dakle, što mislite? ovdje prije svega ja mislim na ovaj naš svijet. svi imaju neka svoja uvjerenja zašto je nešto ovako, zašto je onako i drže ih se čvrsto. ja iskreno nemam nikakva čvrsta stajališta o ovoj našoj stvarnosti i pitam se da li baš postoji neka šablona po kojoj se sve odvija ili je to samo na našoj slobodnoj volji kao kreatora te šablone. npr. svijetom vladaju reptili, svijetom vladaju zli ljudi, svijetom vlada ovo društvo, ono društvo, sve je zavjera, nije sve zavjera, zavjere postoje, zavjere ne postoje, postoji bog, ne postoji bog, vjereujem u reinkarnaciju , ne vjerujem u reinkarnaciju itd. ima tu mnogo toga o čemu bi se dalo pričati, ali vi povedite raspravu.
dakle, postoji li objektivna istina/stvarnost?

ne.

Pitanje ti je potpuno pogrešno.
Dao si samo dve opcije za odgovor.
Treba da ponudiš sedam opcija za odgovor da li postoji objektivna stvarnost:

1. Možda postoji.
2. Možda ne postoji.
3. Možda i postoji i ne postoji.
4. Možda je neizrecivo.
5. Možda postoji, ali je neizrecivo.
6. Možda ne postoji i neizrecivo je.
7. Možda i postoji i ne postoji i neizrecivo je.


Na kraju dodaj osmu opciju: glasam za svih sedam!

9. Mozda zavisi od shvatanja pojedinca, odnosno nivoa njegove svesti.

Da, s kojeg nivoa gledamo na stvar...

Apsolutna istina je da je sve Jedno i Jedno je sve.

Sve "ispod" ima neku dozu distorzije izvora... i samo je jedan fragment ukupne svijesti... pa...
... odgovor na pitanje je relativan i ovisi o percepciji promatrača ( koga pitaš ).

Moj subjektivan, nelinearan odgovor je:

Da i ne.

Veliki pozdrav brate, demiurge!

Evo da ukratko ispripovedam kako na te stvari gledam
i kako vedam:

Ništa objektivno (pa ni ono što nazivamo “stvarnošću”) ne postoji (kao čvrsto, trajno, materijalno) ...

Sve-t
se uvek ispoljava subjektivno, tj. kroz oči (ili, preciznije kroz čula) subjektivnog posmatrača,
i to uvek trenutno i prolazno (samo dok percep-ti-ja onog što je ispoljeno i manifestovano traje)...
A “sve
ostalo” što se trenutno ne opaža (percipira) i što se trenutno ne ispoljava kroz čula opažača (percipijenta),
“postoji” samo kao potencijalna mogućnost i u stvarnost subjektivnog posmatrača “uskače”
“kao
čupoglavac iz kutije” u trenutku kada mu to bude naređeno od strane tvog imenjaka (Demiurga) ...

To je popri-lično po-jedno-stavljeno i skicirano gledište, a do nesumnjivog i ja-snog odgovora
sa bez-lične tačke gledišta možeš doći i sam ... samo ako to dovoljno i jako
želiš,
i ako bar na trenutak ostaneš bez ličnosti i bez jastva ...

Tek
tada će moći da se ukaže čista i prazna ... akaša,
i tek tada ćeš moći da shvatiš da je
ovaj materijalni (takozvani “objektivni”) Svet samo jedna ...
svetlosna kaša ...
(igra svet-losti i tame, sna i jave, ...) ...

I, još malo, vezano za tvoje pitanje, opet iz ličnog ugla:

Za mene
ne postojiš ni ti, ni bilo koje drugo “živo biće”, ni bilo koji entitet, ni ovaj, ni onaj Univerzum,
Kao što dva filmska lika iz dva različita filma ne mogu komunicirati međusobno,
tako ni dvije jedinke u onom što zovemo Svijet ne mogu komunicirati niti međusobno, niti
sa bilo kojom drugom jedinkom ..., jer ono što mi našim čulima registrujemo kao druga ili druge jedinke, predmete, stvari, materiju, ... bukvalno SVE što sebi predstavljamo kao vanjski svet, predstavlja samo sadržaj našeg „tekućeg filma“ koji se upravo projektuje u našem umnom bioskopu ... /i traje samo dok se prikazuje, sve što je „prošlo“ „vratilo“ se u nulto stanje potencijalnih mogućnosti/...

Ono
što nama liči na našu međusobnu komunikaciju u onom što nazivamo stvarnošću
(ili u snovima, svejednoje), samo je jedan od sadržaja dešavanja koje posmatramo na ekranu vlastite svijesti, tj. u svom subjektivnom filmu ...
Dakle, nikakva „objektivna“ stvarnost ne postoji „tamo ... vani“ ... izvan subjektivnog čulnog doživljaja kroz koji se upravo projektuje ...

Identifikacija
sa „jastvom“ ... čini percepciju subjektivnom (što je i jedini mogući način „ispoljavanja Apsoluta“), i tada se doživljaji posmatraju iz „očiju posmatrača“
koji ima fizičko tijelo i kreće se u fizičkom trodimenzionalnom prostoru/Univerzumu, ...
Raskidanjem te identifikacije gubi se osećaj fizičkog tela i fizičke trodimenzionalnosti prostora, pa se doživljaji vide kao da su „projektovani“ na dvodimenzionalni „ekran svesti“ /ili "svijesiti"/ ... na kome se večno prikazuju uvek novi filmovi ...

U tvom filmu
Onaj Večiti Posmatrač, Režiser i Kreator igra ulogu demiurga, i to na istom
ovom Ekranu Svijesiti na kojem u mom filmu igra ulogu Ans i Eve Jargija, samo ta dva filma ne igraju u istom „vremenu i prostoru“, a naše uloge odvojene su tankom /ili debelom/ zavesom sećanja ...
...

Dakle, vedam da su svi odgovori u nama (samo ih treba pronaći, ako to dovoljno želimo),
i da na fundamentalna pitanja odgovore ne možemo dobiti od drugih, ali da
nam “tuđi” odgovori mogu biti nešto kao (dobra ili loša) smernica ili putokaz u traženju odgovora ...

I još
mi se čini da nam ulaženje u suštinu snova (iliti ono što bi nazvali "buđenje u snu") u mnogome olakšava pronalaženje pravog odgovora...
...

Tebi, kao i “svima ostalima”
želim /ono što je za tebe- za “vas”/ najbolje!

Veliki pozdrav, brate Pantelijo, kućo stara!

Čini mi se
da ćeš se složiti da u Svetu Apsoluta nema ni pogrešnih pitanja,
ni
pogrešnih odgovora, jer, kao što reče Jack, ako je SveJedno,
onda su i sva pitanja i svi odgovori u suštini i tačni i pogrešni, i smisleni i besmisleni ...

Ali,
pošto se ova naša igra Postojanja odvija u Relativnom /Ispoljenom,
Projektovanom Svetu/, tu postoje i pogrešna pitanja i pogrešni odgovori ...

Meni
se lično čini da demiurgovo pitanje nije pogrešno, već da, možda nije dovoljno precizno postavljeno,
pošto
se u samom pitanju na neki način supstituišu pojmovi Sveta kao Predstave (Materijalne ili Nematerijalne /tj. Ideje, Reči, Logosa/) i Sveta kao Volje, što su u stvari dva odvojena pitanja i trebalo bi ih odvojeno i posmatrati,
jer su u svojoj relativnosti Svet i Volja različiti pojmovi ....
...

I još nešto,
koliko mogu da vidim, u demiurgovom pitanju nisu date samo dve moguće opcije za odgovor...

Da podsetim,
pitanje je glasilo: “dakle, postoji li objektivna istina/stvarnost?”, a na takvo pitanje
moguće je ponuditi ne samo sedam, i ne samo sedamdeset i sedam, nego ... PI,14 iliti beskonačan
broj odgovora.

Odgovor koji nudiš je, koliko vidim, ograničen na sedam (uslovno osam) opcija:

“1. Možda postoji.
2. Možda ne postoji.
3. Možda i postoji i ne postoji.
4. Možda je neizrecivo.
5. Možda postoji, ali je neizrecivo.
6. Možda ne postoji i neizrecivo je.
7. Možda i postoji i ne postoji i neizrecivo je.
Na kraju dodaj osmu opciju: glasam za svih sedam!”

Iz toga se vidi da se svih sedam opcija (odgovora), pa čak i osma, u suštini svode na “Možda” ...,
tako da brat demiurg neć baš previše “profitirati” takvim odgovorom (odgovorima) ...

Jedino ako ga tvoji odgovori, zbog svoje neodređenosti, “nateraju” da sam nađe pravi odgovor, ... možda si mu pravilno odgovorio ...
...

Usput želim da Ti zahvalim što Postojiš i što si takav kakav jesi.
...

P. S. Ovim ne mislim reći da mislim da će demiurg “profitirati” sa onom mojom zavrzlamom od odgovora, ... jer šta će učiniti sa našim i ostalim odgovor-ima ne zavisi ni od njega, ni od nas ostalih, već isključivo od ...onog njegovog čuvenog Imenjaka ...

Svih sedam se zasnivaju na 'Možda'.
To 'možda' je princip tolerancije na osnovu koje sve moguće stvarnosti postoje u ovom području slobodne volje ili ispoljavanja svega što može da se ispolji na bilo koji način.

Mislio sam da mu je pitanje pogrešno jer se zasniva na samo dva moguća odgovora koja je ponudio. Zato sam ga dopunio.

Takođe ovakva pitanja obično postavljaju ljudi koji previše pažnje obraćaju na nesvesne ljude koji ne rade na sebi i na njihove prazne priče.
Samo onaj ko radi na sebi dolazi do odgovora o prirodi stvarnosti, i to svih sedam zajedno.
Neradnici ostaju u relativnom području uma i obično vrte ovakva pitanja i traže odgovore na njih.
Oni koji se bude vide stvarnost kao sebe samog, kao bitak (po kome uopšte postoji samo postojanje) - svest (s kojom smo svesni samog postojanja koje je i samo svest) - blaženstvo (kad se sve to nađe skupa) - ne kao odgovor na pitanje o stvarnosti.

Ne može biti više od ovih sedam jer su to sve moguće logičke opcije za prirodu postojanja bilo čega. Dakle, sedam ni više ni manje.

Ne moze biti vise od sedam iz tvoje percepcije, a to ne znaci da je savrsena, kao sto uvek pokusavas da nam svima objasnis.

Kad god vidim tvoj post Pantelija, imam osecaj da zelis sebe izdici iznad svih jer si tako svestan sebe i svega, a ne mozes ni da prihvatis tudje misljenje od silne svesnosti.

“Svih sedam se zasnivaju na 'Možda'.
To 'možda' je princip tolerancije na osnovu koje sve moguće stvarnosti postoje u ovom području slobodne volje ili ispoljavanja svega što može da se ispolji na bilo koji način.”

Ovde možda vedamo isto ... (osim, možda, slobodne volje ...)

“Ne može biti više od ovih sedam jer su to sve moguće logičke opcije za prirodu postojanja bilo čega. Dakle, sedam ni više ni manje.”

Ovde možda ne vem, ... Možda deluje suprotno gore rečenom ... (možda deluje isključivo, a možda je ograničeno i protivno logici Neograničenog /Apslouta/)...

“Mislio sam da mu je pitanje pogrešno jer se zasniva na samo dva moguća odgovora koja je ponudio. Zato sam ga dopunio.”

Kad se pitanje pažljivije pročita, možda može da se vidi
da
brat demiurg nije NUDIO odgovore /ni dva, niti bilo koliko/. Demiurg je možda TRAŽIO odgovore ...Možda izgleda da ih ti nudiš u njegovo ime...

“Takođe ovakva pitanja obično postavljaju ljudi koji previše pažnje obraćaju na nesvesne ljude koji ne rade na sebi i na njihove prazne priče.”

I ovde možda vidimo različito:

Meni izgleda da takva pitanja možda postavljaju ljudi na putu ... /prema Istini/ ...

“Samo onaj ko radi na sebi dolazi do odgovora o prirodi stvarnosti, i to svih sedam zajedno. “

Ovde se možda delimično slažemo ... do zareza, a posle toga možda je SVE Jedno ... dal je odgovora sedam il PI,14 ...

“Neradnici ostaju u relativnom području uma i obično vrte ovakva pitanja i traže odgovore na njih.”

Da, ali vrteći takva pitanja dovoljno uporno i dovoljno dugo, i dovoljno ..., možda stižu i do odgovora /možda i ne mogu stići do odgovora ako ih ne počnu postavljati/ ...

“Oni koji se bude vide stvarnost kao sebe samog, kao bitak (po kome uopšte postoji samo postojanje) - svest (s kojom smo svesni samog postojanja koje je i samo svest) - blaženstvo (kad se sve to nađe skupa) - ne kao odgovor na pitanje o stvarnosti.”

Možda je tako. A u to stanje možda možemo doći, između ostalog, i traženjem odgovora na neka pitanja ...

Možda nije dobro biti isključiv ... u odgovorima ...
A ponekad možda i jeste ...

Ah to možda ...

U ovom relativnom Svetu
Bilo kuda,
možda svuda ...

Još si mlad
Pridružen/a: 30. 03. 2008. (00:27:07)
Postovi: 82

treba tek da se navikneš na sve nas i da se sam naučiš toleranciji prema drugačijim mišljenjima, jer ovim postom upravo ti pokazuješ da to nemaš.

Ajde sad pogledaj ponovo ovaj moj post:

1. Možda postoji.
2. Možda ne postoji.
3. Možda i postoji i ne postoji.
4. Možda je neizrecivo.
5. Možda postoji, ali je neizrecivo.
6. Možda ne postoji i neizrecivo je.
7. Možda i postoji i ne postoji i neizrecivo je.

pa mi nađi još neku logičku mogućnost.

I to nije moja percepcija nego stara Đainska logika, starija od budizma.

Tuđe mišljenje me uopšte ne interesuje - kao ni moje.
Samo me postojanje interesuje, ono koje omogućava i čoveka i njegovo mišljenje.

A ono 'možda' je, kao što rekoh, princip tolerancije po kome su čak i tih sedam mogućnosti samo jedno 'možda bidne, al ne mora da znači'.

Nemam nameru da ti bilo sta pronalazim niti potvrdjujem. I sam koristis mozda u svom postu, a ja nemam potrebu da bilo sta dokazujem ni tebi ni sebi, ako vec postoji mozda.
A po meni je logika samo iluzija. Pa makar bila i Djainska.

Voleo bih da dam mali doprinos ovoj diskusiji onoliko koliko je to moguće.Kako reče brat Ansi ništa objektivno (pa ni ono što nazivamo “stvarnošću”) ne postoji (kao čvrsto, trajno, materijalno) ... i to je bolna istina.
Meni se onda nameće pitanje smisla i svrhe postojanja .
Kako se ova naša igra Postojanja odvija u Relativnom /Ispoljenom, Projektovanom Svetu/, tu postoje i pogrešna pitanja i pogrešni odgovori ... i pogrešni zaključci a samo postavljanje pitanja nas je uvuklo u Relativni pojavni svet u kome vladaju četri plemenite istine:

1. Племенита истина о патњи (пали: дука) — постоји патња у животу свих бића
2. Племенита истина о настанку патње (пали: самудаја) — постоји узрок патње, а то су везаност и жеља (пали: танха - жеља, жеђ) који настају из незнања (авидја)
3. Племенита истина о престанку патње (пали: нирода) — постоји начин да се патња превазиђе, а то је ишчезавање и искорењивање везаности и жеље
4. Племенита истина о путу који води до престанка патње (санскрит: марга, пали: мага) — постоји начин да се елиминишу везаност и жеља, а то је осмоструки племенити пут
I to je objektivno stanje stvari,stvarnosti….

Pa, nisi ni ti baš objektivan jer pišeš ćirilicom ovde među hrvatima

Ali slažem se da su 'četiri plemenite istine' jedina objektivna činjenica za koju možemo da se uhvatimo.

Zdravo, Ans i Eva Jargi.

Kažeš:



Na neki način ja ne mogu da razumijem taj radikalni solipsizam, koji ti zastupaš. Na skali "možnosti" mi pretpostavka o nepostojanju odvojenih, individualnih svijesti, dosta blijedo svijetli.
Meni nešto govori da ,objektivno, u univerzumu postoji i svijest koja se identifikuje kao Ans i Eva Jargi, koja se, na ovom nivou moje egzistencije , ne poklapa u potpunosti sa mojom sviješću.
Dakle nije - Ja.
I još mi se čini, da imamo dvije odvojene svijesti - u interakciji.

Kako prevladati tu iluziju?

Ne ako se odnosi na nas ovakve kakvi smo, zato jer nemamo potpuno znanje. A pitanje je i oni iznad nas koliko znanje imaju.

Brate, Vojkane, i brate Pantelija!

Vedam (gledam, dakle, i “čitam” iz iskustva vlastite svesti, a ne iz knjiga) da te četiri “plemenite istine” nisu ni toliko plemenite, ni toliko istinite, kao što se možda čini na prvi pogled, a evo i zašto:

1.Tačno je da postoji patnja, ali vedam da ne postoji patnja u životu SVIH bića, kako se navodi u prvoj “plemenitoj istini”...
Šta je, onda, sa svim onim plemenitim rišijima i svim ostalim bićima koji su prevazišli svet dualnosti i patnje, kao i sa avatarima koji ne pate od rođenja?
I zar je patnja dominantna odrednica živih bića?
I šta je sa životinjama, da li i one “pate” /što su u “neznanju”/?
I ne postoje li u životu svih bića i neka plemenitija i uzvišenija osećanja od patnje, poput radosti, sreće, zadovoljstva, ushićenja, koja zaslužuju svoje plemenite istine??? ...

2. “Plemenita istina” o uzroku patnje još manje “drži vodu”.
Ne prouzrokuje svaka vezanost patnju ...Šta je sa vezanošću za znanje, radost, blaženstvo, Apsolut??
Još manje patnju uzrokuju želje (želje mogu da proizvode nadanje, slatko iščekivanje, prijatnu strepnju, ponekad možda nelagodu, ili strah..., a vrlo retko ili gotovo nikad patnju ... Istina, neispunjenje želja može dovesti do frustriranosti, nemira, nezadovoljstva, pa i neke vrste patnje, ali zato ispunjenje želje donosi radost, sreću, zadovoljstvo, ...

3. Treća “plemenita istina” mi je nekakako ponajmanje plemenita i ponajviše neistinita:
Vedam da ne možeš “iskoreniti” vezanost i želje, a da i dalje postojiš kao biće ..., jer to direktno
vodi u nihilizam, nepostojanje, kraj igre, di end ...
Život bez vezanosti i bez želja bio bi dosadan, bljutav, bezvredan, kao jelo bez začina ...
(Dok je postojanja, biće i vezanosti i želja i igre ...
Kada se “špil” kojim se Igra igra “skupi i promeša”, vezanost i želje mogu se zameniti samo novim vezanostima i novim željama, u novoj igri, a nikada
se ne mogu potpuno ugasiti, jer to su rekviziti Igre...)

4. Ova poslednja “plemenita istina” sadrži možda ponajviše plemenitosti i istine od svih četiri, ali opet nedovoljno.
Pored tog osmostrukog puta, postoji još bezbroj puteva, putića, staza, auto-puteva i bogaza, ...od kojih su neki jednostruki, neki dvostruki, trostruki ili višestruki ...

Svođenje ove uzvišene i predivne Igre na patnju (kao predominantni faktor) moglo je nastati samo u kali jugi,
ali sudeći po nekim drevnim spisima nekada se na Egzistenciju nije gledalo tako ...

Veliki pozdrav, brate Felixe!

Vidim da me nisi shvatio, što je možda znak da nisam bio dovoljno ja-san.

Pretpostavka o nepostojanju odvojenih, individualnih sve-s-ti, meni uopšte ne svet-li.
Ako je tebi svetlelo da MENI tako svetli, moguće je da se nisam dobro izrazio.
/I inače je teško voditi dijalog o pojmovima o kojima diskutanti nemaju ista ili bar slična iskustva... Možda se utisak nekog bledog s-ja-ja razumevanja pojavi tek sa kakvim prikladnim poređenjem, ali ni to nije to/

Ono što sam hteo da kažem, a možda nisam rekao, jeste da je isključena mogućnost
uporednog postojanja dve Večne Celovite i Bezgranične Svesti, ali verovatno ni to ne zvuči dovoljno ja-sno.

Vedam da dve odvojene, odnosno različite individualne /tj. peronalizovane svesnosti/ mogu da postoje, ali samo u različitim filmovima, koji se ne prikazuju u “isto vreme” ..., i da se OBE te storije prikazuju na ekranu ove “naše” nepersonalizovane bezlične Jedne i Jedine
svesnosti, koja služi kao medij svih tih filmova koji se projektuju “od pamtiveka” u kojima se pojavljuju ličnosti ili uloge što se zovu Felixovi, Ansovi i svi ostali ...

Tebi Nešto /ili Neko, svejednoje/ govori da, objektivno, u univerzumu postoji i svest ko-ja
se identifikuje kao Ans i Eva Jargi, koja se, na ovom nivou tvoje egzistencije ne poklapa u potpunosti sa tvojom svešću, a meni to isto Nešto /ili Neko, svejednoje/ šapuće
da ne postoji Svest u Univerzumu, nego da je ceo Univerzum sadržan u Jednoj i Jedinoj
Svesti u vidu “slike” u Njenim Očima ..., i da je ono što se/be /ne/identifikuje kao Ans i Eva Jargi u suštini samo jedna ličnost, persona, glumac, program, koji se prikazuje na toj večnoj televiziji ..., samo što taj filmić ne traje tako kratko kao ovi što ih gledamo u ovom što zovemo objektivna realnost, nego malko duže (počeo je da se prikazuje još od hiljadu devetsto pedeset i neke, a završiće se kad njemu il Njemu dodije ...) ...

Kako prevladati tu iluziju, pitaš?

Meni se čini - Sećanjem. Kad se Setiš da si ti Ans i Eva Jargi, i demiurg, i Vojkan, i Pantelija, i Jack, i Formica, i... svi ostali ...

Brate demiurge!

Tvoje pitanje je izuzetno kompleksno i zbog toga ni odgovor ne može biti ni lak, ni jedno-stavan, zbog čega mi se čini potrebnim da najpre pokušamo da razjasnimo neke stvari:

Dakle, pitanje glasi: “postoji li objektivna istina/stvarnost?”

Pitaš, dakle za postojanje OBJEKTIVNE stvarnosti, zbog čega treba prvo definisati
šta je to OBJEKTIVNA stvarnost.

Pošto će odgovor uslediti iz vlastitog iskustva, na osnovu onog što mi se, evo, kazuje ovog trena,
a ne na osnovu filozofskih i religijskih postavki i postulata, molim profesionalce na oba
ta polja da uzmu u obzir činjenicu da sam čisti laik na oba područja, i da me u greškama i neznanju isprave dobronamernim intervencijama i logičnim i uverljivim argumentima...

Dakle, atribut OBJEKTIVNA trebao bi da nam ukaže najmanje dve stvari:

Prvo, da se u tvom pitanju radi o stvarnosti koja je OBJEKAT nečije pažnje, opažanja, doživljavanja, ..., u kom slučaju takva stvarnost po logici stvari ne može biti OBJEKTIVNA, jer je
rezultat SUBJEKTIVNOG doživljaja nekog posmatrača ...

Drugo, može biti da se atribut OBJEKTIVNA u pitanju koristi kako bi se ta “vrsta” stvarnosti razlikovala od POJEDINAČNE subjektivne stvarnosti, i da se tu podrazumeva takva vrsta stvarnosti koja je rezultat koherencije subjektivnog doživljaja većeg ili velikog broja posmatrača,
koji je vide na identičan način, ali ako se pažljivije osmotri rečeno, videćemo da se i ovde
stvarnost opet svodi na SUBJEKTIVNI doživljaj većeg broja posmatrača, i da je i ta vrsta stvarnosti, bez obzira da li je rezultat viđen čulima 10, 100, 1000, milion, ili 6,6 milijaradi posmatrača, u osnovi ipak SUBJEKTIVNA.

Logičan zaključak koji sledi iz navedenog mogao bi biti da stvarnost nikada NIJE i ne može biti objektivna kategorija, jer je, da bi se opazila i registrovala, potreban subjekat koji je opaža, što nam opet potvrđuje gornji zaključak o tome da je stvarnost u osnovi uvek SUBJEKTIVNA i da se ona ne može drugačije ni poimati, osim SUBJEKTIVNO.

Ako bismo usvojili navedeni zaključak, došli bismo u situaciju da tvoje pitanje
svedemo na:

“Postoji li istina/stvarnost? (Bilo kao subjektivna, bilo kao sama po sebi) ...

Brate, Formice!

Možeš li biti malko precizniji kad kažeš "oni iznad nas" ...
(Mislim, koji su to "oni", a koji smo "mi"??) ...