroliše, ali polako ide ka kontroli, pa da ne bi gubio na tom putu energiju..., ali ne kao redovna praksa ili upražnjavanje seksa na taj način.

Najbolje je živetu u celibatu a ako se ne može, onda se ne treba uspaljivati veštački, već maksimalno škrtariti sa seksualnom energijom, to će onda preći na dublji plan (osoba počne da svršava u snu, prvo uz snove sa seksualnim sadržajem a potom spontano uz erekciju, a onda i bez erekcije ponekad iscuri izvesna tečnost, koja sadrži vrlo malo semena, a seme se u organizmu penje kroz više čakre i pretvara u "svetlost", tj suptilnu energiju...

To je vrlo osetljiva tema i nije baš za svakog da se "s neba pa u rebra" suočava sa tim al... Evo i par citata od Huana u vezi sa tom temom (ima ih puno više...):

"One su mnogo žešće od mene. Tijela su im čvrsto zapečaćena; nisu zainteresirane za seks. Ja jesam. Zbog toga sam slabija. Sigurna sam da ti je zbog interesa za seks vrlo teško skupiti znanje.”

U ovom životu Nagual Huan Matus bio mi je ono što i tebi. On nije bio muškarac. Bio je Nagual. Nije bio zainteresiran za seks”

Nagual Elijas je jako mnogo poštovao seksualnu energiju«, rekao je don Huan. »Verovao je da nam je ona data tako da je možemo koristiti u sanjanju.

Ako snovi navedu tu skupnu tačku da se pokrene, a sanjanje se upotrebljava da bi to prirodno kretanje držalo pod kontrolom, i seksualna energija je potrebna za sanjanje, rezultat je ponekad katastrofalan kada se seksualna energija, proćerdava na seks umesto na sanjanje. Sanjači pomeraju svoje skupne tačke nestalno i gube um.

»Naša seksualna energija je ono što upravlja sanjanjem, objasnio je. »Nagual Elijas me je naučio, a ja sam naučio tebe - da ili vodiš ljubav sa svojom seksualnom energijom ili sa njom sanjaš. Ne postoji drugi način.

»Samo kada moja seksualna energija nije bila upletena u svet, sve je bilo na mestu. To je pravilo za sanjače.

»Da li se svest razvija od trenutka začeća ili od trenutka rođenja?» upitao sam.

»Svest se razvija od trenutka začeća«, odgovorio je. »Uvek sam ti govorio da je seksualna energija nešto krajnje značajno i da se mora kontrolisati i upotrebljavati veoma pažljivo. Ali tebe je uvek odbijalo to što sam govorio, jer si mislio da o kontroli govorim u terminima morala; ja sam uvek mislio u terminima čuvanja i preusmeravanja energije. »

«Nagual Hulijan je govorio da je upražnjavanje seksa pitanje energije», počeo je Henaro. »Na primer, on nikad nije imao nikakvih seksualnih problema, jer je imao energije na kilo. Ali mene je samo pogledao i procenio je da je moj mlitavko samo za pišanje. Rekao mi je da nemam dovoljno energije za seksualno opštenje. Rekao je da su moji roditelji bili previše malaksali i previše umorni kada su me pravili; rekao je da sam ja rezultat vrlo dosadnog seksa, cojida aburrida. Takav sam se i rodio, malaksao i umoran. Nagual Hulijan je preporučivao da ljudi poput mene nikad ne bi trebalo da seksualno opšte; na taj način možemo da sačuvamo ovo malo energije što imamo.

«Isto je rekao Silviju Manuelu i Emilitu. Video je da ostali imaju dovoljno energije. Oni nisu bili proizvod dosadnog seksa. Rekao im je da sa svojom seksualnom energijom mogu da rade šta god žele, ali je savetovao da se kontrolišu i da shvate Orlovu komandu da seks služi za darivanje sjaja svesti. Svi smo rekli da smo razumeli.
«Jednog dana, bez ikakvog upozorenja, razvukao je zavesu drugog sveta uz pomoć svog dobrotvora naguala Elijasa, i gurnuo nas sve unutra, bez ikakvog ustručavanja. Izuzev Silvija Manuela, gotovo svi smo pomrli tamo.
Nismo imali energije da podnesemo udar drugog sveta. Niko od nas, osim Silvija Manuela, nije sledio nagualovu preporuku. «

»Ali, ti se udaljavaš od teme. Stalno to radiš. Govorimo o Orlovim komandama koje se tiču seksa. Orlova komanda je da se seksualna energija koristi da bi se stvorio život. Preko seksualne energije Orao daruje svest. Zato kada se svesna bića upuštaju u snošaj, zračenja u njihovim čahurama daju sve od sebe da daruju svest novom svesnom biću koje stvaraju. «
Rekao je da su za vreme seksualnog čina zračenja koja sadrže čahure obaju roditelja podvrgnuta dubokoj uzburkanost! čija je vrhunska tačka stapanje, spajanje dvaju delova sjaja svesti, po jednog od svakog učesnika, koji se odvajaju od njihovih čahura.
«Snošaj je uvek darivanje svesti, iako to darivanje ne mora da bude ujedinjeno«, nastavio je. «Zračenja u čahurama ljudskih bića ne znaju za snošaj iz zadovoljstva. «
Henaro se preko stola nagao prema meni iz svoje stolice i rekao mi tiho, tresući glavnom da bi naglasio:
»Nagual ti govori istinu*, rekao je i namignuo mu. »To zračenja zaista ne znaju.« "




Al mislim da je najbolji i ujedno najšaljiviji:

""U 75. mi još uvek tražimo "ljubav" i "društvo". Moj deda se često budio usred noći plačući: "Misliš li da me ona voli?" Njegove poslednje reči su bile: "Svršavam, bejbi, svršavam!" Doživeo je žestok orgazam i umro. Godinama sam mislio daje to sjajna stvar -veličanstvena. Onda je don Huan rekao: "Tvoj deda je umro kao svinja. Njegov život i smrt nisu imali smisla".

Mislim da je fora u tome da shvatimo da mi nismo kontrolori, nismo mi gazde, gazda je Duh. Ali prepustiti kontrolu, e to je vrlo teško....ego bi radije da umre nego pusti kontrolu.

Pa ok, ali do cjelovitosti dolazimo kroz igrokaz sebe i duha i tu nema stvarnog izbora.
Ne možemo samo reći: duh je gazda i evo mu kontrola!
Možda i možemo i moramo, ali to kad skupna točka ode fijuuuuuu, kad nema nikog za igrokaz.

Ovdje predstava nikad ne prestaje, još kad se umješaju likovi poput smrti onda postane naročito žestoko i tiho.

Hmmmm.....
"„Hoće li ona nastaviti sa mnom i vežbe sanjanja?" „Ne znam, a to ni ona ne zna. Sve zavisi od duha. Od pravog igrača. Mi sami nismo igrači. Mi Smo samo pioni u njegovim rukama. Sledeći naredbe duha, moram da ti kažem šta je četvrta kapija sanjanja, iako više ne mogu da te vodim."

Uvek ima nekoga, mi smo večni, lažni ja nije, on ima momenat nastanka, trajanja i prestanka postojanja, ali jastvo nema. Prolazak kroz impersonalnu fazu, kada se zapada u duboku iluziju da jastva nema, je tek početak transcendencije (nulto stanje onostranog i ovostranog), ne završetak... no to već zalazi izavan ne samo Kralosovog i Huanovog već sveukupnog toltečkog saznanja tako da bih to obišao, budući da je ovo odeljak foruma koji se tiče učenja Karlosa Kastanede; osim ako bih baš želeo ili bi neko želeo da budem "pinches tiranitos" specijalizovan za one na stazi don-huanovskog ratnika? .... a i ovo je dovoljno u tu svrhu

I da, igra nikad ne prestaje, večna je, kao što smo i mi i duh večni.

Pa raspiši se, ne moraš ovdje, samo napiši gdje si otišao pisati...
Znanje se ne može podjeliti po učenjima ovog i onog baš uspješno.

No,

Ne bih reko da zalazi van, iako nisu o tome pričali puno.

Što misliš da je stremljenje trećoj pažnji?
Nije li to u vezi impersonalne faze kao početka?

Promatrač:


ratnik ne može poludit koliko god ''lud'' bio jer komunicira sa društvom , sa svim ''normalnim'' i dosadnim ljudima preko kontrolirane ludosti, i ta ludost je jedina stvar koju on kontrolira , jer ratnik kontrolira ne kontrolirajući ništa pogotovo ovo vrijedi za tragače:)
ti dosadni ljudi nisu tu bezveze , duh ih je stavio pred nas da napredujemo pomocu njih, i imamo izbor , možemo popustiti njihovom jadanju i dosadi( to nikome ne preporučam) , ili ih možemo ignorirati ili odjebati( ali gdje je tu zabava) , ili možemo se prikradati sebi u interakciji s njima jer ipak su oni jedna vrsta sitnih mučitelja i trebali bi biti sretni što ih imamo ( neka su oni dosadni koliko god mogu biti , ali na ratnika ne mogu utjecati)

Pa kad ne bi mogli utjecati onda bi morao tražiti nešto jače da se imaš čemu prikradati u sebi.
Čemu češ se prikradati ako ne reagiraš makar nekako na "loš" podražaj??

Ili misliš kraj dosadnjakovića likovati "Gle me kak sam miran hebo te!!! Uopče ga ne doživljavam.... ijooooo blago meni kak sam ja jak"?

Varijanta je recimo umjereno se "umočiti" u tu situaciju i pratiti mehanizme u sebi (uočljivi su no nije im lako doskočiti).... naći zašto dolazi do tog da eventualno izgubiš kontrolu?... držati plamičak zlobe ili jada u sebi tek toliko da se pokaže što stoji iza toga i tako balansirati a da se skroz ne prepustiš.

Prije ili kasnije će ti bit jasnije da vrlo realo postoji hrpa situacija koje te mogu skroz izluditi sasvim neočekivano. Ako ne u normalnoj situaciji (a da!), onda kad nagual počne izranjati.
Pa zašto se ne cijepiti malim dozama ludila da se naučiš kontrolirati i balansirati?

Da se razumjemo Nix ne pričam osobno tebi, pričam i sebi i kome god, možda budemo malo prepredeniji. Evo za praznike dosadnjakovića koliko hočete...

Znanje ne može al tema može. Može biti da ćemo doći na to. Hteo bi se držati nekog forumsko reda, ako počnemo o tome otići će ko zna gde od onoga što je, kao, forumska tema, mada, sve se može povezati - jer sve i jeste povezano.




Jeste, upravo to, stremeljene trećoj pažnji je taj impersonalni, bezlični, aspekt Apsoluta kojem se teži kao postignuću:

"Otkud znaš da ti je govorio istinu?" pitao sam. Don Huan je zatresao glavom sa zaprepašćenjem, ako ne i gađenjem. „Kada se suočiš sa tim nepoznatim, neshvatljivim, tamo", rekao je pokazujući svuda oko sebe, „ne ludiraš se sa sitnim lažima. One su samo za ljude koji se nikad nisu osvedočili šta je tamo i šta ih čeka."

„Šta nas tamo čeka, don Huane?"

Njegov odgovor, naoko bezazlena fraza, meni je bio strašniji nego da je opisao nešto najužasnije.

„Nešto krajnje bezlično",rekao je.

Mora da je primetio da sam se izbezumio. Učinio je da promenim nivoe svesti kako bi moj strah nestao. " ....

...."Čarobnjaci deluju isključivo u domenu apstraktnog, bezličnog. Bore se za cilj koji nema ničeg zajedničkog s traganjima prosečnog čoveka. Čarobnjaci teže da dostignu beskraj i da toga budu svesni."...

Ali misticizam uglavnom ne zalazi iza toga, već se na tome zadržava. Druga pažnja je iluzija, prva pažnja je iluzija, san u snu, (opis sveta) a treća, je Apsolut, stvarnost koja nije vezan za iluzorne prestave o stvarnosti, opise stvarnosti, bilo čarobnjačke sa nivaoa snevanja i druge pažnje, bilo ove od "crnih vračeva" sa našeg nivoa svakodneve svesti i jave.[/quote]

da , krivo sam se izrazio . mogu utjecati na ratnika , i ratnici su ljudi, ali ratnik se prikrada sebi i koristi kontroliranu ludost i zato zna da je sve samo ludost i igra, i kako je jedan moj frend jednom rekao , mi ništa ne posjedujemo i zato se ne trebamo o ničemu brinuti i zato će ratnik pronaći tu iskru u sebi , taj plamićak zlobe, prikast mu se po ona 4. principa , nemilosrdno , strpljivo , prepredeno , ljubazno i znat će se boriti protiv njega a da bi dobili taj plamićak zlobe , da bi dobili neprijatelja kojemu se možemo prikrasti , potrebji su nam baš takvi sitni mučitelji.
mislim da je najbolje prihvatit ih i shvatiti kolika su nam sreća, i pustiit ludost na pašu

A gle ovo u Toresovim susretima s nagualom, hvala STALKERU na prijevodu.

Bezlični organizam

“Cij Pravila naguala je stvaranje družina; one su samosvesni organizmi sposobni da odlete tamo negde u tu ogromnost. Takve organizme sačinjavaju grupe ratnika koji su uskladili svoje individualne namere. Svrha te zamisli je da se ovekoveči ne - ljudska dimenzija svesti.”
“Ne - ljudska?”
“Tako je. Dimenzija u kojoj ličnost više nije cilj.”
“Ljudska bića su nesposobna da uđu i opstanu duže vremena u području kosmičke svesti - u stanju koje je don Huan nazivao ‘treća pažnja’. Ili ćemo to stanje napustiti i zaboraviti ga, ili ćemo u njemu ostati i stopiti se sa tim beskrajnim morem. “
“Ali, moć koja nas vodi je pronašla način kako da prevaziđemo ova ograničenja tako što je stvorila organizme u kojima individualna bića funkcionišu kao udovi.”
“U srcu tih organizama se stvara radikalno nova vrsta pažnje, jedna namera usmerena ka istraživanju nepoznatog, timsko istraživanje onoga što se na drugi način ne može saznati. Osećaj individualnosti
više nije njihov operativni centar jer je on zamenjen nečim mnogo intenzivnijim: življenjem osobe kao dela celine, što je jedno energetsko stanje koje nijedan prosečan čovek ne može čak ni da zamisli. Ne postoje navike, nema ega, nema neznanja, nema tumačenja. Ta vrsta organizma je samo jedan stadijum na beskrajnom putu svesnosti, ali za nas, ljudska bića, taj stadijum je konačnan.”
Upitao sam ga kako funkcioniše svesnost družine.
On je to uporedio sa fizičkim telom.
“Svaka od naših ćelija, iako na maglovit način, svesna je svog jedinstva, i uz određena ograničenja, svaka od njih može samostalno da deluje. Međutim, njihova lična namera je podređena jednoj nadmoćnoj svrsi koja se sastoji u tome da se oblikuje celina koju zovemo ‘ja’.”
“Kada konačno stignemo do neverovatnog podviga shvatanja opšte svrhe, možemo primetiti jednu nadmoćnu razvojnu liniju. Opažamo mogućnost da budemo ujedinjeni sa energetskim bićima koja su nam komplementarna, što stvara oblik života čija je svrha toliko udaljena od preokupacija svakodnevnog sveta, koliko je i svest jedne ćelije udaljena od naše celokupnosti. Novi vidovnjaci nazivaju taj oblik života ‘družina naguala’.

....

“Tako je. Mi smo deca (planete) Zemlje, ona je naš krajnji izvor. Opcija čarobnjaka je da se ujedine sa svešću Zemlje, onoliko dugo koliko Zemlja bude živela.”

Ja recimo obozavam dosadne ljude, al bez sale, doslovno ih obozavam kad naidjem na njih. Radim na takvom poslu kad mi na dan dojde 2-3 dosadne babe, smrtno dosadne. Svi moji kolege vrtoglavo bjeze od njih i prepustaju ih meni. Jednostavno slusam te ljude, gledam ih, proucavam ih, njihove pokrete, ponasanje i onda sve sto su mi ispricali samo potvrdno odgovorim. Kad shvate da se ni ne ljutim niti ne zivciram vec im jednostavno saslusam i kazem ono sto oni sami zele cuti, oni bjeze od mene.