Imam utisak da ce se Stalker pojaviti s novim prevodima...
Ova pauza u kojoj ne objavljuje svoje prevode izaziva komicno talasanje...
Zanimljive su pojedine interpretacije duha.I sam mislim da je duh sveprozimjuci,da budem precizniji to vidim.Treba raditi magijske pokrete i biti sto doisciplinovaniji,svesni sada i ovde.
Sto se bliznjih tice treba igrati igru naizgled po njihovom i smejati se totalnoj budalastini iznutra.Ratniku je toliko smesna budalastina uma letaca koju ljudi nesvesno slede da mu ostaje ili da se udalji od svih ili da se totalno i neprimetno uklopi.
Sa beskrajnim uzivanjem gledam ponasanje okoline iz ugla koji je rasterecen uma letaca ili maksimalno smanjen uticajem letaca /u zavisnosti od nivoa energije/i preduzimam sve neophodne poteze u poslovnom,ljubavnom i svakom drugom smislu koji pripada ljudskom svetu.To naravno nije uvek sjajno ali sve je stvar kontrole.
Sto se vise prepusti kontrola energetskom dvojniku te su akcije uspesnije.Ponekad se to ogleda i neobicnim potezima koji kasnije dovedu do neverovatne realizacije.Samo treba imati poverenja u svog dvojnika i ne razmisljti jer to ustvari i koci realizaciju svake akcije.
Ako prepustimo kontrolu letacima ulazimo u haoticni svet sumnji,strahova,budalastina,budalastina,budalastina,koje najozbiljnije shvatamo.Neko uvek ima kontrolu.Bolje mi sami nego da to cine letaci kao sto i cine sa vecinom covecanstva...

Ja sam neko vreme savrseno funkcionisao sa bliznjima i sa svim ostalim sitnim muciteljima..ali postepeno sam se pomerio suvise daleko, i nisam mogao vise ni kontrolisanu ludost da primenjujem. Nisam mogao da pricam ni sa kim, fizicki, ne iz nekog hira. To je veliki problem ako morate da budete tu gde ste.
Posto sam morao da ostanem sa njima, uspeli su da me ponovo uvuku...sad hvatam sledeci, konacni zalet.

Bilo bi dobro razmotriti sam govor kao naviku;koliko se govor shvata zdravo za gotovo;koliko neopravdanog poverenja imamo u reci i u pismenost, uopste.Sa obzirom da je pismenost neizostavni deo deo drustvenog poretka,a drustveni poredak tvorevina zna se vec koga,nije ni cudo da ziva rec vise gotovo i ne postoji.Zvuk i znacenje reci su potpuno zanemareni.

Vise puta sam na fin nacin i izokola pokusavao da ukazem svojim bliznjima na kontradiktornost njihovog ponasanja,stavova,razmisljanja,neke najsuludije stvari koje se cim se samo malo pomeri skupna tacka tako jasno vide ali nije vredelo...Onda sam digo ruke od toga...
Cak zivim sa zenom koja je vrhunski predstavnik uma letaca.Iz dana u dan sam izlozen brojnim napadima sto koristim za jacanje svog duha.Najveci problem je bio taj da kada bih bio neoprezan brze bolje bi me uvlacila u svoje sheme koje bi zavrsavale svadjom i obostranim gubitkom energije i gozbom letaca.Trenutak kada te letaci jedu je izuzetno neprijatan i potrebna je velika disciplina da se taj njihov napad zaustavi.Zato je bolje nikako ne dozvoliti da do toga dodje.
Razumem Navigatora u potpunosti ali takodje svojom disciplinom treba da odoli svim iskusenjima.Kada je ratnik daleko od ljudi to je lako.U urbanim sredinama ratnici imaju sva sredstva za jacanje duha ali i za bezbrojne napade...

Na primer:rec VAZDUH---VAZ DUH.
S je vremenom preslo u Z,tako da je to,u stvari VAS DUH.
VAS je stariji oblik reci SAV.Dolazimo do SAV DUH.

Razlozi neophodnosti dubokog disanja postaju jasniji,jer to nije nista drugo
do ispunjavanje DUHOM.
Izgleda da su takvi putokazi,skriveni u recima,namerno zatrpani podrazumevanjem i neosluskivanjem,sto je,zna se cija namera.

Slazem se da je duboko disanje kljucna stvar.Takvim disanjem ispunjavamo se duhom...
Moc reci je velika.Medjutim namera koja ide iza reci je najbitnija.Mozete reci recimo voda sa nemerom da se pomeri onaj kamen tamo...
Cesto se reci izgovaraju mehanicki tek samo da bi se nesto reklo,ali kada se ispune namerom...

Buduci da je unutrasnji dijalog kljuc za odrzavanje skupne tacke na uobicajenom polozaju,a on se,kao takav ne odvija voljno,znaci da neko drugi ili nesto drugo umesto nas namerava taj polozaj;tako da sve sto cinimo sa tog polozaja nije nasa volja.Mi govorimo sa sobom jer smo na polozaju koji to omogucava,a ucvrsceni smo na njemu,jer govorimo sa sobom.To nije za podcenjivanje.Prava majstorija.Ucinak je nevolja.Ili ne volja.

Mislim da te razumijem, slicno je i kod mene.
U nekim trenucima, kada vidimo da neki ljudi do kojih nam je stalo ne uvazavaju dovoljno ono sto im govorimo i da se sve vise i vise predaju umu letaca, postaje kontraproduktivno svako nase nastojanje da im "aktivno" ukazujemo na to. U tim trenucima imam osjecaj da samo pogorsavamo stvari. Mozda bi tada trebali "zacutati" i nekim svojim vlastitim primjerima pokazati (u praksi) kako se treba nositi sa nekim stvarima i kakav stav treba zauzeti, mislim da bi to bilo daleko ucinkovitije.
Letaci nikad ne spavaju a mi da. Oni koriste svaku milisekundu nase slabosti i nediscipliniranosti da nas zestoko napadnu, zbog toga moramo biti svake te milisekunde spremni za tako nesto, moramo pokazati nevjerovatnu snagu i svjesnost, pa cak i kad nam se cini da smo suvise slabi ili "izranjavani" brojnim napadima, oni ce bas tad doci i pokusati nas iskidati kao lesinari.
Onda kad popustimo napadima, kad im dozvolimo da nas povrijede i kad to sve prodje moramo intenzivno rekapitulirati i taj poraz iskoristiti za buducu pobjedu, u tom smislu su i porazi jako korisni jer nam pokazuju stvarno u kakvom se stanju nalazimo i na kom smo razvojnom nivou trenutno. Um letaca koji i sami imamo nas perfidno zavarava da smo postigli nesto sto nismo a poraz nam upravo to i pokazuje. Bitno je poslije svakog pada sto brze ustati i vratiti se u borbu i nikada ne odustajati, oni hoce vremenom a mi nikad ne smijemo.

fingolfin je napisao (citat):
Letaci nikad ne spavaju a mi da. Oni koriste svaku milisekundu nase slabosti i nediscipliniranosti da nas zestoko napadnu, zbog toga moramo biti svake te milisekunde spremni za tako nesto, moramo pokazati nevjerovatnu snagu i svjesnost, pa cak i kad nam se cini da smo suvise slabi ili "izranjavani" brojnim napadima, oni ce bas tad doci i pokusati nas iskidati kao lesinari.
Onda kad popustimo napadima, kad im dozvolimo da nas povrijede i kad to sve prodje moramo intenzivno rekapitulirati i taj poraz iskoristiti za buducu pobjedu, u tom smislu su i porazi jako korisni jer nam pokazuju stvarno u kakvom se stanju nalazimo i na kom smo razvojnom nivou trenutno. Um letaca koji i sami imamo nas perfidno zavarava da smo postigli nesto sto nismo a poraz nam upravo to i pokazuje. Bitno je poslije svakog pada sto brze ustati i vratiti se u borbu i nikada ne odustajati, oni hoce vremenom a mi nikad ne smijemo.

Slazem se...Svaka milisekunda je znacajna.Oni grabe takvom zestinom i entuzijazmom da im se moramo suprotstaviti na isti nacin.Posto su nas "jeli" mi smo otupeli i nemamo ni snage ni volje za tako nesto.Jacanjem volje ulazimo u igru.A onda imamo taj prezir i zelju da im se suprotstavimo ali ne mozemo stalno . Oni nas tako vesto uspavaju da ih i ne primetimo".Kasnije,ratnik je sve vise svestan.Glavni cilj je najveca moguca svesnost u svakoj milisekundi vremena prozeta neveraovatnom resenoscu koja takodje raste...

Divno je to sto mi,ljudska bica,konacno imamo priliku da se udruzimo oko necega sto je jedino vredno:sloboda.Namera duha je stvaranje saglasnosti oko toga na opstem planu,sto se vec polako i desava,inace ni ovo sto sad radimo ne bi bilo moguce.Stvaranje kriticne mase je ono sto duh od nas trazi
i u to su ukljucena i sva druga bica.Buduci da svaka skupina pociva na pojedincu,stvaranje kriticne mase bi znacilo kraj ovakve drustvenosti,koja je jos uvek vladajuca,odnosno kraj vladavine grabljivaca.To je san koji treba nameravati.Drugog izbora nemamo.

Sad sam vidio par privatnih poruka na koje nisam dao odgovor jer sam ostao bez kompjutera,prvi je crko od starosti a drugog mi je sprzio grom.Cak mi je i pas nestao.Razmisljao sam da bi bilo najbolje da pocistim za sobom i brisem odavde,ali sam se ipak nekako sabrao.Napominjem da sta god kazem nije upereno protiv nikog osobno.Sve je to izraz moje nemogucnosti da povezem neke konce.Htio bih biti kratak i sazet, kad ono neide.
Na kraju sam shvatio da je ono sto ja zelim izraziti jedna takva ogromnost s kojom se ja ne mogu nositi.
Skidam kapu onima koji to mogu,koji imaju petlju.
__________________________________________________
citat:
"Kako postoje dva načina življenja i umiranja, tako postoje i dvije vrste ljudi: Oni koji se osjećaju besmrtno, i oni koji već mrtvi. Prvi imaju nadanja, drugi ne. Ratnik je onaj tko zna da je njegovo vrijeme već isteklo, ali još nastavlja sa borbom, jer je to u njegovoj prirodi. Ako pogledaš u njegove oči, vidjet ćeš prazninu."
_____________________

Poznavao sam mladu djevojku koja je bila jako lijepa,senzualna,imala je strastven milozvucan glas.Rijeci su joj se naprosto topile u ustima,bila je puna snage i zivota.
Jednog dana sam je iz blizine pogledao u oci i zabezeknuo sam se.Gledao sam u dva kao ugljen crna oka u kojima nije bilo niceg,samo neprozirna tama.Kao da nije imala nikakav unutrasnji zivot.
Kava suprotnost,izvana vatra a iznutra led!
Pomislio sam kako bi ona lako usla u don Huanov svijet.

Ja neznam sta je ratnik niti me to zanima (valjda je to Konan barbarin) ali ponesto znam o onostranom i nije mi svejedno da nakon godina apstinencije (sutnje) neki autsaider odmah udara s neba u rebra.
Kastanedu sam trazio i citao godinama i ako ima neko da mi nesto pojasni nek izvoli.Torresa bih zaista volio procitati ali ne na ovaj nacin,kao da me neko studiozno secira,vec u jednom dahu!
Stalkera cijenim jer prevodi vrhunski,ja neznam engleski ali mi je poznat kontext i zbog toga ga postujem jer poznaje materiju.
O brisanju postova:ja sam zato da se svi moji postovi brisu,pogotovo oni koji imaju pecat moje nekakve osobnosti.Ja ovo,ja ono..... itd.
Ostajem pri tome da ako raspravljamo o Castanedi onda trebamo postivati barem minimum onoga o cemu on govori.
Brisanju nase hist(e)orije i odbacivanju popisa i opisa.

Maloprije sam obrisao jedan navigatorov post a tvoj necu samo iz jednog razloga a to je da ljudi vide kako "udara" samovaznost iz rijeci covjeka za koga bismo ocekivali da je s tim odvano zavrsio.
Odmah si me osudio kao autsajdera iako nemas pojma ko sam i bavis se obicnim predrasudama.
Ali reci cu ti da si u pravu, ja jesam autsajder i nemam problema da to priznam kako samom sebi tako i drugima a ti za sebe tvrdis da znas ponesto o onostranom i da si Kastanedu trazio i citao godinama, meni se cini da si ga citao samo "mehanicki" a da malo toga primjenjujes u praksi.
Evo ostavljam ti ovaj post da bude spomenik tvojoj samovaznosti pa ako iz toga nesto naucis, cak i od jednog autsajdera, mozda i budes na putu covjeka od znanja, iako nisi Conan barbarin.

Carobno je to sto smo svi mi ljudi budale koje imaju priliku da to sebi priznaju,smeju se tome,i udalje od toga.Ipak mozemo biti i toliko glupi da svim silama svoju glupost branimo i izgubimo priliku da plovimo i da se smejemo.To je tuzno.Ali nema vremena za tugu i idemo dalje !

Tek kada si nista-tada si sve!
Dok branis svoje ja jako malo si...

Nesto ne razumijem (fingolfin) zasto si se tu prepoznao!Ja naglasavam nase univerzalne karakteristike, dakle sto god kazem se odnosi i na mene i obratno.
Jasno mi je da bi ovo moglo ici u neke krajnosti koje bi se kako kaze Kastaneda mogle upotrijebiti protiv mene.
"Sve sto kazemo jednog dana obit ce nam se o glavu"
Moram priznati da mi nije drago to sto me shvacas doslovno i osobno!
Oni koji me poznaju povrsno kazu da sam arogantan,asocijalan,politicar,da imam sklonost manipuliranju.
Oni koji me poznaju ne-povrsno kazu da sam pre skroman,podcijenjujem i omalovazavam sam sebe,dakle spustam se ispod svojih mogucnosti.
Na kraju ja trazim sebe na ovom topicu i nalazim sve sto imam i u svom okruzenju.
Nema veze moja sudbina je takva:

...ta neprestana tvrdoglavost umiranja,
ta ziva smrt,
koja ubija,oh Gospode,
tvoje smrtne tvorevine,
u ruzi,u kamenju,u nesavladivim zvezdama
i mesu koje sagoreva,
ko logorska vrata zapaljena pjesmom,
kao jedan san,
kao predstojeci rastanak.

....i ti sam,
koji si mozda umro tamo negde pre vecnosti,
a da mi to nismo znali,
talozimo mrve tvog pepela;
tebe koji si jos prisutan,
kao zvezda prevarena sopstvenom svetloscu,
kao prazna svetlost bez zvezde
koja stize do nas
nudeci nam
svoju beskrajnu PROPAST.

Stvarno bi bilo lepo kada nebi bilo dokazivanja ko je manje ili vise u pravu.Sustina naseg delovanja je zaustavljanje unutrasnjeg dijaloga i ulazak u unutrasnju tisinu,delovanje iz energetskog dvojnika i potpuno odsustvo sumnji i strahova se tada spontano desava.
Sasvim je nebitno ko zna vise a ko manje.Letaci nas teraju na egoizam da bi nam uzimali energiju i tacka.
Zaustavite svoje misli, udjite u sto vecu svesnost i tisinu i nikome nece biti bitno jeli je manje ili vise u pravu...Sada i ovde smrtni je neprijatelj letacima kojima je proslost i buducnost glavni stos da bi se izbegla svesnost sadasnjeg trenutka u kome nas oni jedu praveci od nas totalne budale.
Ratnici i ratnice nasmejte se sebi.Nasmejte se iznutra i drugima ali ne u znak sopstvene vaznosti.Nasmejte se letacima i njihovoj gluposti,to pomaze!Nista nije tako bitno kao sloboda!

RUKA SPRAM SVETLA

Sta smo do tanka vreca kostiju i krvi,
Cak i od igle ginemo;
Ali u nama tece seme
Koje izvan nas pusta jedinu leptiricu,
Svu od svetlosti i samo nasu,
Bez koze,bez mreze i oklopa,
Bez sansi da bude lovina
Iceg ljudskog il' bozanskog;
Bice neranjivo,onostrano
I kao svet obilno,
Sto svet ispunjava,
Slobodno,beskrajno,
Sto svet ispunjava,
Ali,i izlece iz njega,
Uvis,u nemoguce.


Huan Ramon Himenes

Slazem se, onda se drzi komentarisanja prevodjenja knjige i sve ce biti ok, nije toliko tesko zar ne?



Moracu te ponovo citirati kako bismo razrijesili neke dileme:


Ako nisi ovdje mislio direktno na mene onda sam ja to krivo protumacio, ali nije to toliko ni bitno vec ono sto sam ti vec i napisao, a to je da si ovim rijecima opovrgao sve Kastanedine knjige koje si dosada procitao. Ako neko ne smatra da se iza ovih rijeci krije sirova samovaznost neka slobodno kaze, pa mozemo i o tome diskutovati, zasto ne. Trebali bi diskutovati na ovom topicu o svim mogucim aspektima Kastanedinog tj. Don Huanovog ucenja, a narocito u onom dijelu koji se odnosi na primjenjivost istog u praksi od strane onih koji to ucenje i proucavaju.
Ono sto cijelo vrijeme zelim reci je to da je prava steta da od tolikog "materijala", odnosno znanja koje nam je Kastaneda ostavio u svojim dijelima, mi se na ovom topicu bavimo banalnim i nepotrebnim stvarima medjusobnog podbadanja i ismijavanja, sve u slavu letaca i njihovog uma koji nas pokrece u krivom smjeru, valjda bi mogli bar toliko da prepoznamo i onda ce imati velikog smisla ovo sto je charmer_forever rekao:

Trebalo bi raspravljati o nacelima traganja,jer je traganje osnova svega.Bilo je receno da ratnik nije ni pokrovitelj ni prodavac svoje umetnosti,i da je njemu jedino vazno da ta umetnost bude ostvarena.On postaje nepristrasan,nema potrebe ista da brani ili da dokazuje.Vise ne shvata sebe za ozbiljno i nema nikakvu 'licnost',odnosno sliku o sebi.Razgovori koje ovde vodimo moraju biti iskorisceni za uvecanje snage,inace nemaju nikakvog smisla.