Hej, meni je na vrh jezika ta prica o sanjacima i tragacima ali se ne secam tacno.
Znam samo da ima vise verzija opisa.
Jedna je cini mi se u knjizi Taishe Abelar ili Florinde, gde se objasnjava da smo po rodjenju jedno ili drugo, i da je to energetska konfiguracija...a tu ima objasnjenja samo se ne secam tacno,,,

Zaposli se u školi ili nekoj javnoj službi gde dolaziš u dodir sa mnogo ljudi kojima moraš da se smešiš i da im titraš iako bi ih najradije pljesnuo po faci, ponekad s punim pravom. Ako pritom naletiš na džangrizavog, beskrupuloznog šefa još bolje.

Podsjeti me tvoj komentar na jednoga drugoga Bradzorfa, hrabroga trolla i odlično plaćenoga bota: nedostižnog ideala svih južnoslavenskih raznoplatno-lokalnoprovokativnih i državno-privatnih kvaziintelektualaca, koji dnevno provode samo 4 h ispred internetskog ekrana, umjesto 24 h poput Bradzorfa.
Bradzorf, svetsko a naše.
Sjetimo se, sada već kultnoga, propaloga pokušaja kolektivnog linčovanja srbijanske dijaspore u Švedskoj, tada daleke 2013. god.
Bradzorf se radovao paljevini i nemirima, potaknutima djelovanjem muslimanske imigracije u toj zemlji, slaveći demokraciju Republike Srbije i omalovažavajući onu evropsku.
A sve je počelo provjerom nacije i državljanstva švedskih Srba, pa kada se pokazalo da se radi o nekadašnjim državljanima Srbije, koji su je napustili kao već prilično odrasle i formirane osobe, prešlo se na druge eventualne slabe tačke.
Da se, barem, radilo o hrv. ili bos. Srbima, pa da se može reći kako nedovoljno vole maticu.
Ovako se, dakle, zaigralo na kartu pravoslavne mržnje prema muslimanima.
Međutim, spomenuta dijaspora je osudila islamofobiju u Švedskoj, poantiravši kako se radi o izrazito multikulturalnoj demokraciji, koju nekoliko forumskih ili javnih bukača ne može instantno međunarodno difamirati.
Nakon toga je uslijedilo slavljenje prijevoda prepričanoga manifesta Andreasa Breivika, čiji je izvor nacistički poljski kvazinovinarčić.
Ali naravno da je i to, na sveopće čuđenje domicilnih zaštitnika Svetosavske Republike, emigracija promptno odbacila, uz opasku da se ne namjerava vraćati u demokraciju Srbije.
Kulminaciju rasprave tj. njen vrhunac prije neminovne katarze, jer ovdje mogućnosti peripetije nema zbog usuda direktnoga te ubrzanog raspleta, poštovani forumaši mogu pročitati na slijedećem linku: http://forum.b92.net/topic/72887-crveni ... lm/page-27.

Kako onda da se ponasam kad me pocne energetski iscrpljivati?

Sitni mučitelj nastoji da te dovede u negativno stanje i zato gleda da utiče na tvoje emocije. To negativno stanje ti uzima jako mnogo energije i to je ono čega moraš biti svjestan.
Dakle, kada sitni mučitelj počne da djeluje, usmjeriš svoju pažnju na svoje emocije kako bi postao svjestan kako doživljavaš to mučenje.
Pošto su emocije direktno povezane sa mislima, kada osjetiš da postaješ negativan, najbolje je da promjeniš misli. Misli na nešto drugo i na taj način će negativnost koja ti uzima energiju da oslabi.

Tako ja radim kad se nađem u situaciji da sitni mučitelj počne da me muči. Odjebem ga tako što mislim na nešto sasvim drugo od onoga čime me on pokušava sjebati.

Šef je ipak samo šef, jedan čovek, koliko god da je moćan ne može da napravi veliku štetu. Kako da se ponašaš? Gledaj, prati i uči, bićeš i ti šef, pa ako je tvoj gomno, potrudi se da jednog dana ne budeš isti kao on.

Mnogo veći izazov su pravi sitni mučitelji, da ne zalazimo u sitna crevca, imaš klasifikaciju u knjigama. Kada uspeš da ostaneš hladan i pribran, dok ti on narodski rečeno jede džigerice, znaćeš da si na dobrom putu.

Kolko sam shvatio i oprobo, nije problem poznanici, sefovi, nego najgora je obitelj.
Kad pocnu koda me neko nozem para po trbuhu.

Može da bude, zavisi kako ti se posreći, ali šta god da je u pitanju, posmatraj to kao izazov, a ne problem. Stanovište, oni su problem, ja sam mali bog kojem se bi se trebalo klanjati je u potpunosti pogrešno i vodi u katastrofu. Ako si izložen nasilju, verbalnom ili fizičkom, prva "razumna" reakcija je da uzvratiš istom merom, ali to od tebe stvara novog nasilnika. Dakle, popušio si samo tako i postao novi šupak. Zato uvek i svuda moraš tražiti suptilnije i mekše načine borbe, koje od tebe neće napraviti idiota u svetu svakodnevnog življenja, budalu kojih je ovaj svet prepun.

Ako se radi o porodici, tu se stvari komplikuju, jer šefu ili klijentima uvek možeš reći doviđenja i naći druge sitne, a bogami i krupne mučitelje, mada po meni izazov nikada ne bi trebalo odbijati, nego ga uvek (raz)rešavati. Mami i tati, braći i sestrama to ne možeš reći, tj. čak i ako im kažeš, to suštinski ne može promeniti stvar: oni i dalje ostaju tvoji roditelji. U zavisnosti od tvog sopstvenog karaktera i naravi uvek se može naći neko prihvatljivo rešenje. Potrebno je mnogo strpljenja i truda, jer svi oni od tebe traže nešto, da završiš školu, da nađeš posao, da stvoriš sopstvenu porodicu. Očekivanja uže ili šire zajednice su uvek velika i skoro nikada nisu jednaka našim, a nisu jednaka ni shvatanja o tome kako do tih ciljeva stići.

Uopšte, potrudi se da ne budeš tipični "biciklista", a takvih je mnogo. Biciklista je, zbog svog položaja, onaj koji je gore povijen, a dole gazi. To je siguran put u propast, jer od tebe pravi onog gubitnika kakvih je ovaj svet prepun. Ovo gubitnik nije gubitnik u socijalnom smislu, čak uopte ne mora biti, shvati to vrlo uslovno. Dakle, umesto da one koji su ti u bilo kom smislu podređeni gaziš, a da prema nadređenima imaš servilan odnos, što je pomenuti biciklista, stvar bi mogao uslovno rečeno da obrneš. Potrudi se da prema onima koji su slabiji od tebe ili od tebe zavise budeš nežan, da sa njima imaš strpljenja i pokloniš im dovoljno pažnje. Nije lako, traži mnogo truda, rada i vremena, a naročito nerava, ali to je put. Prema nadređenima ili jačima od sebe se postavi hrabro, samouvereno i odlučno, ali nikako nasilno i buntovnički. To priliči jedino tinejdžerima.

Pozdrav.

Hmmm...a šta mislite da se najpre, u tim trenucima seti da se skupna tačka tu nacentrirala....to je logičnija odbrana

To "da"...
Mahom ide predpostavka da se napusti porodica jer je to najjača moguća varijanta energetskog ozdravljenja tj ispravljanja.
Sobzirom da je ta varijanta odbojna ono što sledi jeste da se živi tako kako se živi.
Čini se da ni rekapitulacija ne pomaže u vezi s porodicom
Recimo ja sam morao da se posvađam sa nekim članovima porodice tako da ne pričamo, i odmah se vidi mali boljitak.

Heh da, no stvar je zamrsenija nego se misli. Recimo pobjeci, kuda, nemas novaca, nemas krov nad glavom, lako je to reci sa ove strane dok tipkamo za kompom no tesko je to uciniti.

Mozda cete raci sad da se branim, da hocu to bi se vec i napravilo.
No razmisljao sam o tome i shvatio da nemam izbora i da moram zivjeti bas ovako kako zivim.

No, mozda kad napadnu da se namjerava izmjestaj skupne tacke, tamo di nemogu do tebe.
U tom slucaju je i bolje da me napadaju jer nikad necu uspjeti nauciti izmjestati skupnu tacku.

No, za izmjestaj skupne tacke treba energija, u tom trenu ti oni uzimaju energiju
i to je malo zajebana situacija jer covjek nemoze nista bez energije.

Kao sto kaze djeda od Paje Patka, "najteze je zaraditi prvi milion" !!

Šansa se pruža svakom, pa i intelektualcima masturbatorima, ali je oni teško prepoznaju. Njima je pre svega neophodan udarac, serija udaraca, najpre slabih, a zatim sve jačih. U zavisnosti od toga kako reaguju, vremenom postaju ratnici ili ostaju obični ljudi. As simple as that.

Čekaj malo prijatelju...
Očima se namerava jel tako, nije teško osim ukoliko se podleže time da su bilo koje konverzacije bitne.
Mi imamo odnose i u odnosima, predpostavlja se da oni koji nemaju znanja vuku na normative ponašanja, automatskog ponašanja...Tada ako oči upozore manevrom, to je nameravanje, i tada se izaziva "sudbina"...to je bit

Razumno će se pokazati da se mora nastaviti da se živi tako,,,ali mi nismo isti koji manevrišemo očima da kažem,,,jer, naša energija pre svega zna da je naš manevar za dobrobit energije.

Jel se kaže da je ratniku energija na prvom mestu?
S tim u vezi, čovek koji je proučio knjige mora da je shvatio šta je važno za ratnika. Nema popuštanja. Sve se to boduje, moram se tako izraziti, a isto se boduje tako i uspon samovažnosti dok se nema znanja.
Nisu stvari iste kada znaš šta je važno a šta nije u pogledu energije.

Mimo svega ovog...Dal se sećate da je DH rekao da učenik u početku zamišlja skupnu tačku?
Da sećate se...ta ideja se vremenom ofuca, izbledi...ali to stoji kao tako kao zvanična ideja šta treba ratnik da radi...jer, nastavak našeg moranja da nastavimo prikazuje nam malo po malo neke stvari koje potvrđuju znanje.

Mi naravno nemamo gde i tu smo s raznim nedoumicama koje se preobrate u vrstu brige ...a posle proračunato u gubljenje vremena, iako to nije, jer novi prag gledišta pokazaće drugačiji rast naše svesti.

Te reči mi deluju isuviše grubo.
Mislim da nije pravi način izraziti se o našem znanju tako kako kažeš, jer ratnik ima istančani ukus i precizno navođenje kada je nečega dosta.

Bez pogrde, ali šansa se ne pruža svakom,,,to je samo ideja za unutrašnjost koja je neizreciva za nas kao običan "čovek", a da bi nam značilo kao sečivo u rukama u vezi prekida daljih odnosa sa vrstama razmatranja.
,,,znaš, popis ima logički kraj

Drugo, šansu ne može da ima svako jer mi nismo kockari kao prvo već preduzimači sopstvene odgovornosti u kojoj biramo naše odluke.

Znanje koje ako smo ga ispravno protumačili dovešće nas na osnovnu raskrsnicu a to je prekid kontinuiteta,,,e to je najopasniji stadijum izbora odluka i tu se od tog momenta razvija naša putanja. Na toj putanji u svim pravcima su zamke,,,garantujem životom

Čokoladna balans štangla!

Zašto misliš da svakom?

Zar nije priča da Duh bira i ne prihvaća dobrovoljce?

Ko kaže da ja mislim, ja uopšte ne moram nešto da mislim, "misao je nečistoća". Takođe ne moram da do besvesti pretražujem knjige i tražim odgovarajuće citate kako bih potvrdio sopstvenu uverenost u ispravnost nekog stava.



Pa, ovog kojem nedostaje novac nije prihvatio, šta da ti kažem.

Imao bih jedno pitanje ako može

Šta je po tebi "Orlova komanda"?

Pitam jer sam sam nekad bio uvjeren da svatko ima istu šansu. Onda sam, kroz godine rada s ljudima došao do uvida da s dosta ljudi jednostavno nejde. Ne jer su glupi, pretjerano sebični, ili nešto treće, nego jednostavno nemaju ono nešto što bi im omogućilo da vide van svojih ustaljenih mentalnih i ostalih obrazaca. Za njih se "apstraktno" jednostavno ne hvata i ja nemogu ništa učiniti oko toga.

S druge strane, naišao sam i na ljude koje je bilo dovoljno lagano "pogurnuti" i sve što treba bi pohvatali i napravili sami, naravno uz dovoljno vremena i energije.

Upravo tako i kod mene...