Problem je da ima toliko lažnih unutarnjih tišina, preglumljavanja tišine. I onda još ako nešto krene, čovjek se usere od straha i stane.

Koje su odlike “originalne“ unutrašnje tišine?

Dali je lažno ako tamo jedan kaže: ja dok pravim muziku u frutty loops uđem u dugometražnu unutrašnju tišinu

Nije toliko lažno koliko je preuveličano, to je samo privremeno sužavanje tonala, lakši rad, to je još uvijek učvrščenost mjesta skupne točke. Upravo zbog usidrenosti toliko prija, jer nema straha od sklizanja skupne točke na drugi svijet a lakše se diše jer je lakše nego raditi uobičajenu spiku sam sa sobom.
Treba naći nešto što nije odavde ili da je odnigdje ko nešto totalno apstraktno pa se furati na to, to bi bilo ko mahanje nekim drugim svijetom ispred onog magneta sile centriranja i kad krene, bješte noge posrat ću vas!
Ah da čekaj, što nije odavde? ... Pa jel ja? Možeš probati ići za tim što si ti, probaj osjetiti što si u stvari ti, ali bez naučenih priča tipa ja sam humanoid sa zemlje i imam jetru, bubrege, mozak....

Pretpostavljam da će se u tom lovljenju sebe brzo ukazati apstrakcije koje se ne mogu ispričati ali su vrlo konkretne stvari koje mogu ostati kao putokazi i mogu poslužiti ko magnetni centar za silu centriranja drugi put da odmah odvuku skupnu točku nešto dalje od frutty loopsa. A tu je i bonus jer se barata sa sobom, nisu neki tamo zvukovi, što god da se uradi i što god da plane, bit će nešto iz svijesti o sebi.
Možda zaključiš da si ništa, možda zaključiš da si sve, možda zaključiš da si sam sebi totalna nepoznanica ili da pokušavaš sagledati sebe iz krive perspektive, koja je prava perspektiva? Gdje je? Mogu li na nju?
Sve je točno na svoj način i sve je super odskočna daska.

Nerazumem od čega se uplašiti?
Onaj koji je u stadijumu ovladavanja straha neće probavati let. Onaj koji se usere iz kakvih-takvih razloga ostaje zarobljen tim strahom sve dok mu ne izađe u susret. Nema vremena. Propuštanje da svest bude zamotana u smrt je ključ za otključavanje straha. Ključ za postojanost ma kud se našao je disciplina.

Ne možeš takvo što o strahu pričati dok ne iskusiš, nije bezveze u knjigama ono sve o plašenju bez prestravljenosti.
Da straha nema, ne bi postojala ni priča o strahu ko prvom neprijatelju na putu čovjeka od znanja.
Zamisli samo da ti odjednom oko tebe nestane sve za što znaš, tvoje tijelo, pa čak i vrijeme, nemaš blage veze ni da li će se ikad vratiti, možeš tako ostati do smrti u nečem ničem, misliš da se ne bi uplašio da si možda uzeo jednosmjernu kartu a nema blagajne za kupiti kartu nazad?

Zamisli i samo da ti se desi i da te netko ostavi negdje na golom otoku bez ičega, već i to bi bio šok. I onda bi rekao "RATNIK IMA DISCIPLINU!", bi li ti bio lakše od takve rečenice?

Ne znači ako je jedan paničar zbog gubitka sebe iz prostora i pojavom nekamo drugde, da je takav i netko drugi. Ljudi su različiti po svojoj suštini, snazi, sklonosti, itd...
Ako ti sebe zamišljaš ufrkisanog, to ne mogu da razumem. Ako si dospeo u takav strah to je zato što si krenuo nešto doživeti na silu.

Ne znam, meni se strah čini normalnom pojavom kad se doživi nešto novo i drastično, ako je tebi drugačije pa dobro...
Tu mislim na dešavanja na javi, ne sanjanje, sanjanje je nešto drugo, tu mnogo rjeđe bude straha jer ono fizičko tijelo sigurno pajki u krevetu.

Da te potsetim nešto ...samo ukoliko je čovek zabrinut za sebe, tada se javlja strah.
Ako je čovek zabrinut za bilo šta, bilo na javi ili u snu, strah se kači na njega...

Teško je biti bez zabrinutosti, zato se i odstranjuje ljudski oblik. Ljudski oblik doziva strah.

Idealiziranje, banaliziranje, samozavaravanje iz naučenog predloška, praksa ne pita za ideale.

Zbunjuješ ovim. Nezna se šta hoćeš da kažeš. Nisam razumeo. Ne gajim komplikovane reči jer netko treba trošiti energiju da bi tobože razumeo. Valjda bi trebalo biti jednostavan u iskazu ...

Hteo sam navesti prost primer zabrinutosti koji doziva strah: recimo jedan čovek treba otići na posao sutra ujutru...on se uveče “brine“ za buđenje i odlazak. Šta će biti ako budilica zataji? Prvo će se uplašiti a tek onda će besniti, pa će okrivljavati druge, pa će osmišljavati laži da bi se branio.
Zašto se je uplašio?
Svašta loše može da mu se dogodi. Sve to što smatra lošim je iz njegovog zakona od njegova uma. Sam je i sudac i krivac.

Isto važi i za iznenađenje. Iznenađenja uzbuđuju prosečnog čoveka, ne i ratnika. Ratnik se nemože nečemu diviti jer mora kontrolisati situaciju.

Pa opet je i ovo primjer "Idealiziranje, banaliziranje, samozavaravanje iz naučenog predloška" o tamo nekom Ratniku, što on mora i ne mora.
Kad se iznenadiš, već si iznenađen, kad se uplašiš, već si se uplašio, kad si zakasnio na posao, već si zakasnio i možda moraš lagati da bi imao što jesti. Ono sve dalje "kako ratnik radi" razmišljanje nakon događaja je samo farbanje gotovog čina, nije trezvenost.
I ima cijelo poglavlje ako se ne varam o kontroli i kako u stvari nemamo skoro nikakve kontrole, sve je kako jest.

Našao sam nešto interesantno u knjizi Magija pokreta:

Vidite, meni je baš zbog ovih reči čudno.....jer kako odu u drugi svet bez vibracione sile, a napuštaju svet sa vibracionom silom...zato mi se čini da je to jedno te isto u vezi ognja.....ustvari i termin vibraciona sila je nerazumljiv.

U pitanju je neka bezlična sila svemira? A nije namera iz priče

Kako god bilo, krivo ili pravo, to meni ne zvuči ko onaj DH iz prijašnjih knjiga ni po izražaju, ni po dubini... ne znam po čemu, kao ni skoro cijela knjiga.
I isto tako piše i da se vibrirajuča sila može iskoristiti za skidanje strane instalacije sa glave, a tu piše da je ovo "jedini trenutak", pa valjda ima više jedinih trenutaka?

S druge strane, u knjigama ima kako je DH Carlosu priredio da ga družina pojede ako omane u napretku pa onda ne bi se čudio raznim zamkama.

Da, da, čudan je DH i u Magija pokreta a i u Umeće sanjanja...pomišljao sam da ga je Letač glumio i stvarao priče u karlosovoj svesti da ih se tobože sada setio...jer što da ne?
A dok sam čitao Aktivnu stranu beskraja, kada je karlos u mraku video pokretne senke, dok je razgovarao sa DH-om imao sam utisak da DH sedi na TA peći i priča sa karlosom.

Očito je da je karlosova svest mutirala. Ali možda to tako treba. Jer jednog dana učenik treba da priča priče, a to znači da je mu je potrebna kreativnost. Čak i DH je karlosa upućivao na mutaciju, govorio mu je: “A ti ćeš reći...“, pa kao na nov način za oličenje svoje svesti.

Ljepo pricate!
Dali to teoretski ili ima i prakse.

Ako moze netko opisati svoju praksu u vezi svega ispricanoga.

Samo se ti nama pridruži, pa ćemo se već upoznat

No, kaži ti što imaš prvi, ti si nov. Ispričaj nam nešto.

sad si najebo

Hahahaha, samo da pitam... da li napisane prakse treba ovjeriti kod javnog bilježnika i za što točno trebaju?

Nedavno sam procitao knjige skinute u pdfu i svijele su mi se. Zanimalo me samo jer netko ima prakse iz toga podrucja jer tamo se dosta pise o praksi. Ja nemam prakse samo teorija koju sam procitao skroz sam pocetnik.