Stiglo mi na mail od jednog prijatelja pre desetak dana... a covek je , onako , ozbiljan lik... Moj je samo mali uvod na pocetku i zakljucak,nista vise... Sa obzirom da licno poznajem nekoliko eminentnih strucnjaka iz raznih oblasti koji su preko Dolanca dosli do bitnih drustvenih funkcija i koji su i danas nepomerljivi sa svojih pozicija i koji su prosli clanstvo SPSa i JULa i sada su demokrate i to u vise opcija ( da ne zaboravim da su svi listom masoni ! u sta sam se licno uverio ) ... Dakle, meni ova prica zvuci veoma realno, ili je bar veoma bliska istini... Bilo bi zanimljivo pitati Bajagu da li je ikada leteo mlaznim avionom .... mada postoji mogucnost da bi nam odgovotio i da je leteo i na ruzicastom sloncetu... ... U krajnjem slucaju - neka svako prosudi za sebe... Ja verujem da je ova prica bliska istini ... Pa hiljade bezbednjaka i lezilebovica na jaslama Drzave je moralo nesto da radi i da "zaradi", a kontrola svega je bila na visokom nivou... Moj dobar drugar Božidar Todorović, profesor istorije i dr. veterine, je odležao 8 godina zatvora zbog jedne izrecene misli na casu istorije u 4. BG Gimnaziji. Rekao je samo - " Ma pustite deco tu pricu o partizanima i cetnicima... To vam je jedna velika pita od govana"... Odleža covek 8 godina ...Penzionisao se sa mesta nocnog cuvara, jer ga vise nigde nisu pustili da radi! Sve je bilo moguce, a i danas je...

Radi se o tome da je ovaj tekst mogao lako neko da izmisli i pri tom da se malo zanese pričom a zaboravi činjenice o vremenu. Na primer, Bragović je rođen 1950 godine a Bajaga 1960. Koliko su oni imali godina 1968? Ili sedamdesetih godina? Bajaga je imao 14 godina kada je Bijelo dugme izdalo prvi album. Onda, kako taj bivši udbaš čuva na tavanu tolike ploče "na revers"? Ništa se ne izdaje penzionerima na revers iz arhive DB-a.
Osim toga, sećam se kao klinac početkom sedamdesetih da su panduri hvatali "hipike" sa dugom kosom i šišali ih do glave. To se ne slaže sa ovom pričom da ih je DB pravio po Dolancovom receptu. (Možda su ih šišali samo glupi Srpski panduri da napakoste Slovenačkim drmatorima )
Priča je suviše šuplja.

Što znači "šuplja priča"? Sve ovo što mi ovdje iznosima, sve filmove koje gledamo, sve "dokaze" primjerice o svinjskoj gripi možemo nazvati šupljim. No, ako ih promatraš na način da ih osjetiš negdje unutar sebe - onda su za tebe - individualno - argumentirani.

Mozda tekst gore, koji kruzi netom vec danima, nije autentican, ali je skroz logican. Mislim...covek nikad nije odlucivao nista sam za sebe....ako se manipulise putem hrane, zasto ne bi i muzikom....jer ona je najsuptilnija i veoma lak instrument za ispiranje mozgova.

Čini se da "normalan" čovjek, odnosno, ljudska ličnost nije u stanju da živi bez mentalnih programa!? Tako mu "kontrolni sistem" nudi programe dok ovaj "bira" (ako je sretan da uopšte može da bira tj. ukoliko mu ih ne nameću silom). Nakon što postane programiran, on počinje da razmišlja i ponaša se onako kako mu taj program nalaže, dok ga istovremeno i promoviše dalje... Dakle, čovjek se POISTOVJEĆUJE sa svojim programima.


Kad bi se nekome mogli teoretski izbrisati njegovi programi, ovaj više ne bi bio u stanju da funkcioniše (ukoliko mu suština nije dovoljno razvijena da bi uspješno preuzela volan nad njegovim bićem, kao što je to slučaj s većinom nas).

Sama priroda ličnosti je takva da se ona mora POISTOVIJETITI s nekim programom.


Naravno, imajući ovo na umu, trebamo se zapitati i to da li je moguće da postoji i tzv. "truthseeker program" (tragaoc za istinom)?! Ukratko rečeno, tu se čovjekova ličnost poistovjećuje s tim programom i "traži istinu" koja naravno treba da bude u skladu s njenim ubjeđenjima o tome kako istina treba izgledati. To mu nekako dođe kao ono laganje samog sebe ali na jedan krajnje podmukao način.

A sloboda je - sloboda od poistovjećivanja. Dakle, na kraju ostaje pitanje - ko se to poistovjećuje i sa čim; i - ima li još nekoga kod kuće?!


Pozdrav

Razgovori u grupama su se nastavljali uobičajenim tokom.
Jednom prilikom Gurđijev je rekao da želi da izvrši opit na izdvajanju
ličnosti od suštine. Svi smo bili veoma zainteresovani jer je već
dugo obećavao »opite«, ali do tada ništa nismo videli. Neću opisivati
njegove metode, samo ću opisati ljude koje je izabrao za
opit to prvo veče. Jedan čovek, ne više tako mlad, koji je bio
prilično uvažen u društvu. On je na našim sastancima govorio
često i mnogo o sebi, svojoj porodici, o Hrišćanstvu i o događajima
koji su u ovom trenutku bili vezani za rat, kao i o svim mogućim
vrstama »skandala« koji su mi bili mučni. Drugi je bio
mlađi. Mnogi od nas ga nisu smatrali ozbiljnom osobom. Veoma
često je izigravao budalu; ili bi ulazio u beskrajna formalna
objašnjenja o ovom ili onom detalju sistema, nemajući ama baš
nikakav odnos prema celini. Bilo je veoma teško razumeti ga.
Govorio je rastrzano, dajući previše značaja najjednostavnijim
stvarima, povezujući na najnemogućniji način različite tačke gledišta
i reči koje su pripadale različitim kategorijama i nivoima..

Prenosim vam početak opita.

Sedeli smo u velikoj dnevnoj sobi.
Razgovor je tekao uobičajeno.

— Sada posmatrajte, prošaputao je G.
Stariji od dvojice muškaraca koji je sa mržnjom govorio o
nečemu, odjednom je utihnuo usred rečenice i izgledalo je da tone
u svojoj stolici gledajući pravo ispred sebe. Na znak koji nam
je dao G. nastavili smo da razgovaramo ne gledajući čoveka.
Mladi je počeo da sluša razgovor i tada je i sam progovorio. Svi
mi ostali smo se zgledali. Njegov glas se promenio. Rekao nam
je o nekim posmatranjima samog sebe, na jasan, jednostavan i
inteligentan način bez suvišnih reči, bez preterivanja i bez majmunisanja.
Tada je ućutao; pušio je cigaretu i očigledno razmišljao
o nečemu. Prvi je sedeo mirno ne pomerajući se, kao da
se skupio u loptu.

— Upitaj ga o čemu razmišlja, — rekao je G. tiho.
— Ja? — Podigao je glavu kao da se budi. — O ničemu. —
Nasmešio se slabašno kao da se izvinjava ili kao da je iznenađen
da ga neko uopšte pita o čemu razmišlja.
— Sada ste baš razgovarali o ratu, — rekao je neko od nas,
— o tome šta bi se dogodilo da sklopimo mir sa Nemcima; da li
još uvek tako mislite? —
— Ja zapravo ne znam, — rekao je nesigurnim glasom. —
Zar sam to rekao? —
— Da, naravno, baš ste sada rekli da svako o tome treba da
razmišlja, da niko nema prava da ne razmišlja o tome i da niko
nema prava da zaboravi na rat; svako treba da ima određeno
mišljenje; da ili ne, za ili protiv rata. —
On je slušao kao da ne shvata šta ovaj govori.
— Da? — rekao je. — Kako je to čudno. Uopšte se ne sećam
ničega štoje vezano za to. —
— Ali zar niste zainteresovani za to? —
— Ne, to me uopšte ne interesuje. —
— Zar ne razmišljate o posledicama svega što se sada
dešava, o posledicama za Rusiju, za celu civilizaciju? —
Odmahnuo je glavom kao da žali.
— Ne razumem o čemu govorite, — rekao je, — uopšte me
to ne interesuje i ništa ne znam o tome. —
— Osim toga ste govorili i o svojoj porodici. Zar vam ne
bi bilo mnogo lakše da ste se zainteresovali za naše ideje i pridružili
se radu? —
— Da, možda, — opet je rekao nesigurnim glasom. — Ali
zbog čega bih ja razmišljao o tome? —
— Pa sami ste rekli da se plašite ambisa, kako ste se izrazili,
koji raste između vas i njih. —
Nema odgovora.
— A šta vi o tome sada mislite? —
— Ne razmišljam o tome uopšte. —
— Ako bi vas pitali šta biste hteli, šta ćete odgovoriti? —
Opet upitan pogled: — Ne želim ništa. —
— Ali razmislite, šta biste želeli? —
Na malom stolu pored njega stajala je poluprazna čaša sa
čajem. Zurio je u nju dugo vremena kao da razmišlja o nečemu.
Nekoliko puta je bacio pogled oko sebe, tada je opet pogledao u
čašu i rekao tako ozbiljnim glasom uz tako ozbiljnu intonaciju
da smo se mi svi zgledali:

— MISLIM DA BIH VOLEO DŽEM OD MALINA. —

— Zašto ga ispitujete? — rekao je glas iz ugla, koji smo jedva
prepoznali.
Bio je to drugi »opit«.
— Zar ne vidite da on spava? —
— A vi? — upitao je neko od nas.
— Ja sam se, naprotiv, probudio. —
— Zbog čega je on zaspao, a vi se probudili? —
— Ne znam. —

Ovim je opit bio završen.

Nijedan od njih se sledećeg dana nije sećao ničeg. G. nam
je objasnio da je kod prvog čoveka sve što je bilo predmet njegovih
opštih razgovora, njegovih uzbuna i uznemirenja, bilo u
ličnosti. A kada je njegova ličnost bila uspavana, praktično ništa
nije ostajalo. U ličnosti drugog čoveka takode je bilo mnogo nedosledne
pričljivosti, ali iza ličnosti postojala je suština koja je
znala isto onoliko koliko i ličnost, samo bolje, pa kada je ličnost
zaspala suština je zauzela njeno mesto na koje je inače imala više
prava.

— Primetili ste da je nasuprot svom običaju, govorio veoma
malo, — rekao je G. — Ali je posmatrao sve vas i sve što se
dešavalo, ništa mu nije promaklo. —
— Ali kakvu on ima korist od toga kada se ničeg ne seća?
— rekao je neko od nas.
— Suština se seća, — rekao je G., — ličnost je zaboravila.
To je bilo potrebno jer bi u suprotnom ličnost sve preokrenula i
sve to pripisala sebi.
— Ali to je neka vrsta crne magije, — reče neko.
— Još gore, — rekao je G. — Sačekaj i videćeš još mnogo
gore od toga. —

...kao korisnik "tragaoc za istinom" programa trebam novi "imput" ili barem "reset"...ima li koga da priskoći...

(...)Kako nas najčešće «napadaju» naši najbliži (roditelji, prijatelji), tim više
naš odgovor uvijek treba biti ljubav, pozitivna energija. Inače, ako odgovorimo
negativnom energijom, i sami pridonosimo bilanci straha u svijetu. Ali,
124
ZAŠTITITI SE NE MOŽEMO, A OBRANITI SE MORAMO
problem je pritom složeniji. Jer, čak i kad je naše energetsko polje pozitivno,
u smjeru kazaljke na satu - u kontaktu s negativnom energijom mi doslovno
zaustavimo, zamrznemo našu energetsku vibraciju, a to je prvi korak ka negativnoj
energiji. Veću tome blokiranom energetskom stanju mi smo u stvari
negativni i zaustavit ćemo nečiju pozitivnu energiju. Prethodno je, znači, netko
zaustavio našu energiju, mi to predajemo dalje, zaustavljamo energetski
tok nekome drugome, i tako redom po domino sustavu. Takve sam energetske
sljedove pratila bezbroj puta. Negativna je energija bila «zarazna», zato
jer u ovo naše vrijeme prevladava, zapravo vlada gotovo apsolutno.(...)

i mene to s programima i kontejnerima dosta mući....
možda je to i zamišljeno tako kao Hardware & Software, možda jedno bez drugog ne ide...
možda bi bez programa bili samo kao pacijenti u vegetativnom stanju...
možda kroz reinkarnaciju isprobavamo različite programe i kontejnere kao švedski stol; malo ovog, malo onog...

kao korisnik "tragaoc za istinom" programa trebam novi "imput" ili barem "reset"...ima li koga da priskoći...

Dakle, još jednom, zašto tvrdim tako tvrdo i nepopustljivo da sve ENERGETSKE tehnike osim mojih ne valjaju ?
http://mindpositive.bloger.hr/post/o-mo ... 31743.aspx