Pozdrav!!

Sto se tice duvana i alkohola tu ces verovatno gladovanjem da osnazis svoj duh i vremenom ces sama likvidirati te lose navike. Ljudi veoma grese po pitanju ostavljanja duhana ili alkohola.Ja sam bio pusac dugo godina i ostavio sam cigarete a zatim sam namerno pocinjao pusiti pa po nekoliko meseci a zatim opet ostavljao i to nekoliko puta. Hteo sam da se podsaznajno reprogramiram i dokaze sebi kako to nije nista strasno. Veruj mi -ostaviti cigarete -nista lakse!!!

Ako izgradis u sebi cvrsti zid onda ti te lose navike ne mogu nista! Alkohol nisam nikad konzumirao kao naviku pa ti ne mogu reci u vezi njega ali mislim da je sve to samo pitanje vere u sebe!

Sto se tice ljudi oko mene za vreme gladovanja=primetili su tek oko 15-og dana da sam smrsao mnogo.Valjda ljudi do neke odredjene granice imaju prirodni dojam da je sve ok,mozda covek prehladjen ili bilo sta slicno.Medjutim kasnije primete naravno. Nisam nikome govorio da gladujem -to nikako!

Ako te pitaju -napravis se luda i kazes stvarno? Hvala! Ne sprovodim dijete itd ! Jer ce te u suprotnom smarati sa pitanjima-koja je dijeta ,pa zasto? pa kako/ ? i sami tvoji odgovori ce ti oduzeti polet i verovanje da cinis pravu stvar! Ljudi ce poceti da se ponasaju kao energetski vampiri i trebas to da izbegnes po svaku cenu! 'ispitivaci'

Sta te briga za druge ljude sta ce da misle ili pricaju? U tvom slucaju ,radi se o tebi i tvojem zdravlju! To dali si cistunac ili nisi samo pokazuje nivo svesti tih ljudi! Iskreno bezi od njih sto dalje! Oni su tu samo da te skrenu sa puta i nista drugo. Obicno kada primete nesto cudno u vezi tvojeg ponasanja -napasce te svakakvim pitanjima itd.Izbegavaj to po svaku cenu.

Primetices kasnije porast tvoje energije i samopouzdanja kao i dobar osecaj u sebi! Moj savet je da oprobas rekapitulaciju bas u te dane gladovanja.Zamisljaj kako organizam izbacuje tudje energije zajedno sa otrovima i drugim prljavstinama. Imas o tome na forumun mnogo.Izbaci te larve iz sebe i videces u kakvom si mraku zivela.
To ti je moj savet! Ili jednostavno primenjuj post u kombinaciji sa gladovanjem-pozitivne misli a na prvom mestu oprostenje onima koji su ti nekada napravili neko zlo. A da si izbacila tu tudju energiju ,osetices to u sebi kao radost. Napravi spisak i kreni. Naj jace je to sprovoditi bas u vreme gladovanja jer se tada organizam oslobadja zajedno i sa sa energetskim centrima i tada je gladovanje zaista nesto posebno!

eto!

Now you're talkin'

Glede ljudi, tu i tamo netko nesto pita kad vide da se ne ponasam uobicajeno (ne pijem kavu, ili ne narucim alkohol navecer npr), ali generalno je okej, snadjem se, kazem da se malo cistim, privremeno, pa nitko nista ne pita. Ne pada mi napamet govoriti za sto se spremam jer bi me vecina valjda verbalno ubila u pojam.

Kod sebe u biti zasad ne ocekujem neki veliki gubitak tezine jer necu raditi velika gladovanja, tako da ce komentari, sigurna sam, izostati. O tome cu razmisljati kad krenem na 20-dnevno

Inace sam kao osoba jako podlozna utjecajima drugih, i cesto sebe zaustavim da bi netko drugi dobio priliku nesto reci, napraviti, istaknuti se, na moj racun. To ti u zivot donese gomilu ljudi, od kojih ti neki ne skode, ali vecina ipak da. Recimo da sam tip koji jede tudja g***a, i toga mi je vec stvarno dosta, i zelim se od toga iscistiti. Ovo ciscenje s gladovanjem za mene je potraga za sobom, i svojom samocom, svojim putem.

Mnogima je to tesko shvatiti i nije im jasno zasto toliko marim sto ce ovaj ili onaj reci, ili kako ce reagirati, ali kada sam naprosto takva osoba. I svjesna sam da to nije dobro i zelim raditi na jacanju te crte karaktera. Mislim da sam zasad na okej putu, jer sam se osim gladovanjem, pocela baviti aktivnostima koje potenciraju samosvjesno djelovanje, i one ce mi, sigurna sam, samo dodatno pomoci.

Ja mislim da si izgubila stitove... i da mnogo tudje energije upravlja tobom. Trebas dase pozabavis samoposmatranjem.Uhvatis sebe u nekim razmisljanjima i analiziras ih odakle su ona dosla. Docices do nekog svojeg prijatelja koji ti ih je nametnuo i prakticno te programirao da tako razmisljas. Tada moras da nadjes izlaz jer ako to nije tvoje razmisljanje nego tudje-koje je onda tvoje? E tek tada dolazis na stvar da eliminises tudje energije i zapise koje su ostavili a da se vratis sebi.

Mnogi ljudi su sledbenici raznih tokova,kulturnih,muzickih,modnih itd...ogromna vecina slusa recimo muziku koju je volela njena prva ljubav,a da toga nisu svesni. Oblace se kao komsija koji je dasa i vole ga devojcice iz kraja ....ima milion primera toga. Treba se vratiti sebi.Zapitati se sta je ono sto ja volim zaista?
Docices i do toga-samo polako)))

Ma pa nije bas tako, vec i sada radim jedan broj stvari koji nije bas opceprihvacen. Nemam problema sa zivljenjem svoga zivota, samo malo gubim kompas kada dodje do komunikacije, jednostavno se ne znam postaviti i posvadjati se vec pustim druge da kenjaju, a ja cesto sutim, ili radije odem svojim putem. Ponekad mi je to okej, ponekad ne.

Nesigurna sam oko tudjih emocija, tj. njihove procjene, ali nismo li to na neki nacin svi?

Eto, iza mene je 42-satno (zapravo, 45-satno, ali o tome niže) gladovanje, i stvarno sam zadovoljna efektima.

Prvi dan mi skoro uopće nije bilo teško, jer sam se već ranije riješila raznih stimulansa. Drugi dan sam imala izvjesne probleme, u vidu lagane motoričke smetenosti (dvaput sam ogrebala auto, ali ništa strašno). Kompliciranije zadaće izvodila sam normalno, ali sam u sitnima malo kiksala. Na momente bi se javio jači osjećaj gladi koji bi brzo prošao. Žeđ je bila osrednja.

Nakon negdje 36 sati javila se poprilična mučnina i osjećaj jake slabosti, vjerojatno zbog toksina u krvi. Tada sam učinila sve kako Malahov savjetuje i doista je prošlo.

Primijetila sam da su mi nedavne ogrebotine i ranice zarasle brže nego inače u ta dva dana. Također, koža tijela se malo zategla i zagladila, i vidno sam smršavila već u ta dva dana (nekoliko ljudi je primijetilo)

Glede duhovnog i umnog stanja, to je dio o kojem bih najviše mogla pisati, ali ipak ću ga zadržati za sebe. Primarno, osjećaj je toliko dobar da jedva čekam slijedeći ekadaši da ponovim gladovanje.
Naravno, bilo je i neugodnih trenutaka, ponajprije me mučio osjećaj bezrazložnog straha, koji se pogotovo pojačao drugog dana. Ne mislim na strah od gladovanja, već općenito od životnih situacija. Zanimljivo je što sada znam koja je glavna emocija koja me paralizira.

Izlazak iz gladovanja sam odlagala nekoliko sati, jer mi se nije dalo izlazit iz tog stanja. Nakon što sam to učinila, smetenost je nestala i dobila sam nalet energije. Ujutro, nakon ustajanja, provela sam valjda najbolji dan otkako pamtim. Osjećaj lakoće u tijelu, brutalno dobro raspoloženje, energije na tone, motoričke sposobnosti perfektne. Išla sam na izlet, pjevala čitavim putem, cijeli dan fizičke aktivnosti u prirodi, na užasno malo hrane i vode. Zaspala sam sretna, lagano bolnih mišića. Osjetili su i ljudi, i mislim da sam svojom vibrom zarazila barem nekoliko njih

Poceo sam sedmodnevno gladovanje,imao sam 2 dana pripreme(verujem da i to treba proci),doduse meni ovo ne pada bas tako tesko jer radim sungazing al da je tesko jeste,itekako.Trudim se da ne ulazim u kuhinju.Dakle samo tecnost,bez klistriranja.U toku pripreme sam osetio da mi se varenje neverovatno poboljsalo.Mislim da zaista nema potrebe gladovati 20-30 dana osim ako nemate neku bolest.Duboko disanje sam primetio da mi otklanja glad.Nemojte ovo pocinjati neobavesteni,preporucio bi knjigu Gladovanje od G.P. Malahova.

@Saty, slazem se. Priprema je vrlo bitna. Ja sam sinoc opet krenula, i usla u trednevno, a imala sam 5-6 dana pripreme, kao i ranije.
Doduse, na dulju pripremu me tjera vise taj dobar osjecaj koji je produkt, nego sama priprema po sebi. Lagana vegan hrana te vec napola baci u stanje slicno onome kod gladovanja.

Od efekata, u odnosu na stanje prije nego sto sam uopce pocela s kurama gladovanja i veganstva, prijavljujem ciscu i ljepsu kozu, manjak suvisne vode u tijelu, pa i kilograma, a i osobnost se mijenja, postaje njeznija i blaza. osjecaj boli je smanjen i rane brze i ravnomjernije zacijeljuju. eto, zasad toliko.

Dugo se već bavim gladovanjem. Pa me zanima razmena iskustava. Ako ima zaintresovanih dobrodošli su

Bila bi velika šteta da ova tema zamre jer su iskustva gladovanja jako intresantna. Pre 18 godina sam držao Brojsovu dijetu od 42 dana i to je bio moj početak iskustava sa gladovanjem. Onda sam imao jednu dugu pauzu, pa sam počeo da se bavim opet gladovanjem pre jedno 6 godina. Uglavnom sam sve radio po Malahovu, jer mislim da je najozbiljnije obradio čitav ciklus vezan kako za gladovanje, tako za, što je po meni mnogo važnije i mnogo teže, izlazak iz gladovanja. Uglavnom za proteklih 6 godina sam odgladovao negde oko 200 dana. Najduže sam u tom periodu gladovao 14 dana. Gladovao sam devet dana, sedam dana, više puta po 3, 4 i 5 dana. A najviše u početku po jedan ili dva dana na svake dve nedelje u ekadaši dane. Kroz to iskustvo sam se pripremao za duža gladovanja. Mislim iz mog iskustva da kratka gladovanja ne mogu nikako da se porede sa dužim. Jer se u dužim aktiviraju mehanizmi koji dubinski čiste organizam. Nisam praktikovao suvo gladovanje. Praktikovao sam gladovanje na vodi i na urinu. Jedino što zaista mogu da tvrdim, to je da uopšte nismo svesni u kojoj meri su nam organizmi zatrovani, kao i koliko je ozbiljan i naporan proces čišćenje te prljavštine. Problem je i u tome što nas danas i namenski svesno truju i fizički a pogotovo psihički. Bolestan čovek je čovek kojim je lako upravljati na svaki način. Zato se danas gladovanje pojavljuje verujem više nego ikada do sada, kao jedan od sigurnih načina, da čovek ne izgubi sebe, svoje zdravlje i svoj um.

Gladovanje sam započela u četvrtak, prošlu noć (4 dan gladovanja) sam se probudila u 4h - srce mi je jako lupalo, tresla sam se, bilo mi je slabo, mislila sam ako ustanem, srušit ću se. Ustala sam i otišla do kuhinje nešto pojesti, pojela sam nekoliko oraha i žlicu posnog sira. Nakon 15min, kao da ništa nije bilo... sat vremena kasnije sam zaspala i probudila se oko 9h. Taj dan, tj. jučer imala sam puno više energije nego inaće, neopisivo. Jučer sam jela jabuke i ručala sam juhu, rižu i ribu. Od danas sam ponovno na gladovanju. Ne znam koliko dugo, jednostavno se osjećam lakše i bolje... Ali kako da izbjegnem ono što mi se prošlu noć dogodilo. Ili sam jednostavno trebala ostati ležati u krevetu i čekati dok ne prođe??? Inaće tokom gladovanja pijem vodu, limunadu i čaj. I imate li kakav savjet kako da "probava" bude svaki dan redovna?

Arria pozdrav
To što ti se sinoć dogodilo je dokaz da ti je organizam jako zagađen. Naime, od otprilike 3, 4 dana gladovanja počinje prva acidozna kriza, gde organizam počinje toksine da izbacuje u krvotok, da bi se dalje izbacili iz organizma. Ja sam radio jako puno kratkih gladovanja, čistio jetru i debelo crevo više puta, redovno išao u saunu, pa opet kada sam gladovao 14 dana iz kreveta nisam mogao da ustanem. Urin mi je bio jako tamne boje i smrdeo je na aceton. Mi uopšte nismo svesni koliko nas savremen način života truje. Ali to je nešto sa čim moraš da se izboriš.
Tu krizu možeš gušiti i sa mineralnom vodom, gaziranom. Mada meni baš i nije uspevalo. Ima kratkotrajno dejstvo. Kriza je prestala čim si nešto pojela jer je proces čišćenja zaustavljen. Najbolje je da iz gladovanja izlaziš sa ceđenim sokom od šargarepe, a da ti prvi obrok bude salata od izrendanog kupusa, to dodatno čisti organizam. Preporučujem knjige od Malahova - Ishrana i hrana, Gladovanje, Čišćenje organizma.

Srdačan pozdrav

Zaboravio sam nešto važno. Po mom iskustvu vrlo je bitno da debelo crevo bude ispražnjeno od fekalija na početku gladovanja. Fekalije u debelom crevu mogu haos da naprave. Desilo mi se jednom to, opšta slabost organizma, lupanje srca, užasni podočnjaci itd.... I tek kada sam ga potpuno očistio od fekalija, simptomi su nestali.

Kada kažemo gladovanje, pod tim ne mislimo na dijete. Gladovanje podazumeva potpuno odricanje od bilo kakve hrane. U klasičnom gladovanju se koristi samo voda. Razlog tome je što se samo tada potpuno aktiviraju unutrašnji mehanizmi koji počinju da čiste organizam. Ali iz ličnog iskustva mislim da je za osobe koje nikada ranije nisu praktikovale gladovanja, najbolje da gladuju po jedan dan u ekadaši dane, ili da gladuju po nekoliko dana na sokovima i čajevima u 2 i 4 fazi lunarnog kalendara. Dugotrajna gladovanja, ako osoba koja gladuje nema prethodnog iskustva, mogu da budu opasna. Toksini koji se iz organizma luče u krv, mogu i da ubiju. Pogotovo je opasan povratak iz gladovanja, jer tada se glad vraća velikom snagom, i potrebna je velika snaga volje da se ona zauzda. Povratak na ishranu otprilike traje koliko je trajalo samo gladovanje.

Da li neko zna gde može da se nađe ili skine u elektronskom obliku knjiga Pola Brega "Čudo gladovanja". Čuo sam za tu knjigu, znam da je prevedena na naš jezik, ali nigde ne mogu da je nađem.

Unapred hvala na bilo kakvoj informaciji

Da napravim kratki rezime.

Od rujna mjeseca periodički gladujem, uglavnom između 1 i 3 dana.
Nešto sam redovitije to provodila 4 mjeseca, dakle negdje do Božića. Tijekom tog perioda gladovala sam barem dva do tri puta mjesečno.

Nakon toga sam malo počela "štrajkati", te sam od Nove godine do danas odradila ukupno tek tri gladovanja po 2 dana

Idući tjedan spremam se na odmor, na kojem ću se baciti u 6-dnevno gladovanje, najduže dosad.

Ono što sam shvatila iz ovih 8 mjeseci:
- nekoliko dana gladovanja teško je možda samo u početku. Kasnije, kako ponavljaš proces, nema gotovo nikakvih problema.
- tijelo počinje automatski težiti odbacivanju svega toksičnog. iako sam ranijih godina imala problema s odbacivanjem nikotina, nedavno sam to konačno napravila, čvrstog uma, odlučna i zadovoljna. jednostavno, toliko mi se počeo gaditi da nisam imala izbora.
- unos alkohola (i potrebe za njime) su minimalne.
- nažalost, ono što mogu reći za alkohol i nikotin, ne mogu reći i za hranu. osobno, nakon duljeg perioda gađenja prema svim vrstama prerađene hrane, potreba se lako vrati nakon samo nekoliko izleta u zabranjenu zonu. no, ipak da nije sve tako crno - izgubila sam naviku konzumacije većih porcija, i unosa vode tijekom/nakon jela.
- općenito, ako se želite održavati što čišćima, treba biti redovit. dva-tri postupka gladovanja, nakon kojeg slijede mjeseci lošeg života nisu baš bogzna kak korisna. no, ipak, bolje i ponekad očistiti kuću nego nikad

To ti je oslobodjenje od toksina. Rjesava se setnjom na zraku, klistirom, tusiranjem, ispiranjem usta.
No, nije samo to, vjerojatno te koknuo i lagani napad panike. Sto nije neobicno
Kako budes imala vise prakse, manje ce se javljati takva stanja.

Za redovnu probavu klistir - ali mozda nije potreban svaki dan.

Pročitaj knjigu Rudolfa Breussa o gladovanju kako ne bi oštetila bubrege. Gladujem 1x godišnje po 21-42 dana od 2002. godine. Treba čuvati bubrege. Klistir obavezan.

Hoces li malo detaljnije o tome? Kako konkretno mogu stradati bubrezi?

Klistir redovito radim tijekom gladovanja, to nije problem. Opcenito, slijedim smjernice Malahova.

Mislim da malo pretjerujes s ubijanjem.
Barem kad govorimo o kracim gladovanjima.
Sto onda ti isti toksini ne ubiju covjeka i prije gladovanja

No, ukoliko proces potraje dulje, tipa preko mjesec dana, onda vec mozemo govoriti o opasnoj zoni.

Zaboravila sam navesti najbitnije.

Vještina da, ukoliko si ovisan o hrani (kao ja) ipak uspiješ svjesno preživjeti nekoliko dana bez nje, doista jača psihu.
Što ima brojne dobre posljedice.

Mogu napisati da sam korak bliže u potrazi za samom sobom, jer sam počela lakše i više živjeti sebe, svoje želje, svoju kreativnost, spremnija sam doći, stati, zauzeti stav, s čime sam ranije imala više problema.

Naravno, to je moje iskustvo, ne znači da je kod drugih tako.

Uglavnom, krenula sam s idejama o čišćenju, a dobila još puno više.
I da, ne volim fatalizirati, ne volim razmišljati "o prljavom svijetu koji prlja naše organizme" Volim ostati na zemlji, jačati karakter primarno, liječiti svoje slabosti, i to me ispunjava zadovoljstvom.