Generalna diskusija

**Antoan** · **Postano:** pet feb 15, 2008 9:19 am

promatrač je napisao/la:

Aha, i onda bi se nekako moglo i reći (a i ne mora) da nismo u čahuri pošto nam je svijest orlova emanacija, i da smo zadužili čahuru za nešto i da ona nije naše tijelo... idem prema "sve je jedno" ideji.
Možda smo svak za sebe fragmenti ogromne svijesti koji su otuđeni od svoje cjelokupnosti.

Privremeno smo u čahuri (duploj - fizičko telo i suptilno telo), to troje je privremeni ne tek konglomerat, već legura - al to nije večno i izorno stanje. Ona, ta čaura, je naše telo, ali nije naše jastvo.

"... ... Ali, kad bi je imao, same moje reči bi ti poslužile kao sredstvo da prikupiš svoju sveukupnost i njen presudan deo izneseš van granica u kojima je ona sadržana."

"Prišao mi je i prstima me bocnuo u grudi; bio je to lak dodir.

„To su te granice o kojima govorim", reče. „Van njihovih okvira može se izaći. Mi smo osećanje, svest koja je njima ovde zatvorena." "Priče o Moći"

Nismo mi sastavni, već večno odvojeni deo te celine. Pomuženo mleko je deo krave, ali ne sastavni, već odvojeni deo, ono ne čini kravu kravom, pa ipak je deo krave; s njim ili bez njega krava je to što jeste. Takođe fotoni su odvojeni delovi sunca, oni čine sunce kao pojavu, ali ne čine telo, individualnost planete sunca. Slično, nikako ne i isto; (primeri koji su nama poznati iz materijalnog sveta su navedeni da bi ukazali na put razumevanja odnosa duše-Duha) mi, duše, smo odvojeni delići duha, ne sastavni, ne činimo mi individualnost ili ličnost duha, već odvojeni, večno odvojeni delići, istovremeno isti i različiti od duha; slično kao što su i fotoni isto što i sunce ali i različito od indivudualnosti planete sunca. Oni nemaju nezavisno postojanje od Sunca, jer emeniraju iz njega, ali ne čine planetu sunca, iako čine sunce - tako i mi ne činimo ličnost Boga, (On je jedna ličnost a svako od nas je druga ličnost), iako smo emanacije tog Boga i nemamo niti različitu prirodu (božansku) od Njega niti nazvisno postojanje od Njega, ali nismo mi Ličnost Boga. Mi smo infinitezimalni a Bog je beskrajan.

To je vrlo složeno i suptilno, al nadam se da nazireš o kakvoj prirodi odnosa se radi, iako je toliko tanano da stalno, iznova i iznova, izmiče racionalnom delu našeg bića, pa ipak je tu.

Ne postoji faktička odvojenost od duha niti može postojati, mi smo od duha prividno odvojeni preprekom opažanja - oblakom iluzije. I kao što sam negde već objasnio, ikao je uzrok iluzoran - njegova posledica je ekvivalentna istinitoj, stvarna je, iako nema osnova u istinitosti (iluzorna je).

**Norma_l** · **Pridružen/a:** pet nov 16, 2007 11:44 am **Postovi:** 55

promatrač je napisao/la:

Možda smo svak za sebe fragmenti ogromne svijesti koji su otuđeni od svoje cjelokupnosti.

Ne mozda nego jesmo dio i cjelina neceg nepojmljivog.Kad se spojimo sa cjelinom dolazi do prepoznavanja i tu vise nema dvojbi.Svoj svoga nadje.
Dokle ovo seze je nemoguce izraziti ali dovoljno je reci da nije moguce ni mrava zgaziti a da te ne zaboli.Ko zeli znati o kakvoj se tu sprezi radi nek svoj mali prst zamisli kao mrava i onda ga pokusa zatuci cekicem.Nece moci jer je prst povezan sa cekicem.
Ovo je protivno zdravoj pameti i gotovo bolesno sa tog stanovista isto kao sto je zdrava pamet bolestina sa te pozicije.
Nase tijelo povezuje prst i cekic a ono sto povezuje i izjednacuje,ponistava razlike,objedinjuje je nesto kao ocean bez vode u kojem sve pluta.Ali ta silna neuhvatljiva ogromnost je istovremeno unutar svega sto postoji i najmanje travke tako da tu zaista pamet staje.
Sta je unutra a sta napolju,dali ja zivim u kuci koja se nalazi u nekom kamenu zida moje kuce.
To je taj cimbenik koji sve izvrce i neda se uhvatiti.Zivot izokrece naglavacke,svaku osobnost srozava na beznacajnost i koliko god da se neko trsi da je neka velicina pred ovim je niko i nista.
Koliko se jos mogu sjetiti i da si barem mrvicu umirim pamet mogao bih reci da sve nastaje iz nicega,raste iz nule i stovremeno,gotovo bezvremeno pada,urusava se u nista,u nulu.Tu bi onda ispalo da vrijeme i prostor nestaju i sve se odvija u trenutku.Sve je samo tren,mjena koja traje u trenutku samom.
Ja mogu slobodno reci da sam umro ali sam odgodio sahranu i u tome mi je pomogla ludjacka nada da cu se ipak mozda jednog dana vratiti ovome i razjasniti si,spoznati do kraja.Sa druge strane postoji srdjba,bjes,mrznja,inat/prkos da onima koji su me otpisali bodem oci.
Imam i nekih dugovanja ljudima kojima je stalo do mene.
Sve to blijedi pred necim sto se zove bezuvjetna ljubav jer zivjeti bez toga je kao zivjeti u svinjcu.
Ne volim ljubakanje ali nema nacina da drukcije kazem da ja znam sta znaci imati pa nemati.Izgubiti ljubav Boga.

Mi smo otudjeni ne jedni od drugih i svijeta u kojem zivimo vec od sebe samih i tu otudjenost upumpavamo jedni drugima kao vrlinu,nesto pozeljno.Puni smo sebe kao baloni koji duboko udisu a plitko izdisu ali dovoljan je jedan mali trn da nas svede na pravu mjeru.

**Antoan** · **Postano:** pet feb 15, 2008 9:51 am

-Nix- je napisao/la:

antoan, da baš si me iživcirao i nasekirao i to svojom glupošću. baš si lijepo povezao razna učenja i sastavio ih u svoje neko učenje koje propovjedaš na forumu , a najžešće je to što misliš da poznaš istinu i da si jedan od onih koji poznaju apsolutnu istinu... lol

ispran ti je mozak do korjena, žalosno i žalim te.
a ona sranja koja je činio tvoj apsolutni bog a koja ne preiliče slici i prilici istog tog boga nije učinio isti taj bog. učinili su razni razvijeniji entiteti, a jadni nerazvijeni ljudi, neki poput tebe , su pridali zaslugu bogu opet za to.
kad ćeš već jednom shvatiti da je bog sve što postoji , i ti si bog iako si trenutno tako zatumpan. bog se razvija , uči kroz nas , kroz igru svijesti , igru života i smrti.
najveći misterij je to što je svatko od nas mali djelić boga, odnosno beskonačnosti , duha, a u isto vrijeme svatko od nas je bog u svoj svojoj potpunosti iako nesvjestan toga, jer da je netko svjestan toga, u potpunosti , taj ne bi više bio na zemlji nego u jedinstvu kraljesvstva nebeskog kako isus neshvaćeni kaže , odnosno u jedinstvu sa svime, sa apsolut kako kažu filozofi.
da dodam , svatko ima svoj put, baš u tome je čar i jedinstvenost svakoga od nas.
don juan : svi putevi su isti. neki vode kroz šumu neki u šumu.baš zbog toga što msiliš da je tvoj put važniji od drugih puteva , e baš zbog toga si jedan obični mali meeedo

pozz

Ja nisam filosof, nemam nikakvo "svoje" učenje, to o čemu govorim su autentična učenja, nisu moja, i ja nemam nikakvu zaslugu zanjih, ako ne veruješ meni ti ih prouči pa proveri i kod drugih koji nešto autentično znaju o tome.Konačno, istina je jedna, sporno može biti samo kakva je, dok to ne saznamo.

I kao što već rekoh, za tebe, sada već sasvim očigledno, u ovom trenutku, nije dobro da raspravljaš o toj temi, postaješ uznemiren i uvredljiv, a to nije ni lepo ni mudro, to je vrlo opasan položaj za tebe. Ljubaznost je ratnički princip traganja.

Nisam imao nameru da te uznemirim, žao mi je, :oops:

ali sam svestan koliko ove stvari mogu biti uznemirujuće, prođe prilično vremena pre nego se to malo slegne... Tako da te posve razumem, suočen sa time ni sam nisam postupio drugačije. U redu je da ideš putem koji za tebe ima srca i uredu je da veruješ u skladu sa svojom najdubljom unutarnjem sklonošću srca.

"Don Huanu se dopala ta priča i zato je stavljao usputne opaske. Rekao je da nije tako teško dopustiti čovečijem duhu da se vine i ovlada; međutim, takvim ga održati, nešto je što može učiniti jedino ratnik. „Da, i šta u vezi s tom pričom?" upitah.

„Rekao si da veruješ u to da koristiš svoje šanse kao Maks", reče on.

„Verujem." „To što pokušavam da kažem je to da ti kao ratnik ne možeš u to tek samo verovati i na tome se zadržati. U Maksovom primeru moranje da se veruje znači da si prihvatio činjenicu da je njegov beg mogao biti i beskorisna provala besa. Mogao je skočiti u kanal i na mestu crći. Mogao se udaviti ili crći od gladi, ili su ga, pak, mogli pojesti pacovi. Ratnik razmatra sve te mogućnosti i onda izabere da veruje u skladu sa svojom najintimnijom sklonošću."

„Kao ratnik, ti moraš da veruješ da je to Maks učinio, da nije samo pobegao, već da je održao svoju moć. To moraš verovati. Hajde da kažemo da bez te vere nemaš ništa."
Razlika mi postade vrlo jasna. Mislio sam da sam zaista izabrao da verujem da je Maks preživeo, iako sam znao da je život proveo u udobnosti i maženju.

„Lako je samo verovati", nastavi don Huan. Morati verovati je nešto drugo. U ovom slučaju, na primer, moć ti je održala odličnu lekciju, ali si ti izabrao da iskoristiš samo jedan njen deo. Međutim, ako moraš da veruješ, onda treba da iskoristiš ceo događaj."

„Vidim šta hoćeš da kažeš", rekoh.
Misli su mi bile jasne i smatrao sam da shvatam njegove ideje bez ikakvog napora.

„Plašim se da još ne razumeš", reče on skoro šapatom.
Netremice me je gledao. Za trenutak zadržah njegov pogled.

„A šta ćemo s drugom mačkom?" upita on. „Šta? S drugom mačkom?" ponovih nehotice.

Na nju sam bio zaboravio. Moj simbol se okretao oko Maksa. Druga mačka mi nije bila važna.

„Ali, važna je!" uzviknu don Huan kad mu rekoh šta mislim. „Moranje da se veruje podrazumeva da se u obzir uzme i druga mačka. Ona što je igrajući se lizala ruke koje su je nosile ka njenoj sudbini. To je bila mačka što je s poverenjem otišla u smrt, ispunjena svojim mačjim prosuđivanjima."

„Ti misliš da si kao Maks i zbog toga si zaboravio onu drugu mačku. Čak joj se ni imena ne sećaš. Moranje da se veruje podrazumeva da sve moraš uzeti u obzir i pre nego što odrediš da si kao Maks, moraš razmotriti i to da možeš biti i kao ona druga mačka; umesto da spasavaš svoj život i rizikuješ, može se desiti da pođeš u susret svojoj sudbini srećno, ispunjen svojim rasuđivanjima."

Njegove reči su imale neku zagonetnu setu, ili je možda ta seta bila moja. Dugo smo ćutali. Nikad mi nije palo na um da bih mogao biti poput te druge mačke. Ta misao me je vrlo uznemirila." "Priče o Moći"

Ti možeš verovati u to u šta veruješ, no ratničko verovanje podrazumeva da se ispitaju sve mogućnosti, tek onda, a ne pre toga, osoba odabire da veruje u skladu sa svojom najdubljom sklonošću. Stoga bih te zamolio da ispitaš ceo ovaj naš događaj, a ne samo jednu njegovu stranu, da razumeš i vidiš i druge mogućnosti, bez predrasuda, ratnički, a onda odaberi i hodi putem koji za tebe ima srca; no, ne pre toga. Ne moraju ti putevi biti tako sučeljeni, kako površno gledano izgleda.

"Ratnik razmatra sve te mogućnosti i onda izabere da veruje u skladu sa svojom najintimnijom sklonošću."

Wishing well.

**promatrač** · **Postano:** pet feb 15, 2008 1:33 pm

Norma_l je napisao/la:

Ja mogu slobodno reci da sam umro ali sam odgodio sahranu i u tome mi je pomogla ludjacka nada da cu se ipak mozda jednog dana vratiti ovome i razjasniti si,spoznati do kraja.Sa druge strane postoji srdjba,bjes,mrznja,inat/prkos da onima koji su me otpisali bodem oci.

Ja sam čak zabranio mnogim ljudima da me ikad više kontaktiraju

pošto su me povukli za onu stvar... jezik i proglasili me bezvrijednim (na bazi svog whishfull thinkinga), čak i fizički napadali. U redu je da budem bezvrijedan, no ne na njihovoj tapeti. Poplašio sam ih.

Tako da nemam više srđbe/inata/prkosa prema tim ljudima, prekriženi su sa popisa tonala brutalno i konačno...

**Aragorn** · **Postano:** pet feb 15, 2008 9:26 pm

Antoan je napisao/la:

oblutak je napisao/la:

Antoan, citat:˝Dabome da su i Hrišćanstvo i Islam verodostojne religije.˝

Verodostojne = vere dostojne. Ako u sebi sadrže kontradikcije onda to ne mogu biti. A sadrže. I to gomilu. Evo nekih:

Biblija, citat:
˝Ne ubij!˝
˝U ponoći Jahve pobije sve prvorođence u zemlji egipatskoj ...˝
˝Ovako govori Jahve, Bog Izraela: neka svatko pripaše mač o bedro i pođe taborom od vrata do vrata pa neka ubije tko svog brata, tko svog prijatelja, tko svog susjeda.˝

***
˝Ne poželi kuće bližnjega svoga, ni njive njegove,...˝
˝Kad dođeš pod koji grad da na nj navališ, najprije mu ponudi mir. Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata svoja, sav narod što se u njem nađe podvrgni tlaki, neka za te radi. Ako odbije tvoj mir i zarati s tobom i zarati s tobom,opsjedni ga. Kad ti ga Jahve, Bog tvoj, preda u ruke, sve njegove muškarce pobij oštrim mačem. A žene, djecu, stoku sve što bude u gradu uzmi sebi...˝

E baš si smor, no ako ti je do smaranja mogu ja i da smaram. :mrgreen:

Kanda si ti slabo učen (il nisi nikako) u teologiji ili te piljar poučavao kvantnoj fizici?

Ne tek u tom smislu verodostojan, već i (prevashodno) autentičan - zakonit, pra-vovažan, istinit, izvestan, izvorni, pravi, nepatvoren, tj. - verodostojan. U tom smislu. Nemoj da te zavarava značenje reči pa da se vežeš za neku od mnogih mogućnosti.

Da li hoces da kazes da su hriscanske i islamske religije zakonite, pravovazne, istinite, izvesne, izvorne i prave?!

Nadam se da sam te pogresno shvatio posto mi je malo neverovatno da neko ko govori o sebi kao o "ucenom" i "spiritualnom" coveku ima taj stav o zvanicnim religijama, koje su nas u ostalom i dovele do ovog spiritualnog "corsokaka" u kome se drustvo danas nalazi.

Pozdrav

**OMEN** · **Pridružen/a:** uto jan 29, 2008 9:19 pm **Postovi:** 132

Ans i Eva Jargi je napisao/la:

Veliki pozdrav svim
(i „starim“ i „novim“)
učesnicima diskusije.

Najpre kraća ocena i predlog:
1. „Opšta atmosfera“ na topiku je u „pozitivnoj“ (uzlaznoj) fazi, što ukazuje
na zaključak da nam je „kolektivna“ i „individualna“ energija bolja i pročišćenija (ili, rečeno toltečkim jezikom, da nam spojni beočug sa namerom postaje čistiji i da nam
se Duh obraća jasnije i neposrednije

),
2. Duh „tolerancije i razumevanja“ koji trenutno vlada na ovom podforumu bilo bi dobro „iskoristiti“ za NAMERAVANJE još jasnijeg, konkretnijeg i neposrednijeg ispoljavanja tog istog Duha, koji našu diskusiju mora „manipulisati i usmeravati“ u pravcu jačanja naše „individualne i kolektivne besprekornosti“, kao neophodne i nezamenjive ulaznice za bezbedan ulazak u čudesni svet naguala :mrgreen:

.

Ono što nam je, po mom ličnom ubeđenju, u određenoj meri nedostajalo u dosadašnjoj generalnoj raspravi, jeste, čini mi se, raspravljanje o MORALNOSTI i LEPOTI, kako kaže don Huan, odnosno o PRAVILIMA IGRE ...
Upravo taj nedostatak PRAVILA IGRE u toltečkim učenjima smatram i njihovom najvećom slabošću i uzrokom Kastanedinog „neuspeha“ u postizanju njegovog glavnog cilja – dostizanja stanja treće pažnje za života (mada, s druge strane, smatram da je njegov „neuspeh“ motivisan Namerom Duha da „raseje“ i „rasprostrani“ do tad tajna i skrivana toltečka učenja).

Kao primer besprekornog ponašanja možda bismo mogli uzeti don Huanovu brigu o onoj udovici i njenoj deci (oni koji su čitali o tome delu don Huanovog života svedoci su da je bio spreman posvetiti im ceo svoj život, ali ga je Duh „silom“ usmerio u „drugom pravcu“), kao i Kastanedinu „nebrigu“ o svojim najbližima (ovo za Kastanedu sam „načuo“, pa ne zamerite ako nije tačno, ...uzmite to samo kao primer onog što htedoh ilustrovati, a ne kao „napad na njegov lik i delo“)...

Neću da kažem da Duh ne daje moć i u ruke onih koji nisu energetski čisti i ne igraju po pravilima igre (postoji celo „brdo“ „zlih“ naguala i njihovih društava, pseudogurua i njihovih sekti, ... lažnih vođa .../setimo se samo Hitlera/), ali verujem da oni koji „ne igraju po pravilima“ ne mogu izbeći neizbežne posledice svoje „prljave igre“...

S tim u vezi, padoše mi na pamet dobri stari, usamljeni Đepeto i njegov lutak Pinokio.
Ako Đepetu damo ulogu Duha, a sebe načas predstavimo kao drvenog lutka
kojem Lutkar pomera ne samo ruke i noge, nego i „misli, osećaje i ... sve ostalo“),
a naša loša dela predočimo kao Pinokijev nos, onda bismo po dužini i težini takvog nosa mogli lako prepoznati i proceniti ljude oko nas (evo, meni prvom, nos bi bio
bar šest metara dugačak, pa ne znam kako bih hodao ... vukući toliku nosinu po tlu...) ...
Poenta ove pinokijevske ilustracije bila bi u tome da nam u toj simuliranoj bajci nos naraste bar nekoliko centimetara u dužinu svaki put kad nešto slažemo, ili učinimo štogod protivno pravilima besprekornog ponašanja, a da nam se sa svakom istinom i svakim „dobrim delom“ prethodno dostignuti stadij nosne dužine bar malo smanjuje.
A rezultat utakmice „dobrog i lošeg nosa“ bio bi (izraženo u krajnostima) ili drveni lutak sa nosinom obmotanom šest puta oko planete (pa ti sad nosaj takvu nosinu... sa sve skupa Zemljom, i svim ostalim nosonjama), ili dečak od „krvi i mesa“ sa „noramlnim ljudskim nosićem“, koji će, nekad, kada poraste, postati slika i prilika dobrog, starog i usamljenog Đepeta ...
...........
Ostajte mi u Duhu i zdravlju ... :occasion5:

Nastavite s dobrim diskusijama ...
I pazite na vaše nosiće ...

LIJEPI POZDRAV,PINOKIO! EVO,ZA POČETAK,RAZRIJEŠILA SAM 'MISTERIJ' TVOG NEOBIČNOG NICKA: IGRA JAVE I SNA (čitaj unazad) - DAKLE,IZA DVOJE STOJI JEDAN :lol:

- SPREMAM SE ZA ISČITAVANJE OVE TVOJE KNJIGE-PROČITALA SAM UVOD-ZVUČI INTERESANTNO,PA I INTRIGANTNO: NAJAVIO SI SKRIVENI KOD; NADAM SE DA ĆE BITI I ZAGONETKI,ANAGRAMA I OSTALOG,U TOM STILU-UČENJE KROZ IGRU,TO JE PRAVA STVAR! (Jedino me,malčice,'ubo' u oko izraz 'reprogramiranje'-misliš da tvoji kodovi to mogu,bez naše dozvole? )-KAKO GOD,IDEMO NA DEŠIFRIRANJE

CAO!

**Kromp** · **Pridružen/a:** pon jun 25, 2007 2:43 am **Postovi:** 217

Interesantna prica.

IMA LI ZIVOTA POSLE RODJENJA?

U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

**Kromp** · **Pridružen/a:** pon jun 25, 2007 2:43 am **Postovi:** 217

Dupli post. Iskljucise admini opciju za delete.

**nat** · **Postano:** ned feb 17, 2008 6:31 pm

Kromp je napisao/la:

Interesantna prica.

IMA LI ZIVOTA POSLE RODJENJA?

U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

pricha je pun pogodak,
i veoma primenjiva na temu: zivot posle 3D smrti
samo zamenish pojmove
rodjenje // smrt
materica // 3D
ono van materice // 4,5,6D,pa sve do 7D/Kreatora
majka // Otac=Oversoul=VisheJa=NadDusha i opet na kraju do Tvorca/ 7D :love3:

i to je to...
:love3:

**infinity** · **Postano:** ned feb 17, 2008 7:50 pm

Kromp je napisao/la:

Interesantna prica.

IMA LI ZIVOTA POSLE RODJENJA?

U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

Hehe, odlicna prica! =D>

Gledam na nju kao analogiju ogranicenja nasih shvacanja. :wink:

**Ans i Eva Jargi** · **Pridružen/a:** pet jun 02, 2006 9:59 pm **Postovi:** 257

OMEN je napisao/la:

Ans i Eva Jargi je napisao/la:

Veliki pozdrav svim
(i „starim“ i „novim“)
učesnicima diskusije.

Najpre kraća ocena i predlog:
1. „Opšta atmosfera“ na topiku je u „pozitivnoj“ (uzlaznoj) fazi, što ukazuje
na zaključak da nam je „kolektivna“ i „individualna“ energija bolja i pročišćenija (ili, rečeno toltečkim jezikom, da nam spojni beočug sa namerom postaje čistiji i da nam
se Duh obraća jasnije i neposrednije

),
2. Duh „tolerancije i razumevanja“ koji trenutno vlada na ovom podforumu bilo bi dobro „iskoristiti“ za NAMERAVANJE još jasnijeg, konkretnijeg i neposrednijeg ispoljavanja tog istog Duha, koji našu diskusiju mora „manipulisati i usmeravati“ u pravcu jačanja naše „individualne i kolektivne besprekornosti“, kao neophodne i nezamenjive ulaznice za bezbedan ulazak u čudesni svet naguala :mrgreen:

.

Ono što nam je, po mom ličnom ubeđenju, u određenoj meri nedostajalo u dosadašnjoj generalnoj raspravi, jeste, čini mi se, raspravljanje o MORALNOSTI i LEPOTI, kako kaže don Huan, odnosno o PRAVILIMA IGRE ...
Upravo taj nedostatak PRAVILA IGRE u toltečkim učenjima smatram i njihovom najvećom slabošću i uzrokom Kastanedinog „neuspeha“ u postizanju njegovog glavnog cilja – dostizanja stanja treće pažnje za života (mada, s druge strane, smatram da je njegov „neuspeh“ motivisan Namerom Duha da „raseje“ i „rasprostrani“ do tad tajna i skrivana toltečka učenja).

Kao primer besprekornog ponašanja možda bismo mogli uzeti don Huanovu brigu o onoj udovici i njenoj deci (oni koji su čitali o tome delu don Huanovog života svedoci su da je bio spreman posvetiti im ceo svoj život, ali ga je Duh „silom“ usmerio u „drugom pravcu“), kao i Kastanedinu „nebrigu“ o svojim najbližima (ovo za Kastanedu sam „načuo“, pa ne zamerite ako nije tačno, ...uzmite to samo kao primer onog što htedoh ilustrovati, a ne kao „napad na njegov lik i delo“)...

Neću da kažem da Duh ne daje moć i u ruke onih koji nisu energetski čisti i ne igraju po pravilima igre (postoji celo „brdo“ „zlih“ naguala i njihovih društava, pseudogurua i njihovih sekti, ... lažnih vođa .../setimo se samo Hitlera/), ali verujem da oni koji „ne igraju po pravilima“ ne mogu izbeći neizbežne posledice svoje „prljave igre“...

S tim u vezi, padoše mi na pamet dobri stari, usamljeni Đepeto i njegov lutak Pinokio.
Ako Đepetu damo ulogu Duha, a sebe načas predstavimo kao drvenog lutka
kojem Lutkar pomera ne samo ruke i noge, nego i „misli, osećaje i ... sve ostalo“),
a naša loša dela predočimo kao Pinokijev nos, onda bismo po dužini i težini takvog nosa mogli lako prepoznati i proceniti ljude oko nas (evo, meni prvom, nos bi bio
bar šest metara dugačak, pa ne znam kako bih hodao ... vukući toliku nosinu po tlu...) ...
Poenta ove pinokijevske ilustracije bila bi u tome da nam u toj simuliranoj bajci nos naraste bar nekoliko centimetara u dužinu svaki put kad nešto slažemo, ili učinimo štogod protivno pravilima besprekornog ponašanja, a da nam se sa svakom istinom i svakim „dobrim delom“ prethodno dostignuti stadij nosne dužine bar malo smanjuje.
A rezultat utakmice „dobrog i lošeg nosa“ bio bi (izraženo u krajnostima) ili drveni lutak sa nosinom obmotanom šest puta oko planete (pa ti sad nosaj takvu nosinu... sa sve skupa Zemljom, i svim ostalim nosonjama), ili dečak od „krvi i mesa“ sa „noramlnim ljudskim nosićem“, koji će, nekad, kada poraste, postati slika i prilika dobrog, starog i usamljenog Đepeta ...
...........
Ostajte mi u Duhu i zdravlju ... :occasion5:

Nastavite s dobrim diskusijama ...
I pazite na vaše nosiće ...

LIJEPI POZDRAV,PINOKIO! EVO,ZA POČETAK,RAZRIJEŠILA SAM 'MISTERIJ' TVOG NEOBIČNOG NICKA: IGRA JAVE I SNA (čitaj unazad) - DAKLE,IZA DVOJE STOJI JEDAN :lol:

- SPREMAM SE ZA ISČITAVANJE OVE TVOJE KNJIGE-PROČITALA SAM UVOD-ZVUČI INTERESANTNO,PA I INTRIGANTNO: NAJAVIO SI SKRIVENI KOD; NADAM SE DA ĆE BITI I ZAGONETKI,ANAGRAMA I OSTALOG,U TOM STILU-UČENJE KROZ IGRU,TO JE PRAVA STVAR! (Jedino me,malčice,'ubo' u oko izraz 'reprogramiranje'-misliš da tvoji kodovi to mogu,bez naše dozvole? )-KAKO GOD,IDEMO NA DEŠIFRIRANJE

CAO!

Lijep odzrav, OmeN!
IzglEda da ti ide sa anagramima.
Sad da vidimo kaKo ti ide sA … šiframa, kodovima i de-re-programiranjem …
U principu, kao što kaže don Huan, nama se “opis” sveTa daje još od “rođEnja”, tako Da
se može reći da se ceo naš život svodi na stalnU igru programiranja-deprogramiranja-reprogramiranja-dereprogramiranja … , jer sVaka “snimljena” reč, misaO, slika, osećaj, priča, film, knjiga, … nas programiraju-DeprogramIraju-reprogramiraju-dereprogramiraju …
Zato je dobro (ukoliko imamo Sreću da naš vlastIti sadašnji softver
pri izboru novoG možemo podesiti na free download,
“ na /relativno/ slobodan izbor novih programa”), da biramo softver koji će nas
“voditi” U “bespRekorNOst”, u “totalnu svesnost” u kojoj se prograMi kreiraju …
Ali, kako odabrati pravi program u tolikom moru ponude? … Eh, tu nastupa Srce … i …inTuicijA …
(dva najpouZdanija savetnika)
SretnO u igri OMen!
:occasion5:

Pinokio

**Dragan Pedisic** · **Pridružen/a:** čet nov 08, 2007 5:18 pm **Postovi:** 38

Zdravo deco, sta ima?

Posto su uppergrounda administratori ALARMIRALI bez ikakvog upozorenja, neznam zbog cega ?

DRAGAN IS BACK :mrgreen:

ps.
Alarm
Žao nam je, ali Vam je spriječen ulazak na forum
Za objašnjenja molimo Vas da kontaktirate administratora foruma.

**-Nix-** · **Pridružen/a:** ned jun 03, 2007 4:58 pm **Postovi:** 350

de vrati sliku bradonje :mrgreen:

hahaha , vratio si ga. dobro je opet vidjeti to staro lice.

**oblutak** · **Pridružen/a:** sub aug 04, 2007 5:27 am **Postovi:** 85

Biblija, citat:
˝Načinimo čovjeka na svoju sliku i priliku.˝
˝Evo, čovjek postade kao jedan od nas – znajući dobro i zlo.˝
˝Zbilja su jedan narod, s jednim jezikom za sve! Ovo je tek početak njihovih nastojanja.Sada im ništa neće biti neostvarivo, što god naume izvesti. Hajde da siđemo i jezik im pobrkamo, da jedan drugome govora ne razumiju.˝
Antoan, citat:˝Idi, sinovac, pa jel nisi ti čuo za Oca, Sina i Svetog Duha u hrišćanstvu? Tri vida jednoga Boga? Tri vida u jednoj suštini? Nisi čuo za Sveto Trojstvo hrišćanske teologije? Nisi čuo da se hrišćani krste u ime Oca, Sina i Svetoga Duha? Ne?˝
U svim primjerima koje sam naveo u originalu je upotrijebljen izraz Elohim, što znači Bogovi.
Svi citati koje sam naveo su iz Starog zavjeta, a kovanica Sveto trojstvo je prvi puta upotrebljena u Novom zavjetu, pa tvoje obrazloženje nije točno.
@@@
Antoan, citat:˝I u Kuranu Bog kada govori o sebi govori "Mi", a Islam je izrazito monoteistička (mono-jedan, theos-Bog) religija.˝
Muhamed opisuje biće koje ga je je iz noći u noć gušilo pritiskajući mu prsni koš i prijetilo mu, sve dok nije pristao zapisivati diktirano – Kuran, kao crnu amorfnu masu.
Nisu u pitanju nikakve Svete knjige nego ideološki programi čiji su učinci, barem meni, jasno vidljivi.
@@@
Antoan, citat:"Učeni transcendentalisti koji poznaju Apsolutnu Istinu nazivaju tu nepodvojenu suštinu Brahman, Paramatma ili Bhagavan."
Bhagavad Gita:
˝Višnji Brahma jeste Meni materica:
u nju sjeme bacam Svoje.
Sviju bića to je vrelo, o Ardžuno.
Koji god da oblik začnu materice širom svijeta,
Višnji Brahma utroba je, Ja - Otac što sjeme daje.˝
Cremo, Ljudska devolucija, str 276:˝Nakon toga, Maha Višnu se širi u svaki svemir, a u svakome od njih iz Njega izvire podređeni božanski stvoritelj, brahman.˝

Bilo kako bilo, lijepo smo se igrali.
A što sam htio s onim citatima?
Pa da te malo izvedem na čistinu da vidim koliko si težak.

**OMEN** · **Pridružen/a:** uto jan 29, 2008 9:19 pm **Postovi:** 132

Lijep odzrav, OmeN!
IzglEda da ti ide sa anagramima.
Sad da vidimo kaKo ti ide sA … šiframa, kodovima i de-re-programiranjem …
U principu, kao što kaže don Huan, nama se “opis” sveTa daje još od “rođEnja”, tako Da
se može reći da se ceo naš život svodi na stalnU igru programiranja-deprogramiranja-reprogramiranja-dereprogramiranja … , jer sVaka “snimljena” reč, misaO, slika, osećaj, priča, film, knjiga, … nas programiraju-DeprogramIraju-reprogramiraju-dereprogramiraju …
Zato je dobro (ukoliko imamo Sreću da naš vlastIti sadašnji softver
pri izboru novoG možemo podesiti na free download,
“ na /relativno/ slobodan izbor novih programa”), da biramo softver koji će nas
“voditi” U “bespRekorNOst”, u “totalnu svesnost” u kojoj se prograMi kreiraju …
Ali, kako odabrati pravi program u tolikom moru ponude? … Eh, tu nastupa Srce … i …inTuicijA …
(dva najpouZdanija savetnika)
SretnO u igri OMen!
:occasion5:

Pinokio[/quote] HVALA PINOKIO! NEKA I TEBE DUH VODI SIGURNOM STAZOM -samo,nešto nedostaje -'H'-DU(H).... ??

**Ans i Eva Jargi** · **Pridružen/a:** pet jun 02, 2006 9:59 pm **Postovi:** 257

OMEN je napisao/la:

Lijep odzrav, OmeN!
IzglEda da ti ide sa anagramima.
Sad da vidimo kaKo ti ide sA … šiframa, kodovima i de-re-programiranjem …
U principu, kao što kaže don Huan, nama se “opis” sveTa daje još od “rođEnja”, tako Da
se može reći da se ceo naš život svodi na stalnU igru programiranja-deprogramiranja-reprogramiranja-dereprogramiranja … , jer sVaka “snimljena” reč, misaO, slika, osećaj, priča, film, knjiga, … nas programiraju-DeprogramIraju-reprogramiraju-dereprogramiraju …
Zato je dobro (ukoliko imamo Sreću da naš vlastIti sadašnji softver
pri izboru novoG možemo podesiti na free download,
“ na /relativno/ slobodan izbor novih programa”), da biramo softver koji će nas
“voditi” U “bespRekorNOst”, u “totalnu svesnost” u kojoj se prograMi kreiraju …
Ali, kako odabrati pravi program u tolikom moru ponude? … Eh, tu nastupa Srce … i …inTuicijA …
(dva najpouZdanija savetnika)
SretnO u igri OMen!
:occasion5:

Pinokio

HVALA PINOKIO! NEKA I TEBE DUH VODI SIGURNOM STAZOM -samo,nešto nedostaje -'H'-DU(H).... ??[/quote]

Bravo, Omen! :notworthy:

Ono „H“ je u tebi ...(ili: ti si i „H“ i „DU“, samo se trebaš
„sastaviti“)
„Znamenje“ („omen“) se najčešće u početku ispoljava tako ... da ostavlja
trunčicu sumnje, kako bi tragalac nastavio da traga ...
Lepota savršenstva je u traganju, a ne u savršenstvu...
A kada ga jednom dostignemo, verujem da se dešava nešto slično kao kad cukin repić
u igri „jurke“ za svojom glavicom, na trenutak „uhvati“ vlastita ustašca ... Tada mu kroz telo, sve do repića, prostruji spoznaja
da su repić i glava celina, pa glava pusti repić, „zaboravi“ na celovitost, i ...
igra se nastavlja ...
Pretpostavljam da se nešto nalik toj simbolici dešava i u trećoj pažnji
(i da tada „repić“ oblikuje novo „telo“ ... „po sopstvenom ukusu“ ...,
nastavljajući večnu igru „prve“ i „druge“ pažnje, ... igru jave i sna)
....
Zna-me-ni-ja su, čini mi se, bila redak predmet dosadašnjih diskusija.
Možda je tvoje pojavljivanje na forumu znak (omen) nekima od
diskutanata (nazovimo ih tragaocima za Duhom) da posvete posebnu pažnju znamenju, kao specifičnom
i očiglednom vidu ispoljavanja
Duha.
Takvi tragaoci, na određenom stepenu tragalaštva, ponekad prave nešto što bi se moglo nazvati uspostavljanje
„direktne komunikacije“ (telefonskog, video ili telepatskog linka) s Duhom,
u kojoj tragalac jasno, glasno, ponekad čak i „javno“ saopštava svoje
namere, iščekujući odgovore u vidu znamenja ...
Koliko se sećam naguali don Huanove loze ponekad su javno, glasno,
i UNAPRED Duhu saopštavali pojedine važne namere u pogledu onog šta će „učiniti učeniku“, mada su učenici retko obraćali pažnju na takve apele (To se desilo i onomad kada je nagual Hulijan bacio don Huana u rijeku).

Ako odgovori i podrška namerama tragaoca stižu, to je ujedno i
nagrada i znak visokog stepena besprekornosti
tragača... U suprotnom, ako odgovora nema, ili ih tragalac ne primećuje ili ne razume, ili ako umesto očekivane podrške usledi kakva „kaznica“ ili „teška odmazda“, tada se i „šutnja“ Duha i eventualne „sankcije“ mogu shvatiti kao svojevrsno „znamenje“ iliti pouzdan znak da treba još „raditi“ na svojoj besprekornosti ...

**oblutak** · **Pridružen/a:** sub aug 04, 2007 5:27 am **Postovi:** 85

˝Drug, saveznik, neprijatelj, neutralac, dušman, svojta;
grešnici i sveci - kom' su svi jednaki: uzvišen je.˝ - Bhagavad gita

Revolucija pojede svoju djecu.
Nakon što neka od djece pokušaju pojesti revoluciju.
Tko zaželi pljesak, dobije batine.
Stari vjetar kovitla novi pijesak.
Znakovi su jasni.
Krug je zatvoren i došlo je vrijeme je da se ode.
Pozdrav svima i hvala što ste se igrali sa mnom.
Igra igra igrača.

**promatrač** · **Postano:** uto feb 19, 2008 8:08 pm

oblutak je napisao/la:

Krug je zatvoren i došlo je vrijeme je da se ode.

Krug je zatvoren i otvorena je putanja po njemu prema spirali, i zašto bi bilo vrijeme da se ode? Iz tave u oganj?

**Ans i Eva Jargi** · **Pridružen/a:** pet jun 02, 2006 9:59 pm **Postovi:** 257

Čini se da ovo ima dosta "veze" sa toltečkim učenjima:

Iz knjige „Knjiga smrti“ (koja predstavlja nastavak »Knjige života«)

(Autor: SOGJAL RINPOCE):

„Bardo učenja nam takođe govore da je ono što se u našem umu dešava sada, u životu, upravo ono što će se dogoditi u bardo stanjima smrti, jer tu u osnovi nema razlike. Život i smrt su jedna »neraskidiva celina« i »protok«.

Zbog toga jedan od naj-usavršenijih tibetanskih učitelja sedamnaestog veka, Tsele Nat-sok Rangdrol, objašnjava najosnovniju praksu za svaki bardo -života, umiranja, darmate i postanja - u okviru stanja našeg trenutnog razumevanja prirode misli i osećanja, kao i uma i njegovih predstava:

Prepoznaj beskonačnu raznovrsnost pojava kao san,
kao ništa drugo do projekcije tvog uma,
varljive i nestvarne.
Bez kačenja za bilo šta, uspokoji se u mudrosti
sopstvene rigpe, koja prevazilazi sve koncepte:
to je suština prakse za bardo ovog života.
Predodređen si da uskoro umreš,
i tada ti ništa neće biti od stvarne pomoći;
ono što doživljavaš u smrti samo je tvoje
uslovljeno razmišljanje.
Ne stvarajući nikakve misli, pusti da sve zamru
u nepreglednom širenju samosvesnosti tvoje rigpe:
to je suština prakse za bardo umiranja.
Sve što prianja za nastajanje ili nestajanje,
kao dobro ili loše,
samo je tvoj um;
a upravo je um sam sjaj darmakaje,
ma šta da se u njoj pojavi.
Ne prianjati za pojave, ne stvarati od njih koncepte,
ne prihvatati ih niti odbacivati:
to je suština učenja za bardo darmate.
Samsara je tvoj um, i nirvana je tvoj um;
sva prijatnost i bol, i sve obmane
ne postoje izvan tvoga uma.
Da postigneš kontrolu nad umom:
to je suština prakse bardoa postanja.“

**promatrač** · **Postano:** sub feb 23, 2008 9:16 pm

Ans i Eva Jargi je napisao/la:

Čini se da ovo ima dosta "veze" sa toltečkim učenjima:

Iz knjige „Knjiga smrti“ (koja predstavlja nastavak »Knjige života«)

A na što točno misliš? Krug i spiralu ili post od Oblutka?

Prijava

Generalna diskusija

Online