posle smrti

Mislio sam da ispričam kako sam jednom prilikom došao u situaciju da se nađem na mestu gde prestaje žaljenje ali duh mi neda jer je ta situacija kompromitivna.

Predpostavljam da svako od vas ima svoju lomnu tačku.

Ko koga žali? - duboko pitanje.
Gledam na ljude oko sebe i neizgledaju kao da bi žalili nekog.
U čemu je caka?
Naučeni smo na ponašanje i to nas drži , a u stvari samo znamo kolko znamo. To obično znanje je krhko i treba ga zameniti novim uputima. I onda taj upućeni uveća popis znanja. E sad mu treba tačka loma!!
Kako to da izvede?
Očito je da mora da rizikuje život. Treba mu nešto ciljno. Nešto što iziskuje akciju ali da akcija bude kompromitujuća na svoje ime i prezime.
Evo blagog primera....student na fakultetu prepisuje, hvata ga profesor i pamti ga zauvek da lopov.

To be continued....

Misliš ovako nešto?


http://youtu.be/SDmUtkqjZhY

,,,to mesto nije centriranost iz koga se može izaći jer je uvršteno u normalnu svesnost iz razloga nedeljivosti samosažaljenja sa drugima. Tačka loma utiče na popis rukujući njime strogo. Zaustavlja popis ali ga i pamti da bi ga odgonetnula.
Sa potpunim znanjem da ratniku svaki čin predstavlja ludost, tačka loma postaje srce ratnika. Svojim novim srcem život je drugačiji jer je rukovanje ponašanjem promenilo pravac.
,,,

,,,prelomna tačka jeste u tome da se prekine kontinuitet naučenog ponašanja kakvog nas poznaju naši kontakti.
Naši kontakti pamte naše ponašanje. U svakom susretu automatski smo podešeni na međusobni odnos. Slomiti ovaj odnos izazvao bi čuđenje i promenu mišljenja o nama. Ta promena mišljenja znači nama porast svesnosti. One pečurke u nama se menjaju.
Za održavanje besprekornosti je potrebna ideja o smrti koja kaže da ništa nije sigurno i da moramo nastaviti kontrolisanom ludosti.

Mesto gde prestaje žaljenje koriste uglavnom lopovi i špijuni. Bez tog mesta nebi mogli da obavljaju svoj poso. Ako se nevin čovek sada usudi da ukrade bar zapušač od plute njegova skupna tačka će centrirati mesto gde prestaje žaljenje,,,ali običan čovek ne vodi ratničku politiku te da lovi i obelodanjuje sopstvene marifetluke kao krizu energije,,,energija je konačna i to je dobar uslov koji treba znati jer mesto gde prestaje žaljenje se produbljuje kao pozicija skupne tačke čim zglobove možemo vaditi i nameštati po želji,,,

Kada dodje do te tacke kad se prepustas sve lakse, ne samo kad meditiras ili u prirodi, vec kad dodjes do toga da to postaje tvoja stvarnost, iz minuta u sat i td. dolazi do pucanja tvojih sablona ponasanja, koje svi imamo. Prvo ih uvidjamo i postaju sve uocljiviji, postaju kao trn u oku i shvatis da nisi bio svoj a onda shvatis da je sve to do tebe i prosto ih odbacis..nema zaljenja, nema nicega, u jednom momentu usled svega toga, okrenes se oko sebe i nadjes se prvo u pocetnoj blagoj neverici a potom svesno povezan sa svetom oko sebe..srcana cakra bateeeeeeeeeeee i smeha

Oči prepoznaše nameru koja je pričati o mestu gde prestaje žaljenje.

U prvom redu kao neizbrisivi odraz vidim svest o bespovratnom stanju koje me upućuje na blisku ideju smrti. Drugi ja preuzme nadzor. Za moje je dobro da vidim nužne komande potrebne za bezbrižan život.

Ako se upalim u unutrašnji oganj i svest pretopi u nenaličnu formu moći ću samo da se klizam a to i nije bogznašta jer na tom polju nema suparništva. Ovde na zemlji je važno zasititi se a onda ispitati drugog ja dali se je zasitio stvarno ili postoje indicije nezadovoljstva.

Svest o besprekornosti je upravo mesto gde prestaje žaljenje.

Onda je tebi i potrebno da se igras, to je tvoja teznja, verovatno zbog toga sto imas sukobe unutar sebe, ali i to je faza.. ne bini, proci ce delujes mi kao , gore~dole ...kako stojis sa sredjim stubom?

Srednji stub mi se digne kad vidim dobru cevku.

To je taj rad, samo tako

Odakle ti to znaš? Kako gledaš na to kada vidiš da možeš samo klizati. Dali možeš objasniti?