Ja sam tu priču sa roditeljima jednostavno riješio. Sjeo sam sa njima za stol i rekao što mislim o toj vrsti indoktrinacije i pranju mozga. Vidio sam na njima da ne mogu to olako prihvatiti, ali s vremenom su prihvatili.

daco koliko sam svatio ti zapravo nemaš strah od neuspjeha,nego strah da nećeš ispuniti očekivanja svojih roditelja
Naravno da oni očekuju da ti uspiješ na faksu,da imaš materijalna sredstva koja će ti olakšati život(probaj sagledati situaciju s njihove perspektive).
Ali to im nedaje pravo da žive svoj život kroz tebe.
Tu sad mogu napisati svakakva sranja na tu temu ,ali neću.
Reći ću ti moje iskustvo.(možda ti pomogne)
Imao sam prilike ići na faks nisam želio,htio sam se čim prije skinuti starcima s grbače.Sad imam 27godina i trenutno radim kod 8. poslodavca(službeno).Nikad me nije bilo strah za posao jer sve čega sam se uhvatio radio sam savjesno i nije me bilo briga što ću raditi.Kod niti jednog poslodavca nisam dobio otkaz,posvuda sam svojevolno prekidao ugovore iz raznih razloga.Kod 90% poslodavaca sam stigao do nekog odgovornijeg položaja.
Moja poanta je u tome,nedaj da te strah koči!
Nemogu ti reći što da učiniš,ali znaj da je znanje najači protuotrov strahu.
Ovdje ti ne pričam da prekineš s faksom!!!!!!!!!!!!

Ja nisam ni upisivao faks pa ne mogu mozda realno da sudim o tome. I ja mislim da su roditelji preoptereceni uspehom deteta, ne brinuci o tome sta dete zeli. Ja sam to iskusio na drugaciji nacin. Hteli su da mi prave veliku svadbu, ne pitajuci da li ja to zelim. Onda sam rekao da ja necu i tu je doslo do prvog sukoba, a drugi kada sam otisao od njih sa zenom. Dugo su bili ljuti na mene, ali jednom sam im rekao da ja ostatak zivota treba da prozivim sa njom, a ne sa njima. I da oni imaju problem u glavi jer su mislili da ih sin nikada nece napustiti, iako nikada nismo bili u tom fazonu.
I danas se ne slazu sa vecinom mojih stavova, a pokusavali su dugo da mi daju savete kako treba ziveti po "sablonu", i uvek smo imali zestoke svadje oko toga. Jednom sam im rekao da meni nikad niko nece reci sta da radim, pa makar i pogresio. Svako uci na svojim greskama, a po "sablonu" nikada necu ziveti. Mogu ja saslusati njihov predlog, ali to ne znaci da cu tako uraditi.
Na kraju krajeva, ja sam sebi vazniji od tudjih misljenja i predrasuda. Nakon toga prestali su i da mi predlazu bilo sta, jer su shvatili da ne zelim njihove "sablone" i "sta ce ljudi reci".
A sto se tice gresaka, jedina koju smatram da sam napravio je sto sam poceo sa zenom ziveti kod njih. Ostalo sto neko smatra greskom me ne dotice.

I jos nesto. Isus kaze da niko od nas ne moze sebi produziti zivot ni za jedan jedini dan, time sto ce brinuti za nesto. Pa zasto bi onda brinuli? Ima ko o tome da brine. Ako smo se ovde reinkarnirali sa nekim ciljem, onda ce se i ovako i onako sve desiti onako kako treba.
Jedan citat:"Sve sto jeste, ispravno je onako kako jeste. Jer da nije, nebi ni bilo".
Uzivajte u zivotu.

Kao prvo treba znati kako živjeti. To najbolje možemo shvatiti mi sami. To ne znači da treba ignorirati uputstva obitelji ili prijatelja. Treba znati razmišljati svojom glavom, uvijek imati u umu 155 opcija u nekoj situaciji i od svih odabrati onu koja tebi osobno najviše odgovara. Jer život je blagoslov, a broj putova je neograničen. Način na koji prelazimo taj put do našeg cilja koji može biti bilo što je čar ovog postojanja. Život je putovanje u doslovnom smislu.

A posto niko ne moze znati moje okolnosti, moze da mi daje savet sta bi on uradio u slicnoj situaciji (istu nikad ne moze doziveti), ali to ne znaci da je to ono najbolje za mene. Ili neko moze da mi nudi savet koji je opsteprihvacen, jer ne zeli da "rizikuje", pa bezi od toga. I onda jos ocekuje podrsku za svoj stav time sto ce jos neko uraditi ono sto on smatra za pravo resenje.
Tako se ispoljava ego ili nase emocije na odredjene situacije u kojima se nadjemo. Ljudi impulsivno dele savete, jer im podsvest salje odgovor na datu situaciju a nisu hrabri ni da priznaju da oni to mozda nebi ni smeli uraditi.

Evo jedne konstruktivne sto se tice pobjede istog.

Ja sam se rijesio vidljivog straha. Nisam se jos podsvijesnog rijesio no na dobrom sam putu.

Kako ja to sam shvatio...

Ja sam kreator, jedinka kao takva, ista mi je moc kao i svima. Ravni smo si. Sve sto je receno, receno je da ce biti. Krojit svoju zemaljsku sudbinu mozes do neke granice no nakon te granice, sve ostalo je kako je zapravo zapisano. Doduse, nemam ni namjeru mijenjat zapisano.

Na to sam dodao meditaciju, pozitivu, ljubav prema duhanu i gustanje u svemu te experimentiranje.

Bitna stavka svega je kad pozelis experimentirat sta tvoj mozak procesira te kad sa iscekivanjem ocekujes zapravo sta ce se slijedece desit. Put kao takav je zapravo bitan te to da pozelis da ides tim putem.

Takodjer, psiholosko stajaliste te sprijecava. Vjerujem da dosta od vas zapravo misli da mozda "ludi" jer ja sam to provrtio 222 puta kroz glavu a ne jednom. Ako i ludis zar je bitno. Einstein je bio lud Let's celebrate the Einstein lol xD

Moj najveci strah je zapravo bila smrt... Sad kad sam shvatio da smrt kao takva je abstraktan pojam kao takav. Ma sve mi je ravno...

Evo jedan primjer

Cijelu danas vecer. Kutom oka vidim doslovce da me netko skija kao takav. Ko da se pojavi, i nestane. Takodjer imam uzasnu intuiciju kao da nesto dolazi po mene. Intuicija inace je recimo nesto sto je kod mene, 99% tocno. No jebe mi se. Svako toliko pokazem srednji prst prema vratima i kazem eto ti xD. No ne dolazi negativa, zapravo ni ne vidim negativu vise. Negativa mi je nesto, abstraktno postalo kao takvo.

Ne pisem vise apsolutno nista niti ista sto gledam, vise ne gledam ko da gledam vec sam u svome svijetu i samo piljim u ekran. Mir i spokoj kao takav sam poceo previse osjecat.

Vjerujem da je ovo put ka "micanju straha" no mozda i nije. Moze biti i "vizualno-osjecajna" varka kao takva no tako to ne dozivljavam niti mi to intuicija govori.

Uff...treba pročitati sve ovo, nije ni nama novopridošlima lako!

Uglavnom, čitajući ovaj topic, uvidio sam da se pojavila u biti jedna mogućnost napredovanja za sve nas kao pojedince...u neku ruku (iz onog što sam pročitao) smatram da Kalki nije koristio adekvatan pristup, i da, vjerojatno ima veliki ego, i da ima specifičan način izražavanja, i da, definitvno je po mom mišljenju orijentirati se samo na jedan put i pokušati ga nametnuti drugima sasvim krivo, što je i činio svaki put kad bi se iznjela nekakva protuteza...i ne znam koliko je bilo fer ili ne banati ga, ali sam shvatio jedno, a to je da smo svi dobili priliku raditi na našoj toleranciji i razumjevanju koji su po mom mišljenju neophodni želimo li jednog dana postati OPD.

Neki su rekli da je on svojim postovima crpio energiju, hmh, ok, ali da li bi on uspio crpiti vašu energiju da mu vi to niste dopustili....možda je banati ga bilo uskračivanje prilike da razvijemo našu toleranciju i razumjevanje...a možda je opet s druge strane svojim pristupom usporavao naš razvitak...ili smo to opet sami dopustili...hmh...makes me wonder!

I kad sam već tu da kažem i svoje mišljenje o strahu. Već su neki naveli slično ili isto, ali eto samo da izrazim svoje stajalište: ja smatram da je strah uvijek igrao, igra i uvijek će igrati veliku ulogu u mom životu, u mom osobnom razvitku. Spoznajući strah, spoznajem sebe, spoznavajući sebe spoznajem na čemu moram raditi kako bih došao do spoznaje svog iskonskog bića. Radeći na onome što sam spoznao, unosim informacije u svoj sklop i samim time smanjujem i s vremenom eliminiram strah.

Dakle, na strah gledam kao na nedostatak informacije u svom biću, prepoznajem ga (nedostatak informacija) i odlučujem ge prevazići implementirajući te informacije što činim na način da ih dobijem kako bi se klasično izrazili suočavanjem straha - bojim se vode, prepoznajem to, skačem u vodu, analiziram sve, prikupljam informacije, i moj strah pomalo nestaje; možda ne odjednom, možda ne isprve, ali to je samo zato jer mi treba vremena da asimiliram sve informacije koje mogu pridobiti kako bih popunio prazninu u svom biću, prazninu zvanom strah - nedostatak informacije o nečemu!

Eto, to bi bilo moje mišljenje i ujedno moj način funckioniranja!

Lijep pozdrav svima!

Kad se nečeg bojim nastojim se o tome detaljno informirati da vidim ima li moj strah ikakvu osnovu.Znači,znanje je najbolji način.Također,ništa vam se ne može dogoditi osim da umrete u krajnjem slučaju.Strah nestaje kad sebi utuvim u glavu da je život vječan i da ako me netko ubije samo makne moju fizičku manifestaciju.Ali isto ne bih volila da mi to netko učini.
I jako se bojim fizičke boli.
Od svega ostalog bojim se jedino onih spodoba iz "Kletve".

vjestica. Ti ovog momenta samo postojis i zivis sa "virtualnom kacigom" na glavi. Cega se bojis kad ti nitko ne moze nista napravit. Sto se tice fizicke boli, nemas se sta toga bojat, dapace ako ti se desi kidaj se od smijeha koliko god da boli. Ja sam prije par dana skoro nogu sjebo, podletio pod auto jer sam isao preskakat preko 30ak stepenica u sutu. Preskocio sam ih i skoro se prosuo i zaustavio na pola pjesackog prijelaza dok je drugi auto kocio da me ne pokupi lol.

Uglavnom, dokle god imate ikakvog straha necete dalje. Strah nije dobar ni u kojem smislu niti isti ima ikakvu osnovu. Biti oprezan oko nekih stvari vec je drugi par rukava no ne i bojat se istih.

Barem ja tako mislim. Takodjer mislim da je moj prijasnji post bio pisan dok sam bio poprilicno izvan sebe ili napusen. Nisam siguran no i mene zbunjuje lol. Anyway....

IZVRSNO!!
Ja sam tek na 3. godini faxa skuzila da sam na krivom faxu; nikad prije nisam se ni pitala jel to za mene. A studirala sam 6. god... Ti već sad slušaš sebe...to je super!
I jednu svar sam naučila i na faxu i na tome sam zahvalna - naučila sam razmišljati... I da, glupo je studirati ako ideš po posudjeno znanje - pravi student stalno sumnja! Pa sumnjaj, i studiraj... kritiziraj, raspravljaj...dovedi u sumnju bas sve...
Imaš jako puno za naučiti (npr. ne vidim se piše odvojeno ; i prvo mjesto za to je ipak fakultet...
Pozdravi starce! I umjesto progresive terapije, poslušaj radije njih...

Nema straha.Ono što si sticajem okolnosti upisao i završi.Vremenom zavolećeš to što radiš i pronaćićeš neki smisao.To je tržište, egzistencija i naša realnost.Ni prvi ni poslednji koji će raditi nešto a dubini duše oseća da nije pronašao sebe.Ima toliko alternativa ali nauči razlikovati alternativu od realnosti.Život je surov i samo alterativno možeš ostvariti ono što zaista želiš.Zamisli kakvo bi to bilo idealno društvo da svako svojim radom ispunjava sebe.Jednostavno to nije moguće.Trebalo bi ali na žalost nije.

nikad nisam na taj način razmišljala.

Meni pomaže spoznaja da me strah ne može ubit. ZNači, strah je zapravo besmislen - nemam velike koristi od njega-samo mi umanjuje nastup. (skok u vodu npr.) ...

A tvoja tehnika mi ne pali; bila sam u avionu 100 puta i samo sam prikupila jos vise informacija u korist moje teze da se svaki avion kad tad mora srusit. Sad mi je jos gore jer brijem da ću samim svojim strahom privuć pad aviona....Zato vozim bicikl

To ti je najmanji problem.Ako ne voliš to što studiraš,prekini šta prije to bolje.A ako smatraš da je studiranje NONSENSE onda bolje nemoj studirati ako se ne možeš nositi s tom činjenicom.Ja mogu i u tome mi pomaže to što volim faks koji sam odabrala.

Ja sam na prvoj godini prekinula bivši faks jer sam shvatila da to nije za mene.moji su bili razočarani,prigovarali su,ali kasnije su se prilagodili.Tako će biti i s tobom.Nemoj misliti da će ti se baciti u zagrljaj.Dapače!Ako želiš prekinuti faks reci im to,prekini faks,sve im objasni i daj im vremena da shvate.Ako ti smetaju njihovi komentari privremeno smanji komunikaciju s njima.daj im do znanja da je to tvoja odluka i da se nećeš predomisliti makar se oni postavili na glavu.

Nema smisla da se mučiš.Sam si rekao da diploma ne čini uspjeh.Super!Sad to samo utuvi sebi u glavu.Oni se boje za tebe i vole te.Bili bi najsretniji da je sve u redu.Jest daroditeljska ljubav zna gušiti,ali roditelji nisu zlobni.Oni samo rade ono kako najbolje znaju jer drukčije ne znaju.I nije istina da više vole faks nego tebe.Misliš da bi im bilo drago da ti ode psiha jer ne voliš faks?ne bi.Shvati,starci ti žele samo dobro.Bolje ti je prekinuti nego se mučiti.

Ja imam problem sa starcima jer oni ne shvaćaju moj način razmišljanja pa zato izbjegavam veće diskusije s njima jer znam da ne bi imali pojma o čemu pričam nego bi još sve krivo protumačili.Ne funkcioniramo svi isto pa možda i ti ne bi mogao raditi ove stvari koje ja radim.Moraš sam otkriti za što si spreman.Nisam bila na regresivnopj terapiji,ali smatram da pravilan stav pomaže više.I besplatan je za razliku od regresivne terapije.Uštedit ćeš par stotina kuna i ojačati.Biti muško.kažem ti,ako starcima ne možeš objasniti neke stvari jer ih oni ne kuže neka te to ne brine.Na kraju krajeva,ti studiraš za sebe i kako ti je to ti najbolje znaš.Izbori se za sebe,a oni neka se bore za sebe.I ne čini njihove greške tako što ćeš patiti od toga da netko napravi ono što ti misliš da je najbolje i tako što ćeš u drugima tražiti zadovoljstvo ili razočaranje.Svaki pojedinac je jedinka za sebe i ono što vrijedi za jednog ne mora vrijediti za drugog.

@daco



Ovo ti je dobar odgovor. U svijetu sve je stvar samo strategije.

Situran sam da imas nesto sto volis, evo ti mene kao primjer recimo sta sam ja napravio.

Od svoje 12-este ili 11-este obozavam informatiku. Kao i ti, nisam htjeo radit nesto sto nema meni samom logike. Tako sam u svoje vrijeme dok sam bio srednjoskolac, markirao 0-24 na sat kako bi se bavio i programirao doma web stranice. Nakon sto sam zavrsio skolu, prethodilo je 6 godina mucenja em sa starcima oko poslova ( jer sam morao radit svasta a ne ono sto ne volim ) em sa samim sobom i to je bilo vjecito pitanje. I sada nakon 6 godina razvaljivanja i unistavanja psihe uspio sam nac posao koji je prejeben, sefovi su mi frendovi, imam solidnu placu, vodim citav projekat ( kreativnost na maximum ) itd...

No znas u cemu je problem, iz razloga citavog osvijestenja nekakvog kojeg sam dozivio, ja zelim radit seminare, bavit se theta healing-om te dizanjem generalnog social media platforme tipa facebook za osvijestenije.

Da se razumijemo, ovdje se radi o IT-u i totalno drugom svijetu kojeg ne da obozavam vec osjecam citavim svojim tijelom a kao osoba bas i ne volim cekat stvari da se ostvare, tako da...

No najgluplja ti je stvar sad odustat od toga. Za sve postoji vrijeme. Ja cu radit u ovoj firmi dok sa ovim drugim ne stanem na noge. Kad stanem, odo. Tako i ti recimo napravi. Kao sto si rekao, fax tj. skola je nepotrebna no opet vrlo potrebna u ovom svijetu danas s toga, zavrsi sta si upisao a popodne, nadji si nesto sto te kompletno ispunjava i svoje slobodno vrijeme utrosi u to. Zivot je rad. To je jedina stvar koja je sigurna. Sve ostalo je relativan pojam a zabavu uvijek mozes imat i u poslu.

Prekines se brinut, odlucis nesto cvrsto i udri. Pici ka tom cilju, rusi i lomi sve oko sebe al na moralan nacin i doci ces do cilja kad tad.

Moras znat da zakon metafizike ne vrijedi u poslovnom svijetu. Tko kaci taj je jaci jedini je moto tog svijeta. Barem si ti na fax-u. Imas pun klinac slobodnog a i pun klinac ucenja no kad si zaposlen, imas jako malo slobodnog s toga iskoristi to da nesto napravis, nekakve temelje i onda krenes u bijeli svijet kad zavrsis fax sa temeljima.

To ce tvoje starce obradovat, tebi ce biti bolje. Prestat ces se bojat jer vise neces imat potrebe se bojat i sve ce krenut just fine.

Kažem ironija zbog svog nickname-a, a post-ujem ovde.
Mislim da ste se dosta udaljili od teme straha, pa bih hteo zamoliti nekog od vas da se vrati na početak i da mi pomogne malo..
Imam veliki problem straha od nepoznatog, jednom prilikom mi se čak i desilo nešto poput napada entiteta na mene, i od tada ne mogu da vršim astralnu projekciju(mada nisam umeo i pre toga li ok ), i znam da je strah ono što mi ne da da se prepustim svemu tome, šta me tamo čeka i tog tipa...
Izvinjavam se svima ako sam pogrešio temu gde da post-ujem, nikad nisam imao osećaj za takve stvari
E da, hteo bih i da naglasim da nisam paranoik, ali mnogo puta imam osećaj da je još neko u sobi sa mnom, pa sam mislio da pitam, da li je to samo moja imaginacija ili šta već?
Pozdrav svima!

Nije da mislis, poceo si izlazit i pojavio se OPS oko tebe. To ti je vise manje normalno. Kad skuze da ides van, vracaju se na tebe ko pas od cobana kad ide na ovce da se vratis nazad. Par natuknica.

1.) Prvo i osnovno, nitko ti od njih nista ali ama bas nista ne moze. To su u dosta slucajeva samo projekcije iz tvoje glave pa onda dok sve vise i vise ides van imajuci to saznanje pocnu se javljat pravi i ti pravi znaju rusit stvari po kuci, otvarat vrata itd... Nitko od njih te nece napast to zapamti. To su samo psi koji laju. Znas onu pas nije opasan dok laje, kad zasuti je druga moguca prica.

2.) Ta bica koliko god negativna da bila, traze svijetlost tako da kad osjetis, dobra recimo praksa je da upalis svijecu, skoncentriras se i na glas vrlo cvrsto kazes zapovijedam da odete u svjetlost. To zapovijedam ne smijes doslovce mislit vec se ta rijec koristi da ono sto si mislio rec bude jace, ucinkovitije. Jos bolja rijec je zapovijedjeno je da odete u svjetlost. Kad to kazes, samo nastavis dalje.

3.) Ta bica ne podnose pozitivu. Sto si pozitivniji oni idu dalje ca od tebe. Zapamti to. Ta bica nisu 6 ti denzitet u smislu OPS-a pa da sada imaju tendencije ka jing-jang-u. To su 4ti i 5ti, negativni polaritet i ne podnose pozitivan polaritet.

4.) Dobra praksa ti je da si kazes ovog i sada momenta ja sam mrtav i da se reprogramiras da stvarno pocnes znat da si mrtav.

Ugalvnom, li - la nakon ovakvih stvari, reprogramiras se i krenes dalje. Zapamti da je covijek tu da prihvaca sve moguce energije i rebalansira ih te daje van u smislu pozitive. To je nase 'breme' koje moramo nosit kao OPD bica.

i nemoj da vrshish,sve dok si u tom velikom problemu straha od nepoznatog,
pokushavati AP u tom stanju i vibrirajuci takve frekvencije
bi bilo veoma kamikazichno
kao da si upalio svetlecu reklamu restorana na kojoj pishe:
Navalite,papica je spremna
pored ove teme,mozda i ova bude od pomoci:
http://www.galaksija.info/forum/viewtop ... 99&start=0



ironija je slojevita
ako te zanima koliko slojevita pogledaj ovu temu:
http://www.galaksija.info/forum/viewtop ... 84&start=0
elem,negacija u eteru ne vibrira
dakle,kad pomislish/kazesh:
I'mNotAffraid / Ja se ne bojim
ti u etar shaljesh misao koja nepogreshivo vibrira:
Ja se bojim
i privlachi
privlachi
privlachi ....

POzdrav

dobar savjet ti daje brat nat. "fear is the mind killer" u jednoj knjižici piše.

pozdrav svima ~~
Pre nego što bilo šta pitam, lupim, saznam, moram da se zahvalim svima što su mi u ovako kratkom roku odgovorili na pitanje.
Ja sam inače korisnik i'mNotAffraid, ali sam odlučio da napravim promenu , a mislim da je promena nick-a idealna polazna tačka.
Na tome se zahvaljujem nat-u -bio si u pravu što se tiče negacije, hteo sam da promenim nick na istoj adresi, ali nije moguće, pa sam zato kreirao novu-nadam se da se administrator neće ljutiti mnogo na mene
Mislim da sam gotov s' uvodom
Jesam li pomenuo već da ne znam ništa ni o čemu?-Ako nisam, ovo mi je prilika, pa bih hteo najpre da vas pitam ako biste mogli malo da mi priskočite u pomoć, jer najpre bih da se rešim straha, ali ne znam odakle da počnem, šta je to što moram da raskrstim sa sobom, da bih mogao dalje da napredujem, jer imam volju, ali nemam snage sam da se upustim u sve to....(ovo je isto kao kad bih vas pitao kako da živim, ali šta ću kad ne znam )
Hteo bih takodje da se zahvalim svima koji su me dosad trpeli, koji su mi itekako pomogli i koji, nadam se, će mi pomoći oko nekih dilema..
Sad kad su želje i pozdravi gotovi, ostavljam vas na miru, ali ne zadugo
Vidimo se, pozdrav svima!

Uglavnom, OVCO ( Od milja naravno haha. Dozivio sad novu spoznaju pa sam happy. Jebi ga ludog lol. ) prvo shvati da ti nitko ne moze pomoc vec ti sam sebi Isto tako shvati da ti nikad nitko niti nije pomogao vec ti sam sebi.

Onda procitaj gore postove jer ti je svaki pravac rijesen tj. dan gore. Najbitnije pitanje jest da si postavis pitanja tko sam ja i sta ja tu radim.

Kao sto sam vec ti prije gore rekao. Zamisli se, osjeti da si mrtav. Ako to uspijes, pomiris se sa time i pocnes zivjet tako uspio si univerzijalni nacin rijesavanja svih mogucih strahova. Pocet ce ti se hebat za sve oko tebe i tad krece tvoj mir.

No svidja mi se ovo tvoje taskovanje. Postavio si probleme kao 'taskove' na jedan komican nacin. Go go citaj citaj citaj citaj... Imas galaksiju citavu i cca godinu dana i vise aktivnog citanja i kad to rijesis + druge knjige, mjesta... Znaj da je znanje najbitnija obrana i jedina obrana od svega. Sto vise znanja strpas u sebe, to ces bit otporniji na svakojake pizdarije.