Aragorn

Zaista mi nije bila nikakva namjera da spamam ili da postavljam off-topic post. Ocigledno da pod pojmom gnoza podrazumjevamo razlicite stvari :

a. radijacija, snaga, svjetlo, polje istinskog zivota
b. introspekcija, citanje, opazanje, promatranje kao nacin razvijanja
svijesti

Mogao bih to uporediti sa tim da neko kamen vidi kamen a neko u kamenu i zivot :

"Stecak je za mene ono što nije za druge, ono što na njemu i u njemu nisu drugi umjeli ni znali da vide. Jest kamen, ali jeste i rijec, jest zemlja, ali jeste i nebo, jeste materija, ali jeste i duh, jest krik, ali jeste i pjesma, jest smrt, ali jeste i život, jest prošlost, ali jeste i buducnost."

Prava gnoza je kilometrima udaljena od misticizma ili okultizma, ona mora biti prozivljena svakom nasom porom i dozvolimo svima da imaju svoje individualno iskustvo.
Pozdrav

galaksija, moram reci, sjajan i izuzetno koristan post (a sudeci po nekim desavanjima, nismo jedini koji su to primetili hehe ).
I koliko god da je stvar individualna i skrojena po meri tragaoca - a zaista jeste - verujem da ce mnogi apsolutno prepoznati mnoge obrasce delovanja Generalnog zakona.



„Udarilo me...“ je u stvari odlican opis, jer ovo suocavanje sa onim sto ‚nazivamo’ sobom ume da bude zaista sokantno.
Za mene je takodje interesantno da tzv. kongregacio simboli u nasim snovima (snovi ujedinjenja) potvrdjuju da kretanje nase psihe, Jastva, samoregulisuceg centra, upravo ide u pravcu ujedinjenja tih malih Ja, zeljeznih parcica u jednu celinu. Kao posledica svesnog rada na sebi, naravno.
Ovo posmatranje prirodnih procesa, laganih titraja nase duse, prilicno dobro reflektuje ono o cemu su pisali i Gurdjejev i Moravjev o istocnoj gnostici.

Prica o Sidarti - Budi takodje na divno slikovit i simbolican nacin trasira ovaj isti put. Verovatni bi i prica o Isusu da nam je nesto dostupna u originalnom obliku .

Ili kako bi rekao Osho, „samo zrelo voce pada“. Tek kada se okonca kristalizacija individualne svesti, guska moze van boce. Nikada doduse i nije bila u boci - ali to ne mozemo znati dok se proces zrenja ne okonca.



E, bas tako. Ovo u potpunosti odgovara mom iskustvu, mada mi je trebalo ne malo vremena da ukapiram princip - da je delovanje Generalnog zakona kao kula svetilja koja obasjava nase disbalanse i da ’sitne mucitelje’ mozemo sjajno iskoristiti za rad na sebi.
A imamo ih dzabe gde god se okrenemo. Kao sto neko rece, ’najbolje stvari u zivotu su besblatne’ .

Ali ovaj deo mi je odlican:


Moj princip je da osvetlim emocije i ’negativne’ mentalne procese (djubreta u nama koliko volite - strasno) i moram reci da mi je ovaj uvid u ono sto se dogadja na nivou centara i na koji se nacin razlaze i transformise energija pruzio potpuno novu perspektivu.
A kada proces postane svestan, on uvek dobije potpuno novi kvalitet.
Znanje stiti



Tako je, ett. Zato se valjda necemo raspravljati o tome cija je ’gnoza’ lazna, cija ’istinita’, zar ne ?
Sa sve etimologijom reci .

Gnoza je samo jedna, nema ih milion iako ima mozda milion nacina da se ona "trazi".
Nismo mi ti koji dolazimo do "gnoze" nego nas svjetlost gnoze mijenja, transformira, obasjava ako se suvise "ne branimo".
Tj to se zove negdje ujedinjenje nase volje sa Bozijom voljom i onda ce biti manje i "napada" jer ih vise necete ni osjecati, pa se vise nema ni od cega braniti.
Put ujedinjenja nas volje sa Bozijom je potpuno drugaciji od puta ostvarivanja takve licnosti da uspjesno putuje ovim svjetom sa sto manje sukoba i rasipanja energije mada mozda se negdje susretnu i ujedine u jedno jer nekad su sva lutanja samo nesvjesno trazenje svjetlosne iskre koja negdje spava u bicu.
Da bi se gnoza istinski ostvarila to se mora zeljeti svim bicem, voljom i akcijama u zivotu , dakle mora se probuditi takva volja u bicu ili ono sto se naziva i Duhovnom iskrom , bez budjenja takve Iskre sve se svede na mentalnu projekciju ili manipulaciju Uma sto je gnoza.
Ako se iskra probudi onda od nas ovisi hoce li se rasplamsati ili ugasiti jer tu nastaje borba naseg egzistencijalnog bica da se odrzi, onog koje nece da se ujedini sa Bozijom voljom.
Prepustanjem toj vjecnoj volji duha se rasplamsava vatra ljubavi koja transformira nase bice u ono sto je nekad bilo.
Eto , ukratko, moje poimanje Gnostike, tj pokusala sam samo rijecima da opisem ono sto jeste u krajnjem slucaju neopisivo i moze se razumjeti kroz iskustvo i nema tu nikakve mistike nego je krajnje jednostavno jednom kad se takva Iskra probudi.
Ali ljudi se odaju raznim misticnim i okulutnim stazama koje nisu put do gnoze nego put u provaliju tj Gnoza se ne nastanjuje u provaliji nego u cistom srcu.
A ni cisto srce se ne moze ostvariti bez volje da budes takav jer je to skoro pa suprotno od svega u ovom svijetu tj treba potonuti za pravila ovog svijeta a to je nasem Egu najveca propast, zato je tako malo ljudi i doslo do Gnoze jer samo na ovaj ili onaj nacin odrzavaju svoju volju.
Pozdrav.

Ovo je glavni princip: 'Čovek je svesni subjekt objektivnog postojanja i zato sve objektivno teži tome da kristališe svog svesnog subjekta.' Zašto ga izbaci iz citata?

Zbog fokusa koji je bio usmeren na drugu stranu. Sto se u stvari lepo poklopilo sa samim citatom o svesti i objektivnosti.

Eto, cak i kada je rec o kratkom postu, percepcija svesnog subjekta (mene) postaje subjektivna interpretacija objektivne stvarnosti (tvog posta). A onda se predstavnici objektivne stvarnosti (ti) 'pobune' i kazu ’hej, pa zasto izbaci ono najbolje?’ (kristalizacija subjekta od strane objektivnog ).

Dobar ti je princip, razmislicu o njemu. Mozda ce 'kvrcnuti' na onaj nacin koji transformise energiju intelektualnih centara (a nadam se da ce i svi 'predstavnici objektivne stvarnosti' imati dobar stomak za trenutni fokus moje paznje, jer mi se nekako cini da ce ovi energetski centri biti svuda po forumu ).

Razmisljao sam gde da stavim post dali pod temom "Gurdjijev" ili "Gnostika", na kraju sam se opredelio za topic "Gnostika" mada stvar se tice i jednog i drugog.

Pre par godina sam se bio sreo sa knjigom "Cetvrti Put" od Uspenskog. Pre toga sam imao priliku da se upoznam sa raznim ucenjima itd kao sto i sami znata keko sve to ide, ali cim sam poceo da citam "Cetvrti Put" primetio sam koliko su ideje tamo iznete istinite. Nijedan sistem sa kojim sam se pre toga a i posle toga sreo nije toliko temeljan i sveobuhvatan kao "Cetvrti Put". Sve ima svoje mesto, svoje znacenje i sve je skroz prakticno na ovaj ili onaj nacin. Svi ostali sistemi krenu sa nekim tehnikama uputstvima "uradi ovo uradi ono" ali ovde se jedino paznja skrece na one stvari koje skripe i ne funkcionisu kako treba. U "Cetvrtom Putu" Gurdjijev za razliku od ostalijh kaze da nismo u stanju da bilo sta cinimo pa zasto bi nam onda savetovao da cinimo neke tehnike

I dan danas stojim pri tome da je "Cetvrti Put" zaista nesto specijalno tj ideje iznete tamo. Medjutim ima jedan problem, vremenom sam radeci sa tim idejama poceo da vidim neke stvari postalo mi je ocigledno da spavam i da svi oko mene spavaju, da nemam svoje ja, da se identifikujem itd i isto tako mi je postalo jasno da sam ne mogu nista da ucinim sto je jedan od principa iz Cetvrtog Puta. I tako posle nekog vremena mislim da sam od svih tih ideja poceo da imam samo problem, zeleo sam na sve da zaboravim zeleo sam da nikad nisam procitao nijednu ideju iznetu u tom ucenju, moze nekom da bude lepo da cita i da uziva u tome kao u lepim i egzoticnim teorijama ali kad vidi da to nisu teorije i da nista konkretnije od toga nije na ovom svetu a paralelno shvata da sam nigde ne moze da stigne e to je vec zeznuta situacija

E sad sto ovo sve pisem, pa interesuje me dali je jos neko od vas imao slicna iskustva i kako ste na kraju izasli na kraj sa time. Galaksija vidim da ti dosta pises o tim idejama siguran sam da ti imas dosta o tome da kazes.

Jos nesto. Primetili ste kako kad smo bili mladji, cast izuzecima , primteili ste kako smo tada bili otvoreniji manje skloni uniformnom razmisljanju, jednom recju slobodoumniji i stvari za koju smo sebi bili zarekli da nikad sebi necemo dopustiti da nam se dese je da postanemo kao ostali "odrasli" ukalupljeni u set pravila i sablona, izlizanih fraza itd. Ali evo nisam vise toliko mlad mada i sve ono protiv cega sam se borio to sam i postao zeleo to ili ne Imali ste mozda taj utisak kao da je neko ko ste nekad bili umro. Tu je ocigledno na snazi zakon broja 7 i koliko se secam A uticaji. Zakon broja sedam je kriv sto krenemo verujemo u nesto zelimo ali nigde ne stignemo a uticaji A imaju veze sa time jer oni uticu da nas najvise privlace stvari koje radi vecina itd.

Ok toliko od mene nadam se da ce ovo kod nekih od vas pokrenuti neku pricu a mislim da ima veze sa temom jer je povezano sa gnostickim zakonima iznesenim u cetvrtom putu.

Mislim da je ovo jedna od bitnijih lekcija na gnostičkom "putu" za naučiti...

A uticaji (spoljni svet, zona demijurga, svet iluzije) su pravilno rasporedjeni po citavom polju delovanja, guraju nas u cesto potpuno suprotnim pravcima i mi po pravilu provodimo citav zivot upravljani njihovim dejstvom, bacani tamo-amo i izlozeni Zakonu slucajnosti. Ono sto nazivamo Ja (ego) je po svemu sudeci nekoliko kristalizovanih celina koje su nastale ovim mehanickim, spoljnjim udarcima. Ostalo formira nesvesne komponente naseg bica, smestene u tzv. licno nesvesno, koje takodje itekako imaju uticaj na nas, pogotovo ako smo skloni da se njima ne pozabavimo, da ih ne osvetlimo. Uz ova Ja cesto idu i ladicna uverenja: cesto potpuno suprotna, jedno veruje u jedno, drugo u nesto sasvim suprotno, ali nema nikakve sanse da to registrujemo, jer uvek virimo samo u jednu ladicu istovremeno.

Koji je na primer prvi korak koji je Sidarta napravio na Putu? Izlazak iz svoje palate i suocavanje sa svetom oko sebe. A tek zatim trazenje nacina da se vidjeno/dozivljeno transcendira. I palata je neka stvarnost, vrlo prijatna, uzgred, ali ne odgovara celini realnosti koja nas okruzuje, vec simbolizuje nacin selektovanja informacija na osnovu naseg zivotnog skripta.

Prema istocnoj gnostici, pored A uticaja, koji su iluzorne prirode, u nasem polju deluju i tzv B uticaji, koji ne pripadaju zoni demijurga, svetu iluzije. Njihova osnovna karakteristika je da nisu lazni, oni odgovaraju onome sto jeste i imaju moc da bukvalno informisu nase bice i dovedu ga u vezu sa centrom. U B uticaje bih svrstala pre svega istinsko znanje (s obzirom na orijentaciju nase kulture, mi vecinu svesnih uticaja ipak obradjujemo preko intelektualnog centra) ali svakako i dela istinske umetnosti (ona za koja imamo utisak da su povucena iz nekih ‚visih’ ravni postojanja) cesto i neke sinhronicitete ili arhetipske slike koje nase Jastvo (nase vise Ja) oblikuje na primer u snovima...

Mnogi A uticaji lice na B uticaje: broj dezinformacija u nasem polju je enorman, o kicu da ne govorim, sinhroniciteti mogu da budu indukovani (potvrdjujem), a snovi su ponekad za nas kreirane iluzije. Neprestano smo izlozeni delovanju na nas nizi emocionalni centar (i njegovom ojacavanju) bilo u njegovom ‚pozitivnom’ (koji izaziva prijatnosti) ili ‚negativnom’ (koji izaziva neprijatnost) polaritetu.

Svestan pokusaj da se razluce A uticaji od B uticaja, da se razdvoji istina od lazi na bilo kom nivou (emocionalnom, intelektualnom, ...) bez upliva nasih subjektivnih procena (svidja mi se, ne svidja mi se, prijatno, neprijatno, moje, tudje...), ‚sakupljanje’ B uticaja (odnosno izlaganje njihovom uticaju i ‚informisanje’ naseg bica) povecava kapacitet i podstice formiranje magnetnog centra preko koga se moze uspostaviti veza sa sredistem i prepoznati impulsi za kristalizacijom individualne svesti (integrisanog sopstva) u skladu sa izvorom naseg bica. Ova kristalizacija ce cesto podrazumevati i prepoznavanje i integrisanje mnogih elemenata koje je neko od nasih laznih Ja prethodno smatralo ‚negativnim’ ili ‚pogresnim’ ili ‚nebitnim’ i koje je potisnulo ispod praga opazanja. Kolicina nesvesnih elemenata (mentalno-emocionalnih obrazaca za koje smo podsvesno zakaceni, grozdovi kompleksa, energetske crne rupe) koji deluju na nas, sakriveni ispod povrsine ledenog brega se smanjuje i nasa svesnost raste.

Delovanje generalnog zakona, entropijske sile, koja se ukljucuje sa ciljem da vrati licnost u prethodno stanje (ili je zatvori u novu iluziju) je odlicno opisano u tekstu na prethodnoj strani.
Udari generalnog zakona su po svemu sudeci kompatibilni sa nasim sopstvenim slabim mestima, energetskim crnim rupama. Da ih nemamo, bili bismo istinski neranjivi. Ovi udari, ako uspemo da ih prepoznamo i savladamo, zbog toga mogu odlicno da posluze da se te energetske rupe u nama osvetle i samim tim neutralisu.

Ali po mom misljenju to nikako ne bi trebalo shvatiti u onom new age smislu da je sve sto nas pogadja i sto prepoznamo kao negativno neka vrsta nase projekcije, pa bi najbolje bilo da razmislimo sta sa nama samima nije u redu ako nam se ne svidja da nas truju, zaprasuju, proizvode nove bolesti isl .

Buduci psihopatizirane licnosti, formirane mehanickim udarima iz zone demijurga, svi smo skloni projekcijama, kako pozitivnim tako i negativnim. Veoma cesto nas necije ponasanje zaista iritira samo zato sto je potkacena nasa sopstvena Senka (nesvesni elementi), sa druge strane u nekom manipulantu cemo „prepoznati“ sve svoje podsvesne zelje i predstave (uzgred, ‚opcionioci’ su ekstremno sposobni da proizvedu ove ‚pozitivne’ projekcije). Dovodjenje naseg misljenja u pitanje ce cesto proizvesti burnu emocionalnu reakciju i ljutnju, a iznosenje informacija koje nisu u skladu sa nasim skriptom snazan otpor. I nekako mi se cini da je i ovo razlucivanje izmedju delovanja koje je istinski destruktivno i onog koje kao takvo prepoznajemo jer smo subjektivni, jer su potkaceni nasi sopstveni programi, neosvesceni procesi i koji u nama izaziva reakcije iz nizih emocionalnih centara, jos jedna od vaznih lekcija u ovoj 3D skolici.

Po mom misljenju koncept OPD/OPS ako se pravilno shvati (a mogucnosti za pogresnu interpretaciju su kao i uvek sirom otvorene ) pruza istinski dobru osnovu za ovo razlucivanje.



Gurdjejev je naglasavao rad u grupi, u skoli. Moravjevljev pristup je opet vise usmeren ka individualnom radu. Njegova ‚Gnosis’ u download-u, a evo jos jednog linka:
http://www.ivantic.net/Gurdjijev/Gnosti ... jijeva.pdf



Moze i ovako:
"Covekov korak odvec lako klone,
on zacas u mir bezuslovan tone;
stog' rado na put dajem mu drugara
sto podstice, te tako, iako djavo, stvara."

Excitabo, jako tesko je dati pravi savjet na to sto pitas jer mnogo toga sto nam se desi na tom gnostickom putu je posljedica iskustva i sopstvenih gresaka.
Arja je napisala dosta korisnih stvari a imas i puno knjiga koje govore na tu temu.
Meni se dopadaju knjige Anthony De Mella , jednostavnim jezikom je opisao ono sto trebamo u sebi prevazici.
Moj osjecaj ili barem ono sto sam ja dozivjela je da mora da postoji volja i vjera da mi mozemo sebe promjeniti i da zelimo se probuditi iz iluzije.
Volja i vjera su dinamicke sile koje nam krce put i nedaju da se vracamo nazad ili zaspimo na nekoj stepenici opet.
To mora nase bice zeljeti negdje u dubini, unutra i traziti tu istinu i vodica unutra a pogotovo sto nam se na putovanju desavaju i poprilicni padovi, greske koje nas uce lekcijama koje nase bice mora da savlada i ako nema te iskonske zelje , neki od tih padova nas mogu baciti u ocaj ili nas dovesti da se opet uklopimo u masu.
Simbolicno receno na neki nacin se mora proci krz svu tamu u nama da bi sve to izaslo na svjetlo.

Ima jedna pjesma od Rumija koju ja uvjek citam kad negdje tresnem a kaze :

Wonderer, worshipper, lover of leaving.
It doesn't matter.
Ours is not a caravan of despair.
Come, even if you have broken your vow

a thousand times
Come, yet again, come, come.

Zvuci mi tako fino na Engleskom da me malo strah prevesti da ne promjenim znacenje , pa ako netko je talenat za prevodjenje , nek nam prevede.
Ja sam pocela da citam "Cetvrti Put" kad mi vise nije bilo ni malo vazno da se uklapam u masu da bi bila prihvacena i vjerujem da ces i ti naci svoj nacin da prevazices to sad sto ti se cini jako veliko.

Ono sto sam primjetila je da kad se borimo protiv necega, ono se bori protiv nas, to je zakon ovog svijeta, sve ima svoj suprotan polaritet i nekad se davimo u tome dugo vremena i moje licno iskustvo je da se ne boris, jednostavno odustanes od toga u sebi, ne dajes mu energiju ni da ga prihvatas ni da ga ne prihvatas, to je Lao Tzu zvao "nedjelovnjem", a ono sto nema energiju ne moze vise opstati da zivi jer se samo na nasoj energiji odrzava.
Sve najbolje i puno srece, nacices ti neki svoj sopstveni put a uvijek postoji pomoc gdje postoji i volja.

Arja odlicna analiza i povezivanje

Sophia mislim da si u pravu potrebno je na putu istine da budemo fleksibilni i iz svih iskustava da ucimo pa cak i iz padova i neuspeha. Cilj je jedan a puteva beskonacno .

Super je pesma bas sve kazuje u par reci

Arja ja sam svo vreme mislio da Gurdjijev i Moravjev pricaju o istom putu. Nisam znao da je Moravjevljev pristup vise individualan. Dali mozes to malo da mi pojasnis To mi zvuci primamljivo, bilo bi zanimljivo da se pozabavim malo sa Moravjevim radom.

Mislim da je gotovo nemoguće odjednom uspješno izvest sve ono što si čitao i shvatio tokom čitanja o Četvrtom Putu, naročito ako nisi imao nikakva slična iskustva osim nakupljanja vježbi iz drugih oblasti. Kao što je Arja rekla, G je inzistirao na grupnom radu te je govorio kako čovjek nemože
svojom voljom ništa, jer je nema. Treba mu netko s njom da kroz nju izraste. Stoga si nemoj uzeti previše za zlo što nisi uspio, a kamoli proklinjat knjige, sada bar znaš svoje granice i priznaješ ih a to je već mnogo.

Moram priznat da sam se i sam našao u sličnoj situaciji s Četvrtim putem.
U sklopu toga jedna nedavna angdota:

Napravio sam sebi kavu i ostavio sam je pored špakera da se malo ohladi i slegne, otišao sam nazad u sobu i tada mi je sinulo da sam se zaboravio u iskustvu te sam se počeo intezivno pamtit. Krenuo sam nazad po kavu i dalje sam se pamtio (sebe plus namjera kako ću sada uzet kavu...), došao sam u kuhinju bacio jedan papirić iz sobe u smeće (još uvijek imajući u vidu kavu i pamćenje) i vratio sam se nazad u sobu i "pamteći sebe" shvatio sam zaboravio kavu po koju sam prvobitno krenuo.
Zaboravio sam sebe dok sam se pamtio.

Četvrti put može pružiti sjajne uvide, ali za rad na emocijama, mislim da ima (meni osobno) mnogo korisnijh učenja.

Pozdrav, S.

Da to sa "pamcenjem sebe" je zanimljivo. Meni se desavalo da pricam sa drugovima i samo u jednom trenutku shvatim da sam svo vreme bio spavao i u tom trenutku budnosti shvatim da ih prvi put zaista vidim, i gledam ih tako zbunjen bez reci kako pricaju i spavaju, u isto vreme i predivno i malo zastrasujuce iskustvo

Mislis mix razlicitih sistema i nekog mog pogleda na njih hehe.
Ono sto bih nazvala primenjenom gnostikom se moze naci u Neveninim postovima na topicu „Moje iskustvo promene“. Sa uzivanjem sam ih citala.



Mislim da si pogodio u centar. Za mene je ovo kljucni pojam.
I otprilike ga tako razumem. Pamcenje sebe ne znaci da se secamo sta smo doruckovali pre par dana, vec podrazumeva jednu vrstu prisutnosti, kontinuitet svesnosti, pomaljanje jedne druge svesti, dok paralelno mozemo komotno da obavljamo neke svakodnevne stvari. Kada se ta svest pomoli, shvatimo da ono uobicajeno budno stanje u stvari tesko uopste mozemo nazvati budnoscu.

Za mene veoma slicno onome sto je Tol opisao u „Sadasnjem trenutku“. Bivamo tihi u sebi, ali je to razlicito stanje od onog kada pokusavamo da prekinemo unutrasnji dijalog zaustavljanjem misli: ucesce u svemu bez mentalno-emocionalnih reakcija, kacenja, gubljenja u oblicima i laprdanja naseg majmunskog uma uz paznju usmerenu ka spolja... jednostavno prisutnost.

„Zen ili ljubav prema motociklima“ – obavezno procitati.

Nekada ga postignem lako, nekada dodje samo od sebe i traje, i tada se najbolje osecam i najbolje funkcionisem u svojoj stvarnosti, onda se izgubi, nekada moram da ulozim napor da bih ga postigla, nekada zaista veliki napor, nekada to ne mogu, nekada jednostavno zaboravim na duze vreme.
Nekada se desavaju i trenuci upravo kao sto si opisao: da se trgnem uz osecaj kao da sam se trgla iz nekog sna.

Uspenskog sam citala pre nekoliko godina, nedavno ga uzela ponovo i na sasvim nov nacin razumela ovaj pojam, mozda bas zbog toga sto sam prepoznala iskustvo.



Osnova je ista, ali je pristup nesto drugaciji.
Ovi A i B uticaji su njegovi. Da budem iskrena, ne mogu da se setim da li i Gurdjejev govori o njima na taj nacin.
Po mom misljenju ovaj pristup moze da pomogne da se u nekim segmentima prevazidje situacija da covek nije sposoban da cini, zbog cega je po Gurdjejevu skola neophodna. No, tu covek zaista mora da odluci za sebe i nadje neki svoj put: ne odgovaraju nam iste stvari, niti iste stvari vode iste ljude do istog rezultata.

Jedan primer za ovu razliku. Jedan od kljucnih pojmova u gnostici je razbijanje bufera. Poznaje ih i moderna psihologija, transakciona analiza na primer, opisane u vidu igara i zivotnih skripta, na osnovu kojih zivimo, percipiramo realnost i uklanjamo iz nase interpretacije sveta sve one informacije koje nisu u skladu sa njima. Na ovo selektovanje informacija se trose enormne kolicine energije, nije ni cudo da je nemamo ni za sta vise.

Gurdjejev je smatrao da se buferi ne mogu bezbedno ukloniti, u stvari da se uopste ne mogu ukloniti, bez grupe i bez nekoga sa kime ce covek rasti, kao sto je rekao V. Medjutim, po mom najdubljem uverenju, ovo formiranje magnetnog centra, povecavanje kapaciteta naseg bica u skladu sa sredistem, to moze da nadomesti. (Moze to da se opise i drugim recima, ali mislim da je ovo prilicno pregledan nacin.).

Neki jednostavno postepeno izrastu iz njih, kod nekih uleti neki zlatni skarabej pa im probije oklop , neki ulove trenutak kada se porusi zid izmedju dva ladicna uverenja i bukvalno se sokiraju, kod nekih ih probije pritisak tela boli ... varijante su brojne. I negde mislim da ovaj magnetni centar, ili barem dovoljna kolicina B uticaja, moze da akumulira energiju koja je potrebna za ovo i istovremeno obezbedi dovoljno bezbedno prizemljenje posle nekog takvog reseta sistema. Necemo se naci bespomocni na brisanom prostoru kao slamka na vetru a bez tih bufera u vidu oklopa oko sebe da nas odrze.

Mada je, naravno, veoma dobro ako uz to imamo pored sebe nekoga sa kime to mozemo podeliti.

Jos jedan od razloga zasto je Gurdjejev smatrao da covek (masina) ne moze nigde da stigne je i zakon oktava, jer na odredjenim mestima dolazi do slabljenja vibracija i skretanja pravca, tako da covek ima utisak da napreduje od tacke A do tacke B, dok se u stvari krece u krug. Mislim da je zakon oktava izuzetno tacan opis. To se po njemu moze premostiti ‚sokovima’ na tim odredjenim mestima, koji daju dodatnu energiju za nastavak kretanja u prvobitnom pravcu. A to se opet moze nauciti samo u skoli.

Medjutim, ko zna, mozda je moguc i drugaciji nacin. Mozda treba da se setimo da je linearnost prilicno bedna slika beskonacnosti, a i da cilj nije tacka B, vec sve ono nase bivanje izmedju, rast koji na tom putu postizemo, da pokusamo da sami ‚uhvatimo’ to nelinearno, spiralno kretanje i pokusamo da ga unesemo u svoje aktivnosti.

Bas nedavno me je jedan prijatelj podsetio na ovo, a onda su naisle stvari iz drugih izvora. Tako, zaista naidju periodi kada kockice pocinju da se slazu sa razlicitih strana, samo se uklapaju u mozaik, pa opet periodi mirovanja, akumuliranja, ...
Polako. Sto neko rece, svi entiteti uce, neki brze, neki sporije.

A ko zna, ako naucimo kako, mozda i te ‚sitne mucitelje’ mozemo da upotrebimo kao odlicno sredstvo za ove dodatne sokove i nekako odrzimo pravac .

Dvostruki utisak, dakle ja promatram ono što radim i promatram promatrača koji promatra. Pogodio je centar, ali jedan od najzanimljivih spoznaja je fragmentiranost našeg JA ili da kako bi rekli mnogostrukih JA koji zasebno djeluju u svojim ulogama. Samopamćenje je izuzetno korisno baš kod banalnih stvari koje radimo automatski. Meni je to promatranje izuzetno korisno jer sam uvidio neka svoja ponašanja za koje nisam ni znao da postoje iako sam se ponašao, bez izbora kao automat.
Kada se provede npr. jedan tipičan dan sa samopamćenjem, šok je neizbježan. Ovo kasnije mnogo doprinosi kada se skupi mnoga JA koja djeluju nepovezano te se onda između njih nalazi divna nit koja omogučava promjenu ličnosti.



Potpisujem sve što si rekla. U tom stanju mogučnosti su bezgranične, naročito uz emocijonalni naboj, žao mi je što ga, zapravo teško kontroliram i trebat će još mnogo žganaca pojesti prije nego to stanje postane dohvatljivo svakom trenutku.



Zato npr. transakcisku analizu, geštalt...je izuzetno korisno prakticirati jer...


...a kvalitetan psihoterapeut može jako dobro pomoći kao drugo biće preko kojeg rastemo...(ovo može zvučati egoistično). Misim da taj magnetni centar može služiti, ali isto tako mislim da je njegovo formiranje stepenica više koja može nadomjestiti pomoć druge osobe, ali tek kada se niži centri razviju dovoljno, a za to je najčešće (veliko poštovanje iznimkama) potrebna vanjska pomoć.



Pozdrav, V.

Mislim da je Uspenski mnogo bolje prikazao Četvrti put u knjizi U Potrazi za Čudesnim:

http://www.galaksija.com/literatura/Usp ... desnim.pdf (2.1mb)

Ukoliko čovjek pošteno priđe problematici svog ezoteričkog razvoja i procjeni svog trenutnog stanja, riješi se svih svojih dotadašnjih predubjeđenja, uz pomoć introspekcije i opservacije on će biti u stanju sam da verifikuje istinitost mnogih podataka iznesenih u tom učenju. Dakle, ovdje se ne radi o nekom učenju u kojeg se treba VJEROVATI a koje se istovremeno ne može verifikovati, kako je to stvar sa većinom drugih učenja i sa religijama.

Naravno, ovdje govorim o istinskoj verifikaciji a ne o “laganju samog sebe”. Na primjer, neko će poduzeti određene tehnike iz nekog učenja, nakon čega će osjetiti “unutrašnju vatru” (ili osjećaj intezivne toplote bez istovremenog povišenja temperature tijela), što će mu poslužiti kao neki “dokaz napretka” odnosno, kao verifikacija validnosti učenja kojem se posvetio, dok će istovremeno ignorisati činjenicu da kroz ista stanja prolazi svaka žena u poodmakloj trudnoći (i bez bavljenja ezoterikom), odnosno, da se tu radi o posljedicama fluktuacije određenih hormona (kemikalija). U Četvrtom putu, odnosno, istočnoj gnostici se ovakve “verifikacije” nazivaju - “laganjem samog sebe”. Tu se polazi od toga da je čovjek mašina, koja u sebi sadrži i određene kemikalije (uključujući i hormone) i da on kao takav nije nigdje prispjeo. Nadalje, tu se daju i određene smjernice u smislu kako čovjek može da prevaziđe to stanje.

Još davno sam pomenuo i jedan slučaj “verifikacije” hrišćanstva koji se dogodio jednom mom kolegi s posla. Prisustvovao je jednoj nedjeljnoj misi i nakon što se misa završila vijernici su primjetili da su se krunice (brojanice) koje su imali u rukama i koje su bile normalno od srebra, pretvorile u zlatne. Tako su se i oni pretvorili iz katolika u “turbo-katolike”. Naravno, tu se jedino moglo raditi o božjoj intervenciji, ni o čemu drugom. Bez obzira na određene psiho-somatske poremećaje koji su nastupili kod njega nakon te mise, moj kolega je “zacementirao” svoja uvjerenja spreman da ih brani po svaku cijenu. Svako dovođenje u pitanje njegove interpretacije tog događaja automatski je svrstavao pod “bogohuljenje”. Naravno, njemu ne bi palo na pamet da malo prouči izvještaje onih koji su otimani od strane naših susjeda sa gornjeg sprata (toga nekim “slučajem” nema u “svetim knjigama”), gdje bi naišao na podatak da su oteti viđali na njihovim brodovima i u njihovim bazama velike količine kojekakvih religijskih parafernalija i simbola, uz pomoć kojih nas manipulišu vijekovima.

[U prethodnoj poruci Napadi i odbrana, ovaj slučaj se može svrstati pod onu kategoriju “Ovjeravanje (ili učvršćivanje) mentalnih programa.”]

Dakle, postoje - verifikacija i “verifikacija”.

Naravno, u ezoterici je sve manje više “neopipljivo”, tako da čvrsti dokazi ne postoje. S tim u vezi, sva odgovornost za “kalibraciju” svoje percepcije leži na čovjeku samom. Za razliku od mnogih drugih učenja, Četvrti put, odnosno, “istočna gnostika”/doktrina/tradicija, zasnovan je na spoznavanju objektivne realnosti i čovjekove stvarne uloge u njoj. Tu smo mi predstavljeni kao “mašine” koje djeluju u skladu s tim kako “neko” pritišće dugmad na njima, odnosno, kako su programirane a u takvom stanju možemo jedino da služimo kao “hrana za mjesec” (4D OPS). (Moram napomenuti da ovdje mnogi tragaoci prave grešku i IDENTIFIKUJUĆI se sa mašinama.) Ukratko rečeno, da bi čovjek počeo da se vadi iz govana, prvo treba da spozna neke osnovne aspekte realnosti u kojoj se nalazi.




To je ono što svako može da vidi ako imalo pošteno gleda. Veoma je bitno da se to pravilno shvati, jer se samo na taj način može stvoriti POTENCIJAL između onoga što čovjek trenutno stvarno jeste i onoga što on može da postane. Bez tog POTENCIJALA između ‘minusa’ i ‘plusa’ ne može doći do - kretanja/napretka. On je PREDUSLOV da bi se uspostavio tok ‘odozdo’ prema ‘gore’.

Kad ono što danas podrazumijevamo pod “normalnim čovjekom” naleti na koncept Četvrtog puta ili pomenutu knjigu, ukoliko je i pročita do kraja, u međuvremenu će bar par puta poželjeti da je podere ili baci u kantu za smeće. To je razumljivo jer naša ličnost ne želi da se odrekne svog (lažnog) statusa kojeg je do tada stekla dok podaci koji su izneseni u toj knjizi ruše većinu temelja na kojima je ona zasnovana.

Tako nije nikakvo čudo što su učenja koja predstavljaju čovjeka kao gotovu i funkcionalnu cjelinu koja samo treba napravi “fine tuning”, odnosno, da kojekvim ‘tehnikama’/ritualima/molitvama ili ‘vizualizacijama’ ostvaruje svoje želje i ciljeve (stvara ljepšu realnost) veoma popularna. Vanjski covjek cak nije u stanju ni odrediti optimalan cilj, niti da ima neku ‘namjeru’ cije ostvarenje bi išlo u prilog njegovom ezoteričkom razvoju (ukoliko ta njegova namjera nije sam – ezoterički razvoj.)




Problem je u tome što kad čovjek proguta “crvenu tabletu” ne može više tako lako da se vrati nazad. Tada ni “plava tableta” ne pomaže jer on već počinje da vidi jedan bitan dio objektivne realnosti kojeg više nije u stanju da ignoriše.

Glavni koncepti na kojima je zasnovan Četvrti put nisu u rezonanciji sa našim “wishfull thinking-om”. Zato on i nije omiljen. Tu je predstavljeno mnogo stvari koje čovjek ne želi da čuje. Nema čarobnih riječi koje oratoru obezbjedjuju neki dobitak ili napredak. Samo jedan mukotrpan rad na samom sebi. S tim u vezi nije čudo što se kod čovjeka u vezi s tim javlja i određena doza odbojnosti.

Međutim, onaj ko razumije suštinu Četvrtog puta, biće u stanju i lakše prepoznati tzv. “cointelpro-duhovne projekte i učenja,” odnosno, - zamke.

Na primjer, u Rusiji je trenutno u punom zamahu jedan prilično sofisticiran “cointelpro-duhovni projekat” pod imenom Anastazija, zasnovan na materijalu kojeg je prezentirao Vladimir Megre u seriji knjiga Ringing Cedars of Russia (Zvonki Cedar Ruski). Taj materijal je tako dizajniran da kod čitaoca izazove jak emotivni naboj a u sebi sadrži i masu duhovnih informacija koje su prilično vješto isprepletene sa dezinformacijama. U stanju povišenih emocija, dez-informacije se pakuju s njima u jednu cjelinu. To čovjek lako pamti i skladišti a kasnije podrazumjeva pod svojim znanjem.

Tako nije nikakvo čudo zasto autor u 6-toj knjizi proglašava Gurđijeva “Hitlerovim duhovnim savjetnikom”!? Njemu (njima?) je poznato to da sa stanovišta Četvrtog puta, dobar dio onoga što je iznjeo predstavlja najobičnije smeće, te da mora diskreditirati Četvrti put diskreditiranjem Gurđijeva kao njegovog glavnog predstavnika. Međutim, ovakve laži se mogu lako utvrditi a istinska duhovnost i laži ne mogu da idu zajedno. Slična je stvar i sa mnogim drugim duhovnim učenjima.



Sada se javlja ono individualni pristup vs grupni pristup, o čemu sam već pisao ovdje:

http://galaksija.blogspot.com/2007/07/e ... grupe.html

Moramo imati na umu da Četvrti put nije “cjelovit”, odnosno, da se tu radi o samo o fragmentima jednog gnostičkog učenja, dok su neki pojedinci pokušavali krpiti rupe u njemu onako kako su oni mislili da treba. S tim u vezi, verzija koju je predstavljao Gurdjijev je nešto ‘tvrđa’ i podrazumjeva grupni rad, dok je Moravjev proširio stvar akomodirajući individualni pristup ezoteričkom razvoju. Tradicija/Doktrina ili Istočna gnostika je samo šira verzija jednog te istog učenja. Sličnosti se jasno mogu vidjeti upoređujući Četvrti put, kako ga je predstavio Uspenski sa materijalom kojeg je Moravjev prezentirao u knjigama Gnosis I, II i III:

http://www.galaksija.com/literatura/B_M ... osis_I.pdf (6.5mb)
http://www.galaksija.com/literatura/B_M ... sis_II.pdf (37mb)
http://www.galaksija.com/literatura/B_M ... is_III.pdf (27mb)


Naravno, moramo uzeti u obzir i činjenicu da ni Moravjev nije imao cijelu sliku, kao i to da neke stvari nije baš najoptimalnije tumačio, međutim, prilično je lako razabrati šta je izvorno a šta njegovo.



Svi koji idu Četvrtim putem imaju prilično slična iskustva.



Biti svjestan toga već puno znači. Kad su A uticaji u pitanju, oni mogu dejstvovati i tako da djeluju na čovjekove niže centre u smislu aktiviranja frekvencija straha ili manipulicije njegove slobodne volje. Kad je čovjeku izmanipulisana slobodna volja, onda se počinje odigravati dinamika predstavljena u ovom tekstu:

http://www.galaksija.com/metafizika/eko ... ergije.htm


Kao primjer disperzije A-uticaja, možemo navesti i slučaj gdje cointelpro-aktivisti prvo plaše ljude kojekavim katastrofama u budućnosti, a onda im nude određene koncepte za spašavanje ili spasitelja samog, (u poslednje vrijeme i u vidu “dobrih vanzemaljaca”), od kojih nijedan ne predstavlja – stvarno spasenje. Slobodnu volju ljudima manipulišu tako što im prezentiraju pitanja tipa: da li smo zaslužili da nam dobri vanzemaljci pomognu ili ne? Naravno, tu se radi o klasičnoj manipulaciji svijesti gdje se čovjeku nude dvije opcije, dok se treća i najbitnija ne stavlja na sto.

Kad se u zapadnim zemljama uvodio porez na robe i usluge, patokratija je preko medija postavila pitanje, - da li uključiti i hranu u taj porez ili ne?! Tako je ljude bacila u dilemu i dala im priliku da odluče: da li će hrana biti oporezovana ili ne, ali im nije dala opciju da odluče: da li im je uopšte potreban taj porez ili ne. Na kraju su ljudi “pobijedili”, hrana nije oporezovana ali je oporezovano sve ostalo, pa čak i voda.

Danas imamo priliku vidjeti sličan tip prodaje “spasitelja”. Dakle, pokušaj stvaranja dileme kod ljudi preko traženja odgovora na pitanje: “da li smo ZASLUŽILI da se on pojavi ili nismo?!”, a ne - da li nam je on uopšte POTREBAN!?
Ovaj vid manipulacije svijesti je na žalost prilično efikasan čak i kad su u pitanju oni koji su krenuli prema Putu. Oni se nalaze u fazi kad su u stanju da vide više problema, nego mogućih rješenja.

Dakle, paleta tzv. A-uticaja je veoma široka a oni istovremeno ne moraju da imaju veze samo sa materijalnim stvarima.

Kao što Natalija reče u filmu Podzemlje: “Jao Marko, što ti lepo lažeš”, može se reći da nas tzv. “entropične sile” (OPS) često zavode i uz pomoć “lepih laži”. One su jedan od čestih pojavnih oblika A-uticaja. Gode uhu, milina ih je slušati ali nemaju nikakve veze sa objektivnom realnošću. Svaka “lepa laž” (A-uticaj) koju smo prihvatili kao istinu može skupo da nas košta. Na primjer, slobodno se može reći da je jedan veći dio ‘new-age’ pokreta zasnovan na “lepim lažima”.

Nadalje, nas se počinje filovati A-uticajima još dok se nalazimo u materici. Nakon rođenja, prve dvije godine kod djeteta dominiraju delta talasi
(0.5-4 Hz) u mozgu a onda theta (4-8Hz) do šeste godine. To je tzv. “download mode”, gdje se svi vanjski uticaji urezuju u naš ‘hard drive’ (podsvijest) bez mogućnosti ikakve kontrole (odbrane) s naše strane. Kasnije nam oni regulišu percepciju, odnosno, način razmišljanja i ponašanja. Ukoliko imamo na umu činjenicu da podsvijest reguliše 95% procesa koji se odvijaju u nama, dok budna svijest predstavlja samo 5% (a istovremeno ima utisak da drži stvari pod kontrolom, dok je realnost potpuno obratna), onda bi trebalo biti jasno koliko smo ‘kontaminirani’ i koliko je teško osloboditi se smeća kojeg nosimo u sebi. Pogotovo ukoliko imamo na umu da većina ‘informacija’ koje su nam ‘upload-ovane’ imaju ‘kvalitet’ A-uticaja. Stvar pogoršava to što mi na svoju podsvijest ne možemo ‘apelovati’ da se ona sama oslobodi smeća. To je teoretski moguće učiniti samo uz pomoć jednog aktivnog rada na samom sebi od strane onih 5% “budne svijesti”.


**

Na kraju, smatram da istočna gnostika/doktrina/tradicija koja u sebi sadrži i Četvrti put, predstavlja prilično čvrst temelj kad se o ezoteričkom razvoju čovjeka radi.

Moramo imati na umu da prije nekoliko decenija nije bilo mogućnosti za klasični “networking,” te je stoga rad u grupi možda bio najpraktičniji. Tek pojavom interneta došlo je do mogućnosti da se obezbijedi veći protok informacija (i dezinformacija), kao i mogućnosti za podjelu iskustava između kolinearnih individua, pa tako i preuzme cijela stvar u svoje ruke. A naravno, i - odgovornost koja ide zajedno s tim.


Pozdrav

Hvala na ovako iscrpnom odgovoru galaksija.

Pogledacu link koji si ostavio u vize rada individualno i u grupama, to me bas zanima, jer rad mora da se nastavi, nema nazad posle crvene pilule

Ne znam kako ali ja sam sebe bio ubedio da sam nista ne mogu, tako sam to doslovno prihvatio iz Knjiga Uspenskog i Gurdjijeva a da nisam o tome malo dublje razmislio. Ali nema veze bitno da se uvide greske i da se nastavi dalje.

Meni se sad nekako cini da je ova razmena informacija neki vid grupnog rada, ali kao sto sam rekao trenutno mi je najbitnija cinjenica da to nije tako striktno.

E da setio sam se da dodam mislim da ce vam biti zanimljivo da cujete koliko mi ljudi mozemo da budemo blesavi

Pre par godina kad sam umislio te razno prepreke koje su "nepremostive", sve knjige koje sam imao od Uspenskog i Gurdjijeva sam poklonio Tako da sada trenutno nemam nista ali nema veze vidim da ovde ima sve sto je potrebno.

Rekla bih da je to klasicno delovanje Generalnog zakona.

Ne znam, za sebe moram nekako da priznam da me je ponovno citanje „Potrage za cudesnim“ bukvalno tresnulo po glavi . Negde mi je to i cudno, dopala mi se i prvi put, ideje mi nisu nove, pristup mi nije nov, nacin rada na sebi mi je blizak, ...

Hm, mozda je upravo stvar u toj konsekventnosti u pristupu, a mozda sam i zavirila nesto pazljivije unutra/a i spolja i da budem iskrena nimalo mi se nije dopalo to sto sam videla. Stvari koje su mi manje-vise poznate, ali sada vidjene pod nekim jacim svetlom. Najradije bih to tako opisala.

No, da ne duzim dalje, jedan citat o spavanju, budjenju a i o delovanju Generalnog zakona:

— Međutim, da bi se ovo postiglo ili barem počelo sa postizanjem, čovek mora umreti, a to znači, mora osloboditi sebe od hiljadu besmislenih privrženosti i poistovećivanja koje ga drže prikovanog za mesto na kome je. On je privržen svemu u svom životu, svojoj mašti, svojoj gluposti, čak i svojoj patnji, možda baš njoj najviše. On se mora osloboditi ovih privrženosti. Znači, poistovećenje sa stvarima, privrženost i održavanje
hiljada Ja u čoveku. Ta Ja moraju umreti da bi se veliko Ja moglo roditi. Ali šta učiniti da ona umru? Ona ne žele da umru. U ovom trenutku mogućnost buđenja dolazi kao spas. Probuditi se, znači, shvatiti sopstvenu ništavnost, a to zapravo znači, shvatiti svoju potpunu i apsolutnu mehaničnost i potpunu bespomoćnost. Ali nije dovoljno shvatiti to samo filozofski, rečima. Potrebno je shvatiti jasne, jednostavne činjenice u sopstvenim činjenicama. Kada čovek počinje malo da zna sebe, videće u sebi mnogo toga što će ga bez sumnje prestraviti. Do god se to ne dogodi on ništa ne zna o sebi. Čovek je video nešto u sebi što ga je prestravilo. Odlučuje da to izbaci, zaustavi i prekine. Međutim, koliko god napora da ulaže, oseća da ne može ništa učiniti, da sve ostaje isto kao što je i bilo. Ovde će sagledati svoju nemoć, bespomoćnost i ništavilo; ili će, kada bude počeo da zna sebe, videti da nema ništa što je njegovo sopstveno, to jest, da sve što je do tada smatrao svojim, svoje poglede, misli, ubedenja, ukus, navike, čak i greške i poroke, zapravo ne poseduje, već da je sve to stvoreno bilo oponašanjem ili pozajmljeno od nekud gde je već bilo pripremljeno. Osećajući ovo, čovek
može osetiti svoje ništavilo. A kroz osećanje ništavila čovek bi trebalo da vidi sebe kakav je on zapravo, i to ne samo za trenutak, već stalno, nikada ne zaboravljajući.

— Ta postojana svesnost sopstvenog ništavila i bespomoćnosti će najzad dati čoveku hrabrost da 'umre', a to znači, da umre, ne mentalno ili u svesti, već da zapravo umre i da se zauvek odrekne tih aspekata sebe koji su nepotrebni s tačke gledišta njegovog unutrašnjeg rasta ili ga sprečavaju u tome. Ovi aspekti, pre svega njegovo 'lažno Ja', potom sve fantastične ideje o njegovoj 'osobenosti', 'volji', 'svesti', 'sposobnosti za činjenje',
njegovim moćima, njegovom podsticaju, odlučnosti, i tako dalje.

— Ali da bi mogao UVEK da vidi, čovek pre svega mora progledati makar za sekund. Sve nove moći i ostvarenja dolaze na jedan te isti način. Prvo se pojavljuju u obliku bljeska u retkim i kratkim trenucima; zatim, se pojavljuju češće i traju nešto duže, da bi konačno posle dužeg rada, postale postojane. Isto se može primeniti na buđenje. Nije moguće probuditi se odjednom. Čovek se prvo mora buditi na kratko. MEĐUTIM, ČOVEK MORA UMRETI ODMAH I ZAUVEK posle određenih napora, nakon što je prebrodio određene prepreke, donevši određenu odluku posle koje nema povratka. Ako buđenje koje prethodi ne bi bilo polagano i postepeno, čoveku bi bilo veoma teško, čak nemoguće, da to učini.

— Postoji, međutim, hiljadu stvari koje sprečavaju buđenje čoveka, koje ga drže zarobljenog u snovima. Da bi se delalo svesno u nameri za buđenjem, potrebno je znati prirodu sila koje drže čoveka uspavanim.

— Pre svega, potrebno je shvatiti da san u kome čovek bivstvuje, nije normalan već je hipnotički san. Čovek je hipnotisan, a to stanje se održava u njemu i jača. Čovek bi pomislio da postoje sile za koje bi bilo korisno da čovek bude održavan u hipnotičkom stanju i sprečavan da vidi istinu i razume svoju situaciju.

— Postoji istočnjačka priča koja govori o veoma bogatom mađioničaru koji je imao mnogo ovaca. Inače je on bio veoma zao mađioničar. Nije hteo da iznajmljuje pastire, da podigne ogradu na mestu na kome su ovce pasle. Stoga su ovce često lutale po šumi, padale u provalije, i tako dalje. Najčešće su bežale jer su znale da je mađioničar želeo njihovo meso i kožu, a to im se naravno nije dopadalo.

— Konačno je mađioničar pronašao lek. On je HIPNOTISAO svoje ovce i ubedio ih da su, pre svega, besmrtne, da im se nikakvo zlo neće dogoditi ako ih oderu, naprotiv, to je bilo dobro za njih, čak prijatno; drugo u šta ih je ubedio bila je ideja da je on DOBRI GOSPODAR koji voli svoje stado do te mere da bi za njega učinio sve na svetu; i kao treće ubedio ih je da, ako će im se išta dogoditi, to nipošto neće biti sada, svakako ne tog dana i STOGA nema potrebe da o tome razmišljaju. Sledeće u šta ih je ubedio bilo je to da one uopšte nisu ovce; neke je ubedio da su LAVOVI, druge da su ORLOVI, treće da su LJUDI, a neke opet da su MAĐIONIČARI.

— Posle toga nestale su sve njegove brige oko ovaca. Nikada više nisu bežale, pokorno su čekale trenutak kada je mađiničaru bila potrebna njihova koža i meso.

— Ova slika odlično ilustruje čovekovu situaciju.

— Verovatno ste se u takozvanoj 'okultnoj' literaturi sreli sa izrazom 'Kundalini', 'Kundalinijeva vatra' ili 'Kundalinijeva zmija'. Ovaj izraz se često upotrebljava da bi odredio neku vrstu čudne sile koja postoji u čoveku i koja se može probuditi. Međutim, nijedna znana teorija ne daje pravo objašnjenje Kundalina sile. Ponekad je povezano sa seksom, seksualnom energijom, to jest, sa idejom mogućnosti upotrebe seksualne energije u druge svrhe. Ovo poslednje je sasvim pogrešno jer Kundalini može biti u bilo čemu. Ne bi se uopšte reklo da je Kundalini bilo šta poželjno ili korisno za čovekov razvoj. Veoma je čudno kako su ti okultisti došli do te reči odnekud i potpuno izmenili njeno značenje i od veoma opasne i strašne stvari napravili nešto čemu se treba nadati i očekivati ga kao blagoslov.

— U stvarnosti Kundalini je sila mašte, sila fantazije, KOJA PREUZIMA MESTO PRAVE FUNKCIJE. Kada čovek sniva umesto da dela, kada njegovi snovi zauzmu mesto stvarnosti, kada čovek zamišlja sebe kao orla, lava ili mađioničara, to je Kundalini sila koja deluje u njemu. Kundalini može da deluje u svim centrima i uz njenu pomoć svi centri mogu biti zadovoljeni maštanjem umesto stvarnošću. Ovca koja sebe smatra lavom ili mađioničarem, živi u vlasti Kundalini sile.

— Kundalini je sila uneta u čoveka da ga drži u sadašnjem stanju. Kada bi ljudi zbilja videli svoju istinsku situaciju i razumeli sav njen užas, ne bi mogli ostati na mestu na kome su, ni za sekund. Počeli bi da traže izlaz i brzo bi ga pronašli, JER IZLAZ POSTOJI, ali ljudi ga ne vide iz prostog razloga — hipnotisani su. Kundalini je sila koja ih drži u hipnotičkom stanju. Biti 'probuđen' znači biti 'oslobođen hipnoze'. U tome leži osnovna poteškoća ali i garancija te mogućnosti, jer ne postoji organski razlog za san i čovek MOŽE biti probuđen.

— Teoretski može, međutim, praktično je skoro nemoguće, jer čim se čovek probudi za trenutak i otvori oči, sve sile koje su prouzrokovale uspavanost, počinju da deluju na njega desetostrukom energijom i on trenutno pada u san ponovo, često SNIVAJUĆI da je budan ili da se budi.

— Postoje određena stanja u običnom snu u kojima čovek želi da se probudi ali ne može. On govori sebi kako je budan ali zapravo on nastavlja da spava — i ovo se može dogoditi nekoliko puta pre nego što se konačno probudi. Međutim, u običnom snu kada se probudi, čovek je u drugačijem stanju; kod hipnotičkog sna je sasvim drugačije; ne postoje objektivne karakteristike, barem ne u početku buđenja; čovek ne može da uštine sebe da bi video da li je budan. I ako je, ne daj bože, čovek čuo nešto o OBJEKTIVNIM KARAKTERISTIKAMA, Kundalini sve to odmah pretvara u maštu i snove.

— Samo čovek koji u potpunosti shvata teškoće buđenja može razumeti potrebu dugog i mukotrpnog rada koje je potreban za buđenje.

a ja dugo, ali izgleda nepotrebno, "patio" `di mi se zaturio taj kundak_r_c... kundabafer, kako to rece dobri belzebub...
kad ono... niti je to nase, niti nam je izgleda ikada trebao

pozdrav arja