Lako mi prestanemo pricati ako te to umara. Ja se osobno ne vežem niti za ono sto pisem niti za svoja iskustva, pa me se preko istih nemoze iscrpiti.

Kad ovako pises ispada kao da ih reklamiras. Ne, ne uci se. Nemozes ti otici na jedan seminar i tamo nauciti biti neosoban, niti te moze pripremiti na to dok to ne zazivi u tebi. Istina je da ti seminar moze biti odskocna daska, ali to je nesto sto se s vremenom i iskrenim, mukotrpnim radom na sebi postize.

Bio sam na dvadesetak seminara do sada i dalje cu ici jer uvijek nesto novo naucim.
Dali si ti bio na kojem pa tako znas da se tako nesto tamo nemoze nauciti?

Hvala!

Nisam. Znam iz vlastitog iskustva da te to nemože nitko naučiti, kad bi se moglo, letači bi bili gladni, a glave bi padale. Nešto ne možeš živjeti ako ti sam ne spoznaš, a nemožeš spoznati ako sam ne dozriješ do toga. Netko drugi te, po mom mišljenju, može samo reprogramirati da misliš da si naučio.

Uz to, ne vjerujem cleargreenu, nešto mi u njihovim vibrama ne paše. Također, postoje mnoge samosvijeti koje promatraju okupljene na takvim skupovima, a ja od istih ne želim biti viđen. No to sam samo ja, što je dobro za mene, nemora biti i za drugoga. Ako tebi paše, idi, tko ti brani.

Dapače, možeš nam i ispisati, iz svoje neosobnosti, što si točno naučio na cleagreenu.

Nema na čemu, hvala i tebi!

da toliko iskustvo sa seminara bi bilo lepo cuti iz prve ruke...
ja sam bio na 2 online seminara i zanimljivo je ali i dalje mi tesko ide da prespojim ono sto je Kastaneda rekao u knjizi, a to je da se govor (i sve sto nam je poznato) i pokreti ne mesaju...
Oni doduse pricaju i rade pokrete u isto vreme..mada kazem, nisam bas skontao jos...

Na zalost ne zelim o tome pricati po forumima.

Tko zeli znati nesto vise o tome neka ode na seminar.

Znam da cete pitat koji je razlog tome.

Nema razloga osjecam da tome nije mjesto na bilo kojem javnom forumu.

Hvala na razumjevanju!

ok su seminari i to sto ti se neda o njima nesto napisati,
ali brate, ovako odoka, seronja si vulgaris simplex

doso si ovamo samo malo seruckati, zar ne?

Ajde što ste tako neljubazni... od tog nema ničeg.

Bar smo upoznali stanje svesti nekoga ko ide na seminare.

K vragu, i tih polusnova ima više kategorija, ono što sam doživela.

Ima onaj polusan u koji upadam sa jave. To je kad mi se spava, legnem, ali još ne zatvorim oči. Fini, meki prelaz. Gledam u nešto u sobi, sve dok se to nešto, polica recimo, ne pretvori u nešto drugo. Nije to da ona postaje nešto drugo, nego je samo momenat u kom gubim sposobnost da rastumačim šta to vidim. Gledam u gomilu oblika, ali valjda onaj deo mene koji poznaje šifru za tumačenje...više nije tu. I dalje gledam, ali ne znam više šta vidim. Onda se sve pretvara u sivilo. Maglu? Iz koje kreću slike, jedna za drugom, kao kad gledam fotografije. I nekako ih ta magla i stvara, sve dok ne dobiju treću dimenziju, jedan prizor u koji može da se uđe. I tada počinje san.

Ovo bi bio opis prelaska sa jave u lucidan san, bez da se samo ulovim u snu. To je ono, kad uspem da ostanem svesna, iako zaspim. Ne znam kako, ali desi se. Možda baš zato jer su mi oči otvorene, pa mi je zanimljivo gledati svet kako se gubi...

Ima još jedan polusan. Neki koji me uhvati u toku noći, kada se nađem kako gledam i san i javu sa neke treće pozicije. Zbog nečega, između ta dva je neki jaz, šupljina, baš tako i zvuči. Ponor između ta dva. To je mesto gde sam uvek zbunjena i najčešće odatle vidim koliko je besmisleno sve ovo što na ovoj javi radimo. Čudo jedno.

I još jedan polusan. U taj polusan zaglavim prilikom buđenja. Može iz lucidnog sna, a može i iz „običnog“. S tim da je taj „običan“ san uvek nekako ...kao ova java... i uglavnom se desi da sanjam kako sam legla da spavam. Ako se pri tom zaglavim u onoj oblasti koja je u literaturama nazvana kao „paraliza sna“, ide užas, jer ne mogu da se setim kako da pokrenem svoje telo, pa me uhvati panika. Ali, pošto mi se često dešavalo, jednom sam probala da se pokrenem iz toga. Zaboravila sam na užas i samo se skoncentrisala na područje oko stomaka, malo ispod pupka. I onda sam uspela da se pokrenem. Jako čudno i blesavo. Uz klasično „zujanje“ u ušima koje je prisutno i u toku lucidnog sna, ovaj put povećano, odigla sam se, mislim, od svog tela. I nespretno krenula napred. Sve što sam videla je kasnilo. Kao kad se prikazje film, u svaka 24 frejma u sekundi, meni je bio prikazan samo po jedan. Sa nekim prekidima. A onda...kad sam došla do osobe koja je na javi spavala kraj mene...Propala sam kroz nju i kroz pod...I celu zgradu Moram da kažem da je deo u kom sam propadala kroz tu osobu bio jedinstven.

U okviru ove vrste polusna , pre nego što se snađem, umeju doći i neke čudne sile, bića, kako god da se nazovu...I to nikako nisu prijatna iskustva, ali valjda služe nečemu.

@zahirice , bez zezanja je ovo što ću ti reći - pa ti si sanjač.
Ono što me zanima je jer ja nisam sanjač je dali si zaljubljena u sanjanje ili s kojom neodoljivošću, nepristrasnošću legaš da sanjaš, tj. kakav cilj tvoje telo ima da dosegne pošto voljno obavljaš sanjanje. Nemoj da te zbune moja pitanja a imam ih za do besvesti a posmatram te sa tačke tragača. Pozvaću te i na pitanje 'trezvenost sanjača', ...
Možeš li prići sa takve strane svojim iskustvima. Da objasniš svoje postupke u snovima. Jer, odakle neko zna dali si trezvena ili zavedena u polusnu kad je u tom momentu najveća prijemčivost da sanjač bude opsenjen. Implant može da bude i takav da misliš da ti sanjaš kako bi bila kontrolirana.
Ako neznaš objasniti sanjačku trezvenost onda ti nemogu verovati. Probjaj objasniti kao da bi meni htela preneti postupke, kada je zbog nekog objašnjenje ima dublju nameru.

Postoje momenti trezvenosti izmedju jave i sna, pogotovo pri budjenju kad se instalacija jos "dize".
E tad se svasta objektivno moze zadrzati u sjecanju, jer se tad obicno brise ono sto po letackom umu nije za upamtiti, to jest za javu.
Tu se negdje ispreplice i dopunjava sanjanje i traganje.
Ima i suprotna situacija gdje se u sanjanju covjek uspije sjetiti primjeniti nesto sto je naucio na javi traganjem.
To je nekakva kombinirana metoda micanja skupne tocke koja se stopi u jedno kad se postigne "sveukupnost".

Ali, ti i ja ne razgovaramo, jer se ja durim kao žaba zato što te ne razumem!

Meni nije važno da li ćeš mi verovati, ili ne. To je tvoje pravo/izbor i tu te razumem. Dosta dugo nisam ni ja verovala samoj sebi, jer uvek imam onu odstupnicu, da kažem: “Ah, to je sve samo san, ‘ajmo dalje!”

Ima nešto čemu verujem. Mislim da je joe.black nedavno pomenuo to, nazvavši ga “miran deo”. Ono nešto u meni, što uvek zna ishod svakog događaja i pre nego se desi. Nešto kao intuicija, ali daleko složenije, pa opet jednostavnije od toga. I nešto mislim da je poverenje, iskrenost i velika ljubav prema tom delu neki moj lični “recept” za snagu da izdržim sve što dolazi dalje. Mislim i na ovaj život, i na snove i šta god...

Slažem se, uvek postoji mogućnost manipulacije. Toliko je puno stvari koje ne znam, koje tek mogu samo da naslutim. Čitajući ovaj forum, tek vidim koliko tu postoji bića, stvari, koječega...koja me mogu izmanipulisati. I šta da radim? Jedino što mi preostaje je da verujem samoj sebi (tom mirnom delu sebe) u nadi da je to čemu verujem, zaista ja, a ne tamo neki parazit iz dimenzije X.

I da, jako volim svoje snove i definitivno sam zaljubljena u njih. Ali, još više sam zaljubljena (i zapitana!?) u čaroliju samog postojanja.

Nisam ti dala odgovor na pitanje u vezi sa sanjačkom trezvenošću. Nisam sigurna da znam šta to znači. Mogu samo reći da ako u snovima želim nešto da vidim, odem negde i sl. sve što vidim može biti da je istina, a uopšte ne mora. Prvo, jer je uvek moguće da imam očekivanja u vezi sa tim, pa sve može biti projekcija mojih očekivanja, jer znam da se snovi mogu “savijati” po želji. Pa tako uglavnom idem, bez očekivanja koliko je god to moguće izvesti. A i tu postoji opasnost, jer baš zbog toga mogu biti uvučena u nešto što mi je neko drugi servirao. Tako da je sve to jedno veliko NE ZNAM. Eto i u tome mi ostaje da verujem, opet, sebi.

Mada je super kada dođe do mene nešto iz nekih knjiga, ili ovako, od drugih ljudi, što se podudara sa mojim iskustvima ili mi malo pomogne da razumem i objasnim sebi nešto. To bude: “Ijao, vidi, pa još neko zna za to!” A onda: “Jao, zahire, pa ti si opet otkrila toplu vodu!”

Opet, to ne znači da neću verovati drugima, ukoliko se njihova iskustva ne podudaraju sa mojim.

Ako se pokušaju objasniti perceptivne sklonosti druge pozorornosti riječima prve pozornosti, može se upasti u beznadnu zamku riječi.

Desna strana je umotana u lijevu stranu svijesti, da bi sanjač dobio trezvenosti i racionalnosti.

Što je sanjač snažniji i bezgrešniji, moći će svoju drugu pozornost usmjeriti dalje u nepoznato, a samim tim će i njegova sanjačka projekcija dulje trajati.

---------
Ovo sam izvadila iz Orlovog dara.

Meni je upalo u oko de se kaže 'bezgrešniji', pa mi izgleda da se prvo mora baviti traganjem da bi sanjač dobio na bezgrešnosti.
?
?
?
?
Ha ha zahirhce, samo sam uzdrmala tvoju prvu pažnju, inače ne odustuj od smirenosti.
(Ps. Znala sam da češ se braniti)

To je Zuleica rekla Castanedi, a čim priča netko tko nije don Huan, to se osjeti kao čudno i drugačije.
Možda je pod bezgrešnosti mislila na besprekornost, a skoro sigurno i na očuvanu i preusmjerenu seksualnu energiju.

Aha. To je mislila. Čini se da ovaj još nije umro za naš svet. He, he.
Ali fora je što opisuje razgovor iz sna.

Misliš da je nešto ekstra razgovarati u snu?

Rekapitulirala sam sve što znam o tome prema uslovu mogućih reakcija onoga što bih odgovorila. Odgovor nije jednostavan zbog porasta svesti. Svest čim poraste nastaje novi zaključak baziran na starom zaključku a to je da sanjač je nosioc nemog znanja i nije opterećen ikakvim razgovorom jer bi se izlagao opasnosti. Slika da smo u krevetu a pri tome sanjamo treba promeniti koncept sanjača. Ja branim sebi sanjanje jer se moram vraćati u naš svet . Svako prisećanje snova pokazuje mi da je to silenje sebe. Komanda za prisećanje je nesvesna i nevoljna, što mi govori da je najbolje biti na svom mestu u svakom trenu. Kad ležem jedino što znam je da mogu umreti te da je jedino uspavati se spokojno i probuditi se za posao koji mi daje panju svakog dana.

Uh, videla sam sebe di razgovaram u snu, to nisam ja, znam to srcem, a srce zna na javi čemu težim, a težim da ga to srce nema jer postoje momenti kada može da me izda.

Čekam kraj jer će doći.

Taj stav se može shvatiti i kao ne preuzimanje odgovornosti za sebe zbog straha i neugode od sagledavanja objektivne stvarnosti, odnosno prepuštanje na krivom mjestu.

Kraj će doći, ali pitanje je da li ga treba dočekati sa glavom u pijesku.

Nije baš tako.
Ja ulažem u svest.
Ja sam školovana veštica jer su mi knjige dostupne. Svaka knjiga nosi nameru koju sam zapazila i pročitala ne kao tekst iz knjiga nego kao težinu kojom treba ovladati. U takvo što odmah ulićem i savlađujem sa predznanjem da je neko to mogao. Odmah bi pitala namerom dvojnika da savladamo i mi.

Mnogo ču pričati o sebi ako nastavim....nemam preča posla, ok....
Svi bi trebalo da čitamo nameru. Nije samo protresti knjigu kao DH, već čitajući videti vidovnjakom to.

Mogu reći da sam zadovoljna sopstvenim stavom jer sam spremna na smrt.
Znam da me orao nemože pojesti baš zbog stava da budem potpuna svesnosti u ključnom trenutku.

Moj život je bio prepun strahovanja dok se nisam angažovala odostupljenom literaturom.
Svoje telo tretiram kao biljku. Toj biljci pričam šta da radi za njeno dobro. Malo je glupo da pričam o ovome jer niko nezna da sam ovakva. Ja sam sebe promenila. Dosta sam se i oštetila brigama i težnjom za brigicama.

Jel dosadno ovo???
A vi?
Angažovanje?
Smrt?