Najsmešnije je da je Tajms dva puta štampao lažne slike od "Kastanede", a itekako im je bilo stalo da objave njegovu pravu sliku. Zadnja pogrešna slika je bila od nekog "Carlos E. Castanede" profesora latinskog, koju su pogrešno objavili s njegovom osmrtnicom.

Mozda Don Huan i ne postoji ili mozda i postoji ali da bi se uverili u ovo ucenje vezbajte magijske pokrete i radite sve ono sto je potrebno da utihne unutrasnji dijalog i krenu cudesa...Kako je lepo uveriti se i u najmanju stvar koja nije u popisu mogucih stvari od strane letaca.
Istrazujmo s najvecim interesovanjem i nikad se nezna.Nepokolebiva namera je moc a njena definicija bi bila ukratko-preterano veliko interesovanje za neku pojedinost.Sa maksimalnim interesovanjem pozelite da se uverite u cudesa i nikad se nezna...

Ako vam je stvarno stalo do toga da li je Don Huan ili Kastaneda, postojao ili nije postojao? I ako ste spremni da toliku energiju ulozite u raspravu oko toga, kao u gornjim postovima . . . dzaba ste vi to sve citali . . .

Ja ovo ne citam, a verujem ni drugi, da bih znao dal je Kastaneda postojao ili ne, vec da naucim nesto pametno od ljudi koji se time bave i koji se trude pa i prevode sve to.

Nego jel negde ima za skidanje neki film o tim pokretima? Ili ako ima neko ko bi mogao da posalje? Ja bih probao, ali tesko iz knjiga, inace sam vrlo fizicki nekoordinisan.

Unutrasnji dijalog je jedna od kljucnih stvari da nas se drzi u mentalnom ropstvu. Izuzetno vazno zapazanje o emocijama (onom sto zovemo emocijama).

Nas mozak vecinu vremena radi na osnovu asocijativnih spojeva. Uvek novi podsticaji iz okoline izazivaju potpuno proizvoljan asocijativni sled, koji ne prestaje, koji ne mozemo zaustaviti i koji nas kontrolise. Odlicno je opisano od strane prethodnih postera, necu ponavljati.

Samo u vezi sa emocijama: PRE nego sto je misao presla prag svesti, PRE nego sto smo u stanju da je uopste registrujemo, ona izaziva emocionalnu (afektivnu) reakciju, koja je bukvalno namagnetise. Postoji jaka, veoma (auto)destruktivna veza izmedju naseg „emocionalnog“ i „mentalnog“. Ono sto mi opazamo je samo emocija (najcesce negativna: ljutnja, briga, mrznja, osecaj povredjenosti, itd.), misao najcesce i ne dodje pod reflektor svesti. Cini mi se da je veoma vazno (barem za mene) da te misli „izadju“, jer ako im jednostavno zatvorimo prolaz, to njima nimalo ne smeta: smeste se u podsvest i odande „brljaju“. Ako registrujemo emociju, lako dolazimo i do misli koja ju je izazvala, jer je tik ispod praga svesti, i onda ju je lako „demagnetisati“. Jednostavno osvetliti.

Stvar je zaista cisto energetske prirode: namagnetisane ideje ostaju u podsvesti i stvaraju nesto sto bih najradije nazvala grozdovima/mentalno-afektivnim kompleksima. Ako misli i emocije iz novih asocijativnih tokova mogu da podrze taj kompleks, ako se poklapaju sa njime, one se bukvalno zalepe. Prave energetske crne rupe.
A da mi to nismo ni registrovali.



Ovo me veoma zanima. Rec je o sledecem: ako se „otvorim“ (ne znam kako to drugacije da nazovem), osecaj je na pocetku ekstremno prijatan, svet jednostavno postane drugacije mesto. Medjutim, istovremeno poraste senzibilnost za senzacije iz okoline i neretko se osecam kao da bukvalno usisavam sav strah, ljutnju, bes, mrznju iz okoline, kolektivne (ne)svesti, sta li je vec to. A reakcija je bol, tuga - ne znam kako drugacije da je opisem - koja doduse nije neprijatna, ali koja jednostavno prevazilazi moj emocionalni kapacitet. Pod uslovom da uspem da se ne „kontaminiram“. To pocinje da mi polazi za rukom.
Jedino resenje koje sam ja smislila je da se jednostavno ponovo zatvorim, pa posle nekog vremena probam polako ponovo.
Kako to resavate?

Otvaranje ili aktivacija srcane cakre kao i svih ostalih cakri je ustvari vracanje nasoj istinskoj prirodi.
Mi ne moramo da prihvatimo ni jedan sadrzaj sa strane!
Mi otvaramo sve nase cakre a namerom mozemo da biramo da nista sa strane ne udje a cakre naravno ostaju otvorene.Nepokolebiva namera je kljuc svega.Problem je u terminologiji...Otvaranje znaci aktiviranje.
Siguran znak da je doslo do aktiviranja cakre je da ona gori prosto receno kao i sunce sto sija jakom toplotom!

bez ikakve namjere da bilo koga vrijedjam ( uvrijedit ce se valjda oni kojima je samovaznost i ego inace problem) ne mogu a da se ne zapitam kako moze bilo tko doci na ovaj forum i pricati o tome kako izgleda kada se otvori srcana cakra. Tu postoji jedan mali problem, oni kojima se otvori srcana cakra ne zadrazavaju se se na ovoj ravni previse i tesko da imaju vremena opisati kako to izgleda.

A sto se rasprave o Castanedi tice Arbitrum liberum je sasvim u pravu, sudeci po nacinu na koji se na ovom topicu diskutira na zadnjih nekoliko strana zabadava sve procitane knjige i odgledani filmovi te uvjezbane tensegrity vjezbe

Moje delovanje na forumu je uslovljeno samo jednom stvari-zahvalnoscu prema duhu.Duh je preko nekih ratnika pomagao meni da dodjem do cudesa koje sam opisivao.Oni su nesebicno svoje vreme i energiju posvetili pomaganju mog razvoja.U znak velike zahvalnosti sada prenosim svoja znanja svima onima koji su spremni da ih prime.
Kada se bude pojavio znak da nije vise potrebno delovati na forumu jednostavno cu se izgubiti.Skromnost mi ne nalaze da trazim bilo kakvu zahvalnost niti da se ikada sazna ko sam i sta sam.Ko hoce i moze neka prihvati put slobode.
Jos jedno prakticno upustvo za otvaranje srcane cakre>
Idite u sumu osetite zdravo drvo i zagrlite ga!Neka vase srce razgovara sa drvetom.Pustite ga da oseti energiju drveta i njegovu dusu.Oseticete treptaje u srcanoj cakri.Posle vise puta ona ce poceti da gori!
Proverite i uverite se.Samo prakticne stvari!
Kada slusate muziku recimo probajte da je slusate srcanom cakrom.To pomaze takodje!

Jos nesto veoma vazno!
Mnoge prethodno opisane stvari su saznanja ratnika koja Kastaneda namerno nije opisao i pustio da ih sopstvenom praksom otkriju.
Sada lagano preko Armanda Toresa i drugih ratnika postaju dostupna!

Ko je ikad osjetio izraz duha/namjere, lako ce prepoznati isti i na ovom forumu.
Licno, dotakli su me neki ljudi,sto je veoma podsticajno na energetskom nivou a sudeci po posjecenosti ove teme cak se i 'gosti' mogu osjetiti.
...i zelim reci...zahvaljujem....svima.

Objavljivanjem Kastanedinih knjiga ucenje se prenelo na globalni nivo.Pre toga bilo je zatvoreno za male grupe...Volja Duha je ocigledno brzo sirenje ucenja i samim tim oslobadjanje ljudi od letaca.
Nista bez volje duha.Ponekad su njegovi putevi cudni ali mi ih moramo pratiti...

Charmer,zeleo bih da ti se zahvalim zbog one price o otvaranju srca.Dok sam citao pocelo je da se desava to sto je opisano.Usredsredio sam nameru i
produzio osecaj.Vidim da osecanje ljubavi i ciste naklonosti nema nikakve veze sa predstavom nametnutom od strane grabljivaca.Covek sveden na svest'noznih prstiju' jednostavno ne moze da voli.Sve se svodi na trgovinu i ocekivanje da mu se svako ulaganje isplati.Ratnik,za razliku od toga, voli bez ikakvog ocekivanja.
Takodje bih pomenuo,u skladu sa ovim,da su mi svi ljudi koje sam imao priliku da 'sretnem' na ovom topicu,nekako postali dragi.Narocitu bliskost osecam prema onima koji vode iskrenu borbu,bez uzmicanja i zaljenja,jednostavno zraceci takvom namerom,koja stvara priliku da se svako ko iskreno hoce,pridruzi nameri.
S radoscu , hvala svima !

Tacno je da nas letaci jedu,narocito kada magijskim pokretima sakupimo energiju.Tada smo prava gozba,najukusniji zalogaj,tada smo nesto kao specijalitet u restoranu.Ali mi smo kao ziva ograda koju stalno seku ali koja uvek sledeci put za nijansu vise poraste dok je ponovo ne iseku.
A onda se javlja spektakularni obrt-ratnik sakupi dovoljno snage da im se odupre.Zasto?Pa zato sto energija skupljena u trenucima koji su provedeni u unutrasnjoj tisini ne moze biti pojedena i kada se nakupi udovoljnoj meri ratnik ima licnu moc da se odupre letacima.
Ako se secate Kastaneda citira Don Huana koji mu govori o trenucima provedenim u unutrasnjoj tisini i koji se sabiraju.To je zaista tacno jer se proverilo i u praksi!
Ne gubite nadu-borite se.Ne morate verovati recima-uverite se delima.

O DVOJNIKU


U učenju don Huana , pitanje dvojnika je od najveće važnosti. Da bi smo uopšte mogli da stupimo na put sticanja ovog znanja i iskusimo sve te stvari, mi moramo da preusmerimo svoju pažnju na našu energetsku suštinu tj. dvojnika ili energetsko telo i da je probudimo. Kastaneda često koristi reč “energija”. Smatram da mnogi čitaoci njegovih knjiga nemaju ispravnu predstavu na kakvu energiju on misli pa je stoga važno razjasniti pravo značenje koje vidovnjaci daju ovom terminu.

Značenje energije

Vidovnjaci ovom rečju podrazumevaju isključivo energiju svesti. Svest je čista energija, vibratorna, strujeća i bezlična sila slična elektricitetu koja opaža samu sebe. To je univerzalna, kosmička sila koja sve prožima. Vidovnjaci iz don Huanove tradicije je nazivaju namera, duh, nagual… Zanimljivo je da je nauka do sada otkrila više kosmičkih sila kao što su gravitacija, elektromagnetizam, molekularnu silu itd., ali nema pojma niti se bavi ovom suštinskom i osnovnom silom koja je izvor svih ostalih. Nikola Tesla je rekao da će onog dana kada nauka počne da se bavi ovom energijom, za kratko vreme napredovati neizmerno više nego što je postigla u celokupnoj istoriji čovečanstva. Fascinantno je da je Tesla naslutio postojanje ove sile i da je kojim slučajem bio u prilici da sazna za ratničke tehnike i principe, nesumnjivo bi postao veliki čarobnjak i vidovnjak.

Otimanje energije

Međutim, ono što sprečava naučnike i ostale ljude da postanu svesni energije svesti ( kao što sam napisao u ranijem postu, energetsko telo, dvojnik, je “naša svesnost da smo enenrgetska bića”) i da je istraže, je okrutna vladavina grabljivih neorganskih bića koja su došla na zemlju pre mnogo hiljada godina iz dalekih predela kosmosa i oduzela nam najveći deo svesnosti, i mi im bukvalno služimo kao baterije kako to kaže Morfeus u filmu “Matriks”.

Mi smo od njih toliko enrgetski ispražnjeni, da nam ostaje samo minimalna količina energije svesti, jedva koliko da preživimo i to samo zahvaljujući što ti predatori ne žele da nas ubiju jer im trebamo kao izvor energije. Ali, ponekad se neki od njih toliko zanesu u svojoj halapljivosti da potpuno izgube kontrolu i isisaju iz ljudskog bića svu energiju ne ostavljajući mu ni onaj neophodni minimum za održanje života (tj. svesti, svest = život) tako da osoba umre. Takav slučaj se najčešće dešava kod mladih osoba koje su pune energije pa su toliko primamljiv zalogaj za grabljivce da ponekad neki od njih u svojoj neverovatnoj i neobuzdanoj proždrljivosti dovedu žrtvu do fatalnog ishoda. Svi smo čuli za slučajeve da je neka mlada osoba na vrhuncu zdravlja i snage iznenada i bez poznatog uzroka naprasno umrla. Ovaj fenomen se manifestuje i kod medicinski neobjašnjivog sindroma koji lekari nazivaju “iznenadna smrt dojenčeta”. Očajni roditelji iznenada zateknu svoju zdravu i naprednu bebu kako mrtva leži u kolevci.

Tako da, dragi moji, grozna istina je da smo svi mi prepušteni na milost i nemilost tim čudovištima i to već mnogo, mnogo hiljada godina.

Količina energije koja nam preostane posle njihove “gozbe” je dovoljna samo da budemo očajno zarobljeni u egu, samorefleksiji – JA, JA, JA… i da sve naše akcije pokreću osećanja samovažnosti i samosažaljenja. Sam ego i ta dva osećanja iz kojih on proizilazi su u stvari izraz dubokog očajanja i zabrinutosti koje oseća naše fizičko telo jer ono zna da takav očajan nedostatak energije vodi u smrt. Međutim, ta realna i duboka zabrinutost tela, kada prođe kroz filter razuma biva pretvorena u egomaniju i kukavičluk, jer je razum zatrovan i programiran od strane istih tih grabljivaca. Njihovo programiranje se sastoji u tome da preko ubacivanja misli i osećaja ubede ljudsko biće kako su krivci za to očajno stanje svesti drugi ljudi, prirodni zakoni, đavo… Ja sam nesrećan, nezadovoljan i prazan zbog moje žene, dece, šefa, crne magije, itd…uvek je nešto drugo krivo. Zanimljivo je da prebacivanje krivice i odgovornosti na druge majstorski upotrebljavaju političari koji “vode narod u svetliju budućnost i prosperitet”. Oni samo nesvesno ponavljaju obrazce naših okrutnih gospodara – letača.

Kako se odbraniti?

E, sad se postavlja pitanje kako se odbraniti od tih vampira i povratiti svoju energiju, kada usled njihovih aktivnosti nemamo dovoljno energije za tako nešto?

Pošto su naši unutrašnji resursi ispražnjeni, jedini način je da se priključimo na neki spoljni izvor i da iz njega crpimo početnu snagu potrebnu za ulazak u borbu za svest, u borbu za život. To je rat koji vodi ratnik. Ratnik se bori da preživi, dok se običan čovek bori da umre jer njegovi postupci sigurno vode ka smrti iako on to uglavnom ne shvata. Spominjem to jer sam primetio da na ovom topiku postoje nedoumice oko značenja reči “ratnik” u don Huanovoj vidovnjačkoj tradiciji. Dakle, nije u pitanju “Konan Barbarin” kao to reče slavni Milarepa.

Sve se vrti oko svesnosti. Na primer, već sam napisao da znati znači biti svestan, svesnost je znanje i u onoj meri koliko je imamo toliko i znamo. To je ta esencija mudrosti za kojom tragaju gnostici i u suštini to radi i nauka. Svesnost je takođe i opažanje, percepcija. Ne možemo da znamo nešto što ne opažamo. Radi svega toga, možda bi najbolji naziv za mudrost drevnih Meksičkih i novih vidovnjaka koju nam prenosi Kastaneda bio: Nauka o svesti. U Kastanedinoj knjizi “Unutrašnji Oganj” don Huan baš tako i naziva svoje znanje.

Malopre rekoh da su na početku puta ratnika potrebni spoljni izvori snage kako bi se pokrenuo. Taj spoljni izvor je skoro neizmerna, udružena moć koju je tokom hiljada godina akumulirao ogroman broj čarobnjaka od vremena drevnog Meksika pa do danas, što Kastaneda naziva namera slobode i na tu njihovu nameru mi se možemo “prikopčati” kao na jedan strahovito moćan talas energije koji može da ponese našu svest u pravcu izbavljenja.

Postoje dva načina da budemo zahvaćeni tim talasom. Prvi je da budemo u društvu naguala i ostalih čarobnjaka koji će nam svojom snagom dati podsticaj i lansirati nas na let slobode, i sve do pojave Kastanede to je bio jedini mogući način, rezervisan samo za veoma mali broj ljudi. Sa njegovom pojavom, duh ispoljava nameru da se pristup u slobodu učini dostupnim masama i otkriva mu drugi način za pokretanje umrtvljenog čoveka na ovu herojsku borbu. Nastupila je nova era! Era revolucije svesti.

Taj drugi način obuhvata dva praktična postupka: rekapitulaciju i tenzegritet. Prva inicijalna stvar koja podiže nivo svesti su moćni pokreti. Kastanedi i njegovim ženskim vidovnjacima, Kerol Tigs, Taiši Abelar i Florindi Doner Grau je trebalo mnogo godina da ogromnom broju magijskih pokreta koje su naučili od don Huana i vidovnjaka iz njegove grupe daju formu koja će biti efikasna za svaku osobu. Tu novu, univerzalnu formu su nazvali tenzegritet. Kastaneda kaže da će svako, bez izuzetka, ko makar i povremeno vežba magijske pokrete tenzegriteta skupiti dovoljno energije (svesti) da zaustavi svoj um okupiran glupostima koje diktiraju letači. Zaustaviće se unutrašnji dijalog i ući ćemo u unutrašnju tišinu. I tada dolazimo do ključne stvari, do energetskog tela, tj. dvojnika.

Moje lično iskustvo

Već, sam o tome pisao ali nije na odmet ponoviti da sam posle par meseci praktikovanja ovih pokreta jednog dana iznenada postao svestan energije kako struji kroz moje fizičko telo. To vidovnjaci nazivaju “čas dvojnika”, ponovno uspostavljanje veze između dva tela. Doživeo sam stanje velike prijatnosti i olakšanja, slično osećaju koji se javlja kada smo veoma gladni pa pojedemo dobar obrok. Međutim, to je samo poređenje, bleda slika onoga što sam osetio. Posledica tog priliva energije iz dvojnika je bio iznenadni nestanak mojih svakodnevnih zabrinutosti, sumnji i strahovanja i ja sam postao svestan – video sam – da su sva ta osećanja u stvari bila posledica nedostatka energije. Odjednom sam postao sposoban da životne situacije i probleme prihvatam sa spokojstvom, optimizmom i čak sa humorom. Kanali koji povezuju moje fizičko telo sa energetskim telom su počeli da se otvaraju. Bio sam potpuno preneražen kada sam zatekao sebe kako staloženo, odlučno i uspešno izlazim na kraj sa situacijama u kojima bih ranije bio potpuno izgubljen. Međutim, da bi se to stanje održalo potrebna je disciplina i budnost, jer kada god bih se prepustio automatskom, rutinskom ponašanju i starim obrascima, tj. kada god nisam bio SADA I OVDE i dozvolio unutrašnjem brbljanju da se razmahne, izgubio bih tu svesnost i vratio se na staro. Kapije između dva tela bi se zatvorile. A posle toga bih morao da uložim izvanredan napor u izvođenje pokreta i održavanje unutrašnje tišine kako bih ponovo otvorio te kapije i ušao u povišenu svest. Cilj magijskih pokreta je da se pomeša energija (svest) fizičkog tela sa energijom energetskog tela. Ponekad bih, iz čista mira, dok sam se bavio sasvim običnim poslovima i uopšte nisam mislio na ove stvari doživeo izuzetno jak nalet nekave žestoke vibratorne ernegije koja bi obuzela celo moje telo. Imao sam osećaj da gorim, ali nije mi bilo neprijatno jer moć donosi uživanje. U tim trenucima bi mi se otkrivale neverovatne tajne i ja bih tada saznao šta treba dalje da radim kako bih napredovao na putu slobode. Taj nalet sile je namera slobode, talas energije koji stiže direktno iz druge pažnje (drugog sveta) a koji su svojom namerom stvorili svi dosadašnji ratnici koji su pre nas išli putem slobode. Eto, i sada, dok pišem ove reči, osećam kako me prožima ta vibracija. To je taj spoljni izvor snage o kome sam malopre govorio a koji je neophodan da se jedno jadno biće pretvori u moćnog ratnika.

Poklon

Kastaneda nam je ostavio neizmerno vredan poklon: tenzegritet koji nam omogućava da poput davljenika zgrabimo ruku koja nam se sa druge strane pruža i izvlači nas iz propasti. Jedini problem je da li to želimo. Ako ne želimo, onda bar trebamo da skupimo snagu da bez žalbi i gunđanja prihvatimo svoj izbor i sve posledice koje iz njega slede. Uostalom, možda postoje i drugi načini za oslobađanje naše svesti, ali ja ne znam ni za jedan drugi osim ovoga o kome pišem. Ako neko zna za bolji, voleo bih da mi javi.

Rekapitulacija

Sva ta povećna energija koju smo stekli praktikovanjem tenzegriteta služi nam kao odskočna daska sa koje možemo da uskočimo u drugu praksu: u rekapitulaciju. Rekapitulacija je magija disanja u doslovnom smislu te reči. Dakle, zanimljivo, imamo magiju pokreta i magiju disanja. Disanje kao prirodna funkcija se odvija i na fizičkom i na energetskom nivou. Kada pomoću moćnih pokreta probudimo dvojnika onda postajemo sposobni da opazimo energiju koja prožima disanje. Tada možemo da “udahnemo” energiju ili da je “izdahnemo”. Disanje omogućava da energiju primimo u sebe ili da je izbacimo. Na taj način se možemo osloboditi tuđe energije svesti i povratiti svoju energiju koju smo ostavili u drugim ljudima jednostavnim usmeravanjem pažnje na prošle događaje. Kastaneda lepo kaže da na nivou čiste energije svesti ne postoji ni vreme ni prostor i ta činjenica nam omogućava da povratimo svoju energiju izgubljenu i vezanu u prošlosti i da vratimo tuđa osećanja i ideje koja su ostala u nama njihovim vlasnicima. Rezultat te prakse je izvanredno povećanje svesnosti i ponovno sticanje energetske celovitosti našeg bića. To je u doslovnom smislu obnavljanje i preporađanje. Ta praksa takođe otvara kapije između fizičkog i energetskog tela ali to čini na fluidan i suptilan način u odnosu na magijske pokrete koji to čine na silovit način.

Ljudski oblik i dvojnik

U mom prethodnom postu piše da ove dve prakse uništavaju energetsku konstrukciju u obliku ploče koju Kastaneda naziva “ljudski oblik” i koja efikasno blokira i prekida energetsku komunikaciju između naša dva tela. Ta ploča je veštačka, neprirodna tvorevina koju smo pod prinudom i nasiljem naših roditelja i društvenog okruženja sami stvorili i čija je svrha da nas učini slabim kako ne bi imali snage ni da primetimo prisustvo grabljivaca a kamo li da im se suprotstavimo. Taj ljudski oblik je treće, neprirodno, strano telo ili uljez u našoj svesti.

Taj ljudski oblik je opšte poznat kao ličnost ili osoba pojedinca, koju mi toliko uporno i ozbiljno branimo da smo spremni i da umremo za nju, što se na kraju stvarno i dešava. On je bukvalno energetski okov, lanac koji nas čini pripitomljenim, slabim i poslušnim. On je uzrok tome što dvojnik kod većine ljudi celog života ostaje neaktivan i uspavan i skoro nikada mu se ne pruža prilika da posmatra i tumači svet na svoj nemi način, bez upotrebe reči, iako on to stalno očajnički pokušava. Ta sputanost dovodi do toga da se tokom godina dvojnik ispunjava sve većom i većom ogorčenošću i mržnjom prema ljudskom obliku kao stranom telu, da na kraju eksplodira od besa i pokrene samoubilačku akciju koja se završava smrću ljudskog bića. Kakva tragedija! Dvojnik radije bira smrt nego da i dalje trpi to maltretiranje. Eto odgovora zašto ljudi, umesto da žive hiljadama godina koliko im prirodno sleduje i kako je nekada i bilo, žive samo bednih i mučnih 70-tak godina. Posmatrano iz ugla istinskog životnog veka čoveka, to izgleda kao da je čovek umro ubrzo pošto se rodio. Šteta koju su grabljivi letači naneli ljudskom rodu je neizmerna.

Ali, imam čudan osećaj da se njihova višemilenijumska vladavina bliži kraju jer se svo vreme dok ovo pišem nalazim u povišenoj svesti i osećam strahovit priliv energije i naprosto ne mogu da verujem i da se načudim kako sam sve ove stvari uspeo da sročim u reči. Do sada mi je bilo nemoguće da ova znanja na ovakav način izrazim rečima iako mi je odavno sve to bilo jasno. Kastaneda kaže da je potrebna enormna količina energije da bi se takve stvari ispričale i uvek je to pod komandom duha. Ako duh posle mnogo hiljada godina dopušta da se ove tajne napišu i obelodane onda nam sprema nešto veliko.

Za kraj evo jednog odlomka iz knjige Taiše Abelar u kome ona opisuje svoja početna iskustva koja je doživela kada je počela da se budi njena svest o dvojniku tj. energetskom telu.

Puno pozdrava iz druge pažnje, ovde je predivno!


___________________________________________________________
Podigao je rezu na glavnim vratima i odveo me do prednjeg dela gde se nalazilo drvo. Pomogao mi je da stavim am i pokazao mi kako da upotrebim koturove kako bi se podigla do sedećeg položaja. Dao mi je malu baterijsku lampu i povukla sam se nagore. Sa granja na vrhu drveta, jedva sam mogla da vidim drvenu kućicu u krošnji. Nalazila se blizu mesta gde sam se probudila u amu, ali je nisam tada videla zbog užasnog straha a i zbog lišća kojim je okružena.

Nastojnik je sa zemlje direktno osvetlio konstrukciju kućice i viknuo: “Taiša, unutra imaš pomorsku lampu, ali ne moj da ti gori suviše dugo. Ujutro, pre nego što siđeš, obavezno proveri da li si je isključila.”

Držao je baterijsku lampu uperenu u to mesto sve dok nisam dopuzala do malog odmorišta ispred kućice i završila sa odvezivanjem ama.

“Laku noć. Sada ću te ostaviti”, viknuo je. “Lepo sanjaj.”

Učinilo mi se da čujem kako se prigušeno smeje pošto je sklonio zrak svetlosti i uputio se prema glavnoj kući. Ušla sam u kućicu koristeći se sopstvenom slabom baterijskom lampom i potražila ono što je on nazvao pomorskom lampom.Bila je to ogromna lampa pričvršćena za policu; na podu se nalazila velika kockasta baterija u okviru zakucanom za daske. Privezala sam je za lampu i upalila je.

Kućica na drvetu se sastojala od jedne malene sobe sa malom uzdignutom platformom koja je služila istovremeno i kao krevet i niski sto. Tu je bila složena i vreća za spavanje.Građevina je imala prozore svuda unaokolo sa žaluzinama sa šarkama koje su mogle da se otvore pomoću debelih štapova koji su ležali na zemlji. U uglu prostorije se nalazila noćna posuda smeštena u korpi koja je imala poklopac pričvršćen sa jedne strane.Kada sam letimično pregledala prostoriju, isključila sam veliku baterijsku lampu i uvukla se u vreću za spavanje.

Bio je potpunio mrak. Čula sam cvrčke i žubor potoka u daljini. Negde u blizini, vetar je šuštao u lišću i nežno ljuljao celu kućicu. Dok sam osluškivala zvuke, nepoznati strahovi su počeli da ulaze u moju svest i postala sam žrtva fizičkog osećaja koji nikada do tada nisam iskusila. Potpuni mrak je izvitoperio i prerušio zvuke tako dobro da sam osećala da dopiru iz unutrašnjosti mog tela. Svaki put kada bi se kućica zatresla, zabrideli bi mi tabani. Kada god bi kućica zaškripala, unutrašnji deo kolena bi mi se trznuo a potiljak ukočio kad god bi se začulo kako pucketa neka grana.

Strah mi se uvukao u telo kroz drhtanje prstiju na nogama. Vibririanje mi je prešlo na na stopala a potom se popelo do nogu sve dok mi ceo donji deo tela nije nekontrolisano drhtao. Bila sam pospana i dezorijentisana. Nisam mogla da odredim gde se nalaze vrata a gde baterijska lampa. Počela sam da primećujem kako se kućica naginje. To je isprva bilo jedva primetno sve dok nije postalo sve očiglednije da bi mi se na kraju činilo da je kućica iskrivljena pod uglom od četrdeset pet stepeni. Izleteo mi je krik
kada sam osetila da se platforma još više naginje. Skamenila sam se pri pomisli da bih mogla da se spustim na zemlju. Bila sam sigurna da ću poginuti tako što ću pasti sa drveta. S druge, strane osećaj iskrivljenosti je bio tako dramatičan da sam bila sigurna da ću skliznuti sa platfome i izleteti kroz vrata. U jednom trenutku, nagib je bio tako oštar da mi se činilo da zapravo stojim umesto da ležim.

Vrištala sam pri svakom iznenadnom pokretu, držeći se za jednu od bočnih greda da ne bih iskliznula. Izgledalo je da se celo drvo raspada. Bilo mi je muka od tog pokretanja. Ljuljanje i škripanje je postalo tako jako da sam bila sigurna da mi je to poslednja noć u životu. I baš kada sam potpuno izgubila nadu da ću se izvući, nešto neverovatno mi priteče u pomoć. Neka svetlost je izletela iz mene. Kuljala je iz svih otvora moga tela. Svetlost je ličila na neki teški sjajni fluid koji me je prikovao za platformu tako što se obmotao oko mene poput nekakvog blistavog oklopa. Stegao mi je grlo i savaladao krike, ali je takođe i oslobodio predeo pluća tako da sam mogla lakše da dišem. Umirio je moj uznemireni stomak i zaustavio drhtanje u nogama. Svetlost je obasjala celu prostoriju tako da sam videla vrata na nekoliko stopa ispred sebe. Smirila sam se tako što me je grejao njegov sjaj. Svi moji strahovi i brige su nestali tako da više ništa nije bilo važno. Ležala sam savršeno mirna i opuštena sve dok nije svanulo. Potpuno okrepljena, spustila sam se na zemlju i otišla u kuhinju da pripremim doručak.”

Nikakve, nikakve veze.



I bez ocekivanja da drugi ljudi budu drugaciji/bolji/svesniji/sta god/ nego sto bismo hteli! Da budu bilo sta osim onoga sto sami izaberu da budu.
To je to!!

Ljubav uz razumevanje za nacin na koji smo stvoreni.
No, posle ovog priliva energije, ako se ne varam, vraticu se valjda jos stotinu puta na istu stvar.

Hvala vam obojici.



Sto bi rekao nas prijatelj Rundek:
Jos samo jednom pogledaj taj zid jos jednom pogledaj.
I digni visoko ruke.

Lee Marvin citat:
Vidim da osecanje ljubavi i ciste naklonosti nema nikakve veze sa predstavom nametnutom od strane grabljivaca.
Fantasticno zapazanje!
Da,ratnik kada pocne da zivi sa time to je nesto neverovatno.Desavaju da kazem neobicne situacije kao sto su ljubav prema zeni koja to "nije zasluzila" i slicno.Letaci su nas ubedili da neka osoba mora da zasluzi nasu ljubav pa da tek onda mi razmislimo hoceno li voleti tu osobu.
A onda i kada je navodno volimo,ona je dobra samo kao decija igracka.Ako slucajno ode doci ce do beskrajne mrznje.Ako nas slucajno uvredi-takodje.Mora u potpunosti da zadovolji sve nase prohteve a da mi pritom sto manje damo...Kakva dresura od strane letaca.Kakav samo ego imaju ljudi koji su pojedeni energetski do nivoa noznih prstiju pa ne mogu nista drugo osim da beskrajno brinu o samima sebi...
Sa osecajem koji si opisao nema opsesivne ljubavi,uslovne ljubavi i mnogo toga jos.Uzeo sam prost primer kako bi se to razjasnilo.
Ratnik oseca ljubav i cistu naklonost i to je to.

citat:

“Najvažnija stvar je da shvatiš kako ne postoji ‘Kastanedino učenje’. Ja se samo trudim da budem direktan i da delujem iz svoje tišine – pravac delovanja koji ti preporučujem, zato što je on daleko od ludila. Ja nisam moćni nagual poput don Huana niti sam tvoj dobročinitelj. Ali, bio sam svedok dela koja bi te naterala da zanemiš od iznenađenja i uopšte mi ne pada na pamet da pričam o tome. To je samo zato što ti te priče ne bi rekle ništa osim što bi spustio gard i dozvolio da te opsednu.”
___________________________________

Rekao sam Konan barbarin,ali to je bio pokusaj da dovedem u pitanje nase interpretacije koje koje spadaju u inventar poznatog.
Meni kad neko spomene "vidjenje" odmah proradi automatizam po kojem pomislim na Kastanedu.Ja sam ono sto bi se podrazumijevalo kao "vidjenje" nazvao bez ikakvog mudrovanja "golotinja golotinje".
To je kao da golog covjeka razgolitimo do kostane srzi,on se rastace u ispraznost,nistavilo,cinjenicu.Energetsku cinjenicu!
Kastaneda:"sjedio sam na energiji,sam sam bio energija i sve oko mene je bila energija".
Ali energija je svijest a ne nesto kao konjska snaga i slicno.
_________
Iz "KOLO VREMENA"

Jedan ratnik ne moze vise plakati,i njegov jedini izraz za patnju je jedna uzbudjenost koja se radja iz dubina univerzuma.To je kao da je jedna od Orlovih zraka sastavljena od CISTE PATNJE pogodila ratnika,i jeza od toga je beskrajna.
________
Ratnik se ne upusta u pustolovinu nepoznatog potaknut pohlepom.Pohlepa ima smisla samo u obicnom svijetu.
Za upustanje u STRAVICNU SAMOTNOST NEPOZNATOG potrebno je nesto mnogo vece.Potrebna je ljubav,ljubav prema zivotu,ljubav prema spletkama,ljubav prema tajanstvu,potrebna je jedna nesalomljivost i obilje odvaznosti.
Ratnik razmislja samo o tajanstvu svijesti:tajanstvo je sve sto vrijedi.

Ovdje se dosta spominje Predator i opcenito hijerarhija hranidbenog lanca,ali sve to i nije toliko strasno (barem po meni).Jos uvijek smo tu,iako jed(b)emo jedni druge,u istom smo sosu.
Don Huan:krvnik i zrtva se na kraju ipak ponovno susrecu i sve sto i jedan i drugi mogu reci o zivotu je to! da je bio suvise kratak!
Ono sto mene baca u ocaj je nesto nedokucivo:to je sveprisutna prisutnost koja sve prozima,to je tama iza tame,prostor iza prostora,horizont iza horizonta,beskraj iza beskraja.Nesto sto me neprestano gleda u oci,gotovo da mi sjedi na nosu.
To je nas stvarni Gospodar,to je ta Praznina kojoj se svi vracaju.

Dakle na kraju gotovo da i nije vazno ko je koga pojeo.

JA NISAM JA

Ja nisam ja.
Onaj sam
koji nevidljiv pored mene hodi;
kog nekad nazrem,
nekad zaboravim.
Onaj koji cuti kad zborim,
koji prasta kad mrzim,
koji ide kud ne idem,
koji ce ostati uspravan,
kad umrem.


Huan Ramon Himenes

Vaznost smrti kao saveznika
Za svakog ratnika smrt je glavni savetnik i prijatelj!Ovde cu ukratko objasniti zasto je to tako.
Obican covek usled straha od smrti smrt odbacuje na stranu i u svom zivotu izbegava i svaku pomisao na nju.On je majstor tracenja vremena i energije zato sto ima osecaj koji mu kaze da ima vremena te zbog toga nista i ne preduzima u svom zivotu.On oseca da ce ziveti vecno a onda ga smrt stigne nespremnog i u tom trenutku potpuno mu je jasno sta je sve propustio.
Ratnik sabija vreme.On zna da je svaka milisekunda bitna.On zna da nema vremena.Ratnik takodje oseca i vidi prisustvo smrti koja ga beskrajno motivise da bude aktivan u svakom trenutku.Zamislite coveka koji zna da mu je ostalo 1 dan zivota.On ce probati da u tom danu prozivi sto vise toga.A sto sa tim osecajem nebi ziveli svo vreme?
Ratnik to upravo i radi.Smrt ga tera da bude aktivan.
Ovde cu vam opisati svoje iskustvo:
U jednom snu gde sam u jednoj crkvi bio sa grupom vernika iznenada se pojavi SMRT u obliku svestenika.U tom casu svi spustise glavu na dole.
SMRT tada rece:Ko me od vas bude pogledao pravo u oci taj ce odmah umreti.Svi su gledali dole samo ja pogledah SMRT pravo u oci.
Tada se smrt okrete i nastavi bez reci sa liturgijom.Energetsku vezu sa smrcu preko ociju osecao sam jos par minuta nakon budjenja a onda se ona izgubila.Smrt se svakom Ratniku prikazuje na razlicite nacine...
SMRT zna da ceni vitestvo ratnika jer Ratnik iako zna da nema sanse u toj borbi, prkosi joj a ona ga nagradjuje time sto ga ostavlja na miru.
Obicnog coveka SMRT s lakocom prozdire i bez ikakve milosti...

odlicni tekstovi stalker

samo naprijed