”Imao sam 2 lucidna sna ...”

Ja sam ih imao na stotine. Bavim se tim stvarima od sredine 80-tih. Jedan od najboljih se razvukao na 30 miliona godina. Ne samo da je to subjektivno vreme, već je to bio "skok" u san koji je toliko trajao - kao kada bi smo zamislili tok vremena kao gramofonsku ploču i igla gramofona iznenada preskoči prema sredini. Neko bi mogao primetiti da je neko stekao đavolski dobru predstavu koliko je zaista DUGO 30 miliona godina.

O, čoveče...

Kad sam se probudio, posrćući na ležaju sam ispričao celu avanturu svom bratu. On je razumeo. On se bavio tim stvarima duže od mene.

Kako god, mama je ušla u sobu i rekla: "Želite li šoljicu čaja?" Šoljicu ČAJA ??!!! Ha ha!

Samo sam zurio u nju kao da ona popuje o zečevima i krizi u Sueckom kanalu, i tome slično.

Moj brat je samo rekao: „Ne pitaj mama, ne pitaj... Ha ha!

Ovo se dogodilo otprilke 1989 god., mislim.

Ali zašto bi se mi opterećivali sa svim ovim stvarima? Za mene, postoji jednostavan razlog: Ljudska bića provedu trećinu (tako je! TREĆINU!) svojih života spavajući. Razmotrite pažljivo tu jednostavnu činjenicu: u toku prosečnog životnog veka od 70 godina, provešćete nekih 23 godine u snu! Dvadeset tri jebene GODINE!

Prema tome, najmanje što možete učiniti je da većinu tog vremena provedete zabavljajući se što je više moguće!

Pokušajte jednom da zapišete koliko vremena provodite u činjenju raznih stvari:ishrana, spavanje, kuvanje, putovanje, rad itd. Spavanje dolazi na prvo mesto!

Biti i raditi bilo šta, ići bilo gde, videti bilo koga itd. To su snovi za mene.

Jednom sam pre više godina gledao momka na ameiričkom omladinskom TV šou programu, koji je doživeo neku nezgodu koja dovela do toga da je njemu VEOMA lako da čini ove stvari. Svake noći, on je imao san koji je trajao nekih 30 ili 40 godina, onoliko dugo kolio je želeo. Mogao je činiti i biti šta god je želeo: filmska zvezda, svemirski putnik , gangster, predsednik, ubica, dva metra visoka Švedska plava porno zvezda, itd. Za njega je stvarni svet budnosti koji je trajao satima, bio samo mali delić njegovog života u odnosu na svet snova. On je izgledao... dalek, u najmanju ruku. Čudnovato i đavolski drugačiji od ostalih predstavnika omladine!

Jedan od njih (ha ha) ga je upitao koliko je star. Rekao je da ne može odgovoriti na to pitanje. Oni su insistirali. On je rekao da njegova fizička starost nema veze sa stvarnim brojem godina koje ima, onoliko koliko on oseća da je proživeo. Iz njegovog ugla posmatranja, njegovi snovi su bili stvarnost. A stvarnost, bivajući tako kratka i dosadna je za njega san. Predstavnik je oštro insistirao, zahtevajući od njega da proceni vreme. Tada je on rekao: “Oko 768 godina, manje - više.” Posle toga, predstavnik omladine više nije imao komentara!

Bilo je vrlo smešno to gledati!

Ima jedan aspekt snova koji nisam spomenuo, a to je seks.

Ako ste dobri u sanjanju, verovatno ćete otkriti da ste počeli da sanjate prilično uzbudljive seksualne snove, osim ako ste u srećnom braku ili slično. Kako ćete postupati sa tim, u potpunosti zavisi od vas samih. Oni svakako mogu doneti veliko uživanje ( očigledno 8 ), ali ako trenutno nameravate da činite nešto ozbiljno u snu, kao što je usavršavanje vaših letačkih sposobnosti a san jednostavno skrene u scenu u kojoj ste vi sa 3 devojke (ili mladića ako ste devojka, ili kako god ) onda vam može biti prilično neprijatno kad se probudite, otprilike kao: “Da, bilo je zabavno ali je to traćenje energije. Na kraju krajeva, oni (one) nisu stvarni.”

Dakle, imate dva izbora:

a). Nameravajte da se takvi snovi nikad ne dešavaju.

Ovo je verovatno loš potez jer će neki bez svake sumnje poželeti da ih imaju u određenim prilikama, međutim ako možete to učiniti i ne smeta vam, samo napred.

b). Kada u snu takva scena započne, jednostavno se sklonite, otiđite odatle itd.

Da, da... kao da ćete to moći!

Problem sa ovim je da ako uživate u nečemu u snu, može biti teško da prestanete činiti šta god da je to što činite. U stvari, možda je dobar test kontrole u snu nameravati da se neke fantazije dogode a da se onda kad se dese sakupi kontrola da se ode odatle. Ne mora to da se odnosi na seks, svakako; za neke osobe to može biti iskušenje prežderavanja hranom, itd.

c). Kompromis.

Otkrio sam da je ovo najbolji metod. Na primer, uzmimo letenje. Ako pokušavam da obavim neku ozbiljnu sanjačko-letačku praksu a umesto toga završim na nekoj plaži sa devojkom iz komšiluka, onda ja jednostavno nameravam da mi se ona pridruži na tom sanjačko-letačkom putovanju.

Onda, tokom puta, u zavisnosti kako se osećam u vezi toga da li mi prisustvo devojke pomaže ili me ometa u onome što pokušavam da postgnem, ja ili dopustim da se ta situacija nastavi ili je prekinem poput promene scene u filmu.

”... Međutim, još uvek postoji par nezgodnih stvari. Kada zatvorim oči da li trebam da zadržim koncentraciju na praznini ili se trebam jednostavno prepustiti kao što normalno činim? Ima li nekih dobrih metoda da ‘ostanem svestan’ kad sam skoro zaspao?”

Ovo je veoma teško opisati. Trebate želeti da uradite određenu stvar bez svesnog razmišljanja o tome. To je teško postići i zahteva vežbu. To je ono što se krije u osnovi koncepta “namera”. Pokušaj da se ostane svesnim prilikom prelaska u spavanje je trik nad trikovima.

Neki su tada skloni da počnu razmišljati o svim vrstama besmislica, od jabuka do praznine i do planina koje sviraju gitaru!

Prema tome, ideja je u tome da postanemo sposobni da ne mislimo. Jedna od tehnika koje koristi moj brat je ono što on naziva “posmatranje svojih misli”. To je kad pažljivo posmatrate svaku stvar koju pomislite, ravnodušno, kao kada razmišljate nešto i osećate prema tome nešto što se može izraziti kao: “Pih, ma šta mi reče. Da, pa šta onda?”. Moguće je da će vašem umu dosaditi da razmišlja i prekinuće s tim zato što više nikome nije zanimljiv i ne ostavlja utisak na vas.

Kada unutrašnjem dijalogu ne pridajete nikakvu pažnju i važnost već mu se čak i smejete, on kolabira i zaustavi se jer se on hrani našom pažnjom i osećanjem ozbiljnosti i važnosti koje mu pridajemo.

Sve što mogu da predložim je da pokušate.

“Jedino što znam je da stalno ponavljam nešto kao: ‘Ja sam svestan da sanjam’, - dok pokušavam da zaspim.”

Hm, ima tu nekih drugih pitanja. Mislim da ovako nešto može biti neefikasno. Namerno razmišljati o nečemu daje vašem umu nešto u stvarnom svetu za šta se može “zakačiti”. Zato kada ste već na putu da zaspite, vi ostajete budni!

Sanjanje je nešto poput vožnje bicikla. Vi ne znate zaista kako to radite, ali u svakom slučaju vi to radite, zar ne? Mislim, dok okrećete pedale vi ne mislite stalno “ Levo stopalo dole, desno stopalo dole, leva ruka vuče ručicu...” itd., zar ne? Pogrešno je u snu pokušavati da se bilo šta radi misleći! Na primer, ne pokušavajte da u snu hodate pomoću svojih nogu; otkrićete da vas to usporava i čini nespretnim. Umesto toga, upotrebite volju kako bi ste uradili određenu stvar. Centar te “volje” treba da bude u oblasti vašeg stomaka baš ispod pupka. Ovo zvuči stvarno blesavo ali je tako. Ne zaboravite da se u vašem stomaku nalazi mreža nerava koja je po složenosti odmah posle mozga (radi toga je toliko bolno primiti udarac u trbuh). Dobra vežba je da se volja vizualizuje i predstavi kao neka vrsta dodatka, poput kraka koji je pridodat u vaš stomak. Zamislite da dodirujete tlo ispred sebe pomoću njega, kao da je u pitanju štap koji koriste slepi ljudi. To je čudan koncept, znam, ali izgleda da uspeva. Dakle, u snu zamislite da se krećete koristeći volju da bi ste se pokrenuli iz oblasti ispod vašeg pupka.

Postoji ozbiljan nedostatak upotrebljivih reči da bi se sve to opisalo. Jedino što mogu da predložim je da pokušate i da vežbate. Bio bih iznenađen ako bi ste postigli brze rezultate.

“Čim shvatim da sanjam ja se probudim. Najduže je to trajalo oko 3 sekunde i to je grozno. Kolio se sećam to sam doživeo tri ili četiri puta...”

Mislim da je preveliko iznenađenje uzrok buđenja. Vi uglavnom pokušavate da učinite nešto na potpuno isti način kao što to činite u stvarnom svetu, kao kad recimo podignete ruku. To ne uspeva. Morate imati volju da se takve stvari dese a ne da zamišljate da se takve stvari dese.

“Ponekad vidim sliku koju pokušavam da naslikam...”

Ovo je dobro i poznato je kao vizuelizacija. Postoje tehnike za usavršavanje vizuelizacije do te mere da možete jasno videti sliku u boji sa zatvorenim očima. Zatvoriti oči i pokušavati “videti” mesto na kome želimo da budemo u snu je dobar način da se tamo nađemo.

”Ali, sve je to bledo i brzo nestane...”

Vežbajte! Stvari će se poboljšati.

Upamtitie da ne možete na brzinu postati savršeni poznavalac sanjanja. Potrebno je vreme, energija i praksa.

Važna stvar:

Ako u snu radite nešto neobično, poput letenja ili bacanja vatrenih lopti, onda posle buđenja trebate odmah pokušati da se setite i prizovete osećaj toga što ste činili šta god to bilo (naročito letenja). Jednostavno pokušajte da se prisetitie na isti način na koji pokušavate da se setitie nečega što vam je “na vrh jezika”. Ništa od onoga što budete osećali neći biti moguće opisati, zato to nemojte čak ni pokušavati – uzaludan trud! Ne pokušavajte da to prevedete u reči, samo upamtitie osećaj koji ste imali u snu kada ste činili šta god da je to što ste činili.

Cilj ovoga je da se vaš um navikne na osećaje koji se javljaju kada činite stvari u sanjanju. Radi toga će sledeći put biti lakše da još jednom ponovite istu stvar.

___________________________________________________________________

Imao sam tri sna koje nameravam da napišem u obliku romana. Jedan je o čoveku kod koga su prva i druga pažnja izokrenute u pogrešnom smeru. Njegovo budno stanje je naše stanje snova i obrnuto. On je to shvatio kada ga je spazio jedan Aboridžinski šaman i rekao mu “Zdravo!” To je bilo prvi put da mu se bilo ko u žiivotu obratio osim samog sebe. Šaman mu je rekao da mora pronaći svoje pravo telo, gde god da se nalazi i vratiti se u njega. Težak zadatak, jer on nije znao gde je njegovo stvarno telo i čak nije znao ni kako ono izgleda, da li je muškarac ili žena – sve što je oduvek znao je sopstveno postojanje u obliku nalik utvari. Tada započinje njegova velika i uzbudljiva avantura potrage za sopstvenom celovitošću...

Ovu priču sam nazvao “Sanjač i Sanjano”.

Uzgred, ovaj sanjački doživljaj je započeo pošto sam u snu pronašao kutiju sa knjigama na nekom napuštenom imanju. Unutra su bili neki časopisi a bilo je i nekoliko knjiga. Izvukao sam jednu. Bila je to Kastanedina knjiga “Orlov Dar”. Zagledao sam se u nju i pomislio: “Super!” Tada je započeo gore navedeni san.

Drugi roman sam nazvao “Zona Nulte Tačke”. Ovaj san je bio još stvarniji od prethodnog. Radi se o naučniku koji pokušava da napravi neku vrstu uređaja za trenutno putovanje. On je već napravio uređaj ali to nije ono za čime je tragao. Uređaj prenosi objekat na koji je priključen ne kroz prostor već kroz vreme.

Rezultat je da objekat nestaje, neprestano skačući izmežu delića sekunde u prošlosti i delića sekunde u budućnosti, ali nikad se ne pojavljujući u sredini. To liči na funkciju kvadratnog talasa u fizici.

Delić sekunde u sadašnjosti iznosi 1 hronon ili 1E delić sekunde. Bilo kako bilo, u njegovim eksperimentima su objekti nestajali i nikad se nisu vraćali. On je mislio da su otišli na neko drugo mesto. U stvari, nisu otišli nigde; bili su i dalje tamo jednostavno vibrirajući kroz vreme. Kako bi otkrio šta se dešava, priključio je uređaj na sebe. Kada ga je uključio, svi oko njega su pomislili da je otišao ali ih je on i dalje video jasno međutim nije mogao da komunicira s njima. Tumarao je unaokolo neko vreme imajući poteškoće jer je mogao da prolazi kroz čvrste objekte i onda je konačno isključio uređaj. Njegove kolege su bile očarane rezultatima ali je on smesta uočio opasnost. Projekat je finansiarala vojska i on je strahovao da će oni to upotrebiti kao oružje. Zamislite da ste sposobni da uđete u zonu nulte tačke i onda jednostavno ušetate u neprijateljski bunker, postavite bombu, podesite tajmer na dva minuta i odete. Bum!

Njegovi pretpostavljeni su saznali za rezultate i pokušali da ga prisile da nastavi. On je odlučio da uđe u zonu nulte tačke i da ponese sve važne podatke istraživanja sa sobom, ali oni su stigli posle njega...

Treća priča iz sna se tiče rase bića koja naseljavaju planetu koja umire, zato što umire zvezda oko koje planeta orbitira; zvezda će postati supernova za manje od hiljadu godina. “Visoki savet” kao vladajuće telo odlučuje da ostaje samo jedna mogućnost. Oni nemaju svemirsku tehnologiju; ona im nikada nije trebala jer je njihova kultura zasnovana na psi-sposobnostima. S toga su odlučili da premeste samu planetu. Ovo je učinjeno konstruisanjem Uma, entiteta koji udružuje totalni zbir namere svih bića na planeti. Taj Um je bio kontrolisan od nečega što ljudska bića mogu doživeti kao kompjuter, ali to je veoma uprošćena predstava. Kako god, kada jednom svako biće prepusti svoju volju u ruke Uma, ono više nema nikakvu kontrolu. Um onda preuzima zadatak da obavi misiju pronalaženja nove zvezde u čiju orbitu će smestiti planetu.

Međutim, postojalo je ograničenje postavljeno Umu: on ne sme da odabere zvezdu oko koje postoje planete koje su već nastanjene. Nažalost, tu je nastao problem zato što skoro svaka pogodna zvezda već ima nastanjene planete u svojoj orbiti, već po prirodi same zvezde koja je čini pogodnom!

I tako je Um pomerao planetu opet i opet. Prošlo je 30 miliona godina. Tokom tog vremena, Um je zastranio od svoje svrhe. Individualna bića su postala svesna da je nešto krenulo naopako ali ne mogu da povrate kontrolu i isključe Um.

Tako je Um došao naspram jednog sveta i odlučio da uđe u orbitu uprkos prisustvu života u njemu. To je bio svet na kome žive bića koja imaju društveni poredak u kome idustrijske imperije imaju totalnu vlast, gde vlade nemaju nikakvu moć, sve je trgovina a naročito trgovina povezana sa vojskom.

Ta civilizacija je dospela do drugih planeta ali ne i do drugih zvezda. Najamnici, rudarske kolonije i uopšte, ne baš lepa mesta svuda unaokolo. Za to vreme bogataši se luksuziraju skijajući se na egzotičnim satelitima, itd.

U sred svega toga, stiže Um. Planeta je otkrivena još kada je bila veoma daleko, međutim niko nije slutio njenu pravu prirodu. Kompanije šalju tim da je istraži s namerom da otkriju nova rudna bogatstva. Drugi deo sna počinje sa dolaskom tima na pristižuću planetu i sa onim što su tamo pronašli...

Da, ja puno vremena provodim u tom stanju. Prije spavanja zaklopim i promatram, samo promatram. U principu gledam u mrak, sto kod mene u stvari nije mrak, vec igra boja, nekih crta, pa dojdu neki likovi pa neke zvjeri. Zanimljivo je to da se nicega ne bojim, koda je prostor bez straha,
pojavi mi se neka vrlo ruzna zvijer, ogavna, a ja joj se smijem kako je ruzna, samo sto ne padnem u nesvjest od smjeha. Onda me ona me ponjusi i ode! Bas sam nocas imo sexy san, fantasticno iskustvo koje jako dugo traje a milijon puta je bolje nego u normalnom ''svjesnom'' zivotu. Stvarnije od stvarnosti.

Jedna fantasticna stvar koja izuzetno pomaze za ulazak u snevanje!
Treba hodati,hodati,kilometrima hodati.I kada ste umorni a vi dalje....Hodanje vas umara na onaj pravi nacin koji najbolje omogucava snevanje.
Pustio sam da me dvojnik vodi.I...Po ceo dan pesacim:da radim,do udaljenih marketa,do udaljenih mesta.Stalno nesto nalazi i stalno me tera...Evo pola sata pauze pa idem opetMrtav umoran sam vec sada!Prelazim svakodnevno po gradu najmanje po 15 pa i vise kilometara.Ludnica!
Setih se da mi je ovu tehniku pre 4 godine otkrio jedan stari Saman ali sam je potpuno zaboravio.Evo sada me moje telo,moj dvojnik navodi da pesacim do granice pucanja...Nigde ne idem prevozom niti smem da na to pomislim...Ajde da popijem kafu pa idem dalje...
Pozdrav svima!Dobra borba!

Ovo sam ja radio svojevoljno ali nekako sam izgubio ritam! Idemo opet pjesice punom parom. Inace taj javni promet mi izgleda kao da ih je netko napravio da bi ispremijesao ljude kao u konzervi i izbacio ih van, kao neka prerada mesa. Valjda nas zele uciniti jednakima! E pa nemoze!

Ima još jedna zgodna "tehnika" izazivanja lucidnih snova, možda je i ovdje spomenuta no ja je ovako na brzinu nisam našao.

Treba se svaki dan u budnosti sjetiti zapitati "Jel ja ovo sanjam ili je stvarno?" i malo razmišljati o tome, prije ili kasnije čete se isto upitati u normalnom snu kad mislite da ste budni i opaaa!

Pozdrav "ponosni" sledbeniče ratničkog puta!

Ako se sećaš, u jednom od prvih tvojih postova, na temi "literatura i linkovi", izjavio si sledeće:

"Ja sam ponosni kročitelj stazom ratnika ili ljudi od znanja (kako vam draže)."

Ja sam ti tamo rekao da se ratnik trudi da uništi osećanje ponosa jer je ono izraz samovažnosti i egomanije. Tako da si ti u startu na ovom forumu nastupio kao egomanijak.

No, vidi se da si čitao Kastanedine knjige a možda si čak imao i nekih praktičnih iskustava ali čisto sumnjam pošto do sada nisi rekao ništa novo već samo prežvakavaš i muljaš stvari koje je Kastaneda već napisao. Koliko ja vidim, inteligentan si, tako da ono što je Kastaneda napisao možeš izraziti u drugoj formi i na druge načine, ali nisi rekao ništa novo što već nije Kastaneda rekao. Baš ti fala što si nam prepričao na neki kolko - toliko svoj način ono što smo već pročitali.

Međutim, mala deca prepričavaju pričice koje su čitali ili čuli a zreli ljudi čine dela o kojima se pišu priče, ili ih sami opisuju.

Što se tiče ove tehnike samozapitkivanja: "Da li ja sada sanjam" i sl. Obaveštavam te da je na ovoj temi DVA PUTA već rečeno o toj tehnici ali ti kažeš da je "ovako na brzinu" nisi našao!!??

Pa čoveče, ratniče, ovo nije pijaca gde ljudi prođu na brzinu, ovo je ozbiljan metafizički forum i ako želiš da se pošteno uključiš u diskusiju, onda prvo pročitaj temu na kojoj šalješ post!! To je elementarna stvar.

Dakle, iako se ti svojim zadnjim postovima veoma trudiš da ostaviš utisak ozbiljnog i naprednog praktičara puta ratnika, maltene naguala, učitelja i vođe, zbog tvog neozbiljnog i arogantnog nastupa na ovom forumu ("ponosni" ratnik je isto kao da si rekao Židov koji voli fašizam i nacizam, hehehe, na brzinu "prolećeš" kroz teme koje zahtevaju lagano i pažljivo proučavanje), dolazim do zaključka da si ti u stvari samo jedan od velikog broja ljudi koji pokušavaju da uvećaju svoju samovažnost i egomaniju preko upotrebe Kastanedinog dela.

Međutim, suština tog učenja je brisanje takvih osećanja - ponosa, samovažnosti, egomanije... tako da si promašio i učenje i temu. Možda da probaš sa hrišćanstvom? Oni su glavni predstavnici i čuvari vrhunske egomanije i samovažnosti koju nazivaju "Ja sam onaj koji jesam". JA pa JA, Jahve. A takođe, oni su i majstori za prodavanje magle ljudima radi sticanja lične koristi.

A možeš probati i suprotno, da neguješ ratničku skromnost i besprekornost i tako spustiš svoj ego.

Slobodna volja.

Hvala na pažnji i prijatan dan.

Jednom mi je prijateljica poslala pismo u kome je opisala zanimljiva iskustva koja u snovima doživljava njena ćerka i zamolila za mišljenje i savet.

„Obe moje ćerke imaju lucidne snove. Starija ih ima zaista često, barem tri puta nedeljno (moraću da ispitam i ovu mlađu) i govori o njima kao da su najnormalnija stvar na svetu. Inače, nije tip koji se gubi u nekim svojim maštarijama, dosta je na zemlji, zaista pozitivna i mnogo realnija nego što sam ja bila u njenim godinama. Pokazuje interesovanje za ’nepoznato’ ali to nekako uklapa u neke racionalne koncepte.”

Ovaj opis tvoje ćerke nesumnjivo ukazuje da je ona po prirodi sanjač. Racionalna je, „prizemljena“ i mentalno stabilna. Zato tu stabilnost svesti može puno lakše da prenese u stanje snova nego oni „nestabilni“ kao što smo ti i ja, hehehe... To sam već objašnjavao pišući o sanjačima i tragačima.

Ipak, želim da ti pojasnim neke stvari kako se ne bi usled neznanja kao majka bespotrebno brinula za svoje dete.

Prvo, treba razjasniti učestalost ovih pojava u populaciji. Nasuprot opštem mišljenju, ovakva iskustva nisu uopšte tako retka i mnoge mlade osobe a naročito ženskog roda, često doživljavaju spontano „sanjanje“, tj. povremeno se sete sebe dok sanjaju. Pazi, sanjanje je moć da se setimo sebe u snu! A neki to nazivaju i „lucidni snovi“. Ali, važno je da se do kraja setimo sebe i dok smo u tzv. „budnom stanju“ - to je traganje! Rekapitulacija.

Suština puta je samopamćenje, da se setimo sebe, ko smo mi u stvari. Tako, ako je neko počeo da se seća sebe dok sanja, počeće da se seća sebe i dok je budan i obrnuto.

Evo jednog teksta o prisećanju samog sebe:

POVRATAK

U šikari sam sa bogovima, svima imao sastanak,
Pa sam otišao.

U šikari sam sa stablima, svima imao sastanak,
Pa sam otišao.

U planini sam sastanak, imao s Kontembleom,
I otišao sam jer sam morao.

Morao sam otići da naučim kako znati.
Morao sam otići da naučim kako rasti.
Morao sam otići da naučim kako ostati ovde.

Želeo sam da uđem.
O, kako sam malo znao, da vrata ta ne vode ka izlazu.

Sve beše u meni.
Ja sam bio soba, ja sam bio vrata.
Sve beše u meni.

Samo sam se morao prisetiti.

I naučio sam - da sam živeo uvek i svuda.
Naučio sam - da sam sve znao, samo sam zaboravio.
Naučio sam - da sam rastao, samo što sam zaboravio.

Sada sam se vratio, sada sam se prisetio.

Želim da budem ono što znam da jesam,
I krenem stazom koju uvek zaboravljamo.

Stoga što sam čuo miris stvari, zaboravljenih.
I što sam ga u stomaku osetio.

Stoga sam imao sastanak u šikari.
Stoga sam imao sastanak s brežuljkom.
Stoga sam imao sastanak sa svetom ispod nas.

Sada ću te, oče, povesti kući.

Vratio sam se.

_____________________________________________

Rekao sam da kontrolisano, svesno sanjanje nije uopšte retka pojava kod mladih. Ali u današnje vreme mladi mnogo slobodnije govore o tome jer to više nije tabu tema pošto se kolektivna svest promenila pa ih skoro niko više neće proglasiti za ludake i „udarene“ kao što je to bilo nekada. Zato se čini da se ovi fenomeni danas češće javljaju a u stvari, mladi su samo puno raspoloženiji da pričaju o tome jer se više ne plaše društvene osude, a naročito ako se roditelji bave duhovnim razvojem kao što je kod tebe slučaj. U tvom slučaju su čak takva iskustva podstaknuta tvojom svesnom i nesvesnom podrškom.

Skupna tačka planete zemlje se sve više i sve brže pomera što donosi promene u kolektivnoj svesti čovečanstva. To pomeranje skupne tačke zemlje je izazvano spoljašnjim kosmičkim uticajem koji neki nazivaju „Talas“. Svi smo mi deca planete, i promene u njenoj svesti se direktno odražavaju i na našu svest.

Drugo, mislim da je potrebno spomenuti bitnu razliku između muškaraca i žena kad je u pitanju sanjanje. Naime, ženama je beskrajno lakše da se sete sebe u snu ( da sanjaju) nego muškarcima, tako da se ovaj fenomen kod njih češće javlja. Njima je lakše, jer poseduju organ koji veoma olakšava ulazak u sanjanje – matericu. Svaki organ u fizičkom telu ima svoju fizičku i energetsku funkciju. Na fizičkom planu, uloga materice je kao što znamo, reprodukcija tj. produženje vrste, ali na energetskom planu njena svrha je direktno opažanje energije univerzuma i sanjanje. Zato je u energetskom smislu, materica svake žene njena veza sa namerom, duhom, beskrajem, veza sa izvorom svega.

Radi toga, ženi je potrebno da samo zaustavi svoj sistem tumačenja – unutrašnji dijalog i uđe u unutrašnju tišinu pa da onda usmeri svu svoju pažnju na matericu osećajući strujanje i vibraciju u njoj i to dok pada u san, i - eto je u sanjanju potpuno svesne sebe kao i kad je budna. Materica koja je na ovaj način aktivirana, automatski pokreće energetski centar u solarnom pleksusu koji je u stvari glavni centar za kontrolu snova. Tako to rade ratnice - vidovnjakinje.

Kod tvoje ćerke se radi o tome da se ova sekundarna funkcija materice povremeno nesvesno aktivira usled natprosečne količine energije koju ima. Ali to nije prava moć i znanje, jer ona nema kontrolu nad tim stvarima, ne može po svojoj želji da ulazi u sanjanje. S druge strane, ratnici (i ratnice) sve što rade čine potpuno svesno i kontrolisano. Oni nisu list prepušten vetru.

Što se tiče muškaraca, oni moraju da aktiviraju samopamćenje u snu žestokim naporom energetskog centra volje i nepokolebljivom namerom. Kada dobro ojačaju energetski centar volje pomoću magijskih pokreta, onda oni mogu da u stanju unutrašnje tišine usmere svu svoju pažnju na energetski centar koji se nalazi na vrhu grudne kosti – solarni pleksus – osećajući vibraciju i treperenje u njemu, sa namerom da zaspu i tako su ušli u sanjanje. Ali, njima je potrebno daleko više truda i napora da dođu do toga nego ženama. Zato je spontano, „slučajno“ sanjanje ili lucidni snovi puno ređa pojava kod muškaraca. Međutim, kad se desi onda je to znak da je taj muškarac pozvan da bude veliki ratnik i vidovnjak. Da li će prihvatiti taj poziv duha ili neće, niko ne može znati - to je tajna nad tajnama koju nazivamo slobodna volja.

Zaključak: Centar samopamćenja i kontrole u snovima (sanjanja) kod žena je materica i solarni pleksus, a kod muškaraca solarni pleksus i volja.
_______________________________________________

„Još ranije mi je ispričala da može da kontroliše snove, da ide tamo gde želi, da učini da ljudi nestanu iz tih lucidnih snova, da leti, ili nešto pravi itd.

Pre izvesnog vremena su se javile neobične senzacije kod budjenja: budi se iz lucidnog sna i sigurna je da je sada zaista budna, da gleda ka prozoru i vidi da je dan, da bi se posle par trenutaka zaista probudila i videla da je jos mrak.

Međutim, sinoć, odnosno jutros: imala je lucidan san i kaže da je (uobicajeno) „letela“ kroz kuću, došla kod mene i htela da me probudi (ne bismo li se jel’ zajedno „družile“ u snu), ali nije mogla da me dotakne i da je sve bilo kao što je i inače u tim budnim snovima. Onda se vratila do svog kreveta i bila sigurna da se zaista probudila – dakle iz lucidnog sna se (navodno) zaista probudila – da bi na svom krevetu videla dečaka i devojčicu, kako se izrazila „duhove“. Preplašila se, jer je bila sigurna da je već budna. Takođe, ono što joj je bilo neobično, je da inače može da „upravlja“ tim snovima, između ostalog da učini da na primer neki ljudi nestanu iz njih, ali to sada nije mogla da učini, dakle, dečak i devojčica su ostali na njenom krevetu. Izgleda da ju je devojčica pitala: „zašto uništavaš svoj život“. Onda je „od gore“ čula glas: „Koliko si spremna da učinis za slobodu (ne zna se koga/čega)?“, krevet se podigao zajedno sa njom do plafona (sve vreme je ubeđena da je potpuno budna), čula je mjaukanje, probudila se (zaista) i videla mačku na prozoru. I toliko se uplašila da je došla u moj krevet (to nije radila od ... ne znam kada), ušuškala se i tu zaspala. A pre nego što je zaspala, osetila je da je neko povlači za nogu.

Da li postoje stepeni budnosti u lucidnim snovima?“

Ovaj ćerkin doživljaj koji si opisala, Kastaneda naziva „prolazak kroz drugu kapiju sanjanja“. Da bi bolje shvatila o čemu se radi u ovom događaju, moram ukratko objasniti te kapije ili nivoe sanjanja. Postoji sedam nivoa. Tih sedam nivoa označavaju sedam stepena energetske gustine, čvrstine i stabilnosti svetova kojih opažamo u sanjanju. Zato je svaki sledeći nivo sve stvarniji, opipljiviji, „realniji“ tj. sve je bliže percepciji ovog čvrstog materijalnog sveta.

Tako je prva kapija sanjanja kada postanemo svesni da sanjamo, kad se setimo sebe u snu. Na tom prvom nivou, svet koji opažamo je maglovit i nejasan i nema takvu čvrstoću i stabilnost kao ovaj svet u kome smo budni (tj.verujemo da smo budni, hehe!) Ali ako nastavimo sa sanjačkom praksom, vremenom će svet snova postajati sve čvršći i stvarniji jer će naše sanjajuće telo usled sticanja iskustva i sopstvene aktivnosti postajati sve moćnije i čvršće. Kada se to telo dovoljno razvije, neizbežno i spontano dolazi trenutak kada ćemo se iz jednog sna „probuditi“ u drugom snu. Ali taj san će biti daleko stvarniji, svet koji u njemu opažamo će biti toliko čvrst i stabilan da nećemo u početku moći napraviti razliku da li smo se probudili ili i dalje sanjamo. To je prolazak kroz drugu kapiju sanjnja, prelazak na sledeći nivo. Upravo se to dogodilo tvojoj ćerki. Jednostavno, posle dužeg vremena sanjačke prakse njeno sanjajuće telo se dovoljno razvilo i ojačalo tako da je prošlo kroz drugu kapiju. Na početku takva iskustva mogu biti veoma zbunjujuća za naš um jer ga dezorjentišu i mi odjednom više ne znamo u kom smo svetu, da li smo budni ili ne i um se uspaniči jer gubi kontrolu. Na sreću, u našoj dubokoj podsvesti postoji neobjašnjivi mehanizam koji nas uvek vrati u ovaj svet svakodnevice. Dakle, kod onih kojima se to spontano dešava, nema nikakve realne opasnosti. Jedino je osećaj konfuzije i zbunjenosti malo neprijatan. Međutim, opasno je kad ne znamo o čemu se radi jer nas mogu izludeti strahovi koji se zbog ovakvih iskustava mogu javiti u budnom stanju. Ali kad znamo šta je u pitanju i da nema opasnosti, um se smiri i strahovi prođu. Neznanje vodi u strah, a strah uništava naš duh.

Ratnici svesno i kontrolisano prolaze kroz drugu kapiju tako što u snu legnu na tlo u istom položaju koji su zauzeli kada su legli da spavaju, a onda ponovo zaspu. Sanjaju da su zaspali! Kad tako u snu zaspu, oni sanjaju san snova! Sanjaju da sanjaju. Ludilo! Ulaze u drugi san, san koji je mnoooogo stvarniji nego onaj prvi u kome su malo „prilegli“, hehehe...

Da kažem nešto i o trećem nivou. Prolaskom kroz treću kapiju, svet snova postaje još stvarniji do te mere da možemo svoje sanjajuće telo materijalizovati u ovom svetu svakodnevice tako što sanjamo ovaj svet. He he, kada sretneš ratnika-vidovnjaka, nikad ne znaš da li si pričala sa njegovom projekcijom, tj. materijalizovanim sanjajućim telom, tj. dvojnikom, ili je to on u svom fizičkom telu. Ta projekcija je toliko stvarna i opipljiva da običan čovek ne može primetiti nikakvu razliku, ali vidovnjak može. To telo se ipak ne sastoji od materije već od čiste energije svesti - kvantne energije. Zato za njega ne važe zakoni fizike pa može proći kroz zid, leteti, menjati oblik itd. Zato ako nisi vidovnjak a želiš da znaš situaciju, kad ga sretneš upitaj ga: „Da li ti sada sanjaš ovaj svet ili si tu u celosti?“ Ako je dobrodušan možda će ti reći. Ali ima i onih koji ne vole da objašnjavaju, hihihi...

Još jedna od mogućnosti tog trećeg nivoa sanjanja je da u svet sna povučemo, pozovemo svoje fizičko telo. Ako je taj svet koji sanjamo, ovaj svet svakodnevice, kada namerom pozovemo svoje fizičko telo, ono nestaje iz kreveta i pojavljuje se tačno na onom mestu ovog sveta na kome se u tom trenutku nalazi sanjajuće telo. To bukvalno znači da ako smo legli da spavamo recimo u Beogradu a sanjamo da smo na nudističkoj plaži u nekom mestu u Crnoj Gori, mi možemo povući svoje fizičko telo tamo pod uticajem vatrene želje da ostanemo sa tim lepoticama (ili lepotanima, ili i sa jednima i drugima, kako ko voli) i onda se zaista fizički pojavimo tamo. Posmatrač sa strane bi video kako naše fizičko telo nestaje iz kreveta i momentalno se pojavljuje u zagrljaju nekih golaća, hahaha! To je teleportacija. Eto, ako nisi znala kako doći do toga sada znaš, sve ti je objašnjeno.

Međutim, mi ne moramo na ovaj način putovati samo po ovom svetu, na raspolaganju nam je ceo svemir, uključujući i paralelne svetove, a brzina putovanja je trenutna! Ko ne veruje, neka počne sa prvom kapijom sanjanja, pa kad se uvežba doći će do druge, pa do treće... a onda će se uveriti. A o sledećim kapijama i nivoima sanjanja ne želim da ti pišem jer su stvari tamo toliko fantastične da prevazilaze razum i mogućnosti da se rečima opišu.

Pokušavajući da nekim bliskim osobama ispričam doživljaje sa viših nivoa sanjanja, zatekao sam sebe kako bulaznim neviđene budalaštine i besmislice tako da su se zabrinuli za moje mentalno zdravlje. Onda sam ućutao, da ne bi došle one čikice sa belom košuljom, hihihi...

Jednostavno, za većinu iskustava koja sam tamo doživeo nema reči koje ih mogu opisati. Ali uprkos tome, svi ti nivoi sanjanja imaju itekako korisnu praktičnu primenu iako se ne mogu objašnjavati rečima. Naše sanjajuće telo se sasvim lepo snalazi i efikasno manipuliše tim nivoima bez i jedne reči.

A sad nešto o zagonetnim bićima koja su se pojavila u snu tvoje ćerke.

Pošto je ona prošla kroz drugu kapiju sanjanja, normalno je da je samo bilo pitanje vremena kada će nabasati na neorganska bića. Da, taj dečak i devojčica su neorganska bića, stvarna bića koja su joj upala u san. Zato nije mogla da učini da nestanu, jer je to njoj uspevalo samo sa fantomskim likovima koji su bili proizvod njenog uma, tj. tu nisu bila u pitanju živa bića već projekcije njene vlastitie psihe.

Ta bića se prirodno pojavljuju kada uđemo u drugi nivo sanjanja. Sanjajuće telo koje se dovoljno razvilo i ojačalo je primamljiv izvor energije za njih i zato ona pokušavaju da sklope savez sa takvim sanjačem (sanjačicom) nudeći svoje usluge u zamenu za energiju.

Ali problem je u tome što su skoro sva ta bića lažovi, pokvareni trgovci koji za superdragocenu ljudsku energiju (u svemiru je ljudska energija najdragocenija valuta, zato smo pod udarom svih mogućih lopova i parazita) nude uglavnom bezvredne stvari ali nas preko uma ubede da one mnogo vrede. To je kao kad su beli osvajači „kupovali“ (čitaj: otimali) neprocenjiva bogatstva i zemlju od indijanaca za šaku bezvrednih đinđuva i takođe bezvrednu „vatrenu vodu“.

U istoriji čovečanstva, izvesni neuki, priglupi i najverovatnije spontani sanjači (“prororoci”) su prošavši kroz drugu kapiju sanjanja nabasali na neorganska bića koja su se predstavila kao bogovi ili kao jedan jedini velki i strašni Bog i sklapali saveze, zavete i pisali knjige neljudskih i idiotskih božjih zakona. Ova mizerija od sanjača je slepo i nekritički poverovala budalaštinama neorganskih bića i tako su nastale religije kao sredstvo masovne manipulacije nad ljudskim rodom. Mogu da ih razumem, jer su oni verovali da su ti njihovi susureti sa Bogom ili bogovima sušta stvarnost jer nisu znali ništa o nivoima sanjanja, a naročito o drugom nivou koji se skoro ne može razlikovati od sveta svakodnevne budnosti. A najgore je što nisu ništa znali o neorganskim bićima osim laži koje su im ona sama o sebi rekla. Međutim, to neznanje je čovečanstvo skupo i krvavo platilo, a plaća još uvek.

Eto, ta bića kažu tvojoj ćerki:

„Zašto uništavaš svoj život?“

To je njihovo ubeđivanje da je situacja zaboga kritična! Kuku tebi devojko. Život ti je uništen, a sama si kriva za to! Hehe, obrati pažnju na stari šablon, nametanje krivice. Neorganska bića uopšte nisu maštovita, stalno ponavljaju iste obrasce.

Ova njihova rečenica je božanska objava, koju donose „glasnici“ u obliku dečaka i devojčice. Opet stari šablon, da umreš od dosade.

Situacija je kritična, jes, malo sutra! Neorganska bića uvek namerno dramatizuju i preuveličavaju lažne probleme koje su sama izmislila da bi mogla da se ponude kao spasioci, bogovi. Vrlo kvarno, a? Zvuči poznato? E pa to je samo trgovina, draga moja, ništa strašno, hihihi...

A onda se od nekud „odozgo“ (opet stari šablon, bah) javlja „svemogući“ i kaže joj:

„Koliko si spremna da učiniš (da platiš, hehehe...) za slobodu?

Da, da... Kao, eto ona sama treba da nešto učini, a oni će joj prijateljski pomoći. Malo morgen (hahaha - Sloba). Oni u stvari traže da ona njima u očekivanju pomoći posveti veeeliku pažnju (usmeri i veže svoju energiju za njih!) i da pokaže ogromnu količinu zabrinutosti za samu sebe - jadna ja, šmrc, dakle jake ego-emocije kako bi oni mogli da energiju tih emocija žderu... A njihova pomoć se sastoji od „mudrih“ saveta i „znanja“ koje ne rešava „probleme“. Jer, ona su mnogo inteligentnja od ljudskih bića i skoro uvek nas prevare pomoću manipulacije uma. Što se tiče nivoa inteligencije, mi smo u odnosu na njih teški imbecili. Zato vidovnjaci preporučuju da ih se potpuno klonimo i izbegavamo komunkaciju sa njima.

Na sreću, mi imamo jednu prednost u odnosu na njih; ona jesu superiornija u pogledu uma, ali mi smo mnogo jači. Po pitanju energetske snage, oni su pored nas kao miševi pored slona. E, kad tu činjenicu shvatimo i postanemo svesni svoje snage, onda možemo da ih oteramo čistom primenom sile. Možemo da se u svetu snova naljutimo na njih i uzviknemo svoju nameru i šta god da im na taj način zapovedimo, ona će morati da poslušaju. Ja im recimo oštro i žestoko komandujem, iz stomaka tj. iz volje: „Marš u p... materinu!“. I, oni ispare... Bez pogovora! A neki ratnici koji su ljubazniji i kulturniji od mene im kažu nešto kao: „Moliću lepo da se udaljite!“ Imam jednog takvog prijatelja, ratnika koji voli da bude ljubazan, to je njegova „obuzdana ludost“.

Kad sam prvi put to učinio, moje zadovoljstvo i sreća su bili beskrajni. Lepo je komandovati onima koji oduvek podjebavaju, lažu i kinje ljudski rod, hehehe!

Svaka čast izuzecima, ali dobronamerna neorganska bića su slabo zainteresovana za nas, kao što smo i mi slabo zainteresovani za tamo neke veoma primitivne organizme, na primer amebe. Koga zanimaju amebe i komunikacija s njima?

Eto toliko, nadam se da sam bio od koristi.

Pozdravljam tebe i tvoje ćerke i želim vam puno duha i sve najbolje u životu a iznad svega – slobodu da se u potpunosti setite sebe, u snu i na “javi”.

Ljepo si to srocio ratnice
Nedavno sam se i ja jednoj zvjeri smijal u snu, izrugival sam ju kak je ruzna da me sve trbuh bolio od smjeha. I naravno otisla je. U zadnje vrijeme samo pokazujem mali prst ljeve ruke, fakat je efikasno.

Sve si ovo ljepo opisao samo nisi o opasnostima koje nas cekaju u snovima.. recimo da ostanemo zauvjek tamo !!!

U budnome sadasnjem stanju se to zove - koma.

Ja reslila da podelim nesto sa vama .Ja nekad ne sanjam nista,ili se makar ne secam.A kad sanjam,sanjam jako realne situacije:npr:u centru grada pored tog i tog drveta u snu se vidim sa osobom koju nisam videla dugo...2-3 dana kasnije na javi mene zaista zove bas ta osoba,nismo se videle godinu-dve npr.i ugovori sastanak na tom istom mestu,a ja nisam ni malo iznendjena...Ovo je jedan banalan pr.Ili sanjam realnu pljacku koja se desi za samo nekoliko dana.Evo,bas sam nocas sanjala-ja u tamo nekoj bolnici...ne znam,samo imam osecaj u snu da treba da odem do zadnjeg sprata,i odem i vidim hodnik pun vrata,ali ja tacno znam koja treba da otvorim...udjem,i na brzinu vidim da dva lekara operisu osobu za koju steknem osecaj i znam da je potpuno zdrava,i ja,mozak,zgrabim sa stola papire na kojima su ti "lekari" pisali datum,terapiju,imaju svoj potpis,ne bih li ih raskrinkala..a onda krenem da bezim...i tako bezim niz stepenice bezim...nadjem se u prizemlju...i samo me nema..
San se nastavlja kako stojim sa papirima u parku u gradu(sto nema veze sa lokacijom zgrade),ali naravno,kroz svo to moje bezanje osecam svaki svoj korak fizicki,i to da treba da se sakrijem...i krenem ja gradom trceci,a grad pust(kao silent hill ako znate,ali nije imao maglu moj grad u snu i bio je dan),i napokon na letim na prijatelja koji krene da vrti telefone za mene da mi nadje skroviste...I onda se probudim.Mada,ja ovaj san gledam kao podsetnik.Pre mesec dana mene je hteo da operise jedan kreten,a savrseno sam zdrava.Hteo je pare,plus bih bila osakacena ceo zivot(moja divna materica ) i zarekla sam se da ce ostati bez licence,to je najmanje sto ja mogu da ucinim za sve sirote zene koje su bile\dosle bi kod njega.Naravno,drzavni posao je u pitanju.Sto se ostalih snova tice,osim ovog "podsetnika"- s tim sto ja ne bih bezala,vec bih usla ozvucena i diskretno izasla,jer konj je prefrigan i nigde se ne bi potpisao...ali nebitno sad-bukvalno su svi bez izuzetaka pokazivali realne situacije koje ce se ostvariti za samo 3-4 dana.I to je mene toliko ljutilo,ne mogu to da vam opisem,jer kad svaki dan sanjate nesto sto ce se desiti za tri dana,vi javu znate u napred sve vise i vise...i to je strasno...i onda ne znam kako ali resila sam pre dve godine vise da ne sanjam nista-i dobro mi je islo godinu i po otprilike,i onda sam poslusala savet prijatelja("Marija prestani to da radis,ubice te jednog dana kad pukne i oslobodi se"-behu njene reci.) i opet pocela da sanjam...ha,ha,kao da su svi snovi od pre hteli biti nadoknadjeni!Sanjala sam od trenutka kad zatvorim oci do budjenja,7-8,12 prica za noc...i onda sam se samo prepustila,ali eto sada dobijam tako "podsetnike" ili objasnjenja za neke stvari.Bukvalno vidim situaciju u snu,osetim sta osetim,i spoznam stvari bitne za javu.I tako...
Ali ja stvarno ne znam kako svoje proklete "vizije" da povezem sa nekim nivoom sanjanja,to potpuno razumem,ali ovo je drugacije... ne znam...ne znam..
Pozdrav!

Mi ljudi smo čudesna i magična bića i nemoguće je sve naše doživljaje , mogućnosti i iskustva generalizirati i svrstati u određeni red.
Ponekad je dovoljno samo iskusiti i biti ovdje i sad.
Takav način života je zaista magičan i više od svega bih htio živjeti na taj način. Ratnički život je tako '' jednostavan'' , a opet ispunjen do kraja , da jednostavno ne možeš odoljeti a da se ne zainteresiraš.
Ratnikom se ne rađa , ratnikom se postaje.
Vrativši se ljubavi prema sebi , prema svakome dijeliću svoga tijela, vratio sam se na ''pravi put'' i to osjećam svim srcem.
Don Huan jednom je kazao:

Ljubav prema samome sebi je za mene početak puta. A putokazi pravog smjera su sreća i unutrašnja vatra koja gori u tijelu jer tijelo zna da je na pravom putu.A kada si na svome putu , najsitnije stvari postanu hram veličanstvenosti i slavopjeva životu , majci zemlji , prema samome sebi , a time i prema duhu. A onda više ništa nije nemoguće.
Ljubav prema samome sebi , u tome je ključ , to je najspominjanija stvar u svim kulturama , bez nje ničega nema!

Zašto nitko ne piše na ovoj temi? Ta bez sanjanja i traganja nema slobode, nema kompletiranja energetsog tijela, a većina ljudi su sanjači, a mi uporno na generalnoj diskusiji raspravljamo o samovažnosti ili o traganju.
Ajde drugovi sanjači da djelimo iskustva o sanjanju, ako ih ima uopće

Moje nedavno iskustvo. Kada sam u sanjanju, jako mi vibrira područje solar pleksusa. Neki dan kada sam u snu osjetio vibraciju, odmah sam shvatio da sanjam , ali je san počeo popuštati, i brzo sam došao u stanje između sna i jave. Mogao sam namjeravati vidjeti ruke , ali bio sam u krevetu u ležećem položaju, i vidio sam ruke ispred sebe , iako su mi u isto vrijeme bile pod pokrivačem. I najčudnije od svega je bilo što sam doživio nešto kao energetski vibracijski vrtlog koji je ušao u moje tjelo kada sam već izišo iz sna.hmm , nadam se da sam dovoljno jasno napisao sve. poz poz

evo nešto slično


desilo se prije nekoliko godina / i nijesam baš neki sanjač /. pola sata prije nego ću "zaspati", imao sam vrlo intezivan unutrašnji monolog. kažem imao, zato što sam jasno osjećao razdvojenost "sebe" od tih misli koje su kovitlale mojim umom i očito nijesu bile moje a nijesu ni pokazivale namjeru da uskoro prestanu. u očajanju sam počeo da ih ćutkam i "mrškam" /nova tehnika, a? /, u početku mlako i bez snage, a onda u nekom naletu "pravednog bijesa", sve intezivnije i na kraju, onako, baš žestoko: misao. ćut'!!! misao. mrš !!! misao. mrš u p.m... . odjednom su misli prestale a ja sam se našao u nekom polusnu,bez ikakvih misli. bio sam svjestan da ležim na desnom boku dok sam vrlo jasno i sa neobično puno detalja "vidio" suprotnu stranu kreveta i zida, onu, koju bih vidio da sam ležao na lijevom boku.kada sam postao svjestan te "nelogičnosti", probudio sam se, naravno na desnom boku, tj. u položaju koji je bio "stvaran". eto. i nije neko "sanjanje", jel' da.

pozdrav

kada dospijem u sanjanje osjetim jaku vibraciju, zapravo cijeli vribriram.
nekad počne vibracija , i preko nje shvatim da je san, ali svaki put kada shvatim da sam u snu javi mi se isti problem.Shvatim da je san, i naglo počnem vibrirati i onda me neka sila povuče ogromnom brzinom prema naprijed skorz dok ne prođem kroz granicu prostora u kojem je san.Iako ne želim da an prestane , uvijek prestane jer me ta neka sila povuče naprijed.
što mi je činiti?

Nix, barem što se mene tiče, nisi u pravu. Gotovo sve što sam napisao na ovom forumu su samo opisi Mjesta na kojima sam bio u sanjanju ili rekapitulaciji. Postoje i druga Mjesta na kojima sam bio, ali je o njima gotovo nemoguće pisati.
U svojim snovima bio sam na Mjestu noževa.
Stotine sam ih razgledao i raznovrsnosti čudio se.
Ovaj Svijet neke od njih nikada nije vidio.
Kako da ti ih opišem?
U svojim snovima bio sam u Trbuhu svoje majke.
Prestrašeno dijete ležalo je kao pokopano pod brežuljkom.
Čuo sam ih kako govore stvari koje nisam znao.
Kako da ti to izgovorim?
U svojim snovima bio sam na Mjestu pjesme.
Iako pjevati ne znam, pjesme su bile čarobne.
Ovaj Svijet takvo što nikada nije čuo.
Kako da ti ih otpjevam?
U svojim snovima bio sam u Kući mog djetinstva.
Ista kao nekad, a svaki put drugačija.
Znao sam da sam to uvijek isti ja koji je uvijek drugačiji.
Kako da ti to objasnim?
U svojim snovima bio sam u Osjećajima drugih bića.
Strana su i teška bila, sumoran i zamišljen sam se budio.
Nisam znao da takvo što postoji.
Kako sam tamo stigao?
U svojim snovima bio sam na Mjestu vlastitog zla.
Spoznavši što sam, čist sam otišao.
Nisam znao da mogu biti takav.
Kako da te tamo odvedem?
O noževima ne znam mnogo, odakle nepoznati u mojim snovima?
Trbuh moje majke odavno ne rađa, gdje je trbuh u kojem sam bio?
Pjesme nisu bile moje, gdje sam ih našao?
Kamo je otišao ja, kakav sam bio?
Do misli stranih bića, kako sam stigao?
Gdje se nalazi zlo, koje je u meni?
Tko ovo piše, kada ja pisati ne znam?

svijest je pribrana na jednom mjestu,budi miran i "sa strane" prouči
inače komanda koju šalješ potiče premještanje

postoje 2 vrste svijesnog sanjanja u kojima sam bio.
bez vibracije i sa vibracijom
sa vibracijom je sve toliko stvarno, i ja jesam na mjestu u snu, moja vibracija, energija
kada ne osjećam vibraciju, na neki način nisam ja tu, nisam u snu, iako sam svijestan da sanjam to nisam ja, to su moje misli koje su svijesne, i kada imam takav svijestan san probudim se sa uzburkanim mislima za razliku od ovog gornjeg
rijetko se spominje vibracija na diskusiji ,ja sam vidio da je od velike važnosti,prisutna je u svemu
pitanje: braćo sanjači , kada sanjate, je li osjećate vibraciju , jeste li vi ta vibracija, ili ste samo percepcija?

Nisam neki sanjač ali koliko se sječam jake vibracije su se pojavljivale kad sam izmjenjivao realitete, svjetove kojih se čak ni ne sječam, no sječam se da su se izmjenjivali sa tektonskim vibracijama.
Kad je u sanjanju neka normalna svjetovna radnja vibracije nema nego sve ide glatko ko po maslacu.

Nočas, odnosno jutros sam sam imao vrlo jasnu demonstraciju vibrirajuće sile u sanjanju.
Imam dojam da sam bio podučavan u snu.
Evo kako je to bilo, lijeva strana prsnog koša je puna točaka na koje se čovjek može fokusirati u snu (svaka ima neki svoj sadržaj) pa onda skupna točka ili dio nje koji sanja skoči drastično tamo i to onda ima za posljedicu vrlo jaku manifestaciju vibrirajuće sile iz područja ispod pupka.

Prije spavanja sam radio na tome da direktno ponovo spoznam da je sav moj svijet i briga oko njega proizašao iz nečije tuđe namjere i da ga ne moram nositi na leđima i sakatiti se baš non stop, KOJE OLAKŠANJE!

Zatim mi je u jednom momentu crna sjena došla u sobu od čeg sam se trznuo, pretpostavio sam da je to moj dragi prijatelj lizika i bez straha sam si promjenio ID čahure (promjenio vibru) sa drugim ja, tako da mu se sakrijem u beskraju drugih ljudi ko anonimus da me ne nađe tako brzo.

Evo pišem sebi i vama za sječanje ako zaboravim.

Čitam šta je napisano u ovom delu pa bih napravio bih nekolio komentara na kazato.

Prvo kada je reč o dvojniku, tj suptilnom telu. Istočna mitična tradicija (yoga, posebno aštanga yoga) uči da mi imamo dva tela. Telo se na sanskritu kaže "sarira" (šarira). Jedno je grubo materijalno telo sačinjeno od pet grubih materijalih elemenata (zemlja, voda, vatra, vazduh i etar) naziva se "sthula-sarira". Drugo je suptilno materijalno telo, sačinjeno od tri suptilna materijalna elementa, energetske sile - um, inteligencija i lažni ja, (ahankara). Naziva se linga-sarira. Grubo se tiče prve pažnje i jave a suptilno druge pažnje, sanjanja...

Grubo telo nastaje rađanjem, a okončava se smrću. Suptilno telo, linga-sarira, nastaje padom duše u materijalni svet, a okončava se oslobađanjem duše od materijalnog postojanja i prelaskom u duševno postojanje.. U materijalnom postojanju stalno menjamo gruba tela (reinkarnacija), ali suptilno telo ostaje sve dok obitavamo u materijalnom svetu. Ono nakon smrti, kod običnih ljudi, nosi dušu u drugo grubo telo (u toltečkoj tradiciji ništa nisu znali o reinkarnaciji). I jedno i drugo telo (grubo i suptilno materijalno telo) su vozila i prekrivači duše. Duša se u njima "vozi" dok putuje materijalnim svetovima i univerzumima po različitim nivoima realnosti.

Konačno duša ima i svoj izvorni oblik, svoje izvorno telo - ono je čisto duhovne prirode i ne razlikuje se od jastva, nije prekrivač ili vozilo duše, već je sama duša, čista svest. Ono se sastoji od večnosti, istinitosti i blaženstva, to je iskra svesti i samosvesti koja ima večan, istinit i blažen duhovan oblik (sat-cit-ananda) To je naše izvorno i večno stanje; lutanja po materijalnom svetu u grubim i suptilnim materijalnim telima su samo privremeno i poprimljeno stanje, u suštini snovi duše uspavane na krilu iluzije. Duša ih takvima i vidi, kada se probudi u četvrtom stanju svesti (samadhi - nad-svest; svest koja je iznad i obuhvata nama tri poznata stanja svesti: java, sanjanje i dubok san bez snova).

I u hrišćanskoj tradiciji je poznato da se čovek sastoji od tela, duha i duše.

Materijalizam se pretežno bavi telom i pomalo duhom, metafizika tj. mistika se bavi pretežno duhom i pomalo dušom, a duhovnost se bavi pretežno dušom i oslobađanjem od grubih i suptilnih materijalnih prekrivača duše.

TOLTEČKO ZNANJE I REINKARNACIJA

Antoan je napisao:



Tolteci nisu ništa znali o reinkarnaciji jer takva stvar jednostavno - ne postoji. Kako su mogli da znaju o nečemu što je samo prevara letačkog uma, iluzija? Toltečki vidovnjaci su uspeli da ljudska bića posmatraju kao konglomerate energetskih polja u obliku lopte ili jajeta, i tokom hiljada godina, uz velike žrtve i napore, videli su sve što se tiče ljudskog energetskog ustrojstva. Videli su da se u trenutku smrti omotač svetleće čahure lomi baš poput ljuske jajeta i unutrašanja energteska polja ili vlakna se oslobađaju. To je trenutak kratkotrajne slobode kod prosečnih ljudskih bića jer njihovo energetsko telo, energetska suština, biva ubrzo raspršena i rasturena u beskrajnom moru svesti i gubi se svaki trag individualnosti, kao kad sipamo kap vode u more. Zaista, gde je kap vode koja je pala u more? Nema je više kao samostalne jedinice, stopila se sa beskrajnom celinom.

To je zato što se, dvojnik tj. energetsko telo pod uticajem ljudskih i neljudskih grabljivaca za života skoro nikad nije upotrebljavalo i zakržljalo je i nerazvijeno, slabo. Usled te slabosti, kad dođe trenutak smrti, trenutak suočavanja sa večnošću i beskrajem, energetsko telo se raspadne umesto da nastavi individualno postojanje u drugim svetovima, što je prirodno ljudsko stanje.

Dakle, prema toltecima, smrt je za prosečno sjebano ljudsko biće kraj postojanja kao individue i ono nestaje kao da nikad nije ni postojalo. Kakva reinkarnacija, to je prevara letačkog uma. Pročitajte knjige "Susreti sa Nagualom", "Unutrašnji Oganj" i "Orlov dar" i videćete da reinkarnacija ne dolazi u obzir, niti se može uklopiti u toltečko znanje.

Jedino su ratnici sposobni da posle smrti nastave dalje jer su celoga života ulagali izvanrednu disciplinu i napor da oslobode i učvrste svoje energetsko telo i da ga razviju do prirodnog maksimuma. Sa tako jakim i potpunim energetskim telom oni izdržavaju udar beskončnosti i žestokih sila kosmosa koje ih pritiskaju u trenutku smrti i doživljavaju unutrašnji oganj postajući "sjana neorganska bića posebne vrste"(K.Kastaneda-Magija Pokreta, poglavlje o rekapitulaciji).

Ako su ljudi svetleća jaja kako kažu tolteci, onda je stravična istina da se iz velike većine tih jaja izlegu mućkovi ili mrtve degenerisane ptice... Malobrojni su oni koji se izlegu živi i polete u beskraj, u slobodu. Smrt treba da bude novo rađanje, metamorfoza. Leptir koji izlazi iz čahure.

Antoane, cenim tvoje poznavanje istočnjačke mudrosti, joge, budizma i tako dalje i tome slično, ali treba skrenuti pažnju da su većina tih učenja opako i veoma zlonamerno iskrivljena od strane mračnih vampirskih gospodara ljudskog roda. Oni nam uvaljuju laž o reinkarnaciji kao lek za smirenje, da nastavimo da spavamo i da se ne opiremo, da budemo mirni dok nam sisaju život i energiju, da sanjamo iluziju kako eto, iako nismo srećni u ovom životu, možda ćemo u nekima od sledećih života postići sreću, prosvetljenje i oslobođenje, ako se dovoljno potrudimo i poštujemo neljudska i neprirodna pravila ponašanja (ali nismo svesni da su neljudska). Nažalost, to se neće NIKADA desiti.

To je velika prevara i laž. Imamo samo jednu šansu, a to je ovaj život. Ko za vreme života ne oslobodi svoje energetsko telo i pusti ga da sazri do kraja, završiće kao mućak ili mrtvorođenče i to je cela priča, i to je sve.

U Hrišćanstvu su letači napredovali. Tu se obećava raj, sreća i blagostanje odmah posle smrti samo ako poštujemo takođe nemoguća i neprirodna pravila ponašanja koja ne može izvršiti ni jedan jedini čovek i tako zaslužimo nebesko carstvo! Ali, ja želim da budem srećan i u blagostanju sada! Kakav je to "Dobri Bog" koji me voli, pa me je pustio da stradam? I još sam sam sebi kriv? Kriv sam što sam živ. Tako kaže hrišćanstvo, rađamo se sa prvim grehom, obeleženi u startu. Rađamo se krivi! Užas, koja Božja ljubav! Apsurd. Molim te, nemoj više toliko da me voliš!

Međutim ovakve budalaštine, idiotizmi nebuloze hrišćanstva ne mogu da prođu kod azijata jer je njihova rasa prirodno otpornija na energetski uticaj grabljivih letača, oni još uvek imaju nešto od izvornog ljudskog bića u sebi. Nisu mutanti kao belci. I mi mutiramo naše domaće životinje da bi bile ukusnije, deblje, davale više mleka, vune, da bi bile pitomije... Tako su letači mutirali ljudsku rasu i stvorili belu rasu koja im je najukusnija hrana. Odgojili su je tako da im pruža najmanji otpor, da bude poslušna (Bog je pastir, zar ne? I ovce ga slušaju...Ali ne sve. ), da bude skoro potpuno lišena duha! Otuda ogromna razlika u duhovnosti između bele i drugih rasa. I zato bela rasa dominira i vlada planetom, to su miljenici letača, najslasniji zalogaj, njam! Mutanti.

Znači, pošto azijati imaju više duha i mudriji su iz gore navedenih razloga, letači prema njima primenjuju mnogo suptilnije metode ispiranja mozga i svesti, kao što su i ove ideje o reinkarnaciji, samadhiju, nirvani.

Tako su, na kraju krajeva, i azijati uspešno prevareni. I većina njih neće nastaviti posle smrti, kao što neće ni beli ljudi. Tako su svi svedeni na isto. Niko nije u prednosti, nijedna religija i zvanično duhovno učenje nije bolje od drugog jer ni jedno od njih ne vodi u slobodu i život već u još veće ropstvo i na kraju, u večnu smrt.

Radi se samo o različitim strategijama za održavanje ljudskog roda u ropstvu svesti. Strategijama koje su prilagođene izvesnim genetskim i energetskim specifičnostima svake rase ljudi.

Ljudska rasa koja je najotpornija na uticaj letača i ostalih energetskih parazita i lopova je crvena rasa. Indijanci, da! Zato nam preko njih i stiže znanje o istini i slobodi.

I zato je ta rasa skoro u potpunosti istrebljena sa lica planete.

I mi uništavamo one vrste domaćih životinja koje ne daju dovoljno hrane i drugih koristi i zamenjujemo ih novim, hranljivijim, poslušnijim i plodnijim vrstama.

Sve najbolje.