Mislim da hibrid ne znaci nuzno i GMO, hibrid je odabrana sorta...Ne mogu vjerovati da se jos uvijek sjecam one reklame za "BC-hibrid" sto se vrtila osamdesetih dok sam bila mala...
Sto je problem s GMO biljkama, jest to da su im sjemenke sterilne, moraju se uvijek iznova kupovati. To je pljacka, ma gore od pljacke, to je, to je...ne znam, nemam rijeci za taj uzas...
A da ne govorimo o posljedicama na zdravlje, za to je potrebno najmanje 30 godina da se vidi... I sto ako se onda pokaze da je zaista stetno, kad normalnih biljaka nece vise biti ?!
I tako...

Genetički modificirane biljke će rasti na Marsu
zlatko:

Datum: Tuesday, May 29 @ 15:37:30 CEST
Tema: infoBox

Izgleda kao SF priča, tim naučnika iz University of Florida genetički je modificirala biljku tako da šaljepodatke sa Marsa na najneobičniji način: emitiranjem svjetlosti i promjenom boje. Radi se o Arabidopsis,prvoj biljci čiji je genom u potpunosti mapiran. Cilj je da putem boje i flourescentnim svojstvima biljka javio sasatavu tla, okolini i o svome "zdravlju". "Kao i ljudi, biljke moraju naučiti kako da se prilagode. Mikoristimo genetiku da stvorimo biljke sposobne da nam daju informacije koje ćemo koristiti da impomognemo da prežive".

http://www.astronomija.net

Ja bih pitala zna li netko što je onda s povrćem i voćem koji imaju certifikat organskog uzgoja. Dali se može vjerovati il ne takvoj hrani?To je hrana koju toliko skuplje plaćamo,ali dali ona toliko i vrijedi!? Kakve su uopće kontrole kod nas za takvo povrće, ima li ih uopće ili bacamo novac..Ima li kod nas netko uopće domaće sjeme,kak je to nekad bilo....Jer,što vrijedi bio-dinamički uzgoj ako je sjeme bog te pitaj otkud!?
Ja često kupujem u trgovini Bio&Bio, i gledam sve te žitarice s certifikatom organskog uzgoja izvana,a ono na njima piše proizvedeno u Kini. A opet, nećemu moraš vjerovati...

nije tu toliki problem sjeme, jer zapravo pitanje koliko je onda na tržištu još autohtonog sjemena jer tijekom godina i stoljeća je čovjek razne vrste miješao pa je genetska slika vrlo vjerojatno izmjenjena, ali to je manji problem i na to se čovjek lako navikne. ovdje je ja više mislim problem u tretiranju tog voća i povrća, jer ako uzimate (a ja vam savjetujem da to izbjegavate) to voće i povrće u tim stranim šoping centrima etc. onda ćete vidjeti da je ono sigurno tretirano s nečim jer je jako tvrdo, uopće nije soćno, sve je skoro iste veličine i boje i drugačijeg okusa nego kad kupite voće i povrće koje imate na placu ili u manjim mini marketima. zato mislim da tu dosta ključnu ulogu ima način dobivanja tog voća i povrća. jer vidio sam negdje da se ovo iz tih velikih centra sjeme stavlja u neki plastični kalup do kojeg smije narasti, zatim se sa svime i svačime šprica i tretira, a udio zemlje u stvaranju njega je minimalan, više je kemija tu u pitanju.

zato, moj savjet, uzimate ono šta vam majčica zemlja podari bez obzira na sjeme. iz zemlje dolazi energija koja obogaćuje te plodove, dakle bolje prirodno (dakle iz prirode) nego iz nečijeg labosa.

Doktori upozoravaju: izbjegavajte genetski modifikovanu hranu

Jeffrey M. Smith
ResponsibleTechnology.org

Prevod: B.P.

Devetnaestog maja, Američka akademija za medicinu životne okoline [the American Academy of Environmental Medicine (AAEM)] apelovala je na “doktore da informišu svoje pacijente, medicinsku zajednicu i javnost da izbjegavaju GM (genetski modifikovanu) hranu gdje god je to moguće i da obezbijede pacijentima informativnu literaturu u vezi sa GM hranom i njenim rizikom po zdravlje."[1] Oni su pozvali na uvođenje moratorijuma na GM hranu, sprovođenje dugoročnih i nezavisnih studija i etiketiranje GM hrane. U ovom AAEM-ovom izvještaju se tvrdi, "nekoliko studija sprovedenih na životinjama indicirale su jedan ozbiljan rizik po zdravlje vezan sa konzumiranjem GM hrane," uključujući neplodnost, probleme sa imunitetom, ubrzano starenje, poremećaje kod regulacije nivoa insulina i promjene na glavnim organima i probavnom traktu. Oni su zaključili, "Postoji više od jedne uzročne povezanosti GM hrane sa štetnim zdravstvenim poremećajima. Postoji tu jedna uzročnost u smislu kako se ona definiše uz pomoć priznatih naučnih kriterijuma. "Čvrstina te veze i konzistentnost između GM hrane i bolesti potvrđena je u nekoliko studija sprovedenim na životinjama."

Sve više doktora preporučuje ishranu bez GM hrane. Dr Amy Dean, specijalista interne medicine u Michigan-u, i član AAEM panela kaže, "ja čvrsto preporučujem pacijentima da jedu isključivo hranu koja nije genetski modifikovana." Dr. John Boyles, specijalista za alergije iz države Ohio kaže, "prije sam stalno ispitivao ljude na alergiju od soje ali sada kad je soja genetski inježenjerirana, to je toliko opasno da stalno govorim ljudima da je nikad ne jedu."

Dr. Jennifer Armstrong, predsjednik AAEM-a, kaže, "doktori vjerovatno vide posljedice kod njihovih pacijenata, međutim, trebali bi znati kako da postave prava pitanja. "Poznati svjetski biolog, Pushpa M. Bhargava, ide jedan korak dalje. Nakon što je proučio više od 600 naučnih žurnala, zaključio je da genetski modifikovani organizmi (GMOs) najviše doprinose naglom pogoršanju zdravlja Amerikanaca.

Trudne žene i bebe su u velikoj opasnosti

Biolog David Schubert sa Salk Instituta upozorava da su među ljudskom populacijom “djeca ta koja će najprije biti ugrožena od štetnih posljedica toksina i drugih probavnih poremećaja" koji su vezani s konzumiranjem GM hrane. On kaže da bez sprovođenja odgovarajućih ispitivanja, djeca postaju "eksperimentalne životinje."[2]

Iskustva stečena na osnovu eksperimentalne ishrane životinja GM hranom su stravična. Kada su ženke pacova bile hranjene GM sojom, većina njihove mladunčadi je ugibala unutar tri sedmice – dok je smrtnost mladunčadi bila 10% kod kontrolne grupe koja je bila hranjena prirodnom sojom.[3] Mladunci koji su bili hranjeni GM sojom bili su takođe zaostali u rastu a kasnije su imali probleme s plodnošću.[4]

Kad su pacovi mužjaci bili hranjeni GM sojom, njihovi testisi su promijenili boju iz normalne u tamno plavu.[5] Miševi hranjeni GM sojom su imali promjene na spermatozoidima.[6] Čak su i embrioni kod gravidnih ženki miševa imali značajne promjene na njihovoj DNA.[7] Miševi koji su bili hranjeni GM kukuruzom prilikom jednog istraživanja austrijske vlade imali su manje mladunčadi koji su takođe bili manje veličine od normalnih.[8]

Reproduktivni problemi su takođe karakteristični i kod stoke. Instraživanja u indijskoj pokrajini Haryana, pokazala su da je kod bufala koji su bili hranjeni GM sjemenjem pamuka dolazilo do komplikacija u vidu preuranjenih porođaja, abortusa, neplodonosti i prolapsusa maternice. Mnogo teladi je uginulo. U SAD, preko 20 farmera je prijavilo da su hiljade svinja postale sterilne nakon što su bile hranjene određenim vrstama GM kukuruza. Neke od njih su imale lažne trudnoće; druge su rađale kese pune vode. Krave i bikovi su takođe postajali neplodni nakon što su hranjeni istim kukuruzom.[9]

Kod američke populacije zastupljenost ispodprosiječne težine kod novorođenčadi, neplodnosti i smrtnosti novorođenčadi je u stalnom porastu.

Hrana napravljena da proizvodi toksine

GM žito i pamuk su inženjerirani tako da u svakoj njihovoj ćeliji proizvode svoj vlastiti pesticid. Kad insekti zagrizu biljku, otrov dospije u njihov stomak i ubija ih. Biotech kompanije tvrde da se taj pesticid koji se zove Bt – a kojeg normalno proizvodi bakterija Bacillus thuringiensis – već dugo vremena bezbjedno koristi a farmeri koji uzgajaju prirodnu organsku hranu ga koriste u obliku spreja za prirodnu kontrolu insekata. Genetički inženjeri ubrizgavaju Bt gene u žitarice i pamuk, tako da same biljke mogu ubijati insekte.

Međutim, Bt-toksin kojeg proizvode GM biljke je nekoliko hiljada puta koncentrovaniji nego prirodni Bt sprej. On je napravljen tako da bude otrovniji,[10] ima osobine alergena i za razliku od spreja on se ne može saprati s biljke.

Nadalje, istraživanja su potvrdila da je i ovaj prirodni bakterijski sprej štetan. Kad je bio raspršen iz aviona s ciljem iskorjenjivanja gubara na Sjeverozapadnom Pacifiku, oko 500 ljudi je dobilo simptome alergije i gripe. Neki od njih su morali da zatraže hitnu pomoć.[11],[12]

Iste simptome sada prijavljuju farmeri iz Indije koji rade s Bt pamukom.[13] U 2008,.g. na osnovu medicinskih izvještaja, dnevni list Sunday India je objavio, "broj ljudi koji pate od svraba se ogromno povećao ove gone . . . u vezi sa uzgojem BT pamuka."[14]

GM organizmi izazivaju imune reakcije

AAEM tvrdi, "Mnogobrojna istraživanja na životinjama pokazuju značajne poremećaje u imunitetu" uključujući porast citokina koji su povezani sa astmom, alergijama i upalama" – a sve to je u porastu u SAD.

Prema Dr Arpad Pusztai, ekspertu za bezbjednost GM hrane, promjene stanja imunog sistema kod životinja hranjenih GM hranom su jedna “stalna karakteristika koja je primjećena kod svih studija”.[15] Čak su i Monsantova vlastita istraživanja pokazala ozbiljne promjene u imunom sistemu pacova koji su bili hranjeni BT kukuruzom.[16] Jedna studija sprovedena od strane italijanske vlade u 2008. godini, takođe je pokazala da je kod miševa koji su bili hranjeni Bt kukuruzom dolazilo do reakcija imunog sistema.[17]

GM soja i kukuruz sadrže dva nova proteina koji imaju osobine alergena,[18] GM soja sadrži do 7 puta više inhibitora tripsina, - poznatog alergena soje,[19] a testovi na koži su pokazali da neki ljudi pokazuju reakcije na GM soju, dok iste reakcije izostaju kad im se na kožu nanese prirodna soja.[20] Nedugo nakon što je GM soja bila uvedena u Velikoj Britaniji, alergije na soju su skočile za 50%. Možda je epidemija astme i alergija na hranu u SAD posljedica genetske manipulacije.

Životinje ugibaju u velikom broju

U Indiji, životinje pasu na pamučnim poljima nakon žetve. Međutim, kad su ih farmeri pustili da pasu na poljima gdje je bio posađen Bt pamuk, hiljade njih je uginulo. Obdukcije njihovih leševa su pokazale ozbiljnu iritaciju i crne fleke na crijevima i jetri (kao i povećan žučni mjehur). Istraživači su rekli da preeliminarni dokazi “ukazuju da je razlog za ugibanje ovaca bio toksin. . . . najvjerovatnije Bt-toxin."[21] Odmah nakon toga je bila sprovedena jedna manja studija organizovana od strane društva Deccan Development Society; sve ovce koje su bile hranjene biljkama Bt pamuka uginule su unutar 30 dana; one ovce koje su bile hranjene biljkama prirodnog pamuka ostale su zdrave.

U jednom malom selu u pokrajini Andhra Pradesh, bufala su pasla na pamučnim poljima osam godina bez ikakvih problema. Trećeg januara 2008. godine, bufala su po prvi put počela da pasu na poljima Bt pamuka. Svih trinaest bufala se razbolilo već sljedećeg dana; svi su uginuli unutar naredna 3 dana.[22]

Bt kukuruz je takođe naveden kao uzrok ugibanja goveda u Njemačkoj, kao i ugibanja konja, bufala i pilića u Filipinima.[23]

Laboratorijska istraživanja su pokazala da su pilići hranjeni kukuruzom Liberty Link ugibali u duplo većem broju; kod 7 od 20 pacova hranjenih GM paradajzom dolazilo je do krvarenja u želucu; dok je 7 od 40 njih uginulo za dvije sedmice.[24] Prema francuskom toksikologu G. E. Seraliniju, Monsantova vlastita istraživanja su pokazala da kod pacova hranjenih Bt kukuruzom dolazi do trovanja svih važnijih organa.[25]

Najgori od svih nalaza – GM organizmi ostaju u nama

Rezultati studije sprovedene na ljudima koji su jedini do sada javno objavljeni ukazali su na to šta bi moglo biti najopasniji problem u vezi sa GM hranom. Gen koji je ubačen u GM soju prelazi u DNA bakterija koje žive u našim crijevima i tamo nastavlja sa svojim djelovanjem.[26] To znači da dugo vremena nakon što prestanemo da konzumiramo GM organizme, u nama će se još uvijek neprestano proizvoditi potencijalno opasni GM proteini. Jednostavnije rečeno, ukoliko jedete kukuruzni čips koji potiče od Bt kukuruza, on može transformirati bakterije koje su normalno zastupljene u vašim crijevima, u - žive fabrike za proizvodnju pesticida, vjerovatno do kraja vašeg života.

Nakon što su na nekim medicinskim konferencijama širom SAD objavljene ove činjenice o transferu gena, doktori su često reagovali navodeći podatke o ogromnom porastu problema u vezi s poremećajima probavnog trakta kod njihovih pacijenata tokom poslednje dekade. GM hrana vjerovatno naseljava floru stomaka Amerikanaca.

Upozorenja od strane vladinih stručnjaka se ignorišu ili negiraju

Naučnici koji rade za Američki zavod za zaštitu zdravlja [Food and Drug Administration (FDA)] upozoravali su na sve ove probleme još u ranim devedesetim godinama. Prema dokumentima koji su objelodanjeni na jednom sudskom procesu, stav naučnika te agencije je bio taj da je GM hrana opasna po samoj svojoj suštini i da ona može proizvoditi alergije koje su teške za otkrivanje i otrove; kao i da može dovesti do prenosa gena na bakterijsku floru u crijevima a takođe i do pojave novih bolesti i problema sa ishranom. Oni su zahtijevali od svojih pretpostavljenih da se sprovedu rigorozna i dugoročna istraživanja.[27] Međutim, Bijela Kuća je naredila toj agenciji da promoviše bio-tehnologiju, tako da je FDA odgovorila na to zapošljavanjem Michaela Taylora, bivšeg advokata kompanije Monsanto, da rukovodi razvojem GMO politike. Ta politika, koja je i danas na snazi, ignoriše zabrinutost naučnika i proglašava da istraživanja o bezbjednosti GM hrane nisu potrebna. Monsanto i druge biotehnološke kompanije biće ti koji će određivati koliko je hrana koju proizvode bezbjedna. Mr. Taylor je kasnije postao podpresjednik Monsanta.

Opasno malo sprovedenih istraživanja i bolesti koje se ne mogu pratiti

AAEM tvrdi, "GM hrana nije ispitana" i "predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje." Nijedno kliničko istraživanje GM hrane koje je sprovedeno na ljudima nije javno objavljeno. U jednom pregledu naučne literature na temu “potencijalnih toksičnih posljedica/štetnih zdravstvenih efekata GM biljki iz 2007. godine, navedeno je da su “eksperimentalni podaci veoma rijetki.” Autor zaključuje taj svoj izvještaj pitanjem, "Gdje su naučni dokazi koji pokazuju da je GM hrana toksikološki bezopasna kako to pretpostavljaju bio-tehnološke kompanije?"[28]

Poznati kanadski genetičar David Suzuki odgovara, "Ti eksperimenti jednostavno nisu sprovedeni a mi smo sada postali zamorci." On dodaje, "Za bilo koga, ko kaže, 'Oh, pa mi znamo da je to perfektno bezopasno za upotrebu,' ja mogu reći da je nevjerovatno glup ili da namijerno laže."[29]

Dr. Schubert naglašava, "Ukoliko postoje problemi, mi to vjerovatno nećemo nikada znati jer će uzroke biti veoma teško pratiti a za mnoge bolesti potrebno je dugo vremena da bi se razvile." Kad bi GM organizmi naglo izazivali akutne simptome sa posebnim karakteristikama, onda bi možda imali priliku da dokažemo uzroke.

To je upravo ono što se i dogodilo za vrijeme epidemije u SAD kasnih osamdesetih godina. Bolest je brzo dejstvovala, bila je smtonosna, a izazivala je posebne promjene u krvi koje su se mogle odrediti, - međutim, ipak je trebalo više od 4 godine da bi se utvrdilo da se tu radi o jednoj epidemiji. Do tada je ta bolest već ubila 100 Amerikanaca, dok se između
5-10 hiljada ljudi od nje razboljelo od kojih su mnogi ostali trajno onesposobljeni. Uzrok te bolesti je bila genetički inženjerirana vrsta jednog dodatka za hranu koji se zvao L-tryptophan.

Da li neke druge vrste GM hrane doprinose porastu autizma, dijabetesa, gojaznosti, astme, bolesti srca, alergija, reproduktivnih poremećaja ili bilo kojih drugih od uobičajenih zdravstvenih problema koji sada more Amerikance, to možda nećemo nikada saznati. U stvari, s obzirom da se kod životinja koje su hranjene GM hranom javlja toliko raznovrsnih problema, prijemčivi ljudi mogu takođe reagovati na GM hranu višestrukim simptomima. Odatle, podatak da se tokom prvih devet godina nakon masovnog uvođenja GM žitarica u 1996. godini, broj ljudi koji boluju od tri i više hroničnih bolesti skoro udvostručio sa 7% na 13%, trebao bi mnogo da nam govori.[30]

Kako bi odredili da li su GM organizmi štetni, AAEM je zamolio svoje članove, medicinsku zajednicu, kao i nezavisne naučnike da skupljaju kliničke podatke koji su potencijalno vezani sa konzumiranjem GM hrane i njenom uticaju na zdravlje ljudi, kao i da započnu epidemiolosko istraživanje s ciljem ispitivanja uloge GM hrane u ljudskom zdravlju."

Građani ne moraju da čekaju na rezultate ovih istraživanja prije nego što poslušaju savjet doktora da izbjegavaju GM hranu. Ljudi mogu da izbjegavaju sve što je u vezi sa derivatima kukuruza, sjemenja pamuka, ulja od uljane repice i šećera, osim u slučajevima kad su sigurni da je to prirodno. (…)




[1] www.aaemonline.org/gmopost.html

[2] David Schubert, personal communication to H. Penfound, Greenpeace Canada, October 25, 2002.

[3] Irina Ermakova, "Genetically modified soy leads to the decrease of weight and high mortality of rat pups of the first generation. Preliminary studies," Ecosinform 1 (2006): 4 - 9.

[4] Irina Ermakova, "Experimental Evidence of GMO Hazards," Presentation at Scientists for a GM Free Europe, EU Parliament, Brussels, June 12, 2007

[5] Irina Ermakova, "Experimental Evidence of GMO Hazards," Presentation at Scientists for a GM Free Europe, EU Parliament, Brussels, June 12, 2007

[6] L. Vecchio et al, "Ultrastructural Analysis of Testes from Mice Fed on Genetically Modified Soybean," European Journal of Histochemistry 48, no. 4 (Oct - Dec 2004):449 - 454.

[7] Oliveri et al., "Temporary Depression of Transcription in Mouse Pre-implantion Embryos from Mice Fed on Genetically Modified Soybean," 48th Symposium of the Society for Histochemistry, Lake Maggiore (Italy), September 7 - 10, 2006.

[8] Alberta Velimirov and Claudia Binter, "Biological effects of transgenic maize NK603xMON810 fed in long term reproduction studies in mice," Forschungsberichte der Sektion IV, Band 3/2008

[9] Jerry Rosman, personal communication, 2006

[10] See for example, A. Dutton, H. Klein, J. Romeis, and F. Bigler, "Uptake of Bt-toxin by herbivores feeding on transgenic maize and consequences for the predator Chrysoperia carnea," Ecological Entomology 27 (2002): 441 - 7; and J. Romeis, A. Dutton, and F. Bigler, "Bacillus thuringiensis toxin (Cry1Ab) has no direct effect on larvae of the green lacewing Chrysoperla carnea (Stephens) (Neuroptera: Chrysopidae)," Journal of Insect Physiology 50, no. 2 - 3 (2004): 175 - 183.

[11] Washington State Department of Health, "Report of health surveillance activities: Asian gypsy moth control program," (Olympia, WA: Washington State Dept. of Health, 1993).

[12] M. Green, et al., "Public health implications of the microbial pesticide Bacillus thuringiensis: An epidemiological study, Oregon, 1985-86," Amer. J. Public Health 80, no. 7(1990): 848 - 852.

[13] Ashish Gupta et. al., "Impact of Bt Cotton on Farmers' Health (in Barwani and Dhar District of Madhya Pradesh)," Investigation Report, Oct - Dec 2005.

[14] Sunday India, October, 26, 2008

[15] October 24, 2005 correspondence between Arpad Pusztai and Brian John

[16] John M. Burns, "13-Week Dietary Subchronic Comparison Study with MON 863 Corn in Rats Preceded by a 1-Week Baseline Food Consumption Determination with PMI Certified Rodent Diet #5002," December 17, 2002 http://www.monsanto.com/monsanto/conten ... tstudy.pdf

[17] Alberto Finamore, et al, "Intestinal and Peripheral Immune Response to MON810 Maize Ingestion in Weaning and Old Mice," J. Agric. Food Chem., 2008, 56 (23), pp 11533 - 11539, November 14, 2008

[18] See L Zolla, et al, "Proteomics as a complementary tool for identifying unintended side effects occurring in transgenic maize seeds as a result of genetic modifications," J Proteome Res. 2008 May;7(5):1850-61; Hye-Yung Yum, Soo-Young Lee, Kyung-Eun Lee, Myung-Hyun Sohn, Kyu-Earn Kim, "Genetically Modified and Wild Soybeans: An immunologic comparison," Allergy and Asthma Proceedings 26, no. 3 (May - June 2005): 210-216(7); and Gendel, "The use of amino acid sequence alignments to assess potential allergenicity of proteins used in genetically modified foods," Advances in Food and Nutrition Research 42 (1998), 45 - 62.

[19] A. Pusztai and S. Bardocz, "GMO in animal nutrition: potential benefits and risks," Chapter 17, Biology of Nutrition in Growing Animals, R. Mosenthin, J. Zentek and T. Zebrowska (Eds.) Elsevier, October 2005

[20] Hye-Yung Yum, Soo-Young Lee, Kyung-Eun Lee, Myung-Hyun Sohn, Kyu-Earn Kim, "Genetically Modified and Wild Soybeans: An immunologic comparison," Allergy and Asthma Proceedings 26, no. 3 (May - June 2005): 210-216(7).

[21] "Mortality in Sheep Flocks after Grazing on Bt Cotton Fields - Warangal District, Andhra Pradesh" Report of the Preliminary Assessment, April 2006, http://www.gmwatch.org/archive2.asp

[22] Personal communication and visit, January 2009.

[23] Jeffrey M. Smith, Genetic Roulette: The Documented Health Risks of Genetically Engineered Foods, Yes! Books, Fairfield, IA USA 2007

[24] Arpad Pusztai, "Can Science Give Us the Tools for Recognizing Possible Health Risks for GM Food?" Nutrition and Health 16 (2002): 73 - 84.

[25] Stéphane Foucart, "Controversy Surrounds a GMO," Le Monde, 14 December 2004; referencing, John M. Burns, "13-Week Dietary Subchronic Comparison Study with MON 863 Corn in Rats Preceded by a 1-Week Baseline Food Consumption Determination with PMI Certified Rodent Diet #5002," December 17, 2002 [link]

[26] Netherwood et al, "Assessing the survival of transgenic plant DNA in the human gastrointestinal tract," Nature Biotechnology 22 (2004): 2.

[27] See memos at www.biointegrity.org

[28] José Domingo, "Toxicity Studies of Genetically Modified Plants : A Review of the Published Literature," Critical reviews in food science and nutrition, 2007, vol. 47, no8, pp. 721-733

[29] Angela Hall, "Suzuki warns against hastily accepting GMOs", The Leader-Post (Canada), 26 April 2005.

[30] Kathryn Anne Paez, et al, "Rising Out-Of-Pocket Spending For Chronic Conditions: A Ten-Year Trend," Health Affairs, 28, no. 1 (2009): 15-25

..

Genetski modifikovana hrana ipak u Srbiji

Autor: Katarina Živanović

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavezalo se da će u najskorijem roku doneti nov Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), nakon intervencije koje su izvršili zvaničnici Sjedinjenih Američkih država, zemalja Evropske unije i još nekih članica Svetske trgovinske organizacije(STO), navodi se u dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede SAD.



Američke vlasti izrazile su nezadovoljstvo i zabrinutost novim srpskim zakonom koji je stupio na snagu u junu ove godine, a kojim se u Srbiji potpuno zabranjuje proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Prema navodima ovog dokumenta, srpski zvaničnici su sada svesni da zakon donet u junu može da bude ozbiljna prepreka za prijem naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, i zato je iz Beograda stiglo obećanje da će tek usvojeni dokument biti promenjen, možda i tokom jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.

Inače, genetski modifikovana hrana u zemljama EU, prema tamošnjim propisima, mora da bude jasno obeležena, što u Americi nije slučaj, jer je u toj zemlji njen promet dozvoljen. U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koje predviđa novi zakon, mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu potvrdili, ali ni demantovali saznanja Danasa, uz objašnjenje da je reč o „bilateralnom odnosu dve zemlje“.

- Zakon je potpuno jasan - njime se zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane u komercijalne svrhe i za sada će tako biti - izričit je pomoćnik ministra poljoprivrede za agrarnu politiku Miloš Milovanović.

On dodaje da se trenutno ne priprema nov zakon o GMO, ali napominje da je „svaki zakon živa materija, koja se neprestano menja i uređuje“. Milovanović ističe da vrlo često suština zakona, posebno u vezi sa poljoprivredom, leži u podzakonskim aktima, koji u slučaju Zakona o genetski modifikovanim organizmima, tek treba da se donesu. Pod GMO podrazumevaju se oni organizmi kojima je genski sastav izmenjen na način koji se nikada ne bi desio klasičnim razmnožavanjem u prirodi.

Kao retko koja oblast u nauci, genetski inženjering izaziva brojne kontraverze. Počev od onih moralnih, do naučnih koje tvrde da je polje u vezi sa genima najmanje istraženo u medicini i da se ne može sa sigurnošću tvrditi da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, neće u budućnosti mutirati i dovesti do nepredviđenih posledica. Već se dešavalo da da rezultati eksperimenata budu potpuno suprotni od očekivanih. Takođe, postoji sumnja da GM namirnice mogu za neke ljude da budu toksične ili da izazovu alergije.

Sa druge strane, zagovarači upotrebe GMO tvrde da bi se njihovom komercijalizacijom rešio problem gladi u svetu. Ukrštanjem gena dobile bi se kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta a prinosi bi bili veći i kvalitetniji.

U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koji predviđa nov zakon mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

- Kod nas se u laboratorijama pored mnogih drugih biljnih vrsta najčešće radi na transgenom duvanu, koji je dobar model sistem, jer se vrlo lako regeneriše. Iz malog odsečka biljke, dela lista ili stabla, gajenjem na specifičnim podlogama koje sadrže biljne hormone, možete dobiti celu novu biljku. Taj proces se zove mikropropagacija, gde se iz malog odsečka dobije veliki broj identičnih jedinki. To je praktično kloniranje biljki, što nije ništa spektakularno u odnosu na kloniranje animalnih tkiva. U Holandiji, Italiji, na primer, postoje komercijalne laboratorije koje proizvode cveće na taj način. Taj proces je isplativiji, jer je znatno brži u odnosu na prirodno razmnožavanje, tako da je i proizvodnja veća - kaže za Danas Jovanka Miloš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo koja je i članica Nacionalnog saveta za biološku sigurnost.

Ona dodaje da je kod nas bilo pokušaja da se mikropropagacija uvede na tržište, odnosno da se na taj način proizvode biljke za gradska zelenila, ali se u tome nije uspelo, jer u Srbiji još ne postoji povezanost proizvodnje, sa jedne i nauke sa druge strane.

- Privatnicima je lakše da iz Holandije uvezu ogroman broj biljaka, nego da ovde ulože sredstva kako bi razvili tehnologiju za njihovu proizvodnju - ističe Miloš Đukić. Ona dodaje da se negativne činjenice koje bi potkrepile bojazan da je korišćenje GMO opasno, do sada nisu pojavile i da svaka kompanija koja želi da izbaci novi GMO proizvod, pre toga mora da obavi opsežna istraživanja u laboratoriji i u polju.

- Analizira se uticaj na biljke u životnoj sredini i životinje, kao i bakterijski sastav zemljišta. Kada se podnese prijava telu koje razmatra aplikacije, kod nas je to Nacionalni savet za biološku sigurnost, procedura može da traje više od godinu dana. Naučnici ne vide štetne efekte GMO, već samo koristi. Iza protivnika upotrebe GMO stoji politika, ekonomski interesi i bojazan ljudi koji ovu oblast dovoljno ne poznaju. Pamuk danas mora da se modifikuje da bi bio otporan na štetočine inače bi nestao. Za mnoge biljke genetska modifikacija je jedina mogućnost opstanka, jer su izgubile prirodnu otpornost koju su imale ranije - objašnjava Jovanka Miloš Đukić.

preuzeto sa danas.rs


Bilo je jos u jednoj ili dve dnevne novine govora o GMO sa istom ili slicnom tematik i to je to... Sacekao sam par dana da vidim reagovanja javnosti i... verovali vi meni ili ne, ni jedan jedini clanak nisam nasao koji bi ista govorio o GMO i uslovljavanju da Srbija prihvati GMO!

Znaci radice iza ledja naroda, a zasto i ne bi kada niko nije reagovao na tih nekoliko clanaka, kod mene je bio prosek da od 5 osoba sa kojima sam razmenio po par reci o GMO samo jedna shvati ozbiljnost situacije i sta coveku moze doneti GMO proizvod! (niko od njih nije registrovao ovu vest) Ujedno tih dana je glavna vest svih medija, skoro 24h bila o paradi ponosa u Beogradu, neko je to valjano uklopio

Znaci doslo je vreme da nam rezu populaciju na dva fronta, a taman je krenula ka pozitivi posle duzeg niza negativnih godina!

ne znam kako Srbija stoji sa kreditima, al naši se eto zadužili još 1,5milj. dolara u SAD-u, tako da nama ne gine sadnja GMO-a

prodali nas

Nisam čitao temu, dovoljno je da mrzim gensko i bilo kakvo igranje sa onim što jedem... tako da ću malo iskaljivati bes prema ljudima koji to dozvoljavaju i podržavaju


Da... uvak je neko drugi kriv... uvek nas je neko drugi prodao... tako to ide oduvek, od kad sam prvu pelenu obukao slušam te priče
Pitam, se... što li sam tako nemoćan, što li ostajem nem kad pokušavaju da me nategnu, pitam se im se sam okrećem i nameštam, pitam se što li igram kada sviraju, pitam se....

Hibrid nije GMO... naravno... ma to nije ništa opasno i strašno... kao ni taj GMO...
Pa šta, posejaće ga komšija, ja neću... čak ću i vetru, i pčelama i svim insektima da udarim veto na moj vazdušni prostor, iznad mojih useva... znači sasvim ću lepo i sigurno zaštiti "ukrštanja"...

No, pitam se... kako mogu biti siguran, da hrana koju kupujem nije GMO... ili u boljem slučaju, puna pesticida...
Moj deda je pre 20-ak godina umro u 96-toj, ima i sada staraca okolo, ali ono što je sigurno, pitajte ih, oni kao mladi nisu znali za "unapređene2 Vrste, ko zna kakve hibride, pesticide, herbicide... "plavi kamen", kreč, pepeo... ako su uopšte prskali time su prskali, ali uglavnom nisu...

Mi smo živa labaratorija, da bi se istestirao neki veštački vitamin, neki lek, hrana, potrebno je da se "pacov" posmatra od rođenja pa do smrti.... Sa tim sra*jima se nije počelo baš toliko davno, mi smo ti labaratorijski pacovi...

Mislim da niko od vas a naročito vi koji ste pokrenuli ovu temu nemate nikakva prava da govorite protiv GMO i bilo koje druge na ovaj ili onaj način modifikovane hrane. Danas se prodaje na razne načine „unapređeno“ seme. Tako imamo seme kukuruza ili žita (bilo čega) koje je prilagođeno ovakvoj, pa onakvoj klimi, ovakvom ili onakvom zemljištu, atmosverskim prilikama (otpornim na suše ili preobilne padavine) i tako dalje.
Sve je više ljudi koji obožavaju da žive u gradovima i da rade poslove koje rade, i da čiste savesti sebe smatraju moralnim građanima bez ikakve odgovornosti za sve to. Uvek je neko drugi kriv, mi smo nemoćni i jadni, i možemo samo da ćutimo i trpimo, da gledamo kako nam sevt postaje srtnje! Pa šta sad možemo, jel?
U ostalom, ko još voli da bude seljak, naročito tradiocionalni seljak. Brate, oni smrde, izgledaju matoro još u četrdesetoj, frljaju se s padeži i smešno gvovre. Njihove fore i smisao za humor su tako odvratno glupi da je to za plakanje a ne smejanje. A tek njihova „kultura“, sačuvaj Bože! Seljak se prepoznaje međ 1000 ljudi, to je onaj odeven bez ukusu, sa smešnom demode frizurom, možda sa užasnim brkovima. Čak često obučen u odelu (sakou...) a obuven u patikama, ili još gore, kombinacija donji deo trenerki, a gore košulja i sako, i na nogama cipele. No imaa i onih koji cipele nose sa trenerkama... Seljaci! Ti primitivni, priglupi, neinteligentni, smrdljivi seljaci! Njihova koža je često naborana, crna i suva od sunca. Njihove žene su dlakavih pazuha i nogu, svi se osećaju na znoj, manje ili više. Fuj! Odvratno!
Zamisli, kako samo neko može da bude takav. Kako neko može da ne povede računa o osnovnoj higijeni i ne tušira se 5 puta na dan, već se čitav dan znoji na suncu kopajući ili bilo šta drugo radeći, isprljan zemljom, znojem, i izujedan od osa i bezbrojnih drugih insekata... Kako neka žena može sebi da dozvoli da ne obrije pazuh, noge, ili, ne daj Bože, intimne delove. Ma kako može da uopšte dozvoli sebi da se neprekido ne prska dezedoransima i macka rolonima! Ej bre, to je strašno. A zamisli samo njene crne ruke i nokte! Da povratiš! E a kada se obuče, pa to je komedija... Ne ume da uklopi dva komada odeće da to liči na nešto. Smešnih su frizura, nenegovanih opaljenih lica. Užas! A sve o čemu znaju da pričaju je koliko im je čega rodili, kako šta uspeva od useva, o cveću i koje s kim šta u selu ili u tamo nekoj seriji koju jedva stignu da pogledaju uveče, pred spavanje. Kako su samo ništavni, nekulturni i jadni njihovi životi! Oni ne znaju šta je život, provod, zabava, lepota, kultura... niti ih interesuje, zato i jesu tako ništavni...
No dobro, da se vratimo na temu. GMO! Pa da...
Kada se u ruralnim krajevima počelo pre mnoooogo decenija da govori o veštačkom đubrivu, svi su negodovali. Tradicija je zato da se poštuje. To zna svaki seljak. Šta tu tamo neka nauka da mi kaže šta je dobro za mene, znam ja šta je i kako moj otac radio, moj deda, i tako dalje. Oni su odlično živeli, ništa im nije falilo pa neće ni meni!
Međutim uvek je bilo i ljudi otvorenih umova, pametnih, modernih (čitaj sujetnih glupih budala), koji su lako bili privučeni reklamom i zavedeni počeli sa probama. Tako, oprezni, konzervativni „glupi“ seljaci, videvši da moderni „pametni“ komšija, koji je jedini kupio to jeftino đubrivo, koje se baca po prstohvat kod svake biljke, čistih belih ili obojenih granulica prolazi ko bubreg u loju, zato jer mu je na manjoj površini rodilo koliko njima na duplo većoj, plus su plodovi bili veći i lepši, počeli su da se pitaju da li zaista treba ostati pri tradiciji. Razmišljali su „Maku mu, ja se ubih prvo da dovezem smrdljivi stajnjak na polje, umazan sam bio govnima do glave, zatim bilo je potrebno utovarivati, prevoziti i rasturati velike količine, ej.. to je posao... a on kupio nekakav džakčić, kultuirno, lagano i čisto nađubrio kukuruz, i dobio 4 puta više na duplo manjoj površini od mene, hm....“
Zatim se sledećih godina pojavi herbicid. Moderni komšija pojuri i kupi, isprska useve, i bum, nema korova, ha... lako da moža svako, a efikasno do bola. Nema okopavanja, nema čupanja korova, nema dodatnih troškova oko svega toga...Ušteda i novca, i vremena, i fizičkog posla, i prženja na suncu, i prljanja i znojenja... ma milina!
Sledećih godina se pojave i raznorazni pesticidi, pa je polje modernog komšije prosto CVETALO, prinos je rastao u nebo, a od 3-4 hektara koji su mu ranije jedva zadovoljavali najminimalnije potrebe, sada zarađuje tako da je nabogatiji u selu, a uz to, i najmanje radi. Genijalno! Živela nauka!
Jedini je on imao vremena da gleda TV, da bude u toku, da čita, da se kultiviše... Bio je najpametniji u selu, imao je stila, poznavao je muziku od ukusa, prozu, poeziju, autore. Imao ukusa za oblačenje, lepo izgledao, brijao se svaki dan, negovao kožu, kosu, čak je brijao i pazuh Pravi genije i čovek!
No, videći da se tako LAKŠE i BOLJE prolazi, ostali zatupljeni tradicionalisti su polako počeli da se predomišljaju... I malo po malo, godina za godinom, čitavo selo je počelo da koristi veštačka đubriva (gnojiva), pesticide, herbicide, jebicide...
Svi su polako dobijali sve više slobodnog vremena, počeli da se zanimaju i za neke druge stvari, polako se odricali od glupih tradicija i sve više otvarali za novotarije.

Ha, novi hibrid, daj da kupimo i posejemo. Ha, seme kukuruza sprintera, vegetacija od 2,5 meseca, SUPER, nakon žetve mogu još jednu kulturu na istom polju, čoveče, dupla zarada! Nema bolje. E, a onaj hibrid otporan na sušu. A tritikal, brate, jesi čuo, ima 30% belančevina, više nego u mesu, jel znaš da pilići od njega porasu deblji i veći od svinja. Uživancija...

Naravno... hiperbola je samo kad je reč o zaradi. Jer poreza kolko ’oćeš, a cene poljoprivrednih proizvoda do jaja i niže. Znate šta se sada seljacima najviše isplati? Cveće. Više se može zaraditi na prodaji nekih tamo smešnih ukrasnih biljaka nego hrane.
Kud plovi ovaj brod, brate... ili da kažem... veliki brate... o Džordž...

Polako ali sigurno, nestajala je jedna po jedna vrsta riba u seoskoj rečisi, da bi danas, njeno dno jedino bilo nastanjeno crnim, masnim muljem. Živela nauka, živelo unapređeno poljodjelstvo, tj poljoprivreda, jel Živeo lagodan život! Živeli gradovi! Živela pamet! Živela kultura! Živela nova društvena uređenja gde svako postaje zavistan od svakog, gde se polako odričemo svojih zemlji, svog rada i života i kupujemo i jedemo uvezenu, ili onu sa farmi. Živeo profit! Živeo novac! Živeo šou biznis!
Pošteno!
Najviše zarađuju glumci i pevači, pa bankari, pa prodavači magle (jel, razni društveni naučnici, službenici), pa političari, pa svi ostali, i na kraju seljaci!
Tako treba! To je pošteno!

A oni, mamu im, zamisli, umesto da nam prodaju zdravu hranu, uvaljuju nam onu sa pesticidima, herbicidima, blabladicidima, i to prekomernim dozama... samo zato što im je jedini cilj da maximiziraju prinose, i prehrane decu, odškoluju ih i pošalju da žive i rade u gradu, i reše se bednog života!

Klasičnog seljaštva više neće biti za par decenija. Svu hranu će proizvoditi na privatnim farmama, gde će sve da bude po najsavršenijoj visokoj tehnologiji uzgajano. Svi će napustiti sela, svi. Tako da će svi postati krajnje zavisni!
Svi će u žurbi da lepše i lakše žive prodati svoja dupeta, i predati se.
Tada, moć će biti u rukama samo jednih, onih koji prave i priodaju hranu. Pa preko čega ćeš najbolje, najsavršenije, naj, naj... sve naj.... manipulisati ljudima, i to više ne ni suptilno... ako ne preko hrane... Da vazduh možeš nekako da privatizuješ (a moći će i to... polako), bilo bi još bolje, jel....

A onda... čoveče, labaratorija je čitav svet (kao što već i jeste), a oni imaju sve... sve je u njihovim ručicama, sve, tvoje telo, srce, čak i tvoja duša!
Pitaćemo se onda – kako su mogli? Kako neko može da bude takav? KO JE KRIV ZBOG TOGA ŠTO SAM SADA OVDE I U OVOJ SITUACIJI?
Ali odgovor je jednostavan. Ti glupane! Ti si kriv! Isti si kao i oni! Nedmaš ni najmanje pravo da ikoga drugoga kriviš i smatraš monstruoznim!
Zašto si pojurio za iluzijom lakšeg i lepšeg života? Zašto si se odrekao prirode i onog društvenog uređenja koji je ona, s punim pravom, nametala, zašto si sebe smatrao poštenim odrećući se sunca, zemlje, znoja, prljavštine, zdravlja? Zašto si otišao da živiš u tako neprirodnim objektima gde drugi žive ispod i iznad tebe, gde živiš na 20m iznad tla. Hm... zanimljivo, školovao si se, pošteno radiš i zarađuješ, veruješ da si slobodan i moralan. Šta je poštenje, a šta moral, šta obrazovanost, šta kultura, šta osećaj za estetiku, šta? Iluzija. Sve je iluzija. Slike u pesku, snegu. Luciferov marketing. Reklama za zavođenje!
Sloboda, hahaha...
Da li je ona budala koja živi tamo negde na nekoj planinčini, ima kolibici, par ovaca (zbog vune) i malo zemlje na kojoj gaji sve što mu treba za jelo i pije vodu sa izvora, zajeban?
Ili onaj koji mora na posao, da bi mogao da dobije platu, kako bi kupio hranu za koju ne zna da li je novi experiment ili nije, kako bi kupio odeću, kako bi platio struju (a ona je od posebne važnosti za život, neprocenive!), vodu i blablabla... i koji bi kada bi dobio otkaz ostao bez svega toga u trenutku, pa je prinuđen da ljubi tuđe bulje, prelazi preko svojih stavova, tog nekog nazovi morala, onoga u šta veruje...
Ko tu robuje čemu... Seljak prirodi a ovaj drugi nema čemu ne... Seljak mora da se pokloni prirodnim zakonima a ovaj volji svakog nadređenog, na vrhu novcu!

Ko je kriv?

Mrzi me da lepo sročim ovo, a i jako sam ljut.
Završio sam škole protraćivši 25-26god, odbio da radim i živim u gradu za lepu platu, vratio se na selo, i sada pokušavam da se vratim što je moguće više u prošlost. Da se odreknem što više tih glupih zavisnosti, da, kao bajagi, dobijem slobodu. Da li je to moguće? Teško... Jesam li budala i malouman? Vrlo verovatno...

Da li mi je lepše da se u 15h vratim sa posla, vozeći se sam od radnog mesta do stana u autu za petoro, robujući benzinu i kolima; zatim pravo skočivši pod tuš, robujući elektrodistribuciji i vodovodu, koristivši skupocenu, hidratantnu kupku koja posebo čuva kožu, robujući kozmetičkoj industriji, zatim mackajući se mlekom za telo, pa nanoseći dezodorans, pa skupoceni parfem, takođe robujući industriji kozmetike, zatim oblačeći trenerke i odlazeći u teretanu, robujući textilnoj industriji, i robujući modi (teretana), zatim se ponovo tuširajući, i sve istto, pa buljeći u TV dok se malo odmaram, robujući industriji zabave, industriji tehnike, sve to dok jedem svoj obrok iz mikrotalasne kupljenom iz marketa, kaobajagi biološki proizvedenom, ali GMO prilagođenim da raste i u onim predelima gde niti klima niti kvalitet zemljišta nije pogodan, robujući tako „naučnicima“ i istovremeno industriji hrane, uveče se oblačim u moderne farmerive, i zelenu bodi majcu koju uklapam sa zelenim patikama, imam lep kožni kajš sa modernom kopčom, i parfem sa feromonima, izlazim sa ortacima sa posla u diskoteku kako bi se malo zabavili, i možda nafatali neke „noćne vezice“, a i hoćemo jer smo lepo izdepilirani, našminkani, parfemisani, obučeni i nabildovani, a uz sve i pametni... robujući tako, ma u pi*du mater čemu ne sve...
Ali to je cool, baš je strava... svi me cene, poštuju, smatraju čovekom sa ukusum, sa stilom, uspešnim i sve to...

Ko je bre budala da se odrekne tako dobrog zezanja, pa čak i da ga truju. Ko je bre lud da živi kao indijanac, samo zato jer je to prirodno i jer samo tada ima najveću moguću slobodu i kontrolu nad svojim životom. Ko je bre lud da kozmetiku, modu, šoubiznis, „zabavu“, „kulturu“, „obrazovanje“, „civilizaciju“ pogleda pravim očima... Ko je bre lud da uopšte i razmišlja svojom glavom, svojim mikslima... To nije cool, nije IN. In je kopritai filmske zvezde, pevače, političre, slikare, renije, pesnike, zatim biznismene, „uspešne“ karijeriste... To je in, kao i sve ono što oni rade, kako seponašaju, šta kažu... Da... kao... ja mislim svojom glavom, samo se moje mišljenje, moj ukus i sve to, poklapaju sa njihovima, a?

To je to...

Pravo o GMO hrani, ja bih rekao i nimalo OFF TOPIC!

Mislim da ovaj svet ide upravo tamo gde i treba da ode, a da je bolje da do 2012-te zaista i dođe, tako bar ne bi smo sebe krivili za ono što će nam se neminovno desiti a zašta jesmo krivi!

Ja se izvinjavam zbog ove ljutnje, ali jako se nerviram zbog toga što ne mogu više nigde da nabavim normalno prorodno seme, nego sve neki hibridi, sve nešto „poboljšano“... i td... Od svega to me najvioše nervira! Mada se malo i bojim, jer kako stvari stoje budućnost se ne čini bajkovitom, svi se kao nešto bune i protiv su, a niko ništa ne preduzima... Tj, kao i preduzimaju i protive se javno, ali nastavljaju da svojim načinom života sve to, najsnažnije podržavaju!

Ja sam lični svedok da stoka koja se hrani koncentratima jako oboljeva, i da često ima čudne izrasline (tumore, valjda) po telu. Dakle naša domaća koncentrisana hrana, naše domaće hibridne vrste žitarica i sl.... Više čak i nije tamo negde, već tu, u nas... ali niko to ne proimećuje...
Ako živina ima tumore po telu, a vi kupujete jaja koje ona nosi, a jaja prođu sve one testove i kontrole, da li ste bezbedni. Da li ste bezbedni ako jedete takvo meso, kome je tumor odstranjen, i koje takođe prolazi sve kontrole. Da li ste bezbedni jedući čak i biljnu hranu, čak i biološki uzgajanu, kad je dobijena ko zna kakvim ukrštanjima, a sada i GMO.
Ja bar znam šta jedem, oni koji to kupe na gotovo, bar se ne brinu, jer je za njih to samo obična, bezazlena hrana...

Poz

PS
Ima i nekakav film na netu, ne znam da li je bio pominjan ovde na temi, ali ne škodi i ako se ponovi, film se zove: "World According to Monsanto "... Treba ga pogledati, doprinosi ljutnji, a ljut treba biti, na sebe pre svega!

http://www.gopetition.com/online/32815.html

Peticija za ukidanje Codex Alimentariusa, koji promovira naveliko i široko primjenu gmo hrane, ne samo primjenu, već obaveznu primjenu, te neetiketiranje gmo proizvoda

http://www.poljoprivreda.info/?oid=9&id=745

GM usevi doveli do epidemije super korova
Tokom 1995-te farmeri u Americi su koristili 4,5 miliona kilograma glifosata a danas već deset puta više; prema novodima iz časopisa Science, 24% farmera iz severnih delova srednjeg zapada kao i 29% farmera sa juga kaže da su dobili korov koji je otporan na glifosat.

Podaci o efektima genetski modifikovanih (GM) useva dugo su bili prikrivani pa javnost kao i dobar deo proizvođača i stručnjaka kog nas nisu dovoljno obavešteni o raznim štetnim posledicama njihove proizvodnje i korišćenja. Ako se ponešto i zna o njhovoj štetnosti po ljudsko zdravlje mnogo manje se zna o štetnosti ovih useva po zdravlje samih proizvođača a još manje da su ekonomski efekti proizvodnje ovih useva posle desetak godina - izuzetno nepovoljni.

Što se tiče efekata GM hrane na ljudsko zdravlje ovde bi se moglo dodati da je zapravo zdravlje dece najviše ugrozeno upotrebom genetski modifikovane hrane (1) ali da se izgleda potpuno zanemaruju štetne posledice po sve ostale koji učestvuju u njenoj proizvodnji i preradi (2).

Uprkos naglašenoj promociji i obećanjima za više od deset poslednjih godina biotehnološke kompanije nisu proizvele nijedan GM usev koji kao vrsta daje veći prinos ili ima bolji hranljivi sastav ploda, niti da ima bolju otpornost na sušu ili na zaslanjeno zemljište. Uspele su jedino u dve stvari: da naprave useve koji su otporni na herbicide i na biljne insekte. Prostije rečeno GM usevi i jesu napravljeni tako da budu otporni na pesticide i herbicide koji ubijaju biljne štetočine i korov. Činjenica je da su i same GM biljke otpornije na biljne štetočine pa zaštita ovih useva traži manje pesticida koji ubijaju biljne insekte. Nažalost, ako je i postignut uspeh u smanjivanju količine insekticida ovi usevi zahtevaju svake godine sve više herbicida koji ubijaju korov jer se vremenom uvećava otpornost korova na dosada korišćene hemiske preparate, pa se danas govori da je priroda uspela da stvori super-korov.(3)

Proizvodnja GM useva je svedena uglavnom na četiri glavne vrste – kukuruz, soju, pamuk i uljanu repicu – što znači da je veliki deo obradive površine na svetu sveden na vrlo usku genetsku bazu.

Biotehnološka kompanija Monsanto u ovoj oblasti drži patente za veći deo ovih GM useva: za 91% soje, 97% kukuruza, 63% pamuka i 59% uljane repice. Za gajenje ovih useva neophodan je i njihov glavni herbicid Roundup koji sadrzi glifosat kao glavni aktivni sastojak a na koji su ovi GM usevi rezisteni. Kako korov svake godine ojačava svoju prirodnu otpornost na ovaj herbicid farmeri u SAD moraju svake godine da povećavaju dozu ovog preparata: za GM soju je doza glifosata herbicida uvećana 2,5 puta u periodu od 1994 do 2006; od 2002 do 2005 upotreba glyphosate herbicida je povecana 37% za GM kukuruz; cak je i koriscenje atrazine herbicida za ciscenje njiva od korova pre sadnje kukuruza uvecana za tri godine za 12%. Centar za sigurnost hrane (CFS) tvrdi da se u Americi upotreba glyphosate pesticida uvecala 15 puta od 1994 do 2005. (3)

U prilogu pod nazivom “Genetski modifikovani usevi povećavaju upotrebu pesticida ali ne uspevaju da ublaže siromaštvo, otkriva novi izveštaj” a koji predstavlja samo najvažnije delove šireg izveštaja “Ko benefituje od GM useva? Porast korišćenja pesticida” – Centar za sigurnost hrane navodi da se pojavljuje prava epidemija korova otpornih na hemiske preparate u SAD, Argentini i Brazilu. (Da ne bi bilo zabune oni ovde svrstavaju Roundup herbicid koji ubija korov u najvišu klasu pesticida.) Oni otvoreno kažu: "Biotehnološke kompanije benefituju prodajući više herbicida, naplaćujući više za GM seme kao i za patente za seme, čime čuvanje semena (za sledeću setvu kako je to bio tradicionalni običaj – prim.) postaje nelegalno pa se time povećava prodaja GM semena." (4)

U prilogu u časopisu Grist “Naučnici stvaraju novu vrstu genetski modifikovanih useva” sa podnaslovom “Efikasnost pesticida u opadanju” skoro da je već sve rečeno. (5)

Tokom 1995-te farmeri u Americi su koristili 4,5 miliona kilograma glifosata a danas već deset puta više; prema novodima iz časopisa Science, 24% farmera iz severnih delova srednjeg zapada kao i 29% farmera sa juga kaže da su dobili korov koji je otporan na glifosat.

U prilogu se navodi da su naučnici sa univerziteta Nebraska napravili novu kategoriju transgenih useva. Novostvorene biljke imaju u sebi gen bakterije koji ih pravi otpornim na herbicid pod nazivom dicamba.

Časopis Nature isto tako navodi u prilogu ”Genetičari stvaraju sledeću generaciju GM useva”: "Istraživači su stvorili ono što bi moglo da bude sledeća generacija trasgenih useva umetanjem gena otpornog na herbicide koji je uzet iz bakterija i ugrađen u biljku. Novi usev bi mogao da pomogne u borbi protiv širenja otpornosti na druge najčešće korišćene herbicide" (6).

Da se vratimo opet na pomenuti prilog iz casopisa Grist (5) koji objašnjava razloge za stvaranje nove vrste useva: 90% soje i 60% kukuruza su otporni na glifosat. Zato je prebacivanje na dicamba herbicid i stvaranje nove vrste useva otpornih na njega (DR – dicamba resistant) neophodna da bi se sprečilo dalje širenje korova koji je postao otporan na glifosat. Ono što je tu novo, to je neka vrsta sigurnosnog mehanizma: gen uzet iz bakterije a koji je otporan na dicamba herbicid - živi samo u hloroplastu biljke. Kako se DNA hloroplasta nasleđuje samo po majčinoj strani to znači da gen ove GM biljke ne može da se prenosi preko muškog polena – pa se tako stvara reproduktivna barijera (i tako sprečava stvaranje rezistentnosti korova na dicamba herbicid – prim.).

Kako je kompanija Monsanto već zaštitila licencom dicamba tehnologiju radi se sada na stvaranju useva koji su otporni na više raznih herbicida (combining genes for multiple herbicide resistance into oneplant).

Ono što brine u ovom slučaju to je da se i posle promašaja sa prethodnim GM usevima nastavlja praksa i pokušaji da se priroda nadmudri i da se umesto balansa globalnog eko-sistema prirodi nametnu zakoni stvaranja što većeg profita - bez obzira na posledica. Nije tu u pitanju samo zdravlje ljudi već se tu radi o isključivanju neophodnog biodiverziteta prirode odnosno o isključivanju svega drugog iz ekosistema što ne donosi neposredan profit. Teško je verovati da priroda neće i ovaj put pronaći neki po nas nepovoljon odgovor. "Ovaj moćni duo herbicida i herbicid-rezistentnih useva stvara pakleni zatvoreni krug u koji smo spremni da uđemo zato što tamo ima profita."(5)

Zbog izuzetnog značaja i osetljivosti teme kao i zbog mogućnosti daljeg pretraživanja na Internetu naslovi i pojedini citati uz linkove su dati u originalu:


(1) 'Genetically Engineered Foods Pose Risk for Children'

www.responsibletechnology.org/GMFree/Ab ... /index.cfm

(2) 'Spilling the beans' – e-newsletter of the Institute for

Responsible Technology

www.seedsofdeception.com/utility/showAr ... jectID=168

www.seedsofdeception.com/utility/showAr ... ectID=1264

(3) 'Attack of the superweeds'

http://gristmill.grist.org/story/2008/2/14/141825/271

(4) 'Genetically modified (GM) crops increase pesticide use and fail to

alleviate poverty, reveals new report'; delovi iz izvestaja 'Who

benefits from GM crops? The Rise in Pesticide Use' – citat: "… growing

epidemics of weeds resistant to the chemicals in the U.S., Argentina,

and Brazil… Biotech companies benefit by selling more herbicides

charging more for GM seeds and by seed patents, which make seed-saving

illegal and thereby increase seed sales."

www.centerforfoodsafety.org/WhoBenefitsPR2_13_08.cfm

(5) 'Scientists create new crop of genetically modified crops' –

Pesticide efficiency in decreasing; Citat: "These mighty duos of

herbicide and herbicide-resistant crops create a vicious loop that

we've been happy to run in because there's profit to be had."

http://gristmill.grist.org/story/2007/5/31/105543/484

(6) 'Geneticists create 'next generation' of GM crops' – in Nature

News, citat: "Researchers have created what could be the next

generation of transgenic crops by inserting a gene for herbicide

resistance from a bacterium into plants. The new crops could help to

combat the spread of resistance to other commonly used herbicides."

www.nature.com/news/2007 /070521/full/news070521-10.html


KOMENTAR: Možda bi o ovoj temi trebalo nešto reći iz našeg, domaćeg ugla:

Prošle godine je kod nas skoro nezapaženo prošao možda najveći zločin u Srbiji čije će se posledice osetiti tek u godinama koje dolaze: to je prošlogodišnja paljevina oglednih parcela Poljoprivrednog instituta u Kragujevcu, na kojima su bile zasejane poslednje reserve semena nekih autohtonih vrsta useva. Gubitak ovog semena je ogromna i skoro nemerljiva šteta za proizvodnju hrane kod nas u nastupajućim decenijama ali je to zasada izgleda jasno samo malom broju stručnjaka.

Ratko Karolić

Mislim da GMO hranu ne možemo i nećemo izbjeći. Treba samo smisliti način kako se zaštiti i eventualno imati svoju koja to nije.

http://www.hrsvijet.net/index.php?optio ... Itemid=141

Alf

požari su prirodna pojava ...

trebalo bi naslov topica preimenovati u GMO trovanje

Preporucio bih nekoliko filmova na ovu temu:
World According to Monsanto (ili Controlling our food ) - ceo film preveden na youtube playlisti: http://www.youtube.com/view_play_list?p ... a+monsantu
The Future of Food - trailer: http://www.youtube.com/watch?v=qU8XrioF4CE
Food Inc - trailer: http://www.youtube.com/watch?v=5eKYyD14d_0
Fast Food Nation - trailer: http://www.youtube.com/watch?v=zc_z623Wsro

Pozdrav!

Što mislite da li će se među repromaterijalom koji će naši seljaci dobiti na poklon naći i GMO sjemenje?
Alf

100%

uzeli smo kredit od SAD-a za krpanje proračuna

Kod nas u Srbiji su zakonom zabranili GMO u poljoprivredi i vec smo na crnoj listi americkog "departmenta za poljoprivredu". Proverio sam tu domacu vest tako sto sam otisao na taj USA website i nasao upravo taj dokument u kom se bez okolisanja kze da je u interesu njihovih korporacija da se Srbija natera na ukidanje takvih zakona.
Naravno, u suprotnom nam nece vise davati pozajmice peko MMF-a i sl, jer je ista situacija i kod nas - pozajmljujemo da okrpimo budzet jedino sto kod nas jos ima nekoliko firmi da se proda (Telekom, Elektroindustrija) a onda nam je kao i ostatku regiona (Hrvatska, Madjarska...)

BRAVO BAKI!!!
Jest da su mi oči iscurile dok sam pročitala cijeli gornji Bakijev duuugački post, ali ne jadam se - Baki je to napisao baš nadahnuto, i da - baš je tako!!!
I ja sam pred 4 godine napustila grad i otišla u Indijance (na selo, blizu ali dovoljno daleko od Zagreba) tako da i ja gledam iste stvari i pitam se ista pitanja.

Zasad samo da kažem što sam do sada spoznala o SJEMENJU: ono što kupujemo u sjemenarnama ne valja!!! Iako sam kod susjeda lopatala prikolice skoro pa ekološkog gnoja, iako sam radila pripravke po Rudolfu Štajneru, svejedno je moj paradajz bio skoro pa isti kao onaj kupovni - zbog kupovnog sjemena. Bio je bolji, čak je imao i neki okus, ali - nije to to.
Lani sam saznala da postoji zamjena i poklanjanje starog sjemena u Zagrebu, Frankopanska 1, i zakasnila sam, sve je bilo podijeljeno. U međuvremenu sam bila na Sajmu ekoloških proizvoda i kupila sam dosta raznog starog sjemenja, a otići ću i u Zelenu akciju u Frankopanskoj. Vjerujem da će sada rezultati biti dobri, s obzirom na to da uporno glumim Indijanca.
Pitali su me građani dal se baš MORA posipat kemija po hrani, evo mog odgovora iz prve ruke: ako se rade monokulture - hektari pod istom biljkom - onda, recimo, "mora". Ako se rade miješane kulture, red ovog red onog, sve izmiješano ali sa pameću, tako da jedno drugome pomaže, onda je još bolji rezultat nego sa kemijom. Jednom je samo meni grašak donio roda u cijelom selu: drugima je sunce spržilo cvjetove, a ja sam pustila grašak da se penje po kukuruzu skupa sa bućama, a i "korova" je bilo, pa je sve rodilo, sunce nije isušilo moju džunglu (koja je izgledala kao "meni na sramotu" - a kad god uđem u moju džunglu izađem van sa punim košarama zdravog povrća!




MOŽETE LI VJEROVATI EKOLOŠKIM ETIKETAMA?

I opet samo moje iskustvo:

na početku sam, puna entuzijazma, odlučila proizvoditi ekološku hranu. Pa sam se raspitala (ima na NET-u) što mi sve treba da dobijem etiketu "ekoloških proizvoda" u republici Hrvatskoj (vjerujem da je slično i u drugim ex-YU drž.). Ispalo je da je to meni toliko SKUPO da nema šanse da si ja to priuštim!!!
Uglavnom trebam se javiti državnom "tijelu" i onda oni meni dolaze, kontroliraju (uzorkuju) mi moju zemlju da nema "kemije", isto i biljke, dolaze mi više puta godišnje po uzorke za analizu i tako minimalno 4 (četiri) godine, A JA TO SVE PLAĆAM!!! Njihove dolaske, svaki uzorak, nalaze... Nemam ja novaca za to, nema šanse!!! Nije ni čudo da u Hrvatskoj svega 4 ili 5 obitelji ima etiketu "ekološko" - to se isplati plaćati jedino ako čitava šira obitelj namjerava proizvoditi ekološku hranu, pa se zaduže a poslije im se to ulaganje vrati višim cijenama hrane.
Dakle: ne plaćate vi višu cijenu zato jer bi bilo "teže" proizvoditi ekološki/bez kemije, nego plaćate državu i njen nadzorni aparat!
Ja vidim da meni jednako uspijeva povrće kao i drugima iako ne upotrebljavam kemiju a oni da, jedino što mi mozak ponekad zakipi od svih tablica koja biljka se s kojom slaže a koja ne, kako napraviti Štajnerove i druge pripravke, rješavam probleme non-stop - a stariji seljaci dolaze, gledaju me i milo klimaju glavom, kao da se sjećaju neke davne ljubavi iz svoje mladosti: Je, i mi smo to tak nekad delali...

BioBio dućan: preskup. Klice uzgojite doma začas. A ono - "Demetar kvaliteta, made in China" - kupila sam preklani puno preskupe vrećice raznoga graha, htjela sam uzgojiti sav taj divni grah, a ono - sve mi istrunulo, ni jedne jedine klice! Kontrolna skupina, grah od kumice s placa-lijepo nikao, divno rodio!
Prodavači se kunu da "Demetar kvaliteta" uvijek proklija, neznaju oni što je to bilo... Ja znam! NIKAD VIŠE hranu iz BioBio, pogotovo ne onu iz Kine! (iako njihove paste za zube-preskupe!-kupujem, kad su JEDINE bez fluora)

Oni ludo prodaju ZELENU MAGMU - 100gr 200kn - a piše da je to samo zelena raž, dehidrirana. Pa eto, posijala sam raž, nikla je, vidjećemo.

KUMICE S PLACA:
Baš te najmilije i najnevinije gledaju one koji ti najveći otrov prodaju! Kako kaže moja (skoro pa ekološka) susjeda: "Zar Boga neznaju?!" -a ona sama meće NPK u zemlju jer joj se neda zalijevati. Isto tako vidjela sam da kad na mlječnom odjelu krene inspekcija uzimati uzorke sira i vrhnja da preko pola kumica samo nestane. Tko će znati?

Eto toliko od mene zasada, ako koga zanima koje pitanje - samo naprijed! Koliko sam naučila u ove moje 4 entuzijastične godine na selu.

P.S.
Proizvodnja zdrave hrane je velika zaraza, brzo se ide sve dublje u stvar, razvija ovisnost!

zelena magma je prenapuhana ne može se dehidriran proizvod mjeriti sa svježim

poanta njene ljekovitosti je u koncetraciji klorofila (70%), on ima sličnu građu kao i hemoglobin u krvi, odatle sva ljekovitost

potrebno ti je lišće mlade raži, zobi ili pšenice,koje samelješ u stroju za meso i procjediš kroz gazu

ili jednostavno u prehranu ubaciš kašasti sok od : naranče, banane i zelenog lišća (blitva, špinat, kupus..) i vode
ukusno i jako zdravo

ja sam čitala o biodinamici, reci mi da li imaš kakav stroj ili mješaš pripravke ručno? nekako me odbija pomisao da 60 min mješam i stojim na mjestu .....

Joj Baki care, dobro si sve napisao. Uvijek volim citati tvoje duge postove, znam da pises sve sto mislis

I ja razmisljam o selidbi na selo i to neku vukoyebinu sto dalje od grada. Vjerovatno ce se to desiti u iducih par godina

Dosta organskog sjemena se moze dobiti u razmjeni preko udruge www.rustica.hr, dakle za one iz HR to nije problem. Kod mene se jos uvijek moze nabaviti i kupiti od seljaka na pijaci i komsija koji skoro svaki ima svoju bascu. Znam i dosta ljudi na poslu koji su sa sela i koji cuvaju neke sorte starog sjemena.

GMO hrana proizvodi sterilne potomke:

Russia has started the annual Days of Defence against Environmental Hazards from the 15th of April to the 5th of June with the announcement of sensational results of an independent work of research. Scientists have proved that Genetically Modified Organisms are harmful for mammals. The researchers discovered that animals that eat GM foodstuffs lose their ability to reproduce. Campbell hamsters that have a fast reproduction rate were fed for two years with ordinary soya beans, which are widely used in agriculture and those contain different percentages of GM organisms. Another group of hamsters, the control group, was fed with pure soya, which was found with great difficulty in Serbia because 95 percent of soya in the world is transgenic.

ceo tekst na: http://english.ruvr.ru/2010/04/16/6524765.html