Možda je to i prirodni mehanizam, jer ljudi na zemlji je sve više.

Dječaci koji su u maternici bili izloženi visokim razinama često upotrebljavanih kemikalija rijeđe se igraju sa igračkama tipičnim za dečke, kao što su kamiončići i rijeđe sudjeluju u tučnjavama.
Britanski znanstvenici s Medicinskog centra Sveučilišta Rochester istraživali su učinke izloženosti dvjema često upotrebljavanim kemikalijama poznatima pod nazivom phtalati, a koje se često upotrebljavaju u različitim vrstama plastike.

Istraživanje u kojem je sudjelovalo 145 predškolske djece pokazalo je da sinovi majki koje su imale visoke razine ovih kemikalija u urinu prije rođenja djeteta manje uživaju u grubim igrama i nestašlucima.

Phtalati su kemikalije koje imaju anti-androgeni učinak i stručnjaci su često izražavali zabrinutost zbog toga jer smatraju da izloženost tim kemikalijama za vrijeme boravka u maternici može utjecati na razvoj muškog mozga.

Autorica ovog istraživanja dr. Shanna Swan, profesorica porodiljstva i ginekologije na spomenutom sveučilištu, komentirala je: "Naši rezultate još treba potvrditi, no već sada se može reći da su intrigantni."

"Ne samo da smo da su u skladu sa prijašnjim istraživanjem koje je otkrilo da phtalati utječu na razvoj muških spolnih organa, već su i u skladu sa trenutnim spoznajama o načinu na koji spolni hormoni utječu na razlike među spolovima u mozgu, te stoga i na samo ponašanje," objasnila je.

Stručnjaci smatraju da rezultati ovog istraživanja, objavljeni u stručnom medicinskom časopisu Journal of Andrology imaju 'potencijalno dubok' značaj.

Phtalati povećavaju fleksibilnost i trajnost mnogih plastičnih proizvoda, uključujući i dječje igračke, medicinska pomagala, tekstile i razne ambalaže.


Za MojDoktor:
Lovro Lamot, dr.med

Evo,kao i uvijek kontra matrixa,objavio sam rat depopulaciji i ...............bacio se ja na posao,pa ću za 8 mjeseci po drugi puta postati tata ,

neke misli o "prenaseljenosti"...

rekao bih da je prenaseljenost zemlje upitna stvar...mnogo relativna....

ko kaže da je zemlja prenaseljena? to netko kaže a uvijek može i da laže nitko nije išao pa pojedinačno brojao koliko glava (ljudskih u ovom slučaju) zemlja broji to su neke statistike, pa čak i pretpostavke (a dali mi uopće imamo nešto od tih pretpostavki ustvari, ili je to samo nešto što može samo da vodi u neko zamnjivanje i sebe i drugih? presipanje iz šupljeg u prazno i obratno ?!)... ustvari nemamo pojma koliko ljudi broji zemlja (barem na površini)... mislimo da imamo pojma, jel?

a evo i jedne zanimljive stvari u vezi te teme: negdi sam čitao da ako bi se sakupili ti svi ljudi da bi stali na jedan mali otok u africi, ali bih valjalo poredati ko sardine i to uspravno (otok nije madagaskar, daleko manji otok je u pitanju)... a to je podatak sa početka 20. st. gdje se procjenjuje (pretpostavlja ) da je živilo oko 2 mlrd. ljudi, a sada nekih 7 mlrd. .... ustvari suma razlika nije toliko drastična (7 manje 2 je pet )

a i "prevelik" broj ljudi na zemlji se uzima kao nešto negativno (tj. "prenaseljenost"), a dali je nužno to negativna stvar ustvari ili se tu radi o nečemu sasvim drugome što ne vidimo a što ni nema ustvari toliko veze sa tzv. "prenaseljenošču"?

čestitam

[/q

...ko kaže da je zemlja prenaseljena? to netko kaže

Dr Karl V. Sanders, elektroinženjer, pronalazač i savetnik različitih vladinih organizacija, kao i savetnik u IBM-u, Dženeral elektriku, Hanivelu, dobitnik predsedničke i vladine nagrade za izuzetne pronalaske, kaže:
„Trideset dve godine svog života proveo sam u stvaranju no-vih pronalazaka i prilagođavanju mikročipova za primenu u oblasti biomedicine. Godine 1968. gotovo slučajno sam uključen u istraživač-ki i razvojni projekat stvaranja kičmenog bajpasa za jednu mladu damu koja je povredila kičmu. Tražila se mogućnost za povezivanje motoričkih nerava, itd. Svi smo bili veoma uzbuđeni zbog ovog projekta. Bilo je angažovano sto ljudi, a ja sam bio glavni inženjer i nosilac projekta. Projekat se završio stvaranjem mikročipa za koji verujem da se sada primenjuje za pozitivnu identifikaciju.
Ovaj mikročip se puni na osnovu telesnih temperaturnih raz-lika. Naravno da ne možemo često ulaziti u telo da bi se napunila baterija, tako da ovaj mikročip ima proces punjenja zasnovan na tem-peraturnim promenama tela. Preko milion i po dolara je potrošeno da bi se otkrila dva mesta na telu na kojima je temperaturna promena najčešća – u oblasti čela (primarna pozicija) odmah ispod linije kose, i pozadina ruke (alternativna pozicija).
Radeći na ovom mikročipu nismo imali pojma da će se on pretvoriti u identifikacioni čip. Smatrali smo da je to što radimo veo-ma humano i svi smo zbog toga bili uzbuđeni. Prvi put smo ost-varavali integraciju na najvišem nivou. Tim se sastojao od ljudi iz Motorole, Dženeral elektrika, Bostonskog medicinskog centra, itd; bila je to vrlo odabrana grupa ljudi.
U mojoj nadležnosti bio je sam čip, ne i medicinska strana projekta. Kako je čip sve više počinjao da zaživljuje, posle izvesnog vremena došlo se do zaključka da je isplativost kičmenih bajpaseva sasvim nezadovoljavajuća, tako da smo morali da potražimo nove oblasti za primenu čipa. Primetili smo da frekvencija čipa ima veliki uticaj na ponašanje, tako da smo počeli da istražujemo mogućnosti primene čipa na modifikacije ponašanja.
Projekat se skoro preokrenuo u elektronsku akupunkturu zbog toga što smo u jednom trenutku stigli do usmeravanja mikročipa na to da odašilje signal koji utiče na određene delove tela. Pomoću njih je bilo moguće uticati na promenu ponašanja. Jedan od projekata nazvan je „Feniks” i predviđen je za vijetnamske veterane. U ovom projektu koristili smo čip koji smo nazvali „Rambo čip”, a korišćen je za do-datno lučenje adrenalina.
JEDNA OD PRIMENA ČIPA JE KONTROLA RAĐANJA, DO SADA ISPROBANA U INDIJI I NEKIM DRUGIM DELOVIMA SVETA. KONTROLA RAĐANJA POSTIŽE SE TAK ŠTO SE OSOBA ČIPOM DOVEDE U MENOPAUZU, ODNOSNO IZAZIVA SE SMA-NJENJE I POTPUNI PRESTANAK LUČENJA ESTROGENA.
Mikročip može da se koristi i za izazivanje migrenoznih glavobolja, promena u ponašanju, ZA STIMULISANJE SEKSA, KAO I ZA UNIŠTAVANJE SEKSUALNOG NAGONA. Sve do sada rečeno nije ništa drugo do elektronska akupunktura.
Postoji 250.000 sastavnih delova mikročipa, uključujući i malu litijumsku bateriju. Borio sam se protiv upotrebe litijuma kao sirovine za proizvodnju baterija, ali, NASA je u to vreme mnogo radila sa litijumom i to se smatralo velikim dostignućem. Razgovarao sam sa doktorom iz Bostonskog medicinskog centra o tome šta će se desiti ukoliko se čip polomi i određena koncentracija litijuma se izlije u telo. On je rekao da bi posledice bile veoma teške.
Kako je razvoj čipa napredovao napustio sam projekat i povremeno imao ulogu savetnika. Na mnogim sastancima nastupao sam kao stručnjak za primenu mikročipa.
Bio sam prisutan na jednom od sastanaka na kome se rasprav-ljalo na temu: Kako je moguće kontrolisati ljude ukoliko se prvo ne indentifikuju? Ljudi kao što su Henri Kisindžer i pripadnici CIA-e posećivali su takve skupove.

Raspravljalo se i na temu: „KAKO NAVESTI LJUDE DA POVERUJU U NEOPHODNOST OVIH ČIPOVA?” Odgovor se nametnuo: „Navedimo ih da shvate da mogu da izgube decu ako ne prihvate čipove i slično...”
Na ovim sastancima o ljudima se govorilo kao da su stoka. CIA je predložila ideju da se na kartonima sa mlekom štampaju slike izgubljene dece.
Kako smo razvijali ovaj mikročip njegova indentifikaciona funkcija postajala je sve značajnija, a u funkcionalnom pogledu traže-no je da čip ima sledeće mogućnosti: ime i lik ( slika lica), broj soci-jalnog osiguranja sa međunarodnim oznakama, indentifikaciju preko otisaka prstiju, fizički opis, porodičnu istoriju, adresu, zanimanje, podatke o porezu i krimi-dosije, ukoliko postoji.
SEDAMDESETIH GODINA učestvovao sam na sastancima „Jedan svet”, na kojima je diskutovano o čipu i to u Briselu i Luksemburgu, gde se čip pojavio kao tema pored tema o svetskim finansijama.
Jedan od tajnih planova koji svetska vlada ima da bi se ostvario novi svetski poredak jeste da svako u zapadnom svetu dobije svoj mikročip pre 2005. godine. Svaki ubačeni mikročip bi sadržao sve detalje ličnosti uključujući i lični broj – barkod.
Osoba koja je „mikročipovana” može biti veoma lako locirana i praćena, pomoću kompjutera u službi kontrole svesti, kojima se rukovodi iz računskih centara već raspoređenih svuda oko zemaljske kugle.
TEHNIČKI SE OVO POSTIŽE PREKO MREŽE MOBILNE TELEFONIJE i preko antena mobilnih telefona, koje sada pokrivaju i najudaljenije i najzapuštenije delove zapadnog sveta, a proces pokrivanja je svakim danom sve gušći i veći, što je doseglo alarmantne razmere.
ONO ŠTO JE NAJVAŽNIJE U OVOJ PRIČI JESTE DA OSOBA KOJA JE „MIKROČIPOVANA” MOŽE BITI SA VELIKOM LAKOĆOM MANIPULISANA I KONTROLISANA I TO POMOĆU ODAŠILJANJA SPECIFIČNIH TALASA NA NISKIM FREKVENCIJAMA. Ovi talasi imaju dejstvo na mozak preko mikročipa koji može u potpunosti izmeniti uobičajne misli i emocionalne šablone i na taj način navesti čoveka da se ponaša u skladu sa zamislima nekog drugog – onog koji rukovodi ovim projektom.

***

"Ovo je kraj smrti", rekao je dr Kris Vinter, jedan od članova britanskog Telekom tima za veštački život. On predvida da će u roku od 30 godina biti moguće oživeti živote drugih Ijudi puštanjem njihovih iskustava na kompjuteru. „U kombinaciji sa ovim informacijama i sa podacima o genima jedne osobe moći ćemo ponovo da sastavimo osobu - fizički, emocionalno i duhovno."

„Implantirani čip će biti kao cma kutija kod letelice i stvoriće komunikaciju koja se nalazi daleko iznad sadašnjih postavki." Tako će npr policija biti u mogućnosti da koristi ovaj čip da oživi napad, silovanje ili ubistvo, sa stanovišta žrtve, i da tako brže i efikasnije uhvati zločinca. Postojaće i mogućnost da se na plejbek puste mirisi, zvuci ili prizori sa godišnjih odmora provedenih sa prijateljima.
Medutim, postoje i mogućnosti zastrašujućih primena koje odrazumevaju prenošenja iskustva starije osobe na tek rodenu bebu pomoću metode transplantacije čipa.
Kada u montauk stoHcu sedne čovek, senzori instaHrani oko glave uspevaH bi da „uhvate" njegove misH. Tako kodirane misH „odvodene su" u krej (vrhimski računar koji koristi vojska i meteorološka služba u SAD) kompjuter koji je dekodirao digitalnu reprezentaciju
Ijudskih misli. Ovo je pokretalo IBM kompjuter, koji je svoj izlaz usmeravao u drugi kompjuter, pa u sledeći kompjuter, koji je od ovoga generisao pulsne modulacije, sprovodene do antene. Tada su napravili prvi „pojačivač misli".

Kako ovo u stvari funkcioniše. „Uhvaćena" Ijudska misao koja je više puta pojačana iskorišćena je kao noseća frekvencija, zatim je po želji kontrolora bila modulisana sa odredenom porukom, a potom emitovana. Primera radi, programirali su kriminalne talase. U jednoj fazi koja je trajala četiri časa, svake noći, a eksperiment je trajao punih nedelju dana, značajno su povećavali stopu kriminala.
Ovo je dovodilo policiju do ludila. Bilo je zatim primera kada su naterali bukvalno svu decu iz grada da se okupe na plaži. Dva ili tri sata kasnije, sva deca su napustila plažu odjednom, kao po komandi.
Drugi put, svi stanovnici grada odlučili su da se odvezu do nacionalnog parka. Kada su ih pitali zašto, neki su im rekli da im se učinilo da je o „dobra ideja".
Ovo je bila druga faza projekta Montauk. Kao ciljeve ovih emisija imali su celokupnu populaciju, kao i pojedince. Subjekti izloženi ovome doživljavali su slabljenje električne aktivnosti svog mozga i sva njihova moždana aktivnost bila je zaustavljana kada su bili izloženi fokusu ovakvih antena - predajnika. Ovo se ujedno može smatrati i prvom, potpuno operativnom „kontrolom uma".

Od ovih projekata starije generacije možemo izdvojiti projekat MK-ultra, Orion i MK-delta. Projekti su nastali izmedu 1953. i 1960. godine.
Cilj ovih projekata bio je programiranje ponašanja, odnosno stvaranje takozvanog „sajborg" mentaliteta, formiranje stavova kod celokupnog stanovništva, uništavanje sećanja na informacije kod najpovodljivijih službenika, obezbedivanje sigumosti i odanosti.

CELOG ŽIVOTA NEKO NAS ZASIPA NEISTINAMA DA BI NAS NAVEO DA “DOBROVOLJNO” RADIMO ZA NJEGA. Svi smo pravili prve korake u životu uz priče da u podrumima i mraku žive babaroge, kako bismo bili poslušniji i lakši za čuvanje / rukovanje. U vojsci postajemo žrtve psihoze straha i uverenja da su svi oko nas neprijatelji, JER ĆEMO TAKO MANJE RAZMIŠLJATI i bićemo oprezniji. Kasnije slušamo PATRIOTSKE PRIČE iz kojih proizilazi da je NAJVEĆA ČAST DATI ŽIVOT ZA DOMOVINU I DA JE TO VAŽNIJE NEGO SAČUVATI GA ZA SEBE I SVOJU PORODICU.

Zato nije nikakvo čudo što postajemo žrtve ljudi koji su eksploataciju usavršili do te mere da se svi utrkujemo i strpljivo čekamo u redu kako bismo platili za to što ćemo od njih „dobiti“. Alatka kojom oni ovo rade je VEROVANJE u onostrane sile, u nepostojeće pojave i u mitska bića. Oni će nas, naravno za pristojnu novčanu naknadu, osloboditi od “uroka”, reći nam neke tajne koje nama nisu ali njima jesu dostupne, ILI ĆE NAS ČAK UVERITI DA TREBA DA UPRAVLJAJU NAŠIM ŽIVOTIMA I DA UMESTO NAS DONOSE VAŽNE ODLUKE. Onoga trenutka kad na to pristanemo, mi se već nalazimo u njihovoj vlasti.
Da bih bolje oslikao šta pod ovom “vlašću” podrazumevam, poslužiću se jednim događajem.
Sedeo sam na terasi restorana na morskoj obali i pio kafu. Jutarnji morski ambijent bio je savršen, jedino što ga je remetilo bila je grupa cigančića koji su neumorno obilazili stolove i “proknjižavali” goste (da ne kažem prosili). Čak i kad bi im neko dao novac, time ne bi otkupio mir i slobodu nego bi oni tek tada navaljivali, tražeći još. Čekalo se samo da najnervozniji gost “eksplodira”, što se uskoro i dogodilo; svoj bes iskalio je na kelneru, grubo mu zamerivši što ne udalji grupu koja prosi. Odgovor kelnera bio je kratak i indikativan: “NE SMEM, JER KUNU”.
Tako je GRUPA NEJAKE dece potčinila sebi ODRSLU JAKU OSOBU - kelnera, upotrebivši njegovo VEROVANJE U KLETVU. Mada toga možda NIJE BIO NI SVESTAN, on se nalazio pod njihovom NEVIDLJIVOM VLAŠĆU. Ovaj primer je bezazlen, ali ima i mnogo ozbiljnijih, čak i strašnih primera u kojima su ljudi ostali BEZ IMOVINE, SLOBODE, ZDRAVLJA, PA I ŽIVOTA samo zato što NISU UMELI DA RAZMIŠLJAJU KRITIČKI i što su dozvolili nekome da ZLOUPOTREBI njihovo verovanje u nepostojeće sile.
Nimalo slučajno, isto KRIZNO VREME praćeno je i porastom verovanja u natprirodne sile. U NEMOGUĆNOSTI DA PRONAĐU SPAS U OVOZEMALJSKOM SVETU I U RACIONALNOM NAČINU RAZMIŠLJANJA, NESREĆNI LJUDI TRAŽE IZLAZ U EZOTERIČNOM POGLEDU NA ŽIVOT, ČIME NA NEKI NAČIN, ODUSTAJUĆI OD OVOG ŽIVOTA I TEŽNJE ZA ODBRANU ISTOG, ŽIVE OD VEROVANJA U POSTHUMNU NAGRADU NA ONOJ STRANI, ILI PAK, OD IDEALA ZA KOJE VERUJU DA SU NJIHOVI SOPSTVENI A KOJI SU IM JEDNAKO, IMPLEMENTIRANI OD NEVIDLJIVOG TIRANINA - PREVARANATA. Uz ta lažna verovanja oni se prepuštaju na milost i nemilost, svakome iole pametnijem, koji će znati da njihovu glupost upotrebi u svoju korist.
...
I ne samo da u sujeverju ne nalaze spas, nego upadaju u zamke raznih mistika koji im skupo naplaćuju svoje obmane. U OVOME IM POMAŽU I MEDIJI, KOJI SU TAKOĐE NA UDARU KRIZE PA USTUPAJU PROSTOR SVAKOME KO JE U STANJU DA TO PLATI. Tako se stvara kolo u kome izvorni ljudski kvaliteti tonu sve dublje, a na površinu isplivava zlo.
...
Moj cilj nije da menjam nešto u šta neko veruje. To je lično pravo svakog od nas i niko ne može da nam ga oduzme. Mnogo je važnije da razvijemo osećaj koji će nam reći GDE PRESTAJE VEROVANJE A GDE POČINJE ZLOUPOTREBA VEROVANJA. Korak je samo jedan, najčešće neprimetan; da bismo mogli da ga izbegnemo, MORAMO DA RAZMIŠLJAMO KRITIČKI, a to znači da razmišljamo jasno, precizno, bez predrasuda i da napravimo razliku između verovanja za svoje zadovoljstvo I VEROVANJA NA KOJE NAS JE NAVEO NEKO DRUGI DA BI ZADOVOLJIO SVOJE INTERESE....

Programiranje
Programiranje predstavlja skup, kombinaciju metoda kontrole uma i drugih naučnih saznanja. Cilj programiranja je formiranje delimično nove ličnosti ili potpimo nove ličnosti. Programirani je kontrolisan sa svim pratećim efektima novog ili delimično novog sistema mišljenja, vrednovanja i ponašanja po unapred strogo odredenom kri-terijumu. Ovde se, normalno, razlikuju pozitivna i negativna progra-miranja.
Opšta programiranja dece tokom školovanja imaju osnovni cilj - što kvalitetnije uklapanje u postojeći društveni sistem, usvajanje pozitivnih vrednosti, razmišljanje u okviru porodice, tradicije i religije kojoj pripadaju.
Pod programiranjem u negativnom smislu podrazumeva se nedobrovoljno, često nasilno transformisanje jedne ličnosti u skladu sa željama pojedinaca ili grupa.
Izgled konkretne novooformljene ličnosti razlikovaće se od slučaja do slučaja, a sve u skladu sa profilom ličnosti koji je kon-troloru potreban. Potrebni profili su različiti ali gotovo uvek, tako oformljene ličnosti ne poseduju opšteprihvaćene društvene vrednosti i standarde, a njihova razmišjlanja nisu u okviru privrženosti porodici, tradiciji, naciji, religiji i drugim pozitivnim vrednostima.

Deprogramiranje
Deprogramiranje predstavlja proces nad programiranim lici-ma čija je svrha da kontrolisanu osobu vrati u prvobitno stanje, u stanje pre početka procesa programiranja. Ovo stanje podrazumeva povratak osobe svom prethodnom sistemu mišljenja, vrednovanja i ponašanja. 0 ovom procesu će naknadno biti više reči, medutim bitno je odmah napraviti razliku izmedu deprogramiranja i reprogramiranja.

Reprogramiranje
Reprogramiranje, za razliku od deprogramiranja, nema za cilj vraćanje u početno stanje već se kontrolisana ličnost jednostavno ponovo programira, ali ovog puta transformisanje ličnosti je u skladu sa novim željama pojedinaca ili grupa ili željama drugih pojedinaca ili grupa.
***

Poslednjih godina na inicijativu stručnjaka koji rade sa sektama i drugim neformalnim grupama (savetnici za izlaz, deprogrameri, psiholozi i drugi istraživači) sve prisutnija je i podela na - tajna društva, verske sekte, političke organizacije, pseudoterapijska društva, profitabilne organizacije, nju ejdž grupe, terorističke organizacije i organizovani kriminal.
Ovo je samo početna sistematizacija. Primera radi, verske sekte i grupe se dalje najčešće dele na: biblijske, satanističke, neoistočne, kanalisane, SCI-UFO, teozofske, itd.

***

Ekstremne grupe opasne po sopstveno članstvo
Ne postoji objektivna i precizna lista znakova koji ukazuju na opasnost i kojih bi se trebalo pridržavati kada je reč o verskim i drugim grupacijama. Isto tako veoma je teško odrediti stepen opasnosti u okvirima jedne grupe na zamišljenoj numeričkoj skali, ili dati prolaznu ili negativnu ocenu. Ipak, pojedinci i organizacije dali su smemice za stvaranje opšte ideje o stepenu manipulacije religioznih i dmgih grupacija.
U najopasnijim verskim sektama i religoznim grupacijama pojavljuju se masovna ubistva i samoubistva i sledeći zajednički činioci:
- Vođa grupe usmerava svoje propovedi na neminovnost kraja sveta i to najčešće predvidajući poslednju bitku, monumentalnih razmera (tzv. Armagedon). U nekim slučajevima (kao kod Solamog hrama i grupe Rajske kapije) voda grupe propoveda grupno samo-ubistvo u odredeno vreme objašnjavajući to potrebom da se članovi na taj način prebace na jedno divno mesto i tako pobegnu od strahota koje treba da se obmše na zemlju;
- Od grupe se očekuje da odigra jednu važnu, elitnu ulogu kada dođe do kraja sveta;
- Grupe su predvođene harizmatičnim muškim liderom;
- Lider dominira nad svojim članovima blisko kontrolišući njihovu psihu, seksualnost i emocije;
- Grupa živi u izolaciji od ostatka dmštva;
- U grupi postoji ekstremna paranoja; oni vemju da su u
opasnosti i da ih neko posmatra, a taj neko najčešće su vladini Ijudi i
predstavnici dmgih vlasti. Ljudi „iz spoljašnjeg sveta" su
satanizovani, informacije i kontakti sa tim svetom su strogo
kontrolisani i zabranjeni;

- Rukovodstvo grupe obično ima impresivan arsenal oružja i sredstava koji mogu da budu upotrebljena za masovno uništenje. U nekim slučajevima mogu postojati odbrambene strukture u skladu sa hrišćanskom teologijom.

***

Upozoravajući znaci koji ukazuju na potencijalno opasnu grupu ili njenog vođu:
- apsolutni autoritarizam bez ikakvog logičnog značaja,
- NETOLERANCIJA PREMA PITANJIMA ILI KRITIČKIM KONSTATACIJAMA,
- nepostojanje bilo kakvog značajnijeg izvora finansija koji bi pokrivao budžet, troškove i dr.,
- bezrazložan strah prema spoljnom svetu, POMINJANJE KATASTROFE, DEMONSKIH ZAVERA I PROGONA,
- nepostojanje legitimnog načina da se ode. Propoveda se da su bivši sledbenici uvek bili u zabludi i da su napustili grupu zbog veze sa đavolom,
- članovi koji su uspeli da napuste grupu daju ekvivalentne opise zlostavljanja i ispoljavaju iste obrasce čudnog ponašanja,
- postojanje beleški, knjiga, novinskih članaka ili TV emisija koje dokumentuju zlostavljanja koja čini grupa ili njen lider,
- SLEDBENICI SE UČE DA NIKADA NE MOGU DA BUDU „DOVOLJNO DOBRI",
- grupa ili njen vođa uvek su u pravu i
- GRUPA ILI NJEN VOĐA IMAJU ISKLJUČIVO PRAVO DA ZNAJU „ISTINU ili da primaju predskazanje, a ni jedan drugi način saznanja, otkrivanja ili učenja nije prihvatljiv niti pouzdan.

Znaci koji ukazuju na Ijude umešane u rad potencijalno opasne grupe ili vođe:
- EKSTREMNA ZASLEPLJENOST STAVOVIMA GRUPE IH NJENOG VOĐE. POSLEDICA TOGA JESTE ELIMINACIJA SVEGA ŠTO MOŽE DA IMA PRAKTIČNU PRIMENU U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU,
- gubitak osećanja za razliku između sopstvenog identiteta, grupe, stavova vođe i Boga. Gubitak sposobnosti razlikovanja sopstvenih ideja od ideja koje mu je nametnula grupa. Umesto ovoga SLEDBENIKOVA SVEST FUNKCIONIŠE U TOTALNOJ KONFUZIJI, KOJA POSTAJE SVE VEĆA I VREMENOM LIČNOST POSTAJE SVE ZAVISNIJA, OPSEDNUTIJA,
- BILO KAKVO POSTAVLJANJE PITANJA ILI IZNOŠENJE STAVOVA O GRUPI ILI NJENOM VOĐI KARAKTERIŠE SE KAO TEŽAK GREH,
- ponašanje i IZNOŠENJE PROGRAMIRANIH STAVOVA U SKLADU SA ONIM ŠTO JE NAMETNUTO U OKVIRU RADA GRUPE ili njenog vođe,
- zavisnost od grupe ili njenog vođe pri rešavanju i najsitnijeg problema, odlučivanje ili zaključivanje sa potpunim odsustvom zdravog razuma. Očigledno nepostojanje sposobnosti za samostalno rasudivanje ili analiziranja situacije bez mešanja grupe ili njenog vođe,

- neprirodan elan prema rasporedu sastavljenom u okvirima grupe ili rasporedu koji je sastavio vođa u kojem su zanemareni bilo kakvi lični interesi ili ciljevi,
- dramatičan gubitak spontanosti ili smisla za humor,
- izolacija od porodice, starih prijatelja, osim ukoliko oni ne pokažu interesovanje za demonstracije rada grupe ili njenog vođe,
- BILO KOJI POSTUPAK, KOJI UČINI GRUPA ILI NJEN VOĐA, MOŽE BITI OPRAVDAN BEZ OBZIRA NA NJEGOVU ŠTETNOST ILI POGUBNOST,
- sledbenici koji su napustili grupu u najboljem slučaju smatraju se negativcima ili đavolima pod lošim uticajem. Njima se ne može verovati, a lični kontakti sa njima su potpuno zabranjeni. ILI SU PAK, OVI, UNIŽENI U OČIMA „DOBRIH“ SLEDNEBIKA KAO „PLITKI“, GLUPI, NEOTESANI, MATERIJALISTIČKI „SLEPCI“ KOJI „NE VIDE DALJE OD NOSA“, TE JE KONTAKT S NJIMA ČISTO GUBLJENJE VREMENA KOJE, UZ TO, JOŠ MOŽE DA UTIČE DEGENERATIVNO NA SAVESNE ADEPTE.

Znaci koji ukazuju na bezopasne grupe i njihove vođe:
- vođa ili grupa koji nisu opasni ODGOVORIĆE NA VAŠA PITANJA bez ikakvih agresivnih znakova i donošenja čvrstih zaključaka,

- vođa ili bezopasna grupa pružiće vam informacije koje se tiču finansija i objasniće vam finansijsku konstrukciju i obrazložiti troškove. Od ovakvih grupa i njihovih vođa dobićete više informacija nego što želite,
- radi se o demokratskim VOĐAMA IH GRUPAMA KOJE DELE ODGOVOMOST ZA ODLUKE KOJE DONOSe, ohrabmjući svoje članove da učestvuju u važnim životnim pitanjima,
- kod ovakvih grupa MOŽE DA DODE DO OSPORAVANJA STAVOVA BIVŠIH SLEDBENIKA, ali drugima neće biti zabranjeno da se viđaju sa takvom osobom. NJENI STAVOVI NEĆE BITI SATANIZOVANI,
- kod ovakvih grupa i njihovih vođa ne vodi se arhiva u koju se slažu svi negativni stavovi izneseni u javnosti o njima,
- podstiče se komunikacija sa porodicom, prijateljima i POKUŠAVA DA SE ELIMINIŠE OSEĆANJE STRAHA I ZAPLAŠENOSTI,
- GRUPA I VOĐE PREPOZNAJU OKVIRE PREKO KOJIH NE SMEJU DA PREDU U KOMIMIKACIJI SA SLABIM I POREMEĆENIM,
- grupa ili njihov vođa PODSTICAĆE KRITIČKO RAZMIŠLJANJE, integritet i osećanje samopoštovanja,
- KOD OVIH GRUPA I NJIHOVIH VOĐA PRIZNAJU SE PROPUSTI I GREŠKE I PRIHVATA SE KONSTRUKTIVNA KRITIKA I SAVET,
- kod ovih gupa i njihovih vođa, GRUPA I VOĐA NISU JEDINI IZVOR ZNANJA, već POSTOJI RASPOLOŽENJE DA SE POSLUŠA I NEKO DRUGI, CENI SE DIJALOG I SLOBODNA RAZMENA IDEJA.

***
U pluralističkom društvu treba da postoji tolerancija, podrška, pa čak i ohrabrivanje rada različitih grupa sa različitim životnim stilom, verom i ponašanjem. Osuditi neku grupu ili udruženje samo zato što je drugačija bilo bi znak netolerancije, diskriminacije i neprijateljstva. Zbog svega ovoga treba dobro proučiti neku grupu pre nego što se okvalifikuje kao negativna, odnosno destruktivna....

Pa ja kažem
Ne bi bila prenaseljena da na njoj žive savesni ljudi, ali i jedan skot na njoj je dovoljan da je učini prenaseljenom... Ali, nažalost, nije samo jedan

Pozdrav 3PO

Password za knjigu Zamke iz RAR-a je- serbianforum.org

Zanima me - tko je napisao knjigu Zamke?
Zainteresirala me je, ali sam malo zbunjen
s nekim stvarima se slažem, ali neke su mi sumnjive...