MASSIMO ODJEDNOM TI (FEAT. MERITAS)

Mogu reći šutnjom, mogu prstima
I u pijesku stopama, i u mraku usnama
Mogu čuti srcem, mogu očima
Nekim novim mirisom, nekim novim okusom
Zauvijek, promijenilo se sve

Odjednom ti,
U jutru što kraj mene drijema
ti,
a činilo se nikog nema,
ti,
odjednom ti u kapi kiše,
ti,
a činilo se nikad više

Mogu vidjet kožom, mogu mislima
To se samo dogodi, i bez riječi pogodi
Zauvijek, promijenilo se sve

Odjednom ti,
U jutru što kraj mene drijema
ti,
a činilo se nikog nema,
ti,
odjednom ti u kapi kiše,
ti,
a činilo se nikad više

Skupilo se vrijeme,
U jedan dan
Dan u kom' se budim
i osjećam

Odjednom ti,
U jutru što kraj mene drijema
ti,
a činilo se nikog nema,
ti,
odjednom ti u kapi kiše,
ti,
a činilo se nikad više.

So, so you think you can tell Heaven from Hell,
blue skies from pain.
Can you tell a green field from a cold steel rail?
A smile from a veil?
Do you think you can tell?
And did they get you to trade your heroes for ghosts?
Hot ashes for trees?
Hot air for a cool breeze?
Cold comfort for change?
And did you exchange a walk on part in the war for a lead role in a cage?
How I wish, how I wish you were here.
We're just two lost souls swimming in a fish bowl, year after year,
Running over the same old ground.
What have you found? The same old fears.
Wish you were here.

Pink Floyd, Wish You Were Here

bravo, care! moja omiljena

a sad evo nešto iz mog pretinca:

Odrastanje


Sabio bi se
Al ne može
Suha ga cigareta izjeda
Utopio bi se
Al ne može
Voda je mnoga, daleko

Unutra plivanjem
Ne dospeva nigde.
Voda je šira od pogleda.
Upornost plivajućeg kretena
Neprimetna je
Spram golemosti jedne utopije

Plutati
Lebdeti
Više nije moguće
I kad alkohol dotuče
Budi se životinja ili san

A izdajnik što grize nokte
Grca i smeje se.
Povraćao je kameni pogled
Kog je s puno truda stvarao,
A sad čezne da se utopi
U slobodi koje nema


Očekivanje


Pozdrav primaš kao cipiripi krem od frendice iz osnovne škole
i Reči vam pljušte kao mutava zvona.
seješ zračke ništica koji imaju svoju društvenu funkciju.

U biti se ništa ne menja:

sediš
pokraj puta bez znakova
sa zavežljajem u kom
jedna jabuka
nevidljivo truli

Zaceta zuborom potoka,
nosena strepnjom,strahom i
brigom,duse moje duse,
gonjena ljubavlju i strascu
mog stvoritelja,
mucena vodom moje vode,
rodjena pre vremena,
ugrozila i ugrozena,a
ipak ziva,a ipak prezivela.


Srcem zapevala i pogledom
nebo obasjala,mala,premala
zvezda,pre sumraka nastala.


Uvek sam znala,da sam
ovde,nekako pala,nastala,
nestala,pa opet postala,
sa jedne zvezde,meni mile i drage.
Izmestena,poslata na put,na pad,
na let,na ko zna sta.
Sa jednog jezera,na kom me ceka
brat,moj brat po srcu,moj brat po dusi,
moj brat koji je isto pao,koji me je
nekom cudnom pesmom zvao,
cisto da znam da je jos tamo i da smo,
jos malo,jos samo malo razdvojeni,


Slede dani,godine,meseci,a ja sve,
samo ne svoja,sve,ali uvek tvoja i
nikako drugacije.A ko si ti?
Posle godinama ponavljanog pitanja:
"Ko sam ja?"nisam mogla da zamislim
da ce odgovor na to pitanje biti:"Ko si ti?"


Zacet na kamenitom proplanku,
u sumrak,
mirisom sena i skrivenih cvetova
najlepsih zutih latica nadahnut,
opijen bosiljkom,
zanesen strahom preplasenih srna,
nosen mudroscu,snagom i zeljom,
duse tvoje duse,
stvoren bezumljem i strascu tvog stvoritelja,
zuris da izronis i bivas prelomljen,
iscupan,zgranut,
mucen i mucitelj,
a ziv i preziveo.


Samo sto nije svanulo,a ti kroz vrisak zivota
otvaras oci,i tu je kraj.Tu je pocetak kraja i
kraj pocetka,tu je sve ono sto znam i sto cu
ikada znati.Tu u tvom pogledu je sve ono
sto sam oduvek htela da znam:
"Ko sam ja i ko si ti?"


Ogrnuti vrtlogom vremena,
zbunjeni snagom vrteske
sto nas tako brzo spaja i razdvaja,
i ostavlja rasirenih ruku zeljnih stiska,
koji nikako da se desi,jer su prsti vec
osetili strujanje vetra i tako mu se
lepo prepustili.


Oluja u dusi,strepnja u srcu,drhtaj u pleksusu,
nestaje vazduha,uspori disanje,broj izdisaje,
ne smes da vices,ne smes da klones,
ne smes da sumnjas,ne smes da nestanes,
ni slucajno da se izgubis ili ne daj boze da odes.
A i ako odes,a i ako odem,bilo gde,i bilo s kim,
sta to znaci-nista,sta to vredi-nista.



Pre sumraka nastala i noc obasjala,
da bi ti,kad si oci otvorio,
progledao i zoru stvorio.


P.S.Ovo je moje prvo predstavljanje,ne racunajuci pozdravnu poruku.Htela sam ,ustvari da vam se predstavim sa nekim mojim tekstom,a ne samo sa komentarima,pa mi je to nekako najlakse bilo na ovaj nacin.Brze sam je smislila,nego sto sam je otkucala.Prijalo bi mi da cujem i neciji komentar ,jer mi je ovo prva ovakva pesma.Pozdrav

Deniza,

pesma je savrsena.


Dobrodosla.

ŠAPAT


Stani,
zastani,
oslušni.
Čuješ li vreme kako beži,
vidiš li misao kako tone?
Raspoznaješ li reči,
koje još uvek,
nisi uspeo da
mi kažeš?

like the whispering wind you sent to me
like the hopeless time you gave to me
I watched your dreams all slip away
I watched your dreams all slip away
there's a hopeless place inside my heart
when I look inside I see where we are
like the whispering wind in the top of my trees
i will watch the sky come following me
like the rain on my windows late every night
like the hope I have for us every time
it's like the whispering wind in the top of the trees
I see it sway as you come for me

there's a whispering wind I feel it inside
like a place I can feel but never will see
let a whisper come touch you come touch every thing
I stand in the way of the things I can be
let the whispering wind come lift us away
let it push us apart if we wish to stay
you're my sweetness my baby my love for all time
like the whispering wind it makes you all mine
like the whispering wind you stand here with me
like the whispering wind you stand here with me
I see your dreams all slip away
slip away
slip away
slip away

Moby - Whispering wind

Ma samo
zadeni
de niza (pesama ovakvih prvih)
draga deniza

zadeni ,
da iz nade izdane,
e iz dna (poljuljaš)
nazide,
od da iz ne
i ne iz da
zidane,
deniza

da ni "ze",
a di "zen" ?(tek)
(itko) da zine,
draga deniza

De! niza
(a ne zid)
zadeni (v/nam)
deniza.

Proljeće

proljetni mraz
pleše u zraku
drhtaj topline

-haiku-

Zelim opet da zamrem u zagrljaju tvom,
zagrljaju Tvom...
Kada sam se prepustio sav,
setio sam se,
to je moj dom.....Tvoj dom....
Srescemo se opet mi, necu vise patiti,
drzeci te za ruku, kuci cu se vratiti,
Tebi cu se vratiti....



Trazio sam sebe kome cu da dam,
dok te nisam sreo, ja sam bio sam.
Kada sam ti Dao, Dobio sam ja,
Ljubav tada bljesnu prema zvezdama....
Vratili smo njemu to sto nam je dao,
danima je nase duse milovao...



Sokova se tvojih licnost napila,
a dusa moja s tobom susreta......

Tko sam ja

Ja sam nešto čega nema...
Nevidljiv samac
Ali nikad sam.
Ja sam duh,
božanstven i bez kraja.
Ja sam u svemu i sve je u meni.

Ništa me ne umrtvljuje
jer ne mogu biti shvaćen..
Ja sam bešumni tragač duša,
lopov..neuhvaćen.

Ja sam lovac bez ulova i samo čekam.

Taj slatki dah koji sve udiše, ja sam tu
sada
uviejk
i nikad više.

Davne 2005

"Postoji jedan mudrac.
Dok ovo govorim, on čuči u velikoj pustinji južno od ovih planina. Čuči ne znam koliko godina u pesku i ne podiže oči. Ali sve vidi. Šara noktom nešto nerazumljivo i uplašeno ponavlja: i ovo sam već stvorio...i ovo sam već stvorio. Ako mu zatražiš orla, on ne poseže u visine, nego ga prstom iskopa iz zemlje kao koren. To je, kaže on, orao iz kojeg niču drugi orlovi. Posle možeš da mu zatražiš aligatora ili mrava. I njih iskopa prstom iz zemlje kao košticu. On sve može, jer njegovo je stvaranje drukčije nego naše. Od njega sam naučio to što ti danas kazujem kao tajnu.
*
Gospodine, kažem ja njemu, koji se mnogo ljube i bratime. Ako ljubav postoji čemu je dokazivati? On samo ćuti pognute glave i dugo mrmlja u sebi. I tek u podne, kad sunce kao mač visi sa zenita, govori glasom belim poput zgužvane hartije.
Iz toga će, kaže, proizići velika nevolja. Narod koji ne prestaje da peva nesrećan je, siromašan i gladan.
*
Gospodine, kažem mu ja, video sam čoveka koji preskače neverovatne visine. Kako to čini kad nije jači od drugih, ne trči brže od drugih, niti je umešniji i lukaviji?

Taj čovek, kaže mudrac, uzima zalet kao da će preskočiti oblake. Stoga i ne primećuje to što mu je pod nogama. Treba preskakati nebo. Treba imati samo najveću želju pa će sve druge same od sebe biti ispunjene.
*
Gospodine, kažem mu ja, jedan moj prijatelj iskopao je u bašti kamen. Poklonio ga je nekom vajaru da načini od njega skulpturu. Bio je to običan kamen, ali ako ga okreneš prema svetlosti, u njemu se odslikavao ceo svet. A vajar ga je odbio.
Mudrac mi kaže: i morao je da odbije, jer nije ga sam pronašao.
*
Gospodine, pitam ga ja, kako to da moja glava, koja ispunjava prostore, može da stane u jednu običnu kapu?
Zatečeni sasvim slučajno, kaže on, u istom nizu godina na ovoj staroj oronuloj planeti, mi se nastavljamo jedni na druge, kao što se grana nastavlja na granu, a ipak živi svoj vek okrenuta ka drugoj strani sveta, ka nekim svojim olujama i vidicima. Zato je tvoja glava žumance nekog još neotkrivenog sunca. Zato zasad staje i u običnu ljusku.
*
Gospodine, kažem ja njemu, imam neverovatnu snagu. Mogu da upravljam brodovima, jer sam ih pokorio. Mogu da zidam nebodere jer sam savladao beton i čelik. Mogu da rijem kroz planine i menjam lice kontinenata. Ali kad uzmem u šaku obican mali šljunak, ma koliko ga stiskao, nikad ga neću razbiti. Kako to?
Veliki umovi, kaže on, bili su u početku neznalice, kao što je reka bila potok ili tajfun - tišina. Najveće hulje istorije bile su pre toga bucmasti bezazleni mališani. Himalaji su bili para. Nešto čvrsto i oblo, kao kipovi Vavilona, bilo je u svom vulkanskom detinjstvu bezoblično i meko. Zato je šljunak, u stvari, jedna ogromna planina, oljuštena od golotinje svog lepog i strahovito zgusnutog srca. Čeprka zatim po pesku, prstom izvadi zametak Kilimandžara; stavljam na leđa obično kristalno zrnce, ali padam pod teretom.
*
Gospodine, kažem mu ja, video sam slikara koji prolazi kroz platno kao kroz svetlost. Naslika sebi vodu i pliva. Kako to? Naslika Alpe i penje se. Naslika daljinu i izgubi se.
Mudrac mi ništa ne govori. Samo vidim, u sumrak, kako se poistovećuje sa sivilom, rasplinjuje i nestaje. Odlazim zamišljen i događa se nešto čudno: za mnom ne ostaju stope, kao da nikad nisam ni prolazio ovim krajem. Kao da sam to samo poželeo u snovima.
I - izmislio."

Mika Antić

Nikad nemoj da se vracas kad vec jednom nekud kreces.
Nemoj nesto da mi petljas.
Nemoj da mi hoces-neces.
Stvarno nemoj da se vratis! Nemoj nikad u natrag!
Sta ti znaci staro sunce, stare staze, stari prag?
To je ono za cim moze da se pati.
To je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis-moras znati: tu ces stati.
I ostati.
Ocima se u svet trci.
Razbij glavom mlako vece!
Od reke se decak uci sto se prema moru tece.
Od zvezde se decak uci da zapara nebo sjajem.
I od druma-da se muci i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija,
kao metak,
kad u tebi vecno klija i carlija tvoj pocetak.
A tebi se ide dalje-ko zna kud se nocas zuri.
Idi odmah, bez cekanja, stisni srce i zazmuri,
-nije vazno sta te veze.
Odvezi se, moj viteze.
Na srebrnom brodu nekom il' na pticjem krilu mekom,
moj pegavi,
moj najdrazi,
smo napred-cuda trazi!
Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak
kad u tebi vecno kunja i muci te tvoj pocetak.
Idi napred, trci, trazi, stvaraj zoru kad je vece,
nek od tebe zivot uci kad se tepa i kad pece.
I smeskaj se , moj decace, srljaj, tutnji...
Nikad malo.
Idi uvek zedno, ludo, idi gladno, radoznalo...
Neumorno tako voli!
Nebo skini.
Oblak skini
zar ne vidis: sija nesto u maglama u daljini.
Pa ako se i pozlatis, il' sve tesko, gorko platis
-ja te molim: idi napred.
Nikad nemoj da se vratis.

M.Antic

Kap

Kad kaplja kiše iz oblaka kanu,
beskrajnost mora zbuni je i ganu:

"Zar sam ja", reče,"spram tog mora išta?
Ono je svuda, ja sam u njem ništa!"

Kad sitna vidje svoje ništavilo,
školjka je primi radosno u krilo;

Pod njegom neba u sedefu osta
dok sjajan biser za krunu ne posta.

Tako kap stiže gdje se presto diže,
da bude išta spusti se do ništa.

Sadi (?)

Provirih
za trenutak iza,
vidje li me tko
izbliza?!

Rođeno,
Iz vode i zemlje i boje breskve
sveprožimajućim purpurom oglasi svijetu
šok prvog udisaja
to krhko otjelovljenje svjetlosti,
privučeno gravitacijom svjesne namjere i duha
i težnje života za upoznavanjem samog sebe.

I odvoji ga od majke i praiskona
i prikaći mu
taj tjelesni novi svijet

svu svoju snagu
propadanja
i
izgradnje.

Boze,
Dozvoli da se moje ruke
pune poštovanja dotaknu
stvari koje si Ti stvorio.
Izoštri moje uho da

cuje tvoj glas.
Ucini me mudrim kako
bih spoznao nauk
koji si ti
tajnovito stavio u svaki list,
u svaki kamen.

Tražim snagu, ali ne da
bih nadjacao svoju bracu,
nego samo da bih
nadvladao svog najveceg
neprijatelja - samoga sebe.
Bože, daj mi mirnocu
da podnesem stvari koje
ne mogu promijeniti,
daj mi hrabrost da
promijenim stvari koje
mogu promijeniti,
i daj mi mudrost da
razlikujem jedno
od drugoga.

Neka ne budem zašticen
od opasnosti vec da se bez
straha suocim s njom.
Neka ne molim za
smirenje moga bola vec za
jako srce da ga savladam.
Neka ne tražim saveznike
u životnoj borbi vec da se
oslonim na vlastite snage.
Neka ne preklinjem za
spas od straha vec za nadu
da osvojim svoju slobodu.

( Molitva Siouxa indijanaca)

ŠAPAT

Osvrćem se, osluškujem
zastajem...
Čujem tvoj šapat.
To nisu reči
to nisu rime
niti je san.
Znam
stvorio si za mene
prekrasan novi dan.

@ deniza

OVO je bilo prekrasno!

RESPECT!

Hvala, pesma je skracena, bilo je tu i tame, naravno, jer noci bi bez dana bile same ,
volim direktno da kucam, i stalno mi se gubi prijava, tako da sam skratila dozivljaj,
i necu je menjati, dobro je ispala.Thank's