dreamback je napisao/la:
Netko je ovjde spomenuo DUŠU, a da nije bio niti svjestan...
A ne MATERIJU ili svojstvo materije...
Ne postavlja li to mnoga luda pitanja?
Obilazite oko teme kao macka oko vruce kase. Evo jos malo "materijala" od mog starog prijatelja. Moja druga knjiga govori o ljubavi, odnosno potrazi za idealnom dopunom, a ovo sto sledi su poslednja tri poglavlja koja objasnjavaju metafiziku tantrickog odnosa i potpuno ujedinjenje dva bica (musko zensko naravno, jer samo polariteti mogu da se ujedine)
Citat:
OTPORI ANDROGINU
Preplavila me neka nežnost od njegovog glasa i osećam neku unutrašnju vezu izmedju nas. S druge strane svesti munjevito su stigle razne informacije zašto on nije pravi muškarac za mene i da takvo osećanje ne bih smela sebi da priuštim. Barem ne kada je on u pitanju.
Otkuda ta zbrka informacija i zašto večito prisutan otpor?
On nije pravi muškarac za tebe gledano sa, aspekta tvoje Sekundarne ličnosti, koja se trudi da se savršeno uklopi u konvencije. Konvencionalno gledano on zaista nije za tebe: nizak je za muškarca, dok si ti visoka i to se po merilima javnosti, ne uklapa. Loše zaradjuje, mnogo manje od tebe, što se takodje ne uklapa. Nije »naočit« niti se trudi da to bude, dok se očekuje da uz tvoj izgled ide i muškarac sličnog tipa. Sve ove informacije spoljašnjeg sveta dobro su uklopljene u mišljenje tvoje Sekundarne ličnosti te odatle i dolaze. Medjutim, strast koja je buknula u trenutku probila je okvire vaših Sekundarnih ličnosti i aktivirala je Primarni plan. Već sam se umorio od ponavljanja i objašnjavanja procesa, shvatila si ga do sada.
Mnogo interesantnije pitanje je zašto je večito prisutan otpor. Strah od gubljenja individualnosti je prva prepreka na putu. Zaljubljene osobe nalaze se pod hipnotičkim dejstvom Primarnog plana, hipnotičkim u tom smislu da ne zapažaju odsustvo skupa naučenog ponašanja. Ponašaju se spontano i prirodno, uživajući u davanju i pretapanju. Individualnost, koja se ogleda kroz »ja« i »moje« potpuno je eliminisana, ali oni to ne primećuju. Očvršćenjem i materijalizacijom veze, izlaskom u javnost i, tako dalje (ovo smo mnogo puta ponovili i zapamtili čitav proces), individualnost, koja je prenaglašena Sekundarna ličnost, počinje da se bori za prevlast.
Individualnost treba razlikovati od individuacije. Individua ili karakter je samostalna i samosvesna jedinka koja je okoštala u sopstvenim stavovima i mišljenjima te po svaku cenu nastoji da ih odbrani. Možemo još reći da je to spoljašnji okvir Sekundarne ličnosti, takoreći utvrdjenje. Individuacija je, s druge strane, dolazak do Čistog Ličnog Bića, Primarne ličnosti u njenom najčistijem vidu gde se na najdubljem nivou prepoznaje istovetnost sa svim ostalim Čistim Ličnim Bićima, koja sva zajedno izviru iz Bića kao Kosmičkog principa.
Androgin, kao princip ujedinjenja svesti, zahteva samostalnu individuaciju. Pojedinac u paru koji sačinjava Androgina na prvom mestu je svestan svoje prirodne sopstvenosti. Nije zavistan od prisustva i pažnje onog drugog, kao dete od majke ili narkoman od droge. Strah od gubljenja individualnosti javlja se kod duhovno nezrellih osoba čiji ljubavni moto je: ko nije samnom (ko nije moj) taj je protiv mene. Ovakva osoba je skoro u potpunosti Sekundarna, njeno mišljenje zavisi od mišljenja drugih ljudi, do kojih joj je stalo, dok se istovremeno trudi da ceo svet prilagodi sebi. Duhovno zrela osoba je pretežno Primarna, svesna je sopstvenosti, ali i sopstvenosti drugih, shvatajući da su sve iskonske osobine samo varijacije ispoljenja Čistog Bića i da, zato što su ponašanje i mišljenje onog drugog drugačiji, neznači da su pogrešni. Androgin je upravo spoj dve Primarne ličnosti, š to znači da na pojavnom planu mogu da ga ostvare dve duhovno zrele osobe.
A razaranje tela, gubitak sopstvenosti, smrt kao konačno ujedinjenje? Šta ćemo sa tim?
Sve Sekundarne ličnosti stvorene su kao štit Primarnoj ličnosti koja zbog nametnutog morala, konvencija ili normi, nije primerena za svakodnevnu upotrebu. Znači, iza svake Sekundarne ličnosti postoji (osvešćena ili ne) Primarna ličnost koja je Čisto Lično Biće. Svako Čisto Lično Biće deo je Čistog Bića kao Kosmičkog principa. Svest o »ja« kao jedinstvenosti i po Parmenidu »merilo svih stvari«, potiče iz unutrašnjeg znanja o celovitosti i jedinstvenosti Čistog Bića, znanja koje svaka svest poseduje. Smrt fizičkog tela svakako predstavlja povratak i ponovno ujedinjenje sa Kosmičkom svešću povratak ka praiskonskom, odakle se svest ponovo oblikuje u svest izdvojene individue, radi obogaćivanja novim iskustvima. Spajanje dve osvešćene svesti u novu ujedinjenu svest, predstavlja vrhunsko iskustvo individualne svesti kroz poverenje u Božanski princip večnog postojanja. Smrt nije neophodan uslov za ostvarenje Androgina. Androgin je osećaj jedinstva sa drugom svešću bez osećaja posedovanja i pokušaja da se taj drugi promeni i tako prilagodi sebi i bla, bla manifestacije Sekundarne ličnosti. Smrt može da bude konačno i potpuno spajanje, ali kao što rekoh nije neophodan uslov.
Otvaranje prema drugom Biću je neminovno kada je ljubav u pitanju medjutim duhovno nezrela osoba boji se tog otvaranja u strahu da će biti odbačena, odnosno povredjena. Voleti nekog u potpunosti, znači predati mu se potpuno, kao što se dete sa poverenjem predaje majci. Medjutim izmedju roditeljske ljubavi i Androgine ljubavi postoji razlika, a ona je upravo u stepenu zrelosti, odnosno u spoznaji da se funkcioniše kao jedinka. Dete sebe doživljava, kao i stovetnost u odnosu na majku a ne kao jedinstvenost u odnosu na voljenu osobu.
Ono što u ljubavi povredjuje je neprihvaćena, odnosno neuzvraćena energija od strane druge osobe. Višak sopstvene energije se akumulira i oseća kao pritisak, odnosno kao bol. Jednom doživljena ljubavna bol velika je prepreka u svesti da se intenzivna ljubav doživi još neki put, jer je razum tu bol definisao, kao i skustvo i to neprijatno, stoga ljubav treba izbegavati.
Ukoliko je dejstvo privlačne sile veoma jako te se ovo neprijatno iskustvo »zaboravilo« javlja se nova prepreka u vidu otpora, a to je strah od novog i nepoznatog, koje zahteva ulaganje novih »količina« lične energije. Odlivanje ili gubitak lične energije, kada je potpuno, donosi smrt fizičkog tela. Otuda se čovek plaši svega novog u šta treba da se upusti, jer osvajanje novog područja, novog znanja ili iskustva, zahteva novo ulaganje lične energije. Svest koja je materijalno orijentisana, za koju je materija očigledno konačna stvar, ne može da shvati da je energija beskonačna i da se prima samo davanjem. Čuvanje energije je nemoguće, a svaki takav pokušaj zapravo rezultira smrću kao zaustavljenim protokom energije. Uzmi vodu kao primer, uporedi tekuću vodu sa zatvorenom i ustajalom vodom i sve će ti biti jasno.
Sekundarna ličnost izmedju ostalog služi da kontroliše odliv lične enegije u komunikaciji sa drugim ljudima, jer Primarno ne poznaje kontrolu i sputavanje bilo čega, Primarno je neometen protok. Ljubav je neometen protok lične energije izmedju dve osobe na prvom mestu a zaljubljena osoba voli i čitav svet. Zato se ljubav dešava samo na planu Primarnog. Stoga, otvoriti se potpuno prema nekom drugom zahteva hrabrost, odnosno odsustvo straha da će emitovana energija nepovratno nestati, a ti ćeš ostati bez nje. Zato osećaš otpor koji dolazi iz Sekundarne ličnosti.
Potpuno otvaranje svesti prema drugom Biću znači potpuno otvaranje svesti prema životu prema Kosmičkoj svesti. To takodje, znači osetiti silu stvaranja, osetiti sile koje deluju iz iskona i koje će svakako razoriti sve što je čvrsto i nefleksibilno. Istočnjaci budjenje sila i njihov čist uticaj nazivaju Kundalini, zapadnjaci seksualna energija. Za materijalizovanu svest današnjeg čoveka otudjenog od prirode, a naročito sopstvene, seks je jedina preostala tačka kontakta sa Iskonskim. Naravno, moderan svet se potrudio da i ovu tanku nit spajanja prekine pornografisanjem seksa u svim mogućim vidovima.
Vodjenje ljubavi prodiranjem u dublje sfere dovodi svest u druge nivoe postojanja. Probudjenje nagona, kao i skonske odlike života kroz prvobitni nagon za samoodržanjem i nastavljanjem života kroz njegovo stvaranje, takodje je nešto što može da uplaši običnu svest. Nagoni su prognani kao nepoželjni, kao životinjski pa se čak i glad, kao elementarni nagon samoodržanja, proglašava nepoželjnom kroz reklamiranje dijetetskih proizvoda. Debelo je ružno – moto je zapadnjačke svesti. Spisak gušenja nagona mogao bi da bude poduži, ako bi smo se bavili tom temom.
Ulaženjem u sferu nagona, njihovim prepoznavanjem i propuštanjem kroz sopstvenu svest ulazi se u polje čistog delovanja Sila stvaranja, a to iskustvo može da bude zaista užasno u smislu intenziteta njihovog dejstva. Da bih ti približio iskustvo daću ti metaforu: zamisli udarac groma u svoje telo, a da posle toga naravno ostaneš živa. Pokušaj da dočaraš sebi to iskustvo i da ga preradiš razumom. Tako izgleda dejstvo dveju sila u čistom vidu. Stoga, ne upuštaj se previše u sfere koje ne možeš da podneseš ili da kontrolišeš. Strah je tu da te uplaši, ali i da te spreči da odeš predaleko.
DODIR SILA
On je skoro savršen ljubavnik, tako nežan da je to predivno, i dozirano grub kad zatreba. Uživam u dodiru njegove kože na svojoj. Šta je nežnost i zašto grubost u seksu prija?
Ljubav, koja je uzajamna, odnosno obostrana, povezuje dva Čista Bića neometanim tokom energije koja se prožima i meša, tvoreći nov kvalitet. Ljubav je čista emanacija Primarnog plana čija je osnovna težnja ispoljenje u harmoniji. Čula su organi Čiste svesti kojom ona, kroz prepoznavanje razumom, doživljava stvoreni svet. Dodir kože na kožu zaista predstavlja vrhunski čulni doživljaj, kada ga prati nesputani izliv emocija ka drugoj osobi, koji je i uzvraćen, mada ovo ne mora da bude pravilo. Osećaj uživanja u čulnom dodiru posledica je emitovanja lične energije putem čitavog tela, jer u standardnoj komunikaciji sa drugim ljudima, lična energija prenosi se očima i glasom i nešto redje rukovanjem. Torzo i noge su u toj, konvencionalnoj komunikaciji jednostavno isključeni, osim solarnog pleksusa koji je, kao regulator intenziteta razmene, najčešće u grču dozirajući emitovanje lične energije prema sagovorniku. U toku ljubavnog zagrljaja celo telo učestvuje u energetskom toku i standardno pasivni delovi tela napajaju se novom energijom, izlivajući postojeću. Naročito je solarni pleksus, ponovo u ulozi regulatora, potpuno otvoren zračeći punim sjajem sopstvenost upućenu ka voljenoj osobi. Seksualni egzibicionisti preziru »misionarski« položaj gde su ljubavnici priljubljeni licem u lice, smatrajući ga dosadnim. Medjutim, taj položaj je jedinstven u ostvarivanju medjusobne bliskosti, jer ne samo što omogućava ljubljenje tokom vodjenja ljubavi, čime se »energetsko kolo« potpuno zatvara već prijanjanjem peksusa jedan na drugi daje jedan potpuni energetski (ljubavni) spoj, čime je pretapanje jednog u drugo maksimalno.
Pokušaj nekom prilikom da se priljubiš uz njegov solarni pleksus svojim središnjim delom tela. U spiritualnom telu na tom području nalazi se trougao koji je vrhom okrenut na gore, kod muškarca, odnosno na dole kod žene. Opušteno se skoncentriši na pleksus i pronaći ćeš tačno poziciju uklapanja dvaju trouglova, a onda se umiri. Neka te ne zbuni izraz »opušteno se skoncentriši«, jer koncentracija razumom uvek donosi napetost. Umesto da koristiš razum na način Sekundarne ličnosti, gde koncentracija zahteva, aktivan napor, prepusti se Primarnoj ličnosti da te vodi jednostavno prateći osećaj. Kada budeš pronašla polje uklapanja, osetićeš to. Priljubi se uz njega i ostani mirna. Otpusti svoje emocije da se slobodno izlivaju iz tebe, čime će se solarni predeo otvoriti na neki svoj način i dozvoli da njegovo Biće uplovi u tebe. Najbolje je ovo uraditi u trenutku kada te preplavi čista unutrašnja nežnost, bez strasti. Povoljan trenutak za ovakvo spajanje je posle doživljenog orgazma, koji je umanjio prvobitan energetski naboj, koji vas je inicirao na vodjenje ljubavi. Znači, pronadji polje uklapanja, priljubi se uz njega i opušteno posmatraj sopstvena osećanja. Posle nekog vremena preplaviće te potpuno nov osećaj blaženstva, kakav ne možeš da doživiš tokom vodjenja ljubavi. Energija će na nov način prostrujati kroz vaša tela i ona će početi spontano ritmički da se kreću. Ovaj nov osećaj najverovatnije će vas ponovo vratiti u stari način vodjenja ljubavi, jer razum će spontano preuzeti ulogu vodiča i vratiće vas u poznati okvir dešavanja. Medjutim, ako izdržiš i odupreš se potrebi konkretnijeg spajanja i na ovaj način, znači bez učešća polnih organa, možete doživeti orgazam. U početku će stvar ići malo teže, potrebno je prepustiti se svojim čulima sa punim poverenjem i bez uticaja na njih sopstvenim razumom. Medjutim, ukoliko budeš istrajna u eksperimentisanju na kraju ćeš upoznati blaženstvo otvorenih čula, kroz jedan potpuno nov doživljaj razmene energije čitavim telom.
Na početku će se najsigurnije pojaviti otpor koji je zapravo strah od otvaranja i predavanja. Ne opiri se tom strahu jer pretvorićeš ga u paniku. Strah dolazi iz plana Sekundarne ličnosti koja uvek prisutna, treba da otvori širom svoje granice i dozvoli nekom drugom da je obujmi celu. Medjutim, vremenom i uz obavezan razvoj potpunog poverenja, strah će postepeno nestajati, a ti ćeš sve više i sve dublje ulaziti u Biće svog ljubavnika, dozvoljavajući i njemu da postane deo tebe.
Strah se takodje javlja zbog osvajanja novog polja iskustva, nepoznatog razumu u koji treba uložiti novu količinu lične energije, da bi se doživljaj pretvorio u poznato iskustvo. Ovo je već stvar samopoverenja. Ponovo se ne opiri već dozvoli da se doživljaj lagano, asimiluje kroz dugi niz pokušaja. Jedino važno je: budi spontana i opuštena.
Ponekad ga nazovem »drvosečom«, jer mi se učini da će mi u njegovom zagrljaju popucati sve kosti, a ipak uživam u tome.
Tako strastven zagrljaj, od koga »pucaju kosti«, mogu da ostvare samo dve osobe koje se zaista vole, jer takav zagrljaj predstavlja fizički pokušaj totalnog spajanja u jedno telo. Naravno, to je neizvodljivo, ali osećaj koji stoji iza takvog zagrljaja, odnosno potreba za totalnim spajanjem, dolazi iz iskonske želje za pretapanjem u onog drugog.
Uživam u tome da ga grebem po ledjima, doduše kontrolišem se u tome, ali primećujem da u trenucima duboke ekstaze imam želju (skoro potrebu) da ga rastrgnem. Tada napravim nekoliko zahvata zgrčenim prstima po vazduhu kao da grebem, ili zagrizem jastuk. Otkuda to?
Ulaženjem u dubine estaze tačka razuma i tačka Čiste svesti veoma su približene. Razum je tada u ispravnoj ulozi posmatrača, aktuelnih dogadjanja, s tim što je uloga odvajanja poznatog od nepoznatog izuzeta, jer ekstaza dolazi iz iskonskih dubina svesti, gde ne postoje navike. Razum je taj koji te (ispravno) sprečava da svog ljubavnika povrediš i naneseš mu bol.
Ulaskom u Čistu svest, putem duboke ekstaze, s jedne strane dolaziš u veoma blizak kontakt sa Primarnim silama. Obzirom da si pod jakim dejstvom Centrifugalne sile prevela svoj razum na mesto ekstatičnog stanja svesti, logično je da si automatski aktivirala suprotnu silu, Centripetalnu, koja deluje silinom razaranja ili odvajanja. U trenutku upliva Centripetalne sile u svest na izvornom nivou dešava se ili potreba za rastrzanjem ili nepodnošljiva potreba za odvajanjem, odnosno prekidanjem samog seksualnog čina.
S druge strane, ta ista potreba da ga rastrgneš ubrzo bi se pretvorila u potrebu da rastrgneš i sebe samu. Izvorno dejstvo sile deluje razarajuće na samu materiju a to je tvoje, odnosno njegovo telo. Ukoliko bi ste se prepustili tom porivu počinili bi ste ritualno samoubistvo, a vaše dve svesti bi se apsolutno ujedinile.
Ovo mi izgleda preterano surovo, čak suludo.
Ovo o čemu sam ti sada govorio predstavlja najdublji nivo ekstaze do koga se veoma retko spontano dolazi. Zato je orgazam tu kao prekidač visokog napona, jer za ovakvo budjenje Sila potrebna je ujedinjena svest, a to je ostvarivo, ako vaše dve svesti vibriraju na istoj frekvenciji. Ukoliko on doživi orgazam, a ti ne i, samim tim ostaneš u ekstatičnom stanju svesti, ništa se neće dogoditi, jer su vibracije različite.
Tantrizam uvodi praktičara u ovo stanje, ali posle veoma dugog i napornog trenigna. Takodje, neophodno je da razum bude veoma čvrst, da se ne bi rasuo pod dejstvom sila, a neko od vas poludeo. Istovremeno, razum mora da bude veoma fleksibilan, da bi se prilagodjavao promenama stanja svesti ne izgubivši pri tome svoju osnovnu funkciju analitičara.
EKSTAZA
Probala sam predloženu varijantu spajanja solarnog pleksusa. Zaista si bio u pravu osećaj je božanstven. Doduše, trebalo je dosta vremena da se svest transformiše poverenjem, ali isplatilo se.
Nesputano primanje energija uvek prija. Energija se prima putem spavanja, putem hrane i ukoliko nisi opterećena sopstvenim mišljenjem da je hrana štetna (bilo, zato što je zatrovana, bilo, zato što goji) uživanje koje unošenje hrane donosi ne može se uporediti ni sa čim drugim. Isto važi i za spavanje. Ako ne smatraš da je spavanje gubljenje vremena, san će ti veoma prijati. Svako primanje energije prija na svoj način, a ono što sasvim sigurno umanjuje taj doživljaj lepote je tvoj lični stav prema odredjenom izvoru energije. Ovo možeš shvatiti kao definiciju jer primenljivo je doslovno na sve prirodne izvore energije pa se tako može primeniti i na ljubav.
A tek doživljaj ekstaze! Ono što sam mislila da je ekstaza tek je bledi odraz onoga što mi se sada dešava. Medjutim, osećaj često postane prejak i ne mogu da ga podnesem, te sam snošaj mora biti prekinut, jer mi se čini da ću u trenutku ili eksplodirati ili poludeti.
Otvaranjem energetskih kanala, jednostavnim odustajanjem od otpora, u tvoje eterično telo uliva se mnogo više energije, nego što si standardno navikla da je primiš. Ta nova energija obogaćuje i širi polje tvoje svesti. Ono što ti donosi osećaj neizdrživog, odnosno osećaj da ćeš eksplodirati je zapažanje tvog razuma, koji kao kontrolna lampica ukazuje kada si otišla predaleko. Pretpostavimo da je razum čuvar svesti, ma koliko ovo banalno zvučalo. Svest ima svoje odredjeno polje prostiranja, a razum je »zgusnuta« ili skoncentrisana tačka te iste svesti koja je, sveukupnu drži pod kontrolom. Ulivanje nove količine energije u tvoje eterično telo, znači i ulivanje nove količine energije u tvoju svest, koja se širi postajući sve »veća«. Medjutim, razum je navikao na odredjeni bonus energije, odnosno na odredjeno polje svesti te taj novi prostor ne može da obuhvati i kontroliše. Osećaj da ćeš eksplodirati sasvim je ispravan, jer eksplozija u izvornom vidu znači rasprostiranje i uvećavanje zapremine nekog tela. Tačnije, prethodno zauzeti prostor eksplozijom se povećava. Osećaj da ćeš poludeti takodje je ispravan, jer ludilo je nefokusirana svest. To je stanje razuma koji je izgubio svoju kontrolnu funkciju te svoje podatke haotično prezentuje.
Vodi računa o ovim osećajima, jer oni su zaista crvene signalne lampice koje te upozoravaju na opasnost. Ulaženje u dubine ekstaze veoma prija, ali samo do granice podnošljivog. Svaki intenzitet je nepodnošljiv, neka ti temperatura vode recimo, ili bilo čega drugog, bude dobro poredjenje. Isto važi i za osećaje, bilo da su u pitanju emocije kao osećaj, bilo osećaj kao reakcija čula. U ekstazi sva čula se bude i otvaraju do potpunog obuhvatanja i poimanja Neizrecivog. Kako je razum glavni kontrolor mere otvaranja (do podnošljivog) svakako ga treba apsolutno poslušati i prekinuti svaki dalji čulni kontakt, da bi se uskovitlana energija stišala do uobičajenog nivoa.
Ulaženjem u dubinu ekstaze moje telo počinje da se uvija, odiže od kreveta, ruke izvode neke neuobičajene pokrete, glava takodje. Kao da moje telo samo od sebe, mimo moje volje, izvodi neki mistični ples.
Probudjena je Kundalini energija, koju su mistici sa Istoka nazvali i »zmijska energija«, jer se telo uvija na način zmije koja se kreće po tlu. Pre ove faze kretanja pojavljuje se faza budjenja, kada se u telu osećaju fine vibracije, slične poigravanju mišića, ali ipak drugačije. Ovo vibriranje biva prekinuto trzajima u predelu kičme, koje se dešava kada energije probije neki »tromb« stvoren na tom mestu. Već u ovoj fazi vibriranja razum signalizira na opasnost, jer svest lagano počinje da se rasplinjava donoseći osećaj vrtoglavice ili lakog pijanstva. Onaj ko ne ume da fokusira razum na ovom nivou i, samim tim ga stavi pod kontrolu nikako ne bi smeo da ide dalje. Faza kretanja je sledeća i ona nastupa spontano. Telo tada počinje da se uvija u svetom ritmu a svesno oponašanje ovih pokreta donelo je ples. Otuda svaki ples u sebi ima crtu erotskog. Svako predavanje svesti ritumu plesa uvodi plesača u neku vrstu opijenosti i blage ekstaze. Zato ljudi uživaju u plesu jer on je odraz iskonskog predavanja ritmu.
Može li se to nekontrolisano kretanje prekinuti sopstvenom voljom?
Ne može, jer šta je snaga tvoje volje prema snazi ispoljavanja Univerzuma? Jedino šta možeš u ovoj fazi je da posmatraš ono što ti se dešava i to bez ikakvog otpora. Zato je neophodno samopoverenja da si bezbedna u svemu što ti se dešava, jer je tvoj razum dovoljno fluidan, odnosno rastegljiv te može bez otpora da propusti svu energiju koja prolazi kroz tebe.
Ukoliko nisi sigurna u to do koje mere možeš da izdržiš, ako te već pre toga orgazam nije prekinuo te si klonula, onda prekini celu seansu u fazi budjenja. Čim osetiš vibracije u telu kao da blaga struja prolazi kroz tebe, prebaci svoj razum na poznati teren, preuzmi komandu i uradi bilo šta obično u čemu će razum učestvovati rutinom. Često pomaže unošenje hrane. Nikako nemoj potezati za, alkoholom, iako si ga možda dotle konzumirala. Alkohol širi polje svesti bez mogućnosti kontrole od strane razuma, tako da ćeš, alkoholom samo doliti ulje na vatru.
Kad smo već kod, alkohola, a već si pomenuo orgazam kao prekidača visokog napona, pojasni mi malo zašto se teško doživljava orgazam u stanju pijanstva i kako se onda uspostavlja kontrola svesti?
Zajedničko, alkoholu i seksu je to što oba proširuju polje svesti eliminišući pri tome razum. Medjutim, značajna razlika je u tome što, alkohol otupljuje čula, a seks ih izoštrava. Obzirom da je čulo dodira veoma značajno za doživljavanje orgazma, logično je što do njega teško dolazi.
Čini mi se da u pijanom seksu nema budjenja Kundalini.
U pravu si, nema budjenja Sila i, to je dobro, jer otupeli razum ne bi mogao da kontroliše dogadjanja i prekine ih u pravom trenutku te bi došlo do pucanja svesti. Jedina uloga koju razum tada ima je koncentracija na čulo dodira, da bi se postigao olakšavajući orgazam.
Kako muškarac može da udje u stanje duboke ekstaze, obzirom da je poznato da oni orgazam doživljavaju veoma lako?
Obzirom na osnovnu strukturu svesti, gde je muškarac prevashodno razuman, a žena duhovna, žena lako ulazi u ekstazu, ali ne može lako da je razume. S druge strane, muškarac se teško obračunava sa prekidačem orgazmom, ali kada udje u stanje izmenjene svesti tada mu je lako da prepozna faze kroz koje prolazi. Kao osnovni nosilac razuma, muškarac taj isti razum koristi u seksu da bi odložio sopstveni orgazam, tako što jednostavno razmišlja o običnim stvarima. Na taj način nije potpuni učesnik u dešavanju a orgazam dolazi kada snaga Sila nadvlada snagu njegovog razuma. Dolaženje muškarčeve svesti do stanja ekstaze moguće je ponovo uz upotrebu razuma, ali na drugi način. Umesto da razum koristi za razmišljanje o drugim stvarima, nevezanim za seks, muškarac treba da uposli svoj razum u ulozi posmatrača, ne dozvoljavajući da ga osećaji povuku ka uživanju. Posmatranje uživanja je jedna stvar, a prepuštanje uživanju sasvim druga. Treba uočiti tu značajnu razliku ovo je elementarni polaz. Na ovaj način vrši se diferencijacija Astralnog i Mentalnog plana, gde će se i Spiritualni plan spontano iskristalisati u odnosu na ova dva. Spiritualni plan je polje ekstaze, gde nema orgazma već samo doživljavanja probudjenih Sila.
Opasnost od rasprskavanja razuma važi i za muškarca, s tim što je njemu mnogo lakše da prekine ekstazu orgazmom, koji će doći spuštanjem svesti na Astralni plan, odnosno prebacivanjem razuma na doživljaj uživanja.
Posle ovakvih seansi vodjenja ljubavi, jer su to zaista postale seanse, primećujem neki nemir u sebi koji zna da potraje danima. Nešto nedefinisano se dogadja unutar celog tela, slično finim vibracijama koje se najjasnije osećaju u predelu pleksusa. Ponekad ove vibracije postanu skoro neizdržive i čini mi se da ću eksplodirati te će mi biti lakše, a do eksplozije ipak ne dolazi. Ovo liči na predmenstrualni sindrom, ali nije vezan samo za period neposredno pred menstruaciju. Liči takodje i na nervozu, ali udesetostručene snage. U odnosu na ovaj osećaj, nervoza je zaista blaga pojava.
Dogadja ti se probudjenje energije, tvoje eterično telo je »prezasićeno« energijom i stoga osećaš da je imaš i više, nego što ti je potrebno. Ovaj osećaj delimično se ublažava kada si aktivna, u bilo kom vidu. Tada je svaki rad dobar, jer na taj način se ovaj višak energije troši. Fizički rad ili čak vežbanje, pomoći će ti da se ova energija potroši. Ukoliko ne možeš da izdržiš ovaj osećaj, koji nestaje samo za vreme aktivnosti i ponovo se vraća u svest onog trenutka kada se umiriš, sačekaj da prodje menstruacija koja će svu energiju materijalizovati u svežu krv, a ti ćeš se smiriti. Naravno treba i da prestaneš da praktikuješ ovakvu vrstu seksa.
Ipak, ma koliko bio neprijatan, ovaj osećaj donosi blagodet u duhovnom smislu jer povećana energija transformiše, uvećava i pročišćava tvoju svest. Već samo uočavanje da nemir uzrokuje fine vibracije, pokazuje da je tvoj razum jasno diferencirao unutrašnji osećaj, umesto da je sve stavio pod oblast: »nervoza«, kao širok spektar nelagodnih osećaja. Dalje, ovaj bonus energije smanjiće neophodnu količinu sna, za regeneraciju tela pa ćeš na raspolaganju imati nekoliko sati više u budnom stanju. Obzirom da te višak energije nagoni na aktivnost, to vreme ćeš svakako korisno upotrebiti. Pojačana energija takodje je odlika mladosti, na ovaj način znatno usporavaš proces starenja, a ti sama zračićeš na poseban način. Tvoja čula će se vremenom izoštriti i čitava svest postaće znatno osetljivija i budnija, a razum precizniji i jasniji. Bolje ćeš pamtiti i bolje povezivati činjenice. Blagodeti su brojne, jedino što je potrebno je da uspeš da izdržiš ono što ti se dogadja unutar tela i unutar same svesti.
Ovaj osećaj ponekad kulminira osećajem nepodnošljivog. Dodje mi da grebem po zidovima od muke.
Jedino rešenje je: ne opiri se. Dozvoli energiji da struji i da se ispoljava. Ukoliko se budeš opirala napravićeš lom. Otpor je ograda energiji, time je sputavaš da se neometano ispoljava ograničavajući je na odredjen prostor sopstvene svesti. Time ćeš stvoriti efekat »ekspres lonca« i, ako negde ne ostaviš slobodan prostor, tvoja svest će doslovce eksplodirati. Zato budi oprezna i ne igraj se. Sama si izabrala ovaj put, stoga moraš da podneseš sve njegove strmine.