ej frend RAS ... pozdrav !

Što ti nije jasno u ovome napisanom?
Vjerojatno su ti pozitivne strane CS-a jasne jer je net preplavljen informacijama a ono što je nejasno su najvjerojatnije ne baš oduševljavajuće karakteristike, kojih, .... eto .... ima.
Ne puno, ali ih ima.

Što sam mislio pri onom prije napisanom?
Naime radi se o tome da su za uspješno primjenjivanje CS-a izuzetno bitni apsolutno SVI parametri.
Pravljenje CS-a, uopće nije tako banalno kako se čini. Razlog tome je da je dovoljno samo jedno pogrešno očitavanje instrumenta (npr. ampermetra) ili njegova netočnost, odnosno nestabilnost, da se cijeli proces postavi u krivome smjeru.
Svi ampermetri (sad kada smo njih uzeli na zub), imaju čak svoju toleranciju na točnost, pa se stoga i ona mora uzeti u obzir, tako da nije dovoljno reći : struja mi je 0,53 mA, već dodati njegovo unutarnje odstupanje.

Tako isto i sa naponom, količinom vode, temperaturom, elektrodama kao i sa čistoćom destilirane vode.

Vidimo i brojne TDS metre kao i PPM metre, koji su jednako tako diskutabilni iz tog razloga što nekima moraš njihov rezultat konverzirati faktorom a neki imaju već ugrađen "software" (ajmo to tako nazvati), koji pretvaraju nešto izmjereno u nešto nama jasno i poznato za očitavanje.
E, tu je sad isto jedna kvačica koja ovisi o tome - gdje je uređaj proizveden, odnosno od koga je.
Svaki kontinent iz više razloga (klimatski, geografski ... etc) imaju svoj faktor konevrzije, pa tako jedan australski ili novozelandski TDS metar, teško da će dati točne rezultate u Europi.
Zato je potrebno baždarenje, koje i nije moguće na svakom instrumentu.

Kada smo i ispunili ove zahtjeve, još uvijek ne možemo dobiti pouzdan rezultat jer su to sve instrumenti koji rade na principu fizikalno-kemijske matematičke logike a ne realnosti koju imamo u čaši.
Ono što nam jedino može biti najprecizniji orijentir u svoj ovoj priči je laboratorijsko ispitivanje i rezultati.

No, eto ti vraga .... jedan labos kaže jedno a drugi kaže drugo. To je sada ponovno pitanje - po kojem kriteriju dotični aparat radi (atomski apsorpcijski spektrofotometar i sl.).
No dobre duše naših laboranata su napravile analizu i pretvaranje u svim varijantama, tako da, vjeruj mi - odstupaju.

Zašto cijela ova priča?
Prvo zato da se malo informiramo a drugo zato što nakon razno-raznih ispitivanja, dolazimo do rezultata da je pravilno doziranje (uz pretpostavku da su ispunjene apsolutno sve predispozicije za "pravi i kvalitetni" CS) od ključnog značaja.

Inhibicija većine mikroorganizama se pojavljuje već i sa koncentracijom od 1,2 ppm, mada su nam se i u nekim slučajevima dešavale pojave i na 0,5, no vrlo nestabilne.
Uništenje je obično nastalo već sa duplom dozom. No što se dešava sa ostalom količinom koju unesemo u organizam? Jasno nam je da ćemo to izmokriti, iznojiti ili već nekim drugim načinom izbaciti iz organizma, no ne i sve. Dobar dio ostaje deponiran, što bi netko mogao smatrati i kao prevencijom, što se ispitivanjem pokazalo pogrešnim. Čak štoviše, takav deponij može s vremenskim pomakom raspada srebra uzrokovati eksponencijalnu disperziju mikroorganizama a što nam baš i nije u interesu.

Kao što sam već naveo, još uvijek smo u fazi filtriranja svih opcija i varijanti. Kako već napomenuh da sam po prirodi tendencijski perfekcionist, tako opetujem preispitvanje i onog već apsolviranog.

Napon? Vrijeme izrade? Da i njihovo očitavanje je jako bitno (poput ampermetrovog). Nije svejedno, da li je napon 15,53 ili 15,57 V odnosno da li je proces rađen 58, 60 ili 63 minute. Upravo iz gore navedenog razloga o doziranju koncentracije. Jedno od interesantnih podataka iz cijele ove šume ispitivanja i rezultata je to da je koncentracija CS-a izrađena pri nižem naponu prilično nestabilna a čestice sitnije. Dok kod višeg napona - proces izrade je kraći a čestice tj cijela otpina - stabilni.
Sada pokušavamo pronaći najoptimalniji odnos napona, vremena, struje, temperature .... bla bla... kako bi smo zadovoljili osnovne kriterije za daljnja ispitivanja.

Mi smo radili analize sa svim kombinacijama ovih fizikalnih veličina i već smo tu dobili dosta velika odstupanja u rezultatima, a da ne ulazimo sada u kemijska svojstva koncentracije i veličine iona. To nam je tek u planu, ali prvo moramo postaviti na mjesto ove temeljne parametre.

To što se radi po "home-made" principu je puka slučajnost da se nešto i dešava (i to pozitivno) ali i zahvala sposobnosti organizma da se obrani od ovakvih invazija koje mu priređujemo.

Dakle - jesam za home-made, ali jesam i za to da nam pribavim što kvalitetnije informacije na osnovu znanstvenih procesa i argumenata, te pojednostavljivanja kako bi svatko od nas mogao samostalno uraditi djelotvoran te bezopasan CS.

To bi nam donijelo to da znamo što radimo, kako radimo, koliko je potrebno za koju tegobu te da doziramo i primjenjujemo bez bojazni za bilo kakvu nus-pojavu. Jer nije svejedno da li konzumiramo 3-4 žlice otopine dnevno odnosno kapamo nešto u nos ili oko jačine 5 ppm ili 20 ppm, kao i to da nije svejedno da li je to malo dijete ili odrastao čovjek od 120 kg. To i još mnogo drugih stvari poput kvalitete otopine, upravo pokušavamo odgonetnuti.

Eto ... pojasnih li ?

Svaka čast Sovac !!!!

Ozbiljno to mislim!
Drago mi je da neko razmišlja na taj način, a uz to ima mogućnost i da realizuje svoju zamisao.
Po meni, ali bez neke "naučne" potpore, koncentracija do 8 ppm-a bi trebala da bude "neškodljiva" za bilo koga pod uslovom da se ispoštuju neki osnovni postulati pri pravljenju:

- maximalno čista voda ( provodljivost do 0,5 micro Simensa )
- 99,99% Srebro
- voditi računa o max. struji ( da ne prelazi 0,15 mA/cm^ - u jednom članku sam pročitao da se radi o površini anode )

To što si rekao za 15,53 ili 15,57 V mislim da nije od presudnog značaja, zbog toga što nam jačina struje diktira i veličinu čestica koje se izdvajaju....

Hajde molim te, daću još jednom link o CS-u, a ti ga prokomentariši!
No to je samo moje razmišljanje a svaka korisna informacija je dobro došla!!!



Pozdrav!!!

http://www.quantumbalancing.com/real_facts_on_colloidal_silver.htm

nebitno


ovo je, rekao bih, glavni problem zbog nepoznavanja VELICINE cestica... da su cestice jako male mislim da ni ovo ne bi bio problem, bar ne veliki.


nebitno


definisi stabilno i nestabilno
nestabile koncentracije ili nestabilne stabilnosti, ako si razumeo sta sam hteo da pitam


da, stabilna ali mnogo manje delotvorna, rekao bih


mislim da je skoro svejedno,ali uz odredjene uslove, sledi moje misljenje

imamo npr:
10ppm pravljen sa 0.15mA/cm^2 i
1ppm pravljen sa 0.04mA/cm^2

sta mislis koje ce biti efikasnije u istoj kolicini?
ja mislim da ce ovo drugo biti MNOGO efikasnije i NESKODLJIVIJE
uz naravno manji utrosak srebra, manje talozenje u organizmu itd...
rece jednom neko: vrag se krije u malim stvarima (u sitnicama)

meni se po glavi od pocetka mota ideja, a tako i svi uglavnom pisu, da su sitne cestice mnogo delotvornije od krupnijih.
moje glavno zapazanje na osnovu posmatranja je:
struja od 0.15mA/cm^2 je PREVELIKA i to dosta!!!
preporucujem 0.01-0.05mA/cm^2, npr. 0.1-0.5mA za 14cm^2
pa koliko god duze proces treba da traje...

da rezimiram,
struja koju koristimo je nuzno zlo i smatram da treba da bude sto manja!
skoro da mislim da je bolje da srebrnu sipku ostavimo u destilovanoj vodi da stoji 24h ili npr. cak nedelju dana
zato sto se onda oslobadjaju samo joni... ili su bar joni u vecini...
znaci VELICINA cestica mislim da je presudna za delotvornost
mislim da treba teziti da elektrode ne tamne (ne oksidiraju) skoro ni malo citavo vreme postupka.

Pozdrav ras!
Videćeš u textu koji sam ti poslao da je jednako vazno da u našoj "otopini" ili CS-u bude odnos Iona 90% i koloida 10%, no moze ici i 80 % - 20 % .
Ioni su ti koji (kako tamo piše) "sredjuju" one male hajvančiće a koloidi su potrebni da se čestice ne bi gomilale u organizmu (opet tako piše) i
kao što si rekao što su manje čestice to su delotvornije.

Ranije smo govorili da se anglomeracija da sprečiti dodavanjem H2O2.

Čujemo se !!!!

hmmm ... gledaj RAS

... sve navedeno nije nešto što sam ja sebi uvrtio u glavu i maštajući kreirao neku sliku o svemu, već napisano na temelju nečega opipljivog. Računi, mjerenja, laboratorijske analize, konzultacije sa kompetentnima iz toga područja. Čak kontaktiramo kolege sa Stuttgart-skog te L.A. instituta za fizikalnu kemiju i biomedicinsko-toxikološka istraživanja.

Kontaktirali smo i bolnice u kojima se provode ispitivanja te praksa sa otopinom. Razmjenjivali rezultate, konzultirali se .... ukratko .... jako aktivno.
Dakle, ne sa tetom Baricom sa placa, već sa stručnjacima koji to prakticiraju u labosu i van njega duže no što su neki na ovome forumu stari.

Ukoliko želiš, dat ću ti sve adrese, imena, fax-ove, e-mail, telefone pa pitaj, provjeri, informiraj se, kontaktiraj, a tek se onda izjasni da li je nešto bitno ili nebitno. A vjeruj mi da je bitno. Evo ja ti nudim argumentirane dokaze, a što ti meni nudiš kao protutezu ? Koji su tvoji argumenti da je sve ono navedeno nebitno ?

Barataš li na početku parametrima koji odstupaju od stvarne vrjednosti čak i za vrlo malo dolazi do toga da su u konačnici oscilacije rezultata toliko velike da su praktički neprimjenjivi. Razlika u naponu ili struji u vrjednosti od 0,0X V, itekako je bitna.

Ne vjeruješ?
Evo ti primjera ove naše formule za izračun koncentracije koja "funkcionira".
U nekim uvjetima ona prolazi a u nekima ne. Zašto? Nitko od nas ne zna odgovoriti i na kraju sve zaboli glava, smore se, odustanu i svede se na : ma samo peri i pij.
E pa ok .... nitko ti ne brani. Ja neću dok mi sve ne bude kristalno jasno i posloženo kako treba.

Dobar primjer ti je i laboratorijski rezultati od VV-a koji se ni približno ne poklapaju sa formulom. Zašto? Vjerojatno ili loša očitavanja, ili loša reprodukcija vrijednosti, ili karakteristika mjernih uređaja, uvjeta, kvalitete vode, te ko zna još čega.

Isti uvjeti rada, ista očitavanja, isto sve a rezultati različiti. Eto ti "nebitnosti".
E upravo je to razlog zašto pilim toliko po tome.

Ne radim to iz bilo kakvih pobuda već da nama bude jednostavnije, lakše, razumljivije, djelotvornije i sigurnije.

Napomenuo sam kako je sve u fazi filtracije i dorade. Stoga nemoj očekivati konačne i definitivne rezultate, već čekaj da sve sjedne na svoje mjesto.

Bez ljutnje, na ovaj komentar jer nisam mislio ništa lošega već zaista prijateljski.

nisam bash "Barica sa placa",ali evo da probam...
kao i ti,ne mislim nishta loshe vec zaista prijateljski

chini mi se da osim ove teme o koloidnom srebru i eventualno teme "Vicevi i shale"(mada i u temi sa vicevima ima postova koji su itekako prosvetljavajuci ) ti kao da ostale teme na ovom metafizichkom forumu uopshte ne chitash
ko zna ,kad bi sve to prochitao mozda bi shvatio zashto Ras kaze da je to nebitno
jer vidi,u mnogim stvarima o kojima ovde prichamo,ako ne i u svim,
ono nemerljivo,neobjashnjivo rechima,neukalupljivo je bitnije,pa chak je od presudnog znachaja u odnosu na ono shto je merljivo si sistemom mernih jedinica koji smo uchili u shkoli
Svest se neda izraziti u cm,m,km,kg,A,V,blablabla...

josh jednom,molim te da ovaj moj post shvatish kao prijateljski,jer gotivna mi je tvoja angazovanost i nadasve to shto zaista neshto konkretno i chinish a ne samo prichash

sovac,
sve je jasno, naravno da nema ljutnje...
ja nemam dovoljno vremena i energije da trazim to sto si ti nasao mada bih zeleo
i iznosim svoje misljenje pod utiskom svega procitanog sto su pisali kako laici tako i iskusni inzenjeri ili laboranti...
zato obicno recenicu pocnem: ja smatram a ne ja TVRDIM
napominjem, voleo bih da imam snage da nadjem sve te silne naucnike ali eto tu si ti i samo napred

ALI... u nekom trenutku svi ti silni naucnici i njihovo teorijsko znanje postaju nebitni...
smatram da kada neko dodirne "nebo" materijalne stvari ne deljuju na njega vise na isti nacin
ili da budem precizniji rizikujuci da ostanem neshvacen: jednog trenutka postaje bitno KO SMO MI... KO SAM JA...
ko je JA koji pravi srebro,koristi srebro,pravi joe cell,koristi joe cell itd... taj trenutak moze trajati ceo zivot i da se ne predje na sledecu stepenicu
sledeceg trenutka vise nam ne treba nista, ni srebro, ni joe cell, niti ista vise
ali ipak mi je jos uvek bitno i nadam se da cemo kao krajnji zajednicki rezultat imati jasniju sliku o svim ovim stvarima

pozdrav

Ne pratim baš ovaj topic i ne znam da li je netko već rekao, ali samo da kažem da ovu "formulu" kako je spominjete u zadnjim postovima trebate zvati Faradayev zakon.
Nije baš moja specijalnost ali poznajem ljude koji rade tu otopinu dugo vremena i formula je u svakom slučaju ispravna i nikako nije upitna. Zapravo koliko razumijem ona je jedan od temelja kemije. Također, koliko sam shvatila ona se odnosi samo na ionsku komponentu.
Nije moguće normalnom laboratorijskom analizom ili TDS-om utvrditi točnu koncetraciju. To je relativni pokazatelj kod svake individualne metode. Treba navesti i metodu određivanja srebra.
Uglavnom, kako je to meni objašnjeno, ja ne vidim da je išta šta pričate o toj formuli bitno (bilo da se tvrdi da je točna bilo netočna).

Sovac, kao prvo - čestitke i od mene na zalaganju. Samo tako nastavi kad već imaš mogućnosti. Svima će nam biti od koristi.



Svi uzorci koje sam nosio u laboratoriju su omanuli po pitanju formule (osim prvog koji se iz ne znam kojih razloga poklopio). Ali, rezultati su uvek isti i definitivno sam zaključio da sa mojom opremom za tri sata dobijem između 7,5 - 8 ppm. Kako mi je otpina potpuno providna, zaključujem da je veličina čestica zadovoljavajuća (2 nm)

A Vesela Vjestica je potpuno u pravu. Faradejev zakon je zakon, temelj hemije. E, sad, zašto se laboratorijski rezultati ne poklapaju sa rezultatima formule - nemam pojma. Šta više, što mi proces duže traje odstupanje je značajnije.

Još jednom - NAPRED SOVAC.

Ovo sam ja dobila na email kao odgovor na slično pitanje još prije dosta vremena. Neke dijelove ne razumijem, neke da. Vi vidite da li vam to koristi.

huh, koja reakcija !

Al to je dobro, barem vidim da smo tu

well.... NAT
Tebe ne poznam i nismo kontaktirali pa tako da ne želim posebno replicirati tvoj komentar.
Samo dodajem kako cijenim to što je RAS informiran i aktivan u područjima koje si naveo, no to je nešto što osobno smatram sporednim u vezi ovoga o čemu pilim.
Svijest i podsvijest te ostali faktori me ne zanimaju kada je riječ o ovim stvarima.
Ovdje se radi isključivo o materijskim procesima koji (ne) funkcioniraju,
od kojih ti unosom istih u organizam može biti bolje ili ne. Dakle ukoliko se radi o streptokoknoj angini, gljivicama ili opeklinama, teško da će mi pomoći mrak-informiranost o duhovnom, podsvjesnom, meditativnom,...etc, već primjena nečeg konkretnog i terapijskog.

Terapijskog ali sigurnog i djelotvornog.
Podsvjesno mogu uključiti samo faktor koji mi govori čemu da više odnosno manje vjerujem. Primjerice - neki lijek koji je proizveden u manje razvijenoj zemlji, okružju i/ili kojega su razvili nebaš savjesni proizvođači. Sigurno je da ću ga eliminirati za razliku od onoga koji je proizveden u suprotnosti od navedenog, pa otud i spremnost da se plati više.

Kada se mi ili netko od nama najbližih razboli i odemo u ljekarnu, pa ti teta magistra kaže : evo imamo 2 lijeka za to. Jedan je od proizvođača "ćići-mući u kući" iz Tanzanije, koji nije deklariran, nije radio po standardima i propisima i nije atestirao lijek pa stoga ne možemo garantirati za njegovu sigurnost u primjeni, i košta 1 euro.
Imamo i od njemačkog Bayera (bez reklame već samo primjer), koji košta 10 eura ali je provjereno djelotvoran i neupitno siguran.
Koji ćeš uzeti?
Ja znam koji ću ja.
Možda u stvari plaćamo samo osjećaj sigurnosti, no to je sad već druga tema.

Labud .... proučio sam malo onaj link koji si naveo i to je nešto što drži vodu. Ima temelja i argumenata. Jedina stvar u kojoj se baš ne bih složio (na osnovu analiza) je ta da možda ne bi trebalo raditi otopinu u plastičnim materijalima jer kontakt sa istima ne radi baš najsretniju reakciju. Nije ništa od kardinalnog značaja, ali ako se ikako može, tada je najpovoljnije raditi u neutralnom materijalu odnosno staklenoj posudi.
Što se tiče H2O2, analize teku i sa njim. Za sada je jasno to da je on zadužen za aerobne mikroorganizme. Djeluje sa CS-om sinergično i to na takav način da on propusno "omekša" membranu stanice kako bi CS uletilo unutra i to dovoljno brzo dok enzimi našeg organizma još ne reagiraju.

Vještice .... (nick koji mi je nabacio osmjeh na lice)
Lijepo prokomentirano i hvala na copy-paste angažmanu.
Točno da je to formula stričeka Faradija, no to je upravo ono što je razlog zašto cijela analitika. Zašto ona nekada funkcionira a nekada ne. Da li postoji konverzijski faktor i u kojem segmentu. Barem što se tiče komparacije s laboratorijom.

VV.... stari druže
I ćorava koka kljucne u zrno, pa se tako moglo desiti i tebi. Ruku na srce, i meni jer se i meni prvi probni proces poklopio s formulom ... donekle.
No kako sam (ponavljam) sklon perfekcionizmu ... sve jasno.
Izmaltretirao sam dobre duše laboratorija toliko da su napravili 21 analizu sa svim uvjetima: greške, tolerancije, kvalitete, odstupanja, modifikacije,...etc.
Rezultati polako kapaju a ja ih pomno uspoređujem i filtriram.
Znam jedino da ću ekipu iz labosa morati počastiti sa ultra-velikom pizz-om

Pitao si o strujama i veličini čestica.
Svi dosadašnji rezultati ispitivanja pokazuju kako je je to neupito ovisno. Jača struja - veće čestice - slaba apsorpcija od strane organizma. Jedino pozitivno je to da je vrijeme procesa kraće. Ali ne znam,... ako radiš nešto što ti je toliko bitno za zdravlje - kamo se žuriti?

Preporuka (iz dosadašnjih rezultata) u vezi toga:
Površina elektroda nam je bitna samo kao podatak koji nam kaže koliku jačinu struje elektroda može prihvatiti/dati a da proces bude stabilan i kontroliran. Naše elektrode u prosjeku mogu podnijeti struju i od 1000 A, no to nas ne zanima već podatak da ako je ona recimo 5 kvadrata tada stabilno vodi struju od toliko i toliko mA. Sve što je preko toga, proces će i dalje teći no ne u baš najsretnijim okolnostima po elektrodu, a samim time i za otopinu.

Sutra opet idem do labosa (portir me više i ne doživljava) po nove rezultate i postaviti nove zadatke ako mi se nešto tokom večeri pojavi upitno.

Drustvo veliki pozdrav !
Napokon sam nabavio zice pouzecem iz rafinerije plemenitih materijala i sada eksperimentiram. Zice su 3mm X 15 cm uronjene u 500 ml destilirane vode Meteor Djakovo. Uronjene su 7 cm, razmaknute 4 cm. Trafo mi je sastavio sestrin suprug 12 v sa spojem koji limitira izlaznu struju na 0,17 do min 0,09 ma. Izlazni napon postavim na 14,78 v to mu je max a amperazu na 0,09 ma to mu je najmanja moguca amperaza. Imam montiran mali motor od starog auto kasetofona na vrhu plasticnog poklopca od tegle u kojoj sve to kemijam. Za mjesanje koristim komadic stakla dugacak 7 cm pricvrscen na rotor motorcica. Nedavno sam nasao xls kalkulator po kojem bi trebao za 7 sati dobiti koncetraciju od 5,07 ppm na osnovu struje i kolicine vode koju koristim. E sad drustvo mene zanima da li bi mi itko od vas mogao barem priblizno reci koliko bi ja to trebao kemijati, navescu vam jos neke moguce parametre i saznanja. Struja mi se nikad ne smanjuje uvijek je 0,09 ma zbog onog spoja valjda Gretz-ov spoj, voda je sobne temp. Nakon otprilike 3 sata pojavi se Tyndalov efekt koji se vidi tek u zamracenoj prostoriji, polaritet mijenjam svakih pola sata a nekad i cesce a elektrode obrisem dva do tri puta u toku procesa. Vodica je gorkog okusa kad je progutam. Uvijek je prozirna a elektrode lagano posive. Maglicu ne uspijem vidjeti zbog mijesanja pa onda svako toliko provjeravam Tyndalov efekt. Ne znam sta bi vam jos naveo e da na stranici silver medicine sam procitao da se bas zbog mijesanja TE jedva i primjecuje tek u zamracenoj prostoriji a da je koncentracija iona super. Sve mi ide barem tako mislim super jedino nisam u mogucnosti barem priblizno odrediti ppm. Unaprijed se zahvaljujem svima.

Pozdrav Dr. Kalo !!!

Lepo je sve to što pišeš u gornjem postu, međutim to što kažeš da ne možeš dobiti struju manju od 0,09 mA mislim da nećeš ni dobiti jer to direktno zavisi od kvaliteta vode. Kada ja radim CS sa izuzetno dobrom vodom (provodljivost od 0,1 - 0,2 microsimensa) početna struja mi bude 0,07 mA.

Govorim o naponu 12V fiksno. (Mislim da bi se tebi početna struja povećala kada bi ograničenje postavio "višlje").

To što si ograničio struju na 0,09 mA.- Mislim da nema potrebe za tako malom strujom. Možeš je slobodno ograničiti na 0,5 mA (bez ikakve bojazni)
i za 2,5 h dobijaš ono sto ti treba.

Pozdrav labud_ns !
Mislim da je ne mogu postaviti na 0,5 ma jer vrteci potenciometar dobijem vrijednosti od 0,17 do 0,09 ma kao sto sam i naveo u prijasnjem postu. Mozda ja nisam sa strujom na dobar dan sa tim ampermetrima i tako to nego vrtim potenciometar dobijem 0,17 dam mu gasa dobijem 0,10 i jos malo gasa 0,09. Citajuci forum nailazio sam na tvrdnje da nije toliki problem sto je struja mala jedino sto onda proces traje dulje a i dobije se kvalitetnija otopina sa vise iona jedino sto me muci je sto ne znam koliku koncentraciju dobijem na kraju procesa a i to mi ne bi bio problem da znam koliko ppm-a je optimalno za upotrebu. Mogao bi struju postaviti na 0,17 ma tako bi ubrzao proces i voltazu kao sto kazes fiksno 12 v koliko bi tada otprilike trebao drzati proces i koliko bi otprilike dobio ppm-a uzimajuci u obzir one prijasnje parametre razmak, kolicina vode itd. Nadam se da nisam davez. Pozdrav.

Opet ja !!!

Dr. kalo ! Stavi ti tu tvoju spravicu na 0,17 mA tj. na maximum.
Fiksan napon ne možeš imati ako hoćeš da ti struja bude konstantna tj. kada dodje do 0,17 mA struja će tu i ostati ali će ti se napon smanjivati.
To možeš proveriti ako uzmeš drugi instrument i izmeriš napon kada struja tek dođe na 0,17 mA, i posle recimo pola sata ili sat vremena.

Znači: Stavi spravicu na max. tj. 0,17 mA i pogledaj kolika ti je početna struja. posle toga kada dodje do 0,17 mA tu će i ostati a ti mešaj, menjaj polaritet i onda koristi formulu koju smo pominjali i kada po njoj dobiješ nekih 7-8 ppm-a onda je gotovo.....

Pozdrav ....

Joni srebra u destilisanoj vodi

Proracun koncetracije jonskog srebra:

Za ovaj postupak potreban Vam je multimer i generator konstantne struje .

fizika i hemija kaze:

Quantitative Aspects of Electrolysis

The FARADAY is the amount of electricity that corresponds
to the gain or loss of 6.022 x 10^23 electrons, or 1 mole of
electrons.

1 Ampere x sec = 1 Coulomb; 1(A)(s) = 1 C
1 Faraday = 1 F = 6.022 x 10^23 e-= 96500 C

If 1 Faraday of electricity is transferred, that is
= 96500 Coulombs and that is = 1 mol of electrons,

Ag+(aq) + e- -----> Ag(s) 1 mol e- transferred in this
1/2 reaction
Therefore, 1 mol Ag produced = 107.87g
q = (i)(t) = amps x time(sec)

number of Coulombs transferred = current x time

Since 1 coulomb = 1 amp-s,
1 mole of e- transferred = 96500 C

vise na linku: http://andromeda.rutgers.edu/~rogerlal/ ... 9lec3.html

Pod pretpostavkom da nas najvise interesuju kation srebra (Ag+), ako pogledamo reakciju na elektrodama primjetit ćemo da u reakciji u kojoj atom prelazi u kation dolazi do otpuštanja jednog elektrona.

Konkretno, u reakciji gdje se stvara kation srebra Ag+ očigledno je da je za stvaranje jednog kationa iz atoma potrebno otpuštanje jednog elektrona. Dakle u jednom molu srebra (107,87 g) ima 6.022 x 10^23 atoma/iona srebra (Avogardov broj). Budući da znamo da će 96500 C (C - kuloni - količina naelektrisanja) biti dovoljno za bilo koji elektrokemijski ekvivalent (Faradayev zakon), u ovom slučaju 1 mol (~107 g) srebra, možemo mjeriti količinu naelektrisanja koja je prošla kroz otopinu za vrijeme naše elektrolize i korelirat je s količinom srebra koju je ta struja otpustila u otopinu.

Recimo da je netko izračunao da mu je kroz otopinu od 1L proslo 2 C. Budući da je Faradayeva konstanta 96500 C a da je za izbaciti jedan ion srebra potreban 1 elektron, dolazimo do toga da je u otopini završilo cca 0.00002 mola ili 1.2048 x 10 19 iona srebra. Molarna masa je 107.8 grama šta bi značilo da je 0.00215 grama srebra u 1L vode.

To je 2.15 ppm-a što je premalo. Treba, dakle, još nastaviti s elektrolizom do barem 7 ppm jer u principu ovdje podrazumijevamo da se samo ioni otpuštaju u otopinu, što nije točno, jer se znaju i cijeli komadići odlomiti u otopinu, ali oni i nisu biološki aktivni tako da ih možemo zanemariti. Međutim, koloide ne možemo zanemariti računski jer za više srebra ti konkretni koloidi troše znatno manje elektrona i time kvare račun.
Dakle, ako tim računom dobijemo oko 7 ppm, možemo računati na koncetraciju negdje oko 5ppm aktivnog srebra. Naravno, to je samo pretpostavka a procjena ovisi o kvaliteti procesa.
Na taj način možemo bar uspoređivati svoje elektrolize međusobno i doći do nekog orijentira koliko uopste srebra imamo u otopini.
Broj kulona (C) možemo dobiti iz jakosti struje i vremena koliko je ta struja bila aktualna. Struja od jednog Ampera kroz jednu će sekundu dati količinu naelektrisanja od 1C.

Dakle Q (količina naelektrisanja izražena u C) = I (jakost struje izražena u A) x t (vrijeme izraženo u sekundama).
Dakle ukoliko smo imali prosječnu struju od 1mA u intervalu od 30 minuta tada imamo jdnostavan račun.

1mA = 0.001A

30min = 1800s

Q = 0.001 A x 1800s = 1.8C

Dakle u tom intervalu kroz otopinu je prošlo 1.8C šta odgovara količini od 1.8 x 10 ^-5 molova ili masi srebra od 0.002 grama.
Račun proizlazi iz Faradayevog zakona. Dakle ako 95600 C treba za 107.8 grama srebra, tada 1.8 C je dovoljno za 1.8 x 10 ^ -5 mola.

X ÷ 1 = 1.8 ÷ 96500

X = 1.8 x 10 ^ -5

Molarna masa srebra je 107.8 g/mol. Masu možemo dobiti množeći broj molova s molarnom mason. Dakle m (masa u gramima) = n (broj molova) x M (molarna masa u g/mol).

U ovom slučaju...

m = 107.8 g/mol x 1.8 x 10 ^ -5 mol ~ 0.002 g (2mg srebra).

Dakle približna koncetracija je 2 ppm.

To je ipak premalo i postupak treba nastaviti do koncetracije od 7ppm za 5ppm aktivnog srebra jer sobzirom da LVDC metodom dobija 20% koloida i 80% jona.

Sta je sa omovim zakonom?

Odnos između napona, otpora i struje kroz element dat je jednostavnom formulom poznatom pod nazivom Omov zakon:

U = I x R

gde je U napon u Voltima I jacina struje u Amperima i R otpor u omim-a


Pa ovde se u stvari i prave najvece greske. Struja je direktno zavisna od napona i otpora. O cemu se zapravo radi. Napon na ispravljacu moze da bude i 9v i 12v i 50v ali na samim elektrodama mora biti tacno onoliko da bi se zadovoljio omov zakon. U nasem slucaju samo struja mora biti konstantna, otpor se smanjuje vremenom procesa sto znaci da i napon mora da pada. Radi lakseg razumevanja uradicemo nekoliko primera:

Struja ja za 1cm^2 elektroda ja 0.10mA ili 0.0001A. Za 10cm^2 bi bila 1mA ili ti 0.001A
Pocetni otpor zavisi od cistoce vode udaljenosti elektroda temperature koncetracije srebra ali uzmimo za primer da je u pocetku procesa 20koma a na kraju 2koma.
sto znaci u pocetku napon na elektrodama bi trebao biti:

U = 0.001A x 20000 R U = 20V

a na kraju procesa imacemo sledecu situaciju
U = 0.001A x 2000 R U = 2V

Vecina koja pravi jonsko srebro ne uzima ovaj podatak u obzir pa dolazi do toga da dobiju koloidno a ne jonsko srebro sto nam i nije cilj. Proces mora da bude kontrolisan ukoliko bi hteli da dobijete sto bolji proizvod. Spajanjem direktno ispravljaca na elektrode ne radimo pravu stvar vec pogresnu jer jone stebra dobicemo samo u pocetku procesa dok struja nije prevelika za elektrode. Otopina srebra u destilovanoj vodi se ponasa kao otpornik i na njenu vrednost uticu mnogi faktori kao sto su povrsina elektroda, blizina elektroda temperatura elektrolita koncetracija serbra u vodi. Nas zadatak je da prevazidjemo sve te faktore i da iskontrolisemo reakciju. Ukoliko na elektrode dovedemo direktan napon sa ispravljaca elektricna sema bi racunski bila postavljena na sledeci nacin. I = U / R gde je R otpornos samog elektrolita. Resenje problema je postavljanje strujnog ogranicivaca.
I = U / (R1 + R2) gde je R1 otpor elektrolita a R2 dodatni otpor koji u nasem slucaju radi kao ogranicivas struje ili ti generator kostantne struje.
Vise o svemu tome: http://en.wikipedia.org/wiki/Current_source. Licno sam koristio LM317 i trimer potenciometar umesto otpornika kako bih mogao da zadam zeljenu struju ( http://en.wikipedia.org/wiki/Image:LM31 ... urrent.jpg ). Za one koji prave nesto jeftiniju varijantu struju je moguce ograniciti sa obicnim otpornikom od desetak kilooma ali struja nece biti bas konstanta, u svakom slucaju mora se sve dobro proracuna.

Jos bih dodao i to da ukoliko bi zeleli da ubrzamo proces moguce je samo povecavanjem povrsine elektroda. Za sada toliko.


pozdrav

Opet i ja ! Pozdrav !
Probacemo ovako stavicemo spravicu na max 0,17 ma i napon na 12v, mjesamo i peri.
Average Current Time Distilled Water Result
mA Minutes Vol (ml) ppm
0,17 300 500 6,84

Za alibabu, nisam nikakav matematicar ni kemicar ali hvala na iscrpnom odgovoru. Jos jednom da napomenem da ja imam neki spoj u trafu i dva potenciometra jedan za napon drugi za amperazu. Trafo je neki koji daje stabilnu struju a i te komponente unutra su koje davaju konstantnu struju, samo dijelovi su me kostali nekih dvjesto kuna a sestirn suprug je sve to slozio e da jos samo da dodam da nisam ni neki elektricar. Pozdrav svima kad nesto iskemijam javim se.

1.
wow .... alibaba, uložio si prilično truda u ovu znanost.
Trud zvan copy-paste. Ponekad to baš i nije najidealnije rješenje.
Prije no što staneš iza neke tvrdnje, malo ju profiltriraj.
U ovome slučaju, počni sa konstantom stričeka Faradija koja baš i nije 96500.
Samim time - rezulat svega što si citirao pada u vodu.

2.
Struja ne može biti prevelika za elektrode - ukoliko su elektrode dovoljno velike.
Na kraju krajeva, max. struja koju izračunavamo za površinu elektrode nam govori samo to sa koliko strujom će dotična elektroda stabilno voditi proces.

3.
Ubrzati proces možemo samo povećanjem površine elektrode?
hmmm ...
Prvo - a kuda ti se žuri? Polijeće avion, pa da stigneš?
Ali ajde ok, neka ga i želiš ubrzati, no povećanje elektrodi ne samo da je jedno od zadnjih stvari na listi prioriteta nego i nije jedino moguće rješenje.
Povećanjem kvadrature će ti se samo povećati tolerancija na stabilno vođenje procesa. Znači možeš narinuti jaču struju. Jača struja vuče za sobom i veći napon. Veći napon i jača struja rezultiraju većim ionima a veći ioni - neučinkvit proizvod. Voila !

A da umjesto toga razmisliš o povećanju temperature vode pri procesu .... za kojih par stupnjeva?

Alibaba !!!
Svaka čast na iscrpnom izlaganju! Nisam nikakav hemičar ali dobro pamtim stvari i uspevam da iz više odgovora izvučem i nešto korisno .

Negde sam pročitao da max. struja sme da bude 0,15 mA/cm^2 a da bi proces bio kakav treba.

Hajmo ovako: Ako nam je površina jedne elektrode 14 cm^2 onda max struja može da nam bude 2,1 mA.

No, hajde da to prepolovimo pa stavimo ograničenje struje na 1 mA.

Iz "iskustva" znam da kada radim sa 1/2 l vode i sa 12V treba oko 2h da struja dodje na 1 mA (na sobnoj temperaturi) .

Početna struja mi bude od 0,07 mA - 0.12 mA u zavisnosti koliko je dugo voda stajala i da li je u tegli ostalo nešto CS-a koji je predhodno pravljen.
Znači sasvim dovoljno vremena da dobijemo ono što tražimo čak i bez ograničenja struje.

Sovac !!! nemoj odmah po alibabi ...
Uložio je napor da podeli sa nama svoje znanje i po mom mišljenju mislio je sve najbolje.

To što je rekao za elektrode - to stoji. Ako su veće površine biće i brži proces.
Isto tako i sa zagrevanjem vode. Dobićemo veću početnu struju i proces će ići brže.
Možemo ići i sa dizanjem napona ali sve se svodi na jedno - STRUJA!!!

Čini mi se, a vi prokomentarišite ako hoćete, da za određenu količinu vode treba naći i "optimalne" elektrode tako da se uskladi i početna i krajnja struja sa vremenom trajanja a da ta krajnja struja ne predje granicu o kojoj smo pričali ( ko nema izvor konstantne struje ).
Onaj ko ima izvor konstantne struje neka ograničenje stavi na 0,08 mA/cm^2 (uronjenih u vodu) i onda će biti valjda OK!

UH baš sam se raspričao - hajdete malo vi !!!!

Pozdrav!

Probacu da jacinu struje objasim na malo drugaciji nacin. Uzmimo za primer da iz rezervara trbamo da pretocimo neku tecnost u bazen koji je povezan sa cevi koja moze da podnese protok od 1 litar u sekundi. Rezervar moze da ima pritisak od 20 bari pa do 2 bara (kako bude padao nivo u rezervaru smanjivace se pritisak). Ako na izlazu iz rezervara stavimo ventil konstantnog protoka koji ce nam obezbediti 1 litar u sekundi i povezemoga na cev koja spaja rezervar i bazen imacemo sledecu situaciju. Mi trebamo sada da sa ovakvim setupom da napunimo bazen koji je 200 litara. Dakle za to ce nam trebati 200 / 1 = 200 sto znaci da za punjenje bazena nam treba 200 sekundi.mozemo i da povecamo temperaturu u rezervaru i da povecamo pritisak i da umesto vode stavimo med i sta nam god padne napamet ali ako uspemo da zadrzimo 1 litar
u sekundi, punjenje bazena od 200 litara ce uvek bit 200 sekundi.

e pa sad zamenite u ovom primeru:

pritisak u rezervaru sa naponom iz ispravljaca
ventil konstantnog protoka sa ogranicivacem struje
bazen sa miligramima serbra
cev sa elektrodama

drkalo

racun ti je odlican ali ne zaboravi da 20% od toga su koloidi koji nisu bio aktivni

za labud_ns

Struja u mA 1
Vreme trajanja u minutima 120
Vol (ml) 500

Otopljeno miligrama Ag 8.0496
Kolicina naelektrisanja u Q 7.2

Koncetracija u ppm 16.1

Ovde bi dodao i to da je sve u proporciji i recimo da nam proces traje 60 min koncetracija bi nam bila 8.04 ppm ili za 120 min 1000 ml bi imao takodje 8.04 ppm-a.

Kome treba kalkulator za jonsko srebro u Excel-u neka se javi da mu posaljem posto ne vidim da moze da se postavi na post.

Sto se tice vaseg pitanja a vezano jacinu struje i povrsinu elektroda situacija je sledeca: ono sto nam treba je da iz kristalne resetke stebrne elektrode izdvajamo samo po jedan atom srebra kome "fali" jedan elektron u otopinu (katjon srebra Ag+). Sa povecavanjem struje povecavamo i napon odnosno povecavamo kineticku energiju pa se iz kristalne resetke pocinju odvajati veci komadi srebra koji zbog vise atoma nemaju terapeutsku vrednost i skloni su aglomeracija jer nemaju naelektisanje. Matematika za ovaj proracun je poprilicno komplikovana ali smo usvojili da maximalna struja 0.15 mA po kvadratnom centrimetru. Naravno manje struje su pozeljnije jer je veca verovatnoca da cemo u otopini imati veci broj jona. Jonsko srebro (Ag+) je hidroksilno, bolje rečeno, okruženo hidroksilnim grupama (OH-) pa je nemoguce da dodje do aglomeracije. Male cestice posve eliminisu opasnost od talozenja srebra u dermalnim tkivima a samim time i opasnost od argirije. Bilo kako bilo kroz elektrode konacne povrsine mozemo da pustimo konacnu jacinu struje (0.15 mA/cm^2) sto je ekvivalent broju Qulona u jedinici vremena. Kada ovo znamo nije nam tesko da zakljucimo da je sasvim svejedno da li cemo da punimo bazen od 1000 m^2 ili kofu od 0.01 m^2 sa cevi koja moze da podnese 1 l/s jedino ce vreme punjenja biti mnogo duze, ali ce se bazen ipak napuniti.

e sad i za sosvac



ja nisam ni tvrdio da neke stvari nisam iskopirao cak sam i dao neke linkove bas iz razloga se ja ne pravim mnogo pametan da sam sve to imislio, mada se sve ovo uci jos u osnovnoj i srednjoj skoli, vec zato sto moje misljenje imaju i neki drugi ljudi i dosli su do istih rezultata. Trudio sam se da izvucem iz dve godine, sto teoretskog sto prakticnog rada i istazivanja, samo ono bitno i prenesem svima moje iskustvo i moja saznanja veznano za sve ovo.

Svaka cast pogresio sam faradejev broj i stvarno nije isto kad imas 10.00 ppm-a i 10.01




2. sto se tice elektroda voleo bi da mi to malo objasnis koroz matematiku i fiziku jer vidim da si expert iz te oblasti.




3. Ja te nista nisam razumeo ili si u kontradiktornosti sa samim sobom, a i to za temperaturu mi nije jasno.
Takodje definisi nam "stabilno vodjenje procesa", znacila bi nam neka formula na tu temu.


Pozdrav svima...