...pre nekoliko godina sam ovde pisala o nekim svojim dozivljajima(nana3)...secanjima iz proslog zivota...a ni sama sada ne znam da li je to san ,moja ideja koja mi se iznova vraca ,ili sam prosto sublimirala razne stvari iz knjiga slicnog sadrzaja..
ne znam
prihvatite ili odbacite
ja imam potrebu da prenesem dalje..mozda ce nekome pomoci

..svetlo je,sjajno,belicasto,suncano i veselo,radosno,mnogo smeha i pokreta..mnogo je ljudi..ja sam -na pravom-mestu...dobro sam ,zadovoljna sam,srecna..sve osobe koje srecem- znam ..bliske su mi...osecam ih kao bliske rodjake,prijatelje,bracu i sestre..radujem se..mnogo pricamo medjusobno i mnogo se igramo.
..tu je iskrenost osnova komunikacije..ne postoji nacin da se ista sakrije-jer-svi smo onom drugom providni..novajlije to ne shvataju odmah,kao sto ni ja nisam shvatala..cudim se kako oni sve znaju sta sam pomislila ,sta sam zelela da kazem,koje su mi reakcije i zasto bas tako reagujem ....
sva osecanja se vide
sve misli se vide
sve zelje i namere
to je prvo sto je neophodno vezbati kad dodjete-iskrenost i dobra namera...ako hoces i zelis dobru vezu i odnos sa svim svojim bliskim -onda moras da se trudis.
..ako se trudis ,sve je ok...niko se ne bavi osudjivanjem...prosto jer svi vide sta je iza..vide kad sam nesigurna ili kad zelim nesto da sakrijem i svi se ponasaju u skladu sa tom zeljom,ali istovremeno razumeju zasto to radim i prihvataju..
brzo sam uvidela da je glupo skrivati se kad drugi ne zele da ti naude,to jednostavno ne postoji...
mnogo medjusobno pricamo o sebi i svojim osobinama i pomazemo jedni drugima da budemo bolji..neko nam postaje blizi..mnogo se smejemo...
..imam tri osobe koje su mi izuzetno bliske i sa kojima sam u neprekidnoj igri
moja omiljena igra je letenje
nastavice se

.pravi ljudski zivot nije onaj prozivljeni,zavrseni zivot..materijalni
esencija zivota je usavrsavanje duha,ucenje ,popravljanje.....to se intenzivno radi posle ovog zivota..
duhovni svet je uvazavanje,prihvatanje,neosudjivanje,razumevanje,potpuna okrenutost drugome..nekulturno je,neprirodno i uvredljivo je skrivati svoje stanje uma ,srca i duha drugome...ali to se uci..potrebna je vezba..nije uvek prijatno..stidimo se sebe..ili prosto volimo skrivalice..nekad zelimo da budemo sami..
..i sve moze.
..i vodjenje ljubavi je moguce
tela ne postoje,ne postoji priroda,nema vode,zemlje ,sume...ja nisam videla zivotinje ,niti bilo kakve jasne ,odredjene oblike...sve je u mlecnoj belini..
pa ipak ljudi imaju svoje forme i ja vise umom shvatam njihove karakteristicne oblike nego sto ih stvarno ima...pa ipak oblike je moguce stvoriti..ali o tome kasnije..
vodjenje ljubavi je visi nivo prihvatanja drugog...to znaci potpuno stapanje dva duha,znaci razmenu apsolutno svega sto imamo....to nije laka odluka jer ljudska dusa sadrzi razna iskustva,dozivljaje,misli,zelje,prijatno i neprijatno,lepo i ruzno- sve se prenosi u vodjenju ljubavi i druga strana sve to prima i prozivljava kao da je licno iskustvo
osecaj je izuzetno lep ako je vecina stvari koje dajes i primas lepa,sjajno je to izvoditi,ali to se relativno retko dogadja...ili ljudi zapocnu taj proces i odustaju jer nisu u stanju toliko da se otvore,da daju sve i prime sve...tesko je...
nije jednostavno
uglavnom su najzastupljenije grupne igre sa raznim rekvizitima npr lopta i mnogo razgovora...
ja volim letenje sa svojom malom ekipom sa kojom sam izuzetno bliska...radujem se druzenju sa njima,to je cisto veselo prijateljstvo..u razgovorima pokusavamo da objasnimo sebi svoje zivote i zasto je bilo to sto je bilo,sta i kako je trebalo,kakvi treba da budemo...
a ,onda,posle toga ,cista zabava je odlazak na letenje...odjednom su tu sume ,doline,gradovi,parkovi,letimo iznad,a onda s enaglo obrusavamo,sto je apsolutno sjajan osecaj kao na toboganu,pa onda opet naglo dizanje u visine..
ne znam da li sam usla u materijalni svet tada ili ne...
ne znam zasto ne postoje nikakvi oblici ,a onda znam da je moguce sedeti na kamenu u toku razgovora,da se pojavljuju sportski rekviziti,da Vece sedi za stolom...da.....
ne znam...mozda se forma stvara kroz zajednicku ideju grupe
nastavice se

..ne mozemo se zadrzati u duhovnom svetu ,jer,na kraju,pobedjuje zudnja za necim materijalnim..sve dok imamo zudnju ,necemo se zadrzati ,,gore,,...zivot ovaj jeste,,dole,, i ,,vuce,, ako osecamo zelju..cak i da smo imali tezak zivot,mozda cemo ostati duze i odmarati se ,ali na kraju cemo se opet vratiti..
nisam sigurna da postoji pakao...ja nisam videla nikakva fantasticna bica..jedino je jasno za Vece da su visokorazvijene osobe za koje bih mogla reci da su andjeli ili nesto vise od andjela..ali i iznad njih ima jos razvijenijih i svesnijih...
..najpribliznije paklu je ono pocetno sivilo odmah posle zivota..tada postajemo apsolutno svesni svih mana i vrlina i to kristalno jasno,sto je ozbiljno tesko podneti..
ono sto je dobro u tom potencijalno teskom stanju je da - pomoc postoji i bolje je prihvatiti nego muciti se...ja sam htela sve sama sa sobom da razresim..verujem da je trajalo neuobicajeno dugo,iako vreme nije moguce izmeriti,dokuciti...vreme nema bas nikakvu ulogu u duhovnom svetu..
ja nisam dugo prihvatala pomoc drugih ljudi koji su se pojavljivali - ili bili stalno prisutni,cak sam se udaljavala od njih..u sivoj egzistenciji nemate sta drugo raditi sem suocavati se sa sobom i misliti do detalja na ono sto je uradjeno...nema samozavaravanja,nema okrivljavanja drugih,sudbine ,boga...veoma je tesko prozivljavati ono sto niste dobro uradili,jer sada uvidjate kakve je to posledice imalo za druga bica.....strasno:(
..mozda ,ali samo mozda postoji mesto koje lici na pakao,u koji se odlazi zbog licne odluke samokaznjavanja,autodestrukcije gde se jos intenzivnije prozivljava ucinjeno...
za mene je sivi svet bio dovoljno bolan ,a i ljudski je na kraju traziti pomoc i ici ka smirivanju i razresenju licne patnje..
nastavice se

..da li bog postoji?
za mene je ,u duhovnom svetu,bio dalek isto kao i u materijalnom..ne secam se da sam razmisljala o tome i da je neko pricao na tu temu..
Vece mudrih je najblize superbicima...njihov nivo svesti je strahovito velik,apsolutno nepojmljiv..a opet, i oni su samo delic neceg veceg sto je nemoguce dokuciti..
ipak ,jasno je svima tamo da je stvaranje sustinski pokazatelj duhovnog razvica
..stvaranja u nasem materijalnom svetu se cene u duhovnom-materijalna bogatstva,da ,zasto da ne ?...sticanje novca ili drugih materijalnih vrednosti pokazuje duhovnu snagu,energiju,razvijanje...
problem i zamka je zaslepljivanje materijalnim stvarima toliko da boravak u duhovnom svetu traje kratko i ljudi se bez mnogo zaustavljanja i razmisljanja vracaju ponovo u ovaj svet.. u principu ,sve moze da izgleda kao zacarani krug ,ali iskustva se prikupljaju i jednom,nekada..bice dovoljno iskustava koja ce izazvati pozitivan duhovni napredak ..to je evolucija

..tamo postoje i oni koji stvaraju svetove..planete..bica na planetama..zivot..to jeste relativno redak dogadjaj,ali ne tako nemoguc..to se desava...stvaranja su moguca...svako u duhovnom svetu moze da napreduje..ka bozanskom...svaki covek moze postati bog..svaki.
prva stepenica je boravak u duhovnom svetu...raditi na sebi je ozbiljno i ne tako lako i potrebno je usavrsiti neke kvalitete ako zelis dalje kao npr ...upornost,vrednoca,doslednost,jasno razmisljanje,definisanost u zeljama,ciljevima,cistoca misli...
druga stepenica je stvaranje ...probala sam to jer sam pokusala sa idejom da konstantno ostanem u duhovnom svetu...
to izgleda ovako: odes -odsetas-odlebdis u neki novi prostor koji se zove vezbaliste..tamo se ne ide masovno i brzo se odustaje
ispred mene je nesto sto lici na beskonacnu pistu koja se zavrsava u tacki u daljini..okolo nema niceg..malo dalje ,desno od mene je druga pista i neko drugi je tamo...
dok stojim tu,gledam u daljinu,u tacku gde se suzava pista i pokusavam da organizujem svoje misli...sustina je da sve sto pomislis,strahovitom bvrzinom dolece tom pistom do mene uobliceno tacno onako kako sam pomislila..
bez pripreme,prethodnog mentalnog usavrsavanja i vezbanja ,ovo je zastrasujuce iskustvo..do mene su pistom doletale jezive stvari i forme - nedefinisana polubica ,zgrade sa izmesanim delovima,sve to zajedno i stopljeno - apsolutno strasno,potpuno sam se zgrozila ,uplaseno sam mislila da ce me energija i brzina tih formi zgromiti,smrviti u momentu
brzo sam odustala
ali postoje drugi ljudi koji uspevaju u tom stvaranju,prvo jednostavnije oblike,pa sve komplikovanije i komplikovanije...
poenta je da si ti odgovoran za svoje stvaranje...
to sto stvoris moze imati i duze postojanje i tek je to sledeci visi nivo kad se tvoja odgovornost i savrsenstvo duha stavljaju ponovo na ucenje i testiranje...
pa ko je sve ove svetove stvorio? ko je stvorio nasu planetu,suncev sistem ,nas?
..pa neko usavrseno bice,neko ....
...jedan koji je nekad bio kao mi...
nastavice se

..svi medjuljudski odnosi u toku zivota nestaju posle..bez obzira kolika je duboka veza,po bilo kom osnovu,u toku zivota,to se sve rasprsi i pretvori u maglu i dim i daleki san...
cak i najdublja veza izmedju majke i deteta...
..to j e kao kad sretnete skolskog druga posle 20 god ..ispricate se i podsetite dogodovstina,a onda svako ode na svoju stranu....e tako se svaki covek oseca posle zivota...sve postane daleko i nebitno,kao san ...vrlo je slican taj proces zaboravljanja kao i kad se iz duhovnog sveta prelazi u materijalni,mada je sveobuhvatnije i snaznije ovo drugo zaboravljanje..
prelazak iz materijalnog u duhovni te oslobadja ne samo tela nego i vezanosti za materijalni svet i za sva bica...nestaje patnja,nestaje bol,nestaje zudnja,nestaje potreba za nekim....ostajemo samo sa kristalno jasnom percepcijom,savrsenom svesnoscu svega sta nam se dogodilo,apsolutno nam je jasno zasto se desilo i zasto smo mi i ostali reagovali i kakve su posledice...jasna nam je zasto je npr veza sa drugima bila takva i takva..uvek postoji razlog i zadatak,nesto sto je trebalo nauciti,saznati,spoznati...
i to je to..
rasciscavamo sa sobom sve svoje mane i vrline ,dobre i lose stvari,i posle tog procesa idemo dalje...nemamo zelju da se vracamo unazad i obnavljamo veze sa zivima...
..u tom kontekstu,negde je jasno zasto svet zivih i svet mrtvih ostaju uglavnom odvojeni..kazem uglavnom jer nije nepremostivo i povezanost ipak postoji i moguc je uticaj...ali o tome drugi put...
mozda nam takva situacija govori zasto ne treba toliko da patimo kad ostanemo bez voljenih osoba...
oni se ne obaziru,nije im vise bitno jer im je jasno zasto su bili u odredjenoj vezi..jedino razmisljaju da li je sve ucinjeno sto je trebalo ili ne..
preispituju se
..cesto bliska veza izmedju dvoje ljudi ovde, nije bliska tamo..prosto su u pitanju potrebna zajednicka iskustva...cak mi se cini da smo retko sa bliskim osobama u duhovnom svetu ,bliski i u materijalnom..jer mi treba da stvaramo harmoniju sa ljudima razlicitim od sebe ,a ne sa onima sa kojima smo vec prisni u duhovnom svetu..
sve to ,definitivno ,govori da je tacno ono poredjenje zivota sa pozorisnom scenom,gde igramo svoje uloge najbolje sto znamo,a posle predstave svaki glumac ode i vraca se kuci svom zivotu..
nastavice se

Andjeli postoje..nasi cuvari postoje..
znamo ih,to je nasa bliska grupa ljudi iz duhovnog sveta..sa njima se dogovaramo,kad ce nam pomoci,uskociti kad ne mozemo da se setimo sta treba da radimo,spasiti nas da nas ne zgazi auto,postaviti neku osobu ispred nas koja ce nam biti znacajna,napraviti ,,koicidencije,,...,,slucajnosti,,.....
..nasi andjeli cuvari pricaju sa nama,sapucu sta i gde treba da kazemo,odemo,ucinimo....
..i mi to radimo za njih,kad udju u materijalnost..pomazemo,sapucemo..
i sta ispada da smo mi..?
Mi smo andjeli sa amnezijom,ne secamo se dogovora,razgovora,dugih razgovora,rasprava i dilema i odluka koje smo imali sa svojom grupom tamo..ne secamo se da smo mi odlucili sta cemo i kako cemo u ovom zivotu..ne secamo se da smo mi rekli svojim prijateljima - tad i tad ja cu zaboraviti sta treba,ucini to i to za mene..
mi sami smo sve odredili..
..mi smo andjeli koji su dosli svesno odlucivsi na ovaj svet...pokusavamo da se probijemo kroz sopstvenu fasciniranost ovim sarenim svetom da bi isli sto vise pravo bez krivudanja...
..i svaki put kad se vratimo gore prvo patimo,a onda se smejemo svojim glupostima koje smo ucinili...nekad zelimo da ispravimo nesrece,nedace ,bolove koje smo drugima ucinili..i tako neprekidno..
mi smo andjeli.

Zanimljivo.
Ali kako nisi sigurna jel San, secanje, ili kolekcija zapamcenih misli ?

Ma kakvi andeli, nema niceg... Pokazi mi andela ako mozes i sto je on to tocno. Kakvi cuvari, zasto ti cuvari dopuustaju sve ovakve stvari koje se desavaju po svijetu, odlicnih li cuvara!!!!!!
Sapucu... Nitko ne zna nista o tome tko tebi sapuce ili ne, zbog cega ti sapuce..

Nismo mi nista sami odredili, odreduje se za nas, onako kako bog zna kome pase, da je mene netko prije rodenja na ovoj planeti pito os doc, poslo bi ga u tri ljepe materine i reko: slobodno ti odi di ti hoces ja ne...