Vec sam pisao negdje da sam, sjedeci s djevojkom na kafi, dozivio pomicanje soljice na stolicu. To se desilo 2012-2013, ne znam tacno. Eh u augustu ove godine se ponovilo. Ovaj put se nije jedanput pomaknula vec drugi, pa treci pa cetvrti put. Sve pomalo a mi gledamo i sutimo usrani od straha. Bilo je uzasno jezivo, ja sam samo jos cekao kad ce da pukne ili tako nesto. Jel ima neko pojasnjenje? Mi smo kontali da nije od toplote pa ispod nje ostaje mokrina od pare ali tesko da je to...

Citao sam dosta o tim iskustvima.Radi se o demonskoj energiji ili o energetskim anomalijama.3. nema.

Ne znam objasnit al se dogodi da stvari tako šeću same od sebe.... Prvo treba eliminirati sve što bi mogla biti zezancija prijatelja ili utjecaj prirodnih sila, magnetizma, vjetra, tlaka zraka i štajaznam
Piše u starijoj literaturi (iz sedamdesetih godina) dosta o ekperimentima Rusa koji su proučavali ljude koji su mogli savijati žlice pogledom, pomicati predmete, ili na sebe nakačiti metalne predmete i nosati ih okolo izazivajući opće čuđenje, kao npr. nataknu peglu na čelo i slična čudesa.

Za eksperimetne s telekinezom i teleptijom kažu da ih je provodila i maerička i ruska vojska jer su htjeli nekako iskoristiti telekinezu pa su to proučili ali im nije uspjelo iskorištavanje. Uglavnom se u vezi telekineze spominju metalni predmeti a ne šalice za kavu.

Sinoc smo pricali opet o tome. Cura govori da je toplina soljice uradila svoje a ja kontam "volio bih da je to". Ali ni to mi ne pije vode. Inace, na jednom forumu (forum.hr ja mislim) sam nasao istu situaciju. Doslovno se sve desilo kao i kod nas.

Eh ti sad spominjes telekinezu. Ali niko od nas nije ni pomislio na na to a kamoli isprobavao. Mi smo pricali o necem sestom, poljoprivredi, sportu, muzici i onda se to pocelo desavati. Jedino da se neko iza nas (a bilo je mnogo ljudi okolo tada a bilo ih je i onaj prvi put koji sam spomenuo) nije zezao sa nama i pratio nasu reakciju .

Vozim se danas autobusom i na putu do kuce prolazim kroz krajeve koji su jako zivopisni i dopadljivi, bar za mene. Tada obicno slusam muziku da upotpunim dozivljaj. I sad dodje jedan predio, vozis se i gledas samo livade (isto kao kod Teletabisa)i to traje jedno 20 minuta. I sad mi razne teme na um padaju, vecinom neka negativa, lose stvari iz proslosti i padne mi na um otac kojeg sam izgubio prosle godine. Stanem i nesto mislim kako bi bilo da su i na nebu (gdje je i on, ja se nadam) mozda livade kao ove. Livade nebeske.

E od trenutka kada mi to pade na pamet nije proslo ni 5-6 sekundi kada u pjesmi koju sam tada slusao pjevac/recitator spomene "meadows of Heaven".

Kakva slucajnost! Bar sad mozda opet mislim da jest. Ali u tom trenutku ne postoji sansa da bih rekao da je slucajnost ili da me neko ubjedi u to.

Eto imao sam neku potrebu da ovo podijelim.

Btw. to je ova pjesma ("meadows of heaven" veli na 2:26)

www.youtube.com/watch?v=zLmspcgrYrY

ta se pojava zove sinhronicitet. Događa se često spontano na početku "buđenja" a kad se "probudiš" možeš je i sam izazvati da se dogodi. Jako je to zabavno..
Ima opisa te pojave po knjigama. Pronađi sam neku pa pročitaj malo šire što to znači i kako naučiti upravljati s tim.

Arwen, hvala mnogo. Vec citam o sinhonicitetu. Mislio sam da ovom slucaju nema definicije i da se nikom nije desilo a zapravo ljudi o tome pisu knjige.

Hvala opet