Vanzemaljac.
1995. uverio sam se svojim očima da postoje vanzemaljci!!
Ono što je mojim očima pripalo da vide jesu samo fizički tragovi Aliena. Naime, te večeri 27.Maja.1995. bio sam u izlasku u grad...tek izjutra se u krugu moje porodice pričalo o nečemu ludom. Nekadašnja moja kuća u naselju Trošarina je bila u neposrednim blizinama kuća mojih dede, babe i tetke. Vanzemaljac se ispoljio u bašti moje babe a pred očima moje tetke. Po tetkinom kazivanju bilo je oko 22:30h kada se je nad baštenim drvetom jabuke petrovke, struštila ogromna sila koja je gotovo polmila drvo. Ona je pušila cigaretu i bila u mislima kada se je pritisak iz nikud struštio u sred pomračine na 8 metara od nje. Zujalo joj je u ušima. Ustala je sa šamlice dohvatila štap i prividno iškala to nešto u tami kao da je kokoš ili ptica. Udarala je štapom o grane ruže da bi svoju paniku ublažila. Nije videla nikakva dalja svetlucanja sem svetlosti manjeg praska u trenutku loma poveće grane drveta. Možda nije sve rekla

...ujutru sam došao na uviđaj. Poneo sam svesku u kojoj sam vodio dnevnik onoga šta sam radeo. Uverio sam se sopstvenim očima u trag stopala Aliena. Otišo sam svojoj kući po lenjir da bih tačno izmerio otisak stopala u bašti. Dužina je bila 43cm a težina koja ju je ostvarila sa ove tačke gledišta bila bi negde oko 150kg.
Stopalo nije bilo kao ljudsko, bilo je duguljasto gotovo pljosnato, dakle uže od ljudskog...nabrojao sam 4 nožna prsta desnog stopala, ali se je, kada sam prišao bliže, nadzirao i 5 prst....

Osmatrao sam pažljivo okolinu incidentnog mesta...trag stopala vodio je ravno ka jugu i bio je udaljen od drveta nekih 4metra. Čudno je da sam samo jedno stopalo uspeo da uočim. Skicirao sam izgled stopala u svesci dnevnika....

...Očaravajuća je bila poveća grana drveta...na toj grani jasno su se mogle uočiti tragovi Alienovih prstiju sa ruka i kandže...Ta grana drveta mogla bi da izdrži minimum 80kg bez da se polomi, procenjujem. Na samoj grani bilo je nešto što sam još čudnije doživeo. Prsti koji su zahvatili granu nagoreli su granu na mestima prstiju! Oko oboda ivica nagorotine od prstiju prostirala se je bela paučinasta tvar. Moj pokojni deda mi priđe i uze mi granu iz ruku sa koje nisam mogao da odvojim oči. Bilo je jutro oko 8:30 kada sam obavio uviđaj. Bilo je još tri-četiri grana koje nisam dotakao, a deda ih je bacio iza kuće i od tog trenutka imao sam osećaj da nikako nesmem prići tim granama. Tetka je za moje uši pred dedom počela da priča kako je to majmun pobegao iz zoo vrta...no, znao sam da se kočoperi jer u našem gradu nema zoo vrta.

Dopipnuo sam tu paučinicu! Trebalo je slobodno da je pipnem, ali nisam znao šta pipam! Verovatno su i ostali dirali ali ih nisam video
Nije tu kraj...

...sa traga stopala vanzemaljca, do moje kuće vazdušnom linijom bilo je nekih 10 metara. Prema svemu sudećem, vanzemaljac je sa traga koji je ostavio u bašti zemlje skočio i preskočio bar 6 metara...i ušao u dvorište moje kuće. Moja sestra je u tom periodu bila u kući u krevetu. Bila je tek zašla u san, kad je nešto počelo da je steže za vrat. Nešto joj je najpre disalo u vrat a potom probadalo po telu dok nije došlo do malog zlatnog krstića sa kratog okovratnog lančića. U jednom trenu u toku njezinog sna, lančić je pukao i krstić je skliznuo na postelju. U tom je trenu otvorila oči i počela da doziva mamu kako je nešto guši. Pošto je bila vična kočoperenju majka ju nije ozbiljno shvatila sve dok ova nije iskočila iz svog kreveta i ušla u spavaću sobu naše mame, zapomagajući da je uplašena od nečega i da ju je to nešto prestrašilo tako što ju je pokidalo zlatni lančić sa krstićem. Zbog tog detalja mama je ustala i pokušala da je umiri.

Ujutru mi je ispričala...!

Najbitnije u mom životu je eto bilo to, vanzemaljac! U dnevniku sam stavio naslov “Visitor“ što znači posetilac a inspirisan jednom italo-disko numerom iz 80ih pod tim nazivom.

Tek 2010/11 povezao sam slučaj u jednom momentu, čitajući prvi put u životu Castanedinu knjigu Priče o moći. Čitajući knjigu na jednom mestu gde je opisan predator, javilo mi se, samo od sebe ovo sećanje, inače se sećanja nisam nipošto mogao setiti.

Hvala Robotix!

Nije mi smesno zbog tvoje price da li je istina ili ne,nego kako si fino ulozio energiju da je napises.

Uglavnom Pisemo svi ozbiljno sem Jacka.

Pozdrav! Nadam se da ces da nastavis,sigurno koristi ovo tvoje jos nekome samo sto ti ne uzvate post svi..

Jel pises u zadnje vrijeme pod nekim drugim imenom?
Nije vazno, samo nako pitam