Suština je kontrola druge pažnje...njeno usmerenje na put povratka...čišćenje veze sa duhom...

Smatram da si preoštar za odnor prema ne-radu.
Nema nečeg manje bitnog od nečeg drugog. DH je mogao izvaditi zglobove...dakle, nije tek sanjao sabe kao invalida, već se postepeno preobražavao.
Nema zbunjivanja razuma ali nema ni moći,...sve se mora dostignuti.

Šta misliš da je to?
Kada uporediš sa tišinom koju poznaješ, ima li razlike?
Imaš li sitnog mučitelja?

Promatrač,
Meni više sviđa sledeći citat:
"Ako satima zuriš u gomilu lišća, onda se tvoje misli smire. Kad više ne misliš, tvoja pažnja tonala slabi i tvoja druga pažnja se odjednom zakači za to lišće, i onda lišće postaje nešto drugo. Taj trenutak kad se druga pažnja veže za nešto, naziva se zaustavljanjem sveta."
...
Prva pažnja je razum. A druga pažnja, kada se veže za nešto, ona prizemi telo, i rentabilno usmerava energiju. Kada je naučila da zuri ona je ustvari "videla".
Viđenja imaju razne momente. DH kaže negde da je stapanje nekada bilo viđenje.

Može, sviđa mi se, samo treba imati hrpu lišća, sate i mira.

U nastavku teksta kažu da može poslužiti bilo što...oblaci, drveće, senke
Smatram, da ne treba preterivati sa nekim stvarima jer KO je odgovoran za čitaoce?? Mi imamo naizgled teži put...moramo dvaput više platiti jer unosimo mnogo popisa. Ako imaš manje popisa a na uvo čuješ pravilo, nije isto što čitaoc danas doživljava...
Ako zamislim da Kastaneda nije objavio svoje reportaže, vidim zaključak, da on nebi uticao na moju sudbinu. Sve bi bilo drugačije, a možda se nebi ni rodio.
Moram tako uzeti u obzir jer to jeste istina. Nije to cela istina.
Ovo nisu reči protivrečnosti, već otrežnjenja.
Za nastavak otrežnjavanja treba još stvari dodirnuti u raspravi i to na način suprotan od pisanog. Pisano je da se neko prepozna i zakači, a suprotno je znati sve o temi i nezakačiti se (traganje). Svako zakačivanje je usmerenje druge pažnje, što znači da svakako moramo platiti trezvenost.

Ima razlike, ovdje mi jednostavno nestane sve, ne sjecam se niceg u tih sekundu, nema niceg.
Treba mi par minuta da osvjestim tu sekundu da se sjetim sta sam htio napraviti.

Lisce se pocne pretvarati u mrlju i sve se stapa u neku energetsku masu i lisce i suma i sve sto nam je poznato.

Kad naucis, to nemora biti lisce, niti sati mira, u minutama mozes djelovat u svojoj sobi.
No priroda je priroda, uvijek jaka, uvijek ljepa.

Obozavam to raditi sa oblacima, putuju i odjednom se pocnu zaustavljati na nebu "zamrznu se" koda stisces svakih par sekundi pauzu. Evo video sa oblacima i smo stisnite pauzu pa pustite i tako stalno da lakse opisem sta sam mislio reci.

Ti simptomi su čisto tonalni, u vezi su vida i dijela mozga koji je za vid.

Dajes objasnjenje iz razuma.
On ce ti uvijek reci da to nije tako i borit ce se da te uvjeri kako je naucio jer tako opaza cijeli zivot.

Ovo stanje ga sokira.

...Postavljam pitanje: Šta radi druga pažnja kada u sebi učita tuđa proživljavanja sa objašnjenjima?

Moj odgovor je, da bez posezanja za sličan rad, ona zna suštinu jer vidi proživljenost.
Ona u sebi dobije istorodni segment svesti kao da je takav rad činila.
Mi nesmemo da se pravimo slepi i to propustimo.
Druga pažnja je zbog, propuštanja, da smo proživeli neki opis i stanje, vrlo opasna.
Ideja smrti je zato jedini saradnik da bi se odbacio nepoželjni prohtev druge pažnje.
Prohtev može biti npr.: pročitao si kako neko u prirodi ostvaruje zaustavljanje sveta, a ti to nemožeš zbog svojih razloga...Ako se ne vide mogućnosti za slično ostvarenje, razlozi mogu da ubiju čoveka.

Zaustavljanje sveta može se odigrati bilo gde i bilo kad. Jednom mi se desilo na poslu da izgubim sećanje u vezi toga što sam trebao da obavim. Razlog da nastavim posao sa jasnoćom, shvatio sam da je nužan, jer je taj posao od životne važnosti. Teško je bez posla. Iako misliš o smrti ne znači da ćeš sut

Dali bi to osvješćavanje mogao nazvati nameravanje?
Iz kog dela tela počinješ sa prisećanjem?

Pa svakako jest namjeravanje. Od solarnog pleksusa prema glavi no ima vise veze sa en. tjelom nego fizickim.

Dali bi se složio kada bih rekao da si upotrebio "volju"?

Ja ti hoću reći da ima puno dalje i da su ti na mjesto tišine možda nasjela očekivanja. Mislim da ta tehnika sa lišćem ide drugačije.
I iz čega da dajem objašnjenja nego iz razuma? Razum služi za to, ako ništa drugo da se može sastaviti rečenica.

Izvini, dali si radio isto kao La Gorda, ili misliš na viđenje koje si negde ostvario... ...ako možeš malo da doobjasniš...

Naravno, svakako je u tome volja neizbjezna.

Ne razumijes sta sam mislio tie, ili sam lose objasnio.