Naravno, opasno je prelaziti cestu, raditi na skeli i ostalo što si nabrojao ali sve te navedene opasnosti su iz ovog našeg denziteta, odn. u pravilu smo svjesni koliko su takve radnje opasne, dok je kanaliziranje kontakt sa nekim drugim denzitetima koje, budimo realni, mi ne poznajemo. Ma koliko knjižurina pročitali o drugim dimenzijama opet ne znamo puno. Problem je što smo ograničeni sa percepcijom našeg denziteta i uz najbolju volju koju imamo smatram da ne možemo adekvatno spoznati više denzitete, tako da se ne želim miješati sa njima ako za to nemam nekog konkretnog razloga. Nemojte misliti da što ste pročitali više knjiga i nekih kanaliziranih materijala da znate više. Možda baš suprotno. Bitnije od svega toga je osobno iskustvo. Najbolje je pitati ljude koji imaju iskustva sa tom pločom i sličnim metodama za kanaliziranje kakva su im iskustva. Vidjet ćete da je dosta njih bilo napadnuto od strane svakakvih entiteta i jedva su ih se riješili. Čuo sam svakakve primjere iz vrlo pouzdanih izvora.
Također si rekao da strah koči. To je istina ali određena doza straha je nužna. Npr. kad voziš auto moraš poštovati prometna pravila iz razloga što ne želiš nastradati, odn. bojiš se da ne nastradaš. To bi bila pozitivna doza straha.
Također si rekao da se samo OPS entiteti javljaju prvi. Odakle potječe ta podjela na OPS i OPD? Od Kasiopejaca? Nemojte misliti da oni sve govore točno, takve materijale treba uzeti sa velikom rezervom. Možda ta podjela uopće ne postoji.

Moonlight, najzad i moj odgovor.
Mislim da si potpuno u pravu i da to jeste opasno. Upravo citam mejl arwendor u kome kaze da svet nevidljivog nije za svakoga. I nije. Za mene na primer nije, jer sam oprezna i jer su mi racionalni filteri ukljuceni na suvise jakim frekvencijama. No, to je bio moj slobodni izbor i mislim da je taj izbor bio dobar za mene. Naravno, ako se pod „slobodnim“ moze podrazumevati situacija kada dobijate packe svaki put kada zadjete u zabranjenu zonu.

Ono sto sam opisala za mene predstavlja malo bolji i pre svega svesniji kontakt sa visim ja, nista vise. Taj kontakt imamo stalno, razlika je samo u stepenu osvescenosti "komunikacije". Posle citanja nekih materijala sa ovog sajta ta sam iskustva jos jednom preispitala, jer izgleda da umeju da budu veoma varljiva. I mislim da je izuzetno vazno propustati takva iskustva kroz filtere.

Ponesto sto je mozda vazno napomenuti: ne mozete dobiti informacije za koje, da tako kazem, niste spremni. Na primer, ako ne mozete da prihvatite sebe kao multidimenzionalno bice, ne mozete dobiti informaciju koja na bilo koji nacin ima veze sa multidimenzionalnoscu. Kao da postoji blok. Mozete doduse dobiti energiju da taj blok probijete i to „analizom podataka koji nam stoje na raspolaganju“. Tako je pomoc naseg racionalnog dela od neizmerne koristi. Uspeh je kada ga obucimo da radi u korist naseg viseg ja.

Takodje, nikada nisam uspela da dobijem istorijske informacije, tipa „sta se to u stvari zaista zbilo“, „kako je zaista okoncana ta i ta bitka“. Ove informacije se dobijaju iz akashe, kolektivne svesti, a ja time ne umem da se sluzim. U vezi sa ovakvim informacijama takodje postoji neki blok, samo nisam sigurna od cega se on sastoji. Moram priznati da nisam ni bila preterana uporna - to mi nije bilo vazno - mozda se taj blok moze probiti.
Ono sto dobijate su prosto puzle potrebne da sami sklopite neki delic velike slike i energiju da to ucinite. To je sve.
Doduse, trenutno to ne radim. Prijaju mi ove interaktivne metode, a za sada ne mogu da ih kombinujem.

Arja, ako možeš nabavi knjigu "Opening to Channel" - How to Connect With Your Guide" , autori su: Sanaya Roman and Duane Parker. Dobra je stoga što polazi od osnova kanaliziranja za nekog ko se još nije usudio ozbiljnije upustiti u tu struju dobijanja informacija. Žao mi je što ne mogu ponuditi e-verziju jer ne znam ima li je negdje na Netu, ali je imam u pisanoj verziji kući.
No, šteta je što je nisam dobila prije sedam-osam godina, kad mi je istinski trebala. Ovako, mogla sam samo uporediti ono što sam dotad u praksi već iskusila sa onim što ova dva autora kažu o cijelom ovom procesu.

Inače, na ovu temu moglo bi se mnogo toga reći. NO, za sad samo ovo: ako se ozbiljno baviš samospoznajom na bilo koji način, kanaliziranje će početi samo, u jednom trenutku tvog života, onda kada ti budeš spremna. A kako mi se čini sudeći po tvojim riječima, ti si skoro spremna...Sa srećom. Ako želiš više o ovome, možemo i na PM.

A.

Da. Možda zato što postoji beskonačno alternativnih realnosti ( realiteta ) pa ne mora značiti da se u svima isto desilo. Dakle, naša povijest - isto nije fiksna! Ovo buni mnoge, ali za poznavatelje "problematike" alternativnih realiteta to uopće nije "problem".

Vjerojatno ćemo kroz kanaliziranje uvijek dobiti nešto što je univerzalno, ili možda neizbježno u našem realitetu. Kako za više entitete vjerojatno nije problem "pogledati" i u druge alternativne realitete, oni se vjerojatno ne žele zamarati sa hrpom varijacija koje se mogu dogoditi u našem realitetu i ne mogu 100% reći kojim ćemo mi putem realnosti krenuti u nekoj točki odluke.

Hvala ti, Andjela. To sve mora da ide veoma postepeno.
Prvo moram da se stabilizujem ovde gde sam se - ni ja sama ne znam kako - nasla. Vecinu vremena se osecam veoma, veoma ok, ali su se pojavile i neke promene koje nisu nimalo prijatne. Posebno ne za nekoga ko je ipak navikao da se oslanja na racio. Cega i ne planiram da se odreknem, vec samo da pokusam da ga podesim na neke druge frekvencije. To mozda ne ide. ne znam.
U svakom slucaju, mislim da ne treba da forsiram stvari, a da u ovom trenutku treba da pokusam da se sto vise opustim i polako se adaptiram na izmenjeno stanje.
Ali, svakako, hvala. Ako mi bude bila potrebna pomoc, pisacu ti.



Pun pogodak, Jack!!

Ma pusti racio - ako pod tim podrazumijevaš svoj um, on ti ne želi ni za živu glavu" ići na druge frekvencije" i boji se toga panično. Umjesto korištenja racija u većoj mjeri, probaj koristiti svoju svijest, jer tamo su odgovori, a ona izranja onda kad natjeraš svoj um da barem na par sekundi ušuti. A ta šutnja iako loša za njega, izuzetno je dobra za tebe. (Znaš ono o umu i egu - da su loši gospodari, a dobre sluge...)

Jer, tek onda možeš da čuješ šta ti kaže onaj "pametni dio tebe". I onda tu proviruje i mogućnost da čuješ (dobiješ u obliku misli najčešće) ono što se zove kanaliziranje,ali prije svega od tvog Višeg Ja ili Božanskog sopstva ili Božanske svijesti, ili Ja Jesam Prisutnosti - kako god to ljudi zvali.

Pozdravčić.
A.

Razumem ja, Andjela, sta zelis da mi kazes. Ali vidi ovako: ja nemam neki cilj do koga zelim da stignem. Odnosno taj cilj egzistira na nivou radne verzije podlozne promenama i eventualno vazi samo za jednu deonicu puta. Danas je neuporedivo potpuniji nego pre godinu ili dve i ocekujem da ce se uvek iznova menjati. Tako ja ne stremim nekoj totalnoj svesti, dostizanju stanja nirvane, letu preko litice ili necemu slicnom. Mada ce se to mozda u jednom trenutku ispostaviti kao cilj.
Put mi je vazan.
Nekako razmisljam, ako sam odlucila da se manifestujem sada i ovde, to verovatno nisam ucinila da bih pozurila necemu sto pomalo podseca na „kucu“ (radna verzija).
Vidis, od kada sam koliko-toliko „progledala“, otvorio mi se citav novi svet a cinjenica da taj deo stvarnosti i pre svega sebe same zaista nisam videla, cini nemali deo tog cuda. Ova slika se do dana danasnjeg neprestano upotpunjavala i sigurno ce i dalje.
I razmisljam takodje, ako nase misli kreiraju nasu stvarnost, ako je dole kako je i gore, zasto ja za sebe ne bih iskreirala put sastavljen od svesno odabranih elemenata i preko otkrivanja iluzije osvojila svesnost. To nekako odgovara mom (knjizevnom) ukusu.

Onaj po meni najvazniji kriterijum ispunjavam: u ovom pogledu sam postena prema sebi do daske.

Taj koncept kreiranja stvarnosti je moj prvi, srednjoskolski susret sa ezotericnim. Naravno da sam se opekla, dovoljno da vise nikada ne dodjem na ideju da vizualizujem ljubicaste oblake. I to sigurno nije bilo slucajno. Sada pokusavam da ga osvajim na jednom drugom nivou, step by step, i verujem da ce u trenutku kada ga budem u/osvojila jedan vazan ciklus biti okoncan. Pod uslovom da izbegnem sve zamke koje stoje na tom putu.

No, nazad na stvar. To neko vise Ja je dovoljno „budno“ da stvarnost makar delimicno mogu da sagledam iz njegove perspektive. Ali evo jos jedne radne verzije: cini mi se da nije samo stvar da se to Ja probudi. Ono jeste onaj mudriji deo mene ali je istovremeno nekako slabo, nedovoljno razvijeno. Ako tacno tumacim poruke, ono sada preko ove ogranicenije „mene“ uci da se manifestuje na fizickoj razini, uci sta ovde moze i kako to da postigne. Ciljevi i prioriteti su mu doduse potpuno drugaciji od ciljeva mog varljivog ega. Zaista tako osecam. Na „meni“ je da mu onim sto mi stoji na raspolaganju u tome koliko mogu pomognem i da se koliko mogu otvorim za njegove poruke. U stvari cini mi se da poruke stizu iz neke vrste nad Ja, cija je priroda nekako ... kolektivna. Mada ne volim tu rec. Bice da sam je ipak organski portal.

I takodje verujem da je priroda mudra i da ne stvara stetne ili nekorisne stvari. Tako je meni i ego potreban: agent u spoljnom svetu zaduzen za skupljanje informacija i konkretno delovanje. To sto ima obicaj da zamisli da je glavni lik u ovoj predstavi ili cak jedini je greska u programu. I dalje mi ispostavlja liste zelja, posledica, 3D upozorenja i ciljeva. Ali se poprilicno smirio.
I moj racionalni deo je potreban. Od njega zelim da nacinim pravog, pravcatog viteza koji ce tom visem Ja stajati na raspolaganju svime sto jeste i moze. I pravog dzentlmena koji ce znati kada treba da se povuce. Da treba da utihne da bi se otvorila vrata nove svesnosti.
Ali u stvari pravi izazov je rad sa emocijama. Drugi put.

Arja, uljepsala si mi dan sa svojim postom jer se radujem da si iz duse razumna osoba a to nije slucajno.
Nema zaista instant rjesenja, nego bas step by step i sve ce doci u svoje vrijeme. Kad se jedan sloj skine onda se bolje vidi a u punom oklopu neznanja skakati preko litice velika je sansa da se upravo upadne u provaliju, zato se uglavnom strpljenje na putu pokaze kao mnogo korisnije i donijece kad tad pozitivan rezultat. Samo hrabro naprijed.
O kanalisanju je Moonlight rekao sto bih i ja pa da ne ponavljam.

Arja, sve O.K.

Parsifale, jedno pitanje: da li imaš iskustva i sa kanalisanjem ili si mislio na iskustvo sa radom na svom egu? Ako se i kod tebe "pročepio" kanal, voljela bih da čujem kakva su tvoja iskustva.

Pozdrav,
A.

Persifale, evo par razmisljanja o egu i nasem racionalnom delu:

Jedan dobar opis stanja u kome se najcesce ( stalno ) nalazi nas „racionalni“ um:

“Tvoj um će neprekidno lutati, jureći okolo kao pijani bumbar brujeći i iznenadno mijenjajući pravac. Pokušaj ne brinuti. Fenomen majmunske-rastrešenosti je dobro poznat. ... “
“... Negdje u tom procesu, doći ćeš licem u lice sa iznenadnim i šokantnim shvaćanjem da si ti potpuno lud. Tvoj um je vrišteća, nerazgovjetna ludnica na kotačima koja se kreće bez svrhe, potpuno bez kontrole i bez nade. Nema problema. Ti nisi ništa luđi nego što si to bio jučer, ali to jednostavno nisi nikada opažao. Ti isto nisi ništa luđi nego bilo tko drugi oko tebe. Jedina stvarna razlika je da si se suočio sa tom situacijom; dok oni to nisu. Tako se oni još relativno osjećaju ugodno. To ne znači da je njima bolje. Neznanje može biti blaženstvo, ali to ne vodi do oslobođenja.”

Kompletan zipovan tekst pod ovim linkom:
http://www.geocities.com/budizam/texts/gunaratana/

Te opsedajuce, cesto opsesivne misli izranjaju potpuno nepozvane iz predela odmah ispod praga svesti i interesantno je da se nasa paznja ustvari vezuje za njih PRE nego sto su postale svesne. Gotovo istovremeno sa ovim procesom i Pre nego sto su postale svesne javlja se emocionalna reakcija na njih. Emocionalno kacenje. Dok dospeju do nase svesti mi smo vec upleteni u mentalno-emocionalni lanac proizvoljnih asocijacija. Javlja se naizgled nicim izazvana nelagoda, strah, nekad i dobro raspolozenje.
Uopste mi je ova, najcesce krajnje nezdrava, veza izmedju naseg mentalnog i emocionalnog tela veoma interesantna.

===============================================
Kada je rec o egu, hm. Prilicno jereticka izjava da bi ego mozda mogao biti koristan, zar ne?
Ponovo cemo imati problema sa definicijom i time sta podrazumevamo pod ovom recju: neka to za trenutne potrebe razgovora bude nas lazni identitet/nasa licnost/kocijas u onoj kociji.

Elem, imala sam razne teorije zasto je/da li je ova struktura potrebna. Na primer kao kreativni akt duse koja stvara svoj produzetak, formira licnost iznutra i tokom tog kreativnog akta uci o sebi.
Ili kao nesto neophodno da bi se prosle lekcije u ovoj skolici, jer ako zaista, ali zaista shvatimo da je sve iluzija, kako bismo te karmicke lekcije zaista savladali. Mada danas vise nema vremena za karmu.

Trenutno mi se cini (sto ne iskljucuje ovo gore) da je ta mentalna konstrukcija, koja bi eventualno mogla biti korisna, izmanipulisana na nacin da potisne i uspava nas pravi identitet. Ovako otprilike: nabavili smo zanimljive softverske programe: neki nam omogucavaju da daunloudujemo podatke, neki da se lakse krecemo po ovom virtuelnom prostoru, neki da radimo sa slikama, neki da nesto proracunamo, neki su prosto zabavni ... Korisni programi, sta da radite samo sa hardom. Medjutim, programi su poludeli i umislili, svaki za sebe, da su sve sto postoji. Cak i ne primecuju kada jedan zameni drugi.
Izmanipulisani su na nacin da je oko njih postavljena neka vrsta elektromagnetnog polja, koje magnetise i privlaci manje energetske celine, pa ovi konstrukti pocinju da se sire kao kakvi tumori, crpeci ogromne kolicine energije.
A kada ih eventualno demagnetisemo i „pripitomimo“, suocavamo se sa glavnim, hardverskim problemom, koji (mislim hard) takodje gaji sklonost da poveruje u svoju potpunu autonomiju. Ili u tom smislu lako moze biti izmanipulisan.

Eto, tako. Radna verzija, naravno.

Parsifal,

pretpostavljam da kad si rekao "u skladu sa pitanjima kojima se bavim"
da su to pitanja vezana za tebe i tvoj dalji duhovni napredak i onda to jednostavno i tiho izroni bez velike buke i znas sto znas.
Imamo dosta slicnosti, mada, nisam primjetila netrepeljivost okoline prema meni, sem beskrajnih pitanja sto ne jedem meso, a ostale stvari zadrzavam za sebe pa okolina i ne zna sto se meni desava unutra i tako je najbolje. Svatko mora svoj put proci sam i okolina ce jednom tim istim putem.
Sto manje pricas to ti vise ostaje jer i prica o iskustvu je samo jos jedno razbacivanje Ega.
Ova neka kanaliziranja sto su preplavila Internet o informacijama razno zaraznim iz drugih "realiteta", u sebi nose toliko fantazije zbog nacina kako su primljena i pokupljena negdje iz nizih astrala ali eto i to je skola koju netko mora proci. Nije strasno to ni citati ako nisi mnogo sugestivan ali ici to i raditi pa zakaciti za sebe neke "parazite" , stvarno ljudi tako malo vode brigu o onome sto im je vjecno.

Parsifale, čestitam - sve 5! Proces se (ne samo kod tebe i kod mene, nego općenito) upravo odvija kako si ti opisao: buđenje za kanalisanje, borba ega, njegovo stalno smetanje i nastojanje da ti "on ispriča" ono što trebaš čuti, umjesto tvoje Nadduše, ili tvoje Božanske svijesti, kako god je zvao.
No, ne mora uvijek biti da kanališemo svoju Naddušu, iako nema nikakvih "fanfara" i "zvona" koja bučno najavljuju dolazak nekog benevolentnog duhovnog bića u našu sferu Svijesti. Naime, duboko vjerujem, prije ću reći ZNAM ( jer sam fazu vjerovanja prošla) da svako od nas ima svoje pomagače s one strane vela, duhovne vodiče, učitelje, ali i preostalih 11 naših dijelova koji čine sveukupnost našeg Bića. Dakle, zbrka može biti kompletna ako se ima u vidu koga sve možemo čuti odnosno vidjeti,ili pak samo osjetiti. Naravno, ostavit ću na drugu stranu zasad duše umrlih i neprijateljske entitete, ET-e pa čak i benevolentne vanzemaljske civilizacije koje žele također komunicirati s onima kod kojih su detektovali buđenje kanala za primanje i odašiljanje informacija.
Jednu drugu zanimljivu pojavu si također opisao: neprijateljsko ponašanje tvojih dojučerašnjih drugova, rodbine i ostalih...ono što oni ne mogu podnijeti kod nas jest to što mi vibriramo drugačije, prešli smo da tako kažem na sasvim drugu frekvenciju, (ali ovdje se i doslovno radi o specifičnoj duhovno-materijalnoj pojavi) te za njihove pojmove napose "previše svijetlimo". Maločas se Arwen Dor na jednom drugom topicu baš zezala oko teme prosvjetljenosti i kako svijetli takva osoba...

Treća stvar koju sam primjetila u tvom postu je: osjećanje energija koje ti dolaze u momentu kada stižu saznanja/poruke/uvidi. Za mene je godinama upravo taj alat - osjećanja energije koja se približava bio gotovo jedino sredstvo prepoznavanja izvora informacija, a tek potom neka druga sredstva dolazila su na red: sadržaj poruke, (njena zdravorazumska analiza, jer zdrav razum nikad ne treba isključivati kad su u pitanju ove pojave,) te druga sredstva. Ako su energije prijatne, pa iako ponekad izuzetno jake, onda je uredu. A one druge - odmah se osjete i priljepe za dio tijela; no ima i drugih elemenata da se vidi da nisu one koje ti žele dobro.
Eto,toliko zasad.
Pozdravčić,
A.

Kako negde rece arwendor, krecemo sa razlicitih strana a dolazimo do istih iskustava. Tako dobar osecaj kada prepoznamo sopstvena iskustva ili misli.
Uygred, „moje“ poruke takodje nikada nisu vizuelne.

Ali recite, da li imate „secanja“? Ne znam kako to drugacije da nazovem.
Ne mislim na one slike koje se javljaju kao flesevi i koje ne mozemo da dovedemo u vezu sa nekom sadasnjom situacijom. Najverovatnije neki bljeskovi iz prethodnih inkarnacija. Ne znace mi mnogo jer ne mogu da ih uklopim ni u kakav kontekst. Prosto flesevi.

Mislim na nesto drugo, sto ne mogu da nazovem drugacije nego preegzistencijalna secanja i veoma mi je tesko da ih opisem. To nisu vizije, jer u sebi ne sadrze nista vizuelno ali su veoma sugestivna. Volim da kazem „imam pricu“. Medjutim, u to se veoma brzo ukljuci moja galopirajuca imaginacija pa prica nabuja i ponovo imam problem da razdvojim sta je sta.
Pitam se i zasto izostaju vizuelni efekti. Da li moja dusa nije uspela da razvije „cula“ ili je to drugaciji vid percepcije koji jos uvek ne mogu da povezem sa ovim ovde-sada? Da li znate o cemu govorim?

U pogledu negativnih reagovanja okoline: kontrola jedinke se odvija preko ega i kada se postepeno oslobodimo ego-tripova, izmicemo kontroli putem igrica moci, strahova i ucena i to se okolini nikako ne dopada. Neces da se igras sa mnom.
I da, slazem se da ovaj proces za muskarce jeste bolniji i da izaziva zesce reakcije okoline. Mi zene imamo drugacije probleme.

Možda su ti deja vu-i u stvari oni naši "preview"-i u 5. denzitetu ( prethodno viđeni ) kadrovi iz života u koji se odlučimo inkarnirati. Pa nam se čini kao da smo to već vidjeli i doživjeli.

Na tu misao me potaklo ovo u zadnjoj tvojoj rečenici... "obični dnevni doživljaji". Kao da ti pregledi "budućeg" života budu samo oni "nevažni", jer ako bi vidjeli čitav život i "važne" prekretnice u tom životu - nebi bilo zanimljivo! A možda i te prekretnice čine draž - naše odluke kako postupiti u tim "ključnim" situacijama i kojim ćemo putem onda krenuti... možda postoje "verzije" istog života - samo u drugim realitetima ( paralelnim realnostima )...

Uh...

... definitivno svi igramo neku "igru" ili njenu "verziju"...

Neznam, što vi mislite?

Mislila sam pre svega na drugacije izazove prilikom “budjenja”.
Ali ok, kada je o negativnim reakcijama rec: u mnogo manjoj meri pritisak da se nastavi sa matriks-igricama jer mi doduse itekako bolujemo od ego-tripova, ali oni u nasem slucaju nisu osnovni vid kontrole. To su pre klisei. I pritisak da se ostane u odredjenim kliseima je jak, a reakcija na napustanje stereotipnih obrazaca ume da bude prilicno agresivna.
Pre 20, 50, 100, ... godina je ovaj pritisak doduse bio neuporedivo jaci, danas se, hvala Bogu, Boginji i feministkinjama, stvari polako menjaju, pa nam je malo lakse da se “kamufliramo”.
Ali manje-vise rec je ustvari o istovetnoj kontroli putem nametnutih identiteta. Drustvo uz male nijanse ima gotove scenarije za nas i jako je ljuto ako dodjemo na ideju da svoju egzistenciju pokusamo da formiramo po sopstvenim zamislima a pogotovo ako se zapitamo ko smo mi ustvari. Eto tako otprilike.



Da, to mi zvuci jako, jako ok.
Nezavisno od toga se javljaju te besmislene odn. vankontekstualne slike. Ali, kao sto rekoh, nisu mi toliko vazne.



Veoma moguce. Biramo svoje lekcije, prihvatamo misiju, „ucitelje“, postavljamo znakove na putu, obezbedjujemo grupu za podrsku, kako gore, tako i dole, ostalo? hm ... kao da se „verzije“ zivota rasprostiru unazad kroz vreme u vidu neke lepeze. A mi se „secamo“ svojih zivota ziveci ga/ih.
Au, preterala sam.

Da,Persifale,to je otprilike to sto sam i ja dozivljavao(opisao sam to u postu u temi cudna desavanja pa da ne ponavljam),s tim sto su se kadrovi ponekad znali izduziti i na celovecernje filmove






Meni se desava obratno,vizuelni utisak ne mogu nikako da prevedem u reci 3D recnika,jednostavno ono sto osecas ne mozes ukalupiti u reci....



mnooooooooooogo ste mi nedostajali
sve vas volim
Natalandza

DA,DA,DA,

I,NE, nisi preterala,
i neces
nat

Jack

Ovo je dobro zapazanje, vazni dogadjaji - ako su sudbinski neizbezni, moraju ostati skriveni.


Ajra

Izgleda da vi imate nesto vise klisea koje morate da ispunite, kako biste bile prihvacene od sestrinstva.



Nat


Ocigledno je da si izrazito vizuelni tip, sto predstavlja prednost, jer 95% vezbi zahteva sposobnost razvijene vizualizacije.

Pozdrav

Za one koji su i dalje zainteresovani za kanalisanje, evo interesantnog clanka dr. Stouna, u kome objasnjava dve osnovne vrste kanalisanja, kao i samu metodu.

http://www.iamuniversity.org/library/ps ... eling.html