Citat:
Naveo si da je vitamin c jako nestabilan te da ga je potrebno praviti neposredno prije uzimanja.Do sada sam uvijek pravio veću količinu (100 g askorbinske k. i 50 g sode bikarbone + voda) te sam to držao u frižideru i konzumirao po malo svaki dan. (očito besmisleno)
Nije bilo potpuno besmisleno, radilo je posao mozda cak i par dana. Koliko dugo ce ostati rastvor validan zavisi i od nekih drugih faktora, tipa kvalitet vode. Neki autori smatraju da moze da izdrzi duze, ali ipak je generalno prihvaceno misljenje da ga treba praviti neposredno pred upotrebu, eventualno za 1 dan ako se drzi u frizideru
Sto se tice rastvora, on je valjan. Kolicina vode nije bitna posebno, soda ne mora da bude 50% od askorbinske kiseline, ali ne bi trebalo da bude preko toga. Ja pravim uvek pre pijenja. Dobar sistem je u kiseloj vodi jer ona vec sadrzi bikarbonate. Donat-Mg ih ima toliko mnogo da kada sipas kasiku C-a desi se jako burna reakcija.
Citat:
Druga stvar; rekao si da mi se vjerojatno javila Herx reakcija zbog uzimanja vitamina c, te da se to javlja osobama sa nekom patologijom..Što bih, po tvom mišljenju, trebao poduzeti u vezi toga ?
Ako imas neke ocite simpotome, tipa, bol u misicima, malaksalost, prehladi-slicne-simptome, temperatura i slicno, trebalo bi da smanjis dozu i odmah krenes da pomazes jetru, naravno, jer je ova primarno zaduzena za detox. NAC je uvek dobar izvor (N-Acetyl-Cystein), Caj od gujine trave (Milk Thistle ), brdo vode (ne odjednom da ne se ne bi otrovao vodom, naravno, desavalo se da ljudi umru od 2.5L cak), zeleni/beli caj.
Ovo se, kad je vitamin C u pitanju redje desava, obicno je nesto jako blago, tipa bol u grlu ili svrab. Vitamin C je antihistaminik, tako da velike doze smanjuju umanjuju adaptivni imuni sistem i potenciraju urodjeni (innate immune system - ne znam tacno kako se na srpskom zove jer svu literaturu imam na eng).
Recimo, moze da se desi da ti preterano aktivira bela krvna zrnca, ona pobiju mnogo bakterija, ove puste otrove iz utrobe (tzv. lipoplisaharidi LPS, jako potentni otrovi) i onda dobijes ceo taj Herx. Moze C i direktno da ubija neke bakterije iako je najefektivniji za viruse. Recimo, Helikobakteriju ubija na mrtvo, 5g dnevno je ravno tripl terapiji sa antibioticima.
Kazem, ovo se bash retko desava - ja znam samo jednu osobu da je imala ozbiljnu herx reakciju nakon vitamina C i nije iskljuceno da je bilo od necega drugog, koincidentno.
Obicno ide ovako: krenes da se megadoziras, budes prvih nekoliko meseci mozda cak i malo vise bolestan nego ranije, bolucka te grlo mesec dva i onda sve prestane i vise se ne razboljevas uopste od vecine uobicajenih bolesti, pod uslovom da znas da doziras.
Doziranje nije ni malo lako jer je dinamicno - ti baziicno moras da simuliras rad jetre zivotinja koje prozivode C. Jetra povecava sintezu na prve znake stresa, sto bi i ti trebalo da uradis. Neki strucnjaci predlazu uzimanje Ca dok god imas simptome (pricam o dnevnoj dozi), recimo Pauling je u jednom od svojih govora (na youtubu) rekao da znamo da ne pijemo dovoljno Ca ako i dalje dobijamo prehladu.
Iz licnog iskustva bih rekao da ovo moze da bude tacno, ipak, neki ljudi su potpuno sjebani i C ipak nije panacea iako je mnogo bitan - pre svega mora da se sredi ishrana, nakon toga C mnogo bolje radi. Dijeta sa niskim sadrzajem ugljenih hidrata
mi se cini esencijalnom za megadoziranje C-om, ima i dosta radova na tu temu. Kako insulin pomaze apsorbciju Ca, a secer smanjuje (izrazito), najbolje je dignuti insulin uz pomoc proteina. Sdruge strane C povecava apsorpciju gvozdja, a to nije bash najbolje za muskarce preko 25 godina tako da konstatno bustovanje apsorpcije Ca jedenjem crvenih mesa moze da napravi problem nekim ljudima. Ako regularno dajes krv, to ti nije problem i onda isfuras C sa proteinskim obrokom, mozes da popijes kafu da blokira gvozdje i to je to. Mozes da uzmes uz neki proteinski shejk, sto nisam siguran da je dobro na duze staze. Sat vremena posle vezbe insulin skoci znacajno tako da je tad xtra da se suplementira.
U pitanju je manja nauka, treba dosta experimentisati, i odrediti lepo crevnu toleranciju (bowel tolerance) koji se menja sa svakom patologijom.