SVETLEĆE TELO (sveta znanja)

Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje različitih energija čije je određeno delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa. Postoje, međutim odstupanja od normalnog ponašanja energija kosmosu koja su, zbog neizmernih dimenzija i sadržaja kosmosa, moguća. Da ta odstupanja od normalnog ponašanja ne bi otišla suviše daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno održavalo. Energije koje bi bile u mogućnosti da vrše korekture svih odstupanja u kosmosu moraju zadovoljiti određene kriterijume:


- moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da je druge energije ne mogu ni na koji način izmeniti;

- njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji pronađu optimalno rešenje;

- njihov vek mora biti večit.


U prirodi takva energija ne postoji niti je može proizvesti Jedinstveno polje. Ona mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbeđuje uz živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija zadužena za sva živa bića u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih tela koj i se privezuju za aure najperspektivnijih živih bića na pojedinim planetama. Da bi se od embriona došlo do zrelog svetlećeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa živim bićima, ona provedu više hiljada godina, a da bi većina svetlećih tela vezanih za određena živa bića sazrela, potrebno je da prođe između 150 i 200 hiljada godina. Tako veliki broj zrelih svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost razviju i šire, svuda gde je njihova pomoć neophodna. Posle dugog vremena provedenog u korekcijama grešaka u svemiru zrela svetleća tela se utapaju u Jedinstveno polje gde večito žive, do kraja kosmosa.


Odabrana je ljudska vrsta

Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj Veliki cilj. U vrlo oštroj konkurenciji, sa delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac ovog plemenitog procesa. Od tada do danas, svetleća tela su budila proces kreativnosti i razvoja inteligencije kod ljudi a kreativno ponašanje ljudi je omogućavalo razvoj svetlećeg tela od embriona ka konačnom stadijumu zrelog svetlećeg tela. Na taj način su svetleća tela, prateći život jednog čoveka, postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe svetleća tela su preuzimala sledeći ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog života napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u toku svog života toliko unaprede razvoj svog svetlećeg tela da ono dostigne nivo koji je samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobija izuzetne stvaralačke mentalne paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može imati običan čovek. Ukoliko te nove kreativne mogućnosti prosvetljena osoba iskoristi za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do potpunog sazrevanja njenog svetlećeg tela.


Drugo svetleće telo

Istovremeno sa sazrevanjem svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko stotina ljudskih generacija, sazreva i drugo svetleće telo nastalo iz žutog jezgra te osobe kao posledica njenog izuzetnog razvoja tokom života. Posle sazrevanja oba svetleća tela prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla da realizuje sve programe koje je zamislila u cilju pomoći razvoju ljudske civilizacije. Po završetku njenog biološkog života, oba svetleća tela odlaze na mesta moći na kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela svetleća tela.

Razlika između prvog i drugog svetlećeg tela je u tome što je prvo nastalo iz iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, prateći stotine ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja njemu nije potrebno da više prati ljudske živote i ono više ne preuzima nove ljudske embrione.

Drugo svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe za njenog života, ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali istovremeno ono je svest ili duša te osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje nastavlja da razmišlja. Njena svest ili duša nastavljaju da žive bez fizičkog tela u obliku energije iz koje se sastoji zrelo svetleće telo. Sakupljanje zrelih svetlećih tela na mestima moći i njihov boravak na njima u periodu od više hiljada godina predstavlja fazu u okviru Velikog cilja, pri čemu je njihova uloga da pomažu razvoj osoba koje dođu u posetu mestima moći na taj način što se prožimaju sa svetlećim telom posetioca, prenoseći mu onu količinu znanja koju je ono u stanju da primi. Ona će ostati na mestima moći sve dok ne dođe do sazrevanja svetlećih tela većine ljudi, čime se proces stvaranja zrelih svetlećih tela završava i otpočinje proces čišćenja aure Zemlje i ostalih nebeskih tela.


Postanak i izgled

Svetleće telo započinje svoj život kao iskra, koja predstavlja njegov embrion u koji su ugrađene sve njegove buduće osobine. Međutim, taj ugrađeni program se ne realizuje automatski već predstavlja samo mogućnost koju je potrebno ostvariti. Iskre na Zemlju dolaze iz sveprožimajuće energije koju možemo nazvati Hristovom kosmičkom energijom. Spajanjem iskri sa praljudima dolazi postepeno do razvoja njihove svesti, tako da oni od životinje postaju ljudi.

Za osobe sa razvijenim paranormalnim viđenjem svetleće telo izgleda kao loptasta plazmatična struktura, boje starog zlata koja ponegde prelazi u tamnocrvenu. Oko njega se nalazi oreol koji ne deluje zaslepljujuće već mirno i prijatno. Ono nikad ne miruje, stalno je u pokretu, kao plazma, stvarajući na površini ispupčenja i udubljenja, što ukazuje da se ta kretanja obavljaju i u njegovoj unutrašnjosti. Svetleće telo se nalazi izvan našeg fizičkog tela i aure, u slobodnom prostoru i kreće se kroz njega po svojoj želji, stvarajući se, bez kretanja, istog momenta tamo gde želi, uz ograničenje da se od svog čoveka može udaljiti najviše 300 metara. Svetleće telo predstavlja vrlo jak energetski naboj sastavljen od više vrsta inteligentnih energija, od kojih je većina plemenita, naročito žuta energija. Ono te energije može pod određenim uslovima odavati ili preuzimati nove.

Svaki čovek ima svoje lično svetleće telo ili, pravilnije rečeno, svako svetleće telo ima svog čoveka. Ono igra neizmerno važnu ulogu od začetka ljudskog embriona pa sve do smrti. Učestvuje u stvaranju naše aure i fizičkog tela.


Način rada svetlećeg tela

Delovanje svetlećeg tela na nas odvija se u više pravaca trasirajući nam put kroz život, a, pre svega, jačajući našu kreativnost. lako nam ukazuje na najbolji put kojim treba da idemo, ono konačan izbor prepušta našoj slobodnoj volji. Ono nam poruke ne saopštava glasom, već one stižu do naše svesti paranormalnim putem, pa ona stoga uspeva da ih samo delimično dešifruje. Koji će deo od ukupno poslatih informacija biti preveden sa paranormalnog na normalan nivo i u kojoj meri tačno, umnogome zavisi od senzibilnosti osobe, kao i njenog opšteg psihofizičkog stanja.

Svetleće telo je naš duhovni stvaralac i vodič kroz ceo život. Ali, naša smrt ne predstavlja i njegovu smrt. Ono nastavlja da živi svoj beskrajno dugi život. Međutim, posle smrti osobe koju je do tada vodilo ono mora najkasnije posle 49 dana naći novi ljudski embrion, a ukoliko u tome ne uspe, krajnji rok je 60 dana. Ono će na isti način, kao i u prethodnom slučaju, pratiti razvoj novog bića, sve do njegove smrti, a onda mora ponovo naći novo dete. Tako se smenjuju, jedan za drugim, životi nekoliko stotina ljudi dok svetleće telo od iskre ne stigne do pune zrelosti.

Postoji li veza i posle naše smrti sa svetlećim telom, kao i između stotina ljudi koje ono promeni tokom svog razvoja? Posle naše smrti naša duša ili naša svest, kao posebna energetska struktura, sastavljena od bele bioenergije, koja je za života bila sastavni deo naše aure, ostaje da živi veoma dugo ukoliko ne dođe do njenog oštećenja. Ali, isto tako kompletan naš život ugrađen je u memoriju svetlećeg tela, sve što nam se događalo, sve misli, želje, sva iskustva i znanja koja smo stekli. Kada svetleće telo udahne svest novom embrionu, ono time ponovo stvara nas, samo u drugom telu, jer je naše prethodno zbog ograničene dužine života moralo da umre. Ali to novorođeno dete nije svesno, niti će to biti kada odraste, da predstavlja nastavak života neke druge osobe, koja, po pravilu, nije njen umrli otac ili mati ili bilo koji rođak. Ta prethodna osoba, čiji smo mi nastavak života, može biti bilo kog pola, nacije, rase, religije, sa bilo kog dela Zemljine kugle.

Ova pojava podseća na metamorfoze koje doživljava leptir kada se iz jajeta prvo izleže gusenica, koja na kraju svoje faze života prelazi u čauru u kojoj, postepeno se menjajući, od gusenice nastaje leptir. Pošto je izašao iz čaure, on nije svestan da je i pre toga bio živ, ali u drugom obliku. Gusenica, iako prestaje da postoji u tom obliku, ne umire, živeće dalje u vidu leptira, ali toga neće biti svesna, smatrajući da joj život prestaje u čauri.

Naši roditelji imaju zadatak da stvore naše telo u ovom životu i da nam svojom ljubavlju i požrtvovanjem omoguće nesmetani psihofizički razvoj, unoseći na taj način deo svog bića u naše, kao što je to i naš zadatak u odnosu na našu decu. Međutim, naš stvarni predak je, po svetlećem telu, jedna osoba koja je pre nas živela, možda na sasvim drugom kraju sveta, drugog pola, boje kože i religije, a ne naši roditelji. Možda je pravilnije ne nazvati je pretkom, jer to smo, u stvari, mi sami samo u prethodnom životu. Dakle, svi životi koje naše svetleće telo prati, počev od njenog začetka iskre pa do danas, nisu životi raznih ljudi, to su sve naši životi, samo u raznim telima koja su živela u raznim vremenima. Svetleće telo prati naš život već hiljadama godina.


Izbor novog ljudskog embriona

Postoje dva osnovna kriterijuma kojima se svetleće telo rukovodi pri izboru novog ljudskog embriona: genetski osnov koji obuhvata intelektualne i emocionalne osobine roditelja koje će dete naslediti, i vrsta i stepen razvijenosti kulturne sredine, jer ako je kultura visoka i podsticajna, onda se u njoj kreativnost neće suzbijati već razvijati. Civilizacijska sredina i vaspitni model čak imaju prednost pri izboru nad genetskom osnovom, što znači da se svetleće telo neće opredeliti za inteligentno dete u nekom zabačenom kraju, već radije za manje inteligentno, ali koje živi u civilizovanoj sredini, gde ima dovoljno informacija i čiji roditelji nisu previše strogi već podsticajni i spremni da se bave decom, jer će to obezbediti veću kreativnost budućoj osobi.

Ukoliko ta osoba bude kreativna, svetleće telo može u toku njenog života dostići veći napredak u svom razvoju nego što je imalo za desetine ranijih života. Ako, pak, osoba ne bude kreativna, svetleće telo će stagnirati u svom razvoju, čekajući na novi ljudski embrion, posle smrti ove osobe.


Zrelo svetleće telo


Šta se dešava kada Svetleće telo sazri?

Razvijajući se uz pomoć više stotina generacija ljudi, svetleće telo će se u toku života neke osobe naći vrlo blizu svog potpunog razvoja, svoje pune zrelosti. Ta osoba će zahvaljujući svojoj izuzetnoj kreativnosti postići Prosvetljenje, što će joj doneti znatno povećanje kreativnog potencijala čijim će aktiviranjem dovesti svoje svetleće telo do pune zrelosti. Često prosvetljeni ne iskoriste ovu šansu i ne dovedu svoje svetleće telo do sazrevanja. U tom slučaju, posle smrti, njihova duša odlazi u kosmos, a svetleće telo bira novi embrion. Međutim, ako prosvetljeni svojom stvaralačkom aktivnošću uspe da dovede svetleće telo do sazrevanja, događa se nešto izuzetno. Od žutog jezgra prosvetljene osobe nastaje još jedno zrelo svetleće telo. Ono predstavlja nagradu ovoj osobi za njeno izuzetno zalaganje i stvaralaštvo tokom života. Dakle, pri sazrevanju uvek nastaju istovremeno dva, nikad jedno svetleće telo. Ona nisu jednaka, već se razlikuju po veličini i drugim osobinama. Prvo se razvija zahvaljujući stvaralačkom radu stotina generacija ljudi, dok drugo stiže do pune zrelosti u toku samo jednog života.

Svetleća tela se, nakon dostizanja zrelosti, sakupljaju i borave na određenim mestima na Zemlji. Njih ima više i ona se obično nalaze na mestima starih hramova, u kojima su započele razvoj civilizacije starih naroda. Na tim mestima se okupljaju i svetleća tela koja još nisu dostigla zrelost, ali samo u periodu između smrti prethodne i izbora nove osobe.


Značaj kreativnosti

Svetleće telo se od iskre pa sve do svog sazrevanja razvija samo uz pomoć svog čoveka, ono se samo ne može razviti. Sam proces se odvija tako što naš stvaralački, kreativni rad primorava svetleće telo da stalno bude budno i aktivno kako bi pratilo naše aktivnosti, što dovodi do njegovog razvoja. On se sastoji u njegovom energetskom jačanju i povećanju paranormalnih moći, dimenzionalnom povećanju i jačanju sjaja. Njegov razvoj neće biti pravolinijski, nego ćemo u nekim od naših života znatno pomoći njegovom razvoju, dok u drugim može doći do stagnacije, pri tome će jedini kriterijum biti naša kreativnost. Ipak, posle mnogo generacija ljudi svetleće telo će postići svoj puni razvoj, postaće zrelo.

Kako je samo za podsticanje razvoje svetlećeg tela potrebna pomoć čoveka, kada jednom sazri i dostigne savršenstvo, čovek mu više nije potreban. Svako od nas će pre ili kasnije u nekom od svojih narednih života postati prosvetljen i prestati da se javlja u ljudskom obliku, kao što je to veliki broj ljudi već ranije doživeo. To je cilj svakog od nas i iz života u život mi smo mu sve bliži. Svetleće telo, postajući potpuno zrelo, nastavlja večito da živi.



Kako svetleće telo stiče svoja znanja

Mada je paranormalan svet toliko drugačiji od normalnog da ga ni najbujnija mašta ne može zamisliti, u njemu se, ipak, ne dešava ništa slučajno. U tom svetu vladaju njegovi zakoni i sve se pojave prema njima odvijaju. Svetleće telo ne može ništa saznati o jednoj osobi, na primer, ako sa njom ne uspostavi kontakt.

Kako nema čula, ono kontaktira svojim zrakom. Ovaj način, međutim, daje neuporedivo više informacija nego preko čula, jer pored kompletnog uvida u psihofizičko zdravlje te osobe i saznanja o njenim mislima, planovima, željama, strahovima, sagledava njenu prošlost i moguće varijante budućnosti. Da bi došlo do saznanja o raznim pojavama, svetleće telo koristi svoje moći za njihovo dobijanje iz izvora koji njima raspolažu, kao što su zrela svetleća tela na mestima moći, Sfera znanja i drugo. Jednom dobijeno znanje, ono ne samo da stalno zadržava već ga, zahvaljujući svojoj superinteligenciji, multiplicira i iz njega izvlači bezbroj novih zaključaka i saznanja. O nivou znanja svetlećih tela i njihovoj inteligenciji verovatno da ljudi ne mogu imati čak ni pretpostavke.


Komunikacija između čoveka i svetlećeg tela

Čoveku je, od momenta kada mu je priključena iskra, mogućnost razvoja izuzetno porasla i on je počeo da se razvija znatno bržim tempom. Taj tempo nije bio uvek isti, u početku je sporo napredovao, pa se i njegova iskra sporo razvijala. Kada bi iskra nekog čoveka dostigla jednu trećinu svog razvoja, tada se njen razvoj i razvoj njenog čoveka znatno ubrzavao. Najbrži razvoj se postiže kada svetlećem telu preostane 3-5% do njegovog punog sazrevanja.

Čovekov razvoj se izražava povećanom inteligencijom, većim kreativnim dometom i sklonostima, povećanim mogućnostima shvatanja i doživljavanja paranormalnih pojava. Razvoj svetlećih tela se ogleda u povećanju energetskih potencijala plemenite energije, kao rezultat njihovih napora da uspostave kontakt sa izvorima znanja. Sva znanja i odgovore na svoja pitanja svetleća tela dobijaju od izvora znanja koji se nalaze na mestima moći, bilo od zrelih svetlećih tela, bilo od energetskih polja koja su stvorila zrela svetleća tela, a koja predstavljaju svojevrsnu enciklopediju znanja i u stanju su da daju odgovore na gotovo sva pitanja. Ova energetska polja stvorena su sa ciljem da se deo enormnih znanja zrelih svetlećih tela učini što pristupačnijim svetlećim telima u razvoju. Iz ovih riznica znanja svetleća tela u razvoju lakše dobijaju odgovore na svoja jednostavnija pitanja nego preko zrelih svetlećih tela, koja daju odgovore samo na najsloženija pitanja.

Put kojim se postavljaju i dobijaju odgovori sastoji se od energetskog zraka, koji se proteže od svetlećeg tela u razvoju do energetskog polja ili zrelog svetlećeg tela na mestu moći. On se sastoji od bezbroj energetskih kanalića kojima teku infornacije u obliku energije. Ovako dobijeni odgovor biva memorisan u svetlećem telu u razvoju, a informacija, prilagođena mogućnostima njegovog čoveka, upućuje se sličnim ali jednostavnijim zrakom do aure.

Ovaj zrak dotiče spoljašnji, najređi deo aure gde energetske informacije dopiru do završetaka informacionih kanalića koji, postepeno, od površine aure vode informacionu energiju do kontakta sa završecima nervnog sistema u telu. Preko perifernog nervnog sistema informacije stižu do mozga i dešifruju se u manjoj ili većoj meri. Na taj način mozak nešto shvati ili dobije ideju za nešto. Koji deo informacija će biti pravilno shvaćen zavisi, pre svega, od provodljivosti informacionih kanalića u auri i mogućnosti prijema kontaktnih zglobova na nervnim završecima u telu. Mogući nivo preuzimanja informacija je visok, ali sa raznim zapušenjima kanala u auri i promenama na nervnim zglobovima može se znatno umanjiti.

Pitanja koja mozak postavlja, o nekoj pojavi ili u vezi sa razrešenjem nekog problema, su u obliku misli koje se emituju, kao sferni energetski talasi, u prostor i tako dopiru do svetlećeg tela. To je mehanizam uzajamnog razvoja čoveka i svetlećeg tela. Informacije koje je dobilo sa izvora znanja, kao i one koje dobija od čoveka, ono sistematizuje i oplođava zahvaljujući enormnoj inteligenciji, stvarajući na taj način neuporedivo veći volumen znanja od onoga koje je primilo.


Posebne mogućnosti svetlećeg tela

Svetleće telo predstavlja, u stvari, potencijal čoveka kroz veliki broj generacija. Neophodno je još ukazati na neka odstupanja ponašanja svetlećeg tela od klasičnog. To se dešava u dve izuzetne situacije kada svetleće telo dobije impuls, iz njegovog genetskog koda, da postupi drugačije.

Prvi slučaj se odnosi na stanje u kom je neophodno zaštititi život neke osobe koja je od posebnog značaja za razvoj čovečanstva. Tada svetleće telo koristi neke mogućnosti koji postoje samo za tu priliku, kada njegove sposobnosti daleko prevazilaze one pri uobičajenom delovanju. Tada je čak moguće neku osobu, koja je klinički mrtva, vratiti u život.

Druga situacija se odnosi na mogućnost svetlećeg tela da realizuje trenutno, kod svog čoveka, određene moći prenošenjem dela svoje plemenite energije u žuto jezgro te osobe. Takav način prenošenja znanja i moći ponekad dovodi do prosvetljenja.


Viđenje svetlećeg tela

Da bi se svetleće telo moglo videti, potrebno je dostići određeni nivo paranormalnih moći. Veliki broj osoba u prošlosti i sadašnjosti sigurno je posedovao potreban nivo, pa ipak niko, izgleda, nije u tome uspeo jer se ne spominje nigde u literaturi. Svetleće telo je samo objasnilo da mnoge osobe koje su bile u mogućnosti da vide nisu na to obraćale pažnju jer su imale drugu oblast interesovanja.


Žuto energetsko jezgro

Žuta energija i stvaranje žutog energetskog jezgra aure igra presudnu ulogu u normalnom i paranormalnom razvoju čoveka. Normalna aura se sastoji iz sive i bele bioenergije, dok pojava pramenova žute plemenite energije, od koje je sastavljeno svetleće telo, predstavlja početak sazrevanja aure. Žuto energetsko jezgro, sastavljeno od više vrsta žute energije, nastaje u centru aure, odnosno u predelu grudno-stomačnog dela tela. Ovo jezgra može nastati na dva načina: dugogodišnjim ulaganjem maksimalnih kreativnih napora ili nošenjem nekih energetskih proizvoda. Ovako nastao začetak žutog energetskog jezgra aure postepeno će se razvijati zahvaljujući daljem kreativnom radu te osobe.



Žuto energetsko jezgro aure ima tri osnovne funkcije:

1. omogućava sazrevanje aure,

2. ljudska aura stiče sposobnost da se razvija samostalno, pa je u skladu sa napredovanjem žutog jezgra potrebno obezbediti sve manje uslova za njen razvoj

3. dovodi do snažnog razvoja kreativnosti


Dok je za nastanak žutog jezgra potrebno uložiti znatan kreativni napor, dotle se, kad ono nastane, kreativnost javlja kao potreba, ona traži samu sebe. Rezultantu svih funkcija žutog energetskog jezgra aure predstavlja početak oslobađanja jedne osobe od sopstvene astrološke i karmičke predodređenosti i od toga da njen život zavisi od životnih okolnosti.


Žuta energija izvan jezgra čini sastavni deo i označava stanje aure, dok žuto energetsko jezgro, sazdano takođe od iste žute energije, predstavlja suštinu za sebe sa sopstvenom svešću, ono je smisao aure. Ono postaje novo, svesna biće, svetleće tela u malom, čiji razvoj kontroliše i pomaže svetleće tela te osobe. Žuta jezgra, na određenom visokom nivou duhovnog razvoja, prerasta u novo - drugo svetleće tela koje će, pre ili kasnije, posle prosvetljenja, postati novo, zrelo svetleće tela. Duša ili svest te osobe, umesto da posle smrti ode u kosmička prostranstva, poistovetiće se sa ovim drugim svetlećim telom i tako nastaviti da večno živi, jer je zrelo svetleće tela neuništivo.

Nikako se ne bih složio navedenim. Dupini još kako tako ali divlje svinje?! Ispričavam se na digresiji no, ako obična svinja nije nosilac - ako ne ovog onda nekog drugog plemenitog procesa a od divlje svinje je potekla(/evoluirala/pače prerasla! okvire jedne obične svinje ili čovjeka), kako ju se onda može trpati - ako ne u isti onda susjedni koš sa običnim čovjekom? Pa bilo to i u povojima NJe kao takve. Divlje svinje hoćureć. No to su samo moje osobne unutarnje nedoumice.
Priznajem, moja osobna pače svinjska razmišljanja te uobrazilje nagrđuju javni prostor ali eto. Moro sam. Jednostavno sam ponukan.
Keri on, keri on.

Razumem da to zvuči šokantno, dok čak objašnjenja mogu zvučati šokantnije.

Naime, prema svetim znanjima ili ti ovim znanjima koje dr Stojanović poslednjih 20 godina dobija u dubokoj meditaciji od duhovnih energija, pri čemu je ovo samo jedan delić svega toga koji bez dodatnih obrazloženja može biti okrnjen njegovog šireg značenja, takođe se navodi jedna pojava koja je vezana za žive vrste na planeti Zemlji.

Elem, u nastavku ću još neke tekstove prebaciti, ali što se tiče civlizacije Delfina, oni su i pre spajanja svetlećih tela sa našim pretkom bili na niovu daleko iznad čoveka, a za ovo vreme od skoro 150.000 godina Delfini su podosta razvijeniji od nas, već 50.000 godina imaju zajedničku svest (što je prema svetim znanjima oličenje duhovno razvijene rase), iako ih mi baš i ne možemo shvatiti tako olako, niti nauka to može prokljuviti, ali je donekle na nekom tragu prema novijim istraživanjima njihovog govornog aparata ili "jezika" gde pokazuju skoro duplo veću morfološku složenost njihovog jezika u odnosu na ljudski jezik, sa raznovrsnošću dijalekata, to ih zapanjuje ali nisu u stanju doneti neke dalje rezultate o tome.

Naime, sveta znanja govore da svaka treća životinjska ili biljna vrsta je zapravo prenešena kao razvijen duplikat sa staništa na kojem ona već postoji u kosmosu, to radi Hristova energija koja predstavlja i našeg direktnog stvaraoca na Zemlji (dok bi uloga Stvaraoca bila više kao posredna). Stoga, i delfin i divlja svinja predstavljaju primerke vrste koje postoje i na drugim staništima u kosmosu, i tako prenešeni usled uslova za razvoj na planeti su dalje napredovali ili gasili se. Divlja svinja doduše na originalnom staništu predstavlja mnogo razvijeniju vrstu, dok se na planeti Zemlji dodatno degradirala, takođe i poslednjih 150.000 godina.

Mora se uzeti i u obzir sledeća stvar, a to je da za razvoj jedne generacije svetlećih tela je potreban određen optimalan nivo razvoja koji su tada posedovali divlja svinja i čovek, dok je delfin ipak bio jedan razvijeniji tip vrste bez nekih vidnih problema oko preživljavanja, a to je važno iz tog razloga što se svetleća tela razvijaju na osnovu istraživačkih pretenzija, rešavajući probleme te vrste, dakle kreativnosti, dok to naravno ne mogu biti rase koje su ispod određenog optimuma razvoja.
Krajnji razlog što je taj proces uručen čoveku (iako je tadašnji čovek na nivou životinje praktično) jeste da je čovek imao najviše poteškoća oko prilagođavanja životnim uslovima što je pogodovalo za razvoj svetlećih tela koja bi u tom procesu sudelovala, simbiotički. Druga presudna stvar je upravo ta što je Hristova energija stvorila čoveka za potrebe planete Zemlje - kao perspektivnu rasu, dok su divlja svinja i delfin te tzv prenesene vrste (koje se stvaraju gotove na staništima živih bića).
Pokazatelj pomoći svetlećeg tela u razvoju kreativnosti i inteligencije kod ljudi jeste i podatak da se čovek za poslednjih 144.000 godina razvio nekoliko hiljada puta, razlog je i dobijanje slobodne volje koja ide uz priključenje svetlećih tela nekoj rasi, dok su se sve ostale biljke i životinje u proseku razvile samo dva puta.

MESTA MOĆI

Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetlećih tela sa aurama praistorijskih ljudi, uspelo je da sazri tridesetak svetlećih tela. Ona su se sakupila i formirala prvo mesto moći, u vazduhu, iznad tga koji se nalazio između koliba u seocetu praistorijskih ljudi koji su im se učinili najperspektivnijim. To je bilo na mestu koje se danas zove Džajpur (2 miliona stanovika) na 250 km južno od Nju Delhija, ujedno na tom prostoru nastalo je još nekoliko mesta moći i ona spadaju u kategoriju najstarijih na planeti. Džajpur je prvo mesto moći i ono se održalo do danas. Ono je ujedno i najsnažnije mesto moći na Zemlji.

Mesto moći je obično hram ili ostatak hrama, gde je nekada započeo razvoj neke od starih civilizacija, kao što su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Južnoj Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu, Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u Grčkoj, Aja Sofija u Istambulu, Zid plača u Jerusalimu, tri velike piramide kod Kaira: Keopsova, Kefrenova i Mikerina, Zabranjeni grad u Pekingu, Afroditina plaža na Kipru, neki budistički i Hindu hramovi i mnogi drugi.

Sadržaj mesta moći su zrela svetleća tela koja lebde u vazduhu na nekoliko stotina metara visine, okupljena kao u grozdu, neprekidno se krećući. Ima ih od tridesetak, pa do 772 koliko sadrži mesto moći Džajpur. Snaga mesta moći uglavnom zavisi od broja zrelih svetlećih tela i civilizacije od koje potiču.

Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je da pri poseti ovim mestima, osobe čije svetleće telo relativno razvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog fonda znanja. To postižu tako što priđu svetlećem telu posetioca, koje uvek ide sa njim i ne može se od njega udaljiti više od 300 m, i prožmu se sa njim. To izgleda onima koji to mogu da vide kao kad bi dve lopte magle prošle jedna kroz drugu i razdvojile se. Koliko će se zrelih prožeti sa svetlećim telom posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa funkcionalnosti nervnog sistema posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem loš, kao posledica stresova i negativnih misli, neće ni sa jednim, dok se vrlo razvijena prožimaju sa svima na mestu moći. Posetiočevo svetleće telo koristi preuzeto znanje da kasnije aktivira kreativnost svog čoveka i daje mu nove ideje.
Mnoga mesta moći su danas ili arheološka nalazišta ili živi hramovi koje posećuje veliki broj ljudi, a da niko od njih nije ni svestan da je došao na mesto moći.

Tek svaki desetohiljaditi posetilac mesta moći ima sreću da njegovo svetleće telo doživi prožimanje sa zrelim, svi ostali nemaju tu mogućnost, jer im aura nije dovoljno čista, odnosno nervni sistem loše funkcioniše, ili im je svetleće telo slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju koristi od ove posete, jer su stupili u kontakt sa energetskim poljima koja postoje na svim mestima moći.
Mesta moći su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno važnu ulogu, jer su civilizacije raznih naroda počinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada su boravile na mestima moći.
Neka mesta moći su tokom istorije omogućila, jedno za drugim razvoj dve i više civilizaija. Zbog toga se može sa pravom tvrditi da su mesta moći tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije. Sva mesta moći na Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju, a sa njima i sa svim mestima moći u kosmosu gde imaju sličnu namenu kao na Zemlji.

Osobe čija su svetleća tela doživela prožimanja na mestima moći imaće od toga velike koristi. Ali njih je tek 1 prema 10.000.
Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni, takođe imaju velike koristi, jer su tokom posete proveli sat ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećanje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja.

Koristi od poseta mestima moći

Osobe čije je svetleće telo razvijeno imaju izuzetne koristi od poseta mestima moći. Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je upravo da osobama čije je svetleće telo relativno razvijeno prenesu na njega jedan deo od svog ogromnog fonda znanja. Da bi došlo do prenosa ovih znanja, odnosno «prožimanja» zrelog svetlećeg tela sa Mesta moći i svetlećeg tela posetioca, potrebno je imati razvijeno svetleće telo i relativnu zrelost aure. Takođe, nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS) treba da je najmanje 98,0 do 98,2 %. Na osnovu toga, najslabije Zrelo svetleće telo sa mesta moći, koje uspostavlja kontakt sa svetlećim telom posetioca, utvrđuje koliko će se zrelih svetlećih tela sa posetiočevim prožeti.

Prilikom prožimanja zrelog svetlećeg tela, sa svetlećim telom posetioca, dolazi do transfera velike količine znanja sa zrelih svetlećih tela na svetleće telo posetioca, koja su zrela svetleća tela prikupila tokom dugog perioda svog postojanja. Da bi se prožimanje uspešno obavilo, potrebno je da posetilac boravi na mestu moći najmanje 2 sata, kako bi bio siguran da je proces prožimanja završen. Efekti po čoveka, odnosno njegovo svetleće telo, koji nastaju prožimanjem, su takvi da se praktično vrlo retko mogu postići različitim tehnikama meditiranja ili bilo kakvim vežbama za paranormalni razvoj. To znači da poseta mestu moći koja obuhvata prožimanje obezbeđuje izuzetno brz napredak svetlećeg tela te osobe, što znači i razvoj te osobe, čiji tempo se ne može porediti ni sa jednom drugom razvojnom tehnikom.

Razvoj meditacijom ili drugim tehnikama može se predstaviti jednom, manje ili više, kontinualnom linijom koja se postepeno diže tokom dugog perioda, dok posete mestima moći predstavljaju skokovite napretke koje možemo zamisliti kao stepenice kojima se postižu efekti ravni dugotrajnom meditiranju. Isto tako, efekti postignuti prožimanjem na mestu moći omogućavaju da se linija razvoja ljudi koji koriste meditaciju i druge razvojne tehnike pomeri praktično za nivo stepenica u pozitivnom pravcu, i zatim sa tog polazišta nastavi da se dalje kontinualno razvija. To znači da se najbolji rezultati postižu kombinacijom meditacije i drugih razvojnih tehnika sa posetama mestima moći.



Neuporedivo veći broj posetilaca mesta moći nema dovoljnu zrelu auru i svetleće telo da bi došlo do prožimanja, jer prosečno svega 1 posetilac od 10.000 zadovoljava pomenute uslove. Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni takođe imaju velike koristi jer su prilikom posete proveli sat ili dva u poljima Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećenje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja za njih. Pored toga, svetleće telo posetica će dobiti ideju, pravac i smisao minimuma razvoja koji je potrebno dostići, uz poziv da se po ispunjenju odgovarajućeg nivoa ponovo pojavi. Oko 10% svetlećih tela, koja dostignu traženi nivo, uspeće da usmere svog čoveka da ponovo dođe na jedno od mesta moći.

Osnovni elementi Mesta moći

Pored zrelih svetlećih tela, mesta moći karakterišu tri polja: Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir.

Svetlost predstavlja veliko energetsko polje čiji se centar nalazi na oko 20 do 50 metara dubine, računajući od tla zemlje ili od najnižeg dela građevine sazidane na mestu moći. Prečnik ovog polja se kreće od 30 do 50 metara. Polje Svetlost je nastalo kao rezultat kontakata zrelih svetlećih tela sa Jedinstvenim poljem. Ono sadrži ogromno znanje izuzetne paranormalne mogućnosti. Uloga Svetlosti se sastoji u pomoći zrelim svetlećim telima koja se nalaze na tom mestu moći, kao i onima koja su blizu sazrevanja, da dođu do važnih saznanja i da uz pomoć neizmernih paranormalnih moći Svetlosti, razreše neke probleme. Osobe sa visokim paranormalnim moćima mogu ući u ovo polje i kontaktirati sa njim.

Prisustvo Stvaraoca je glavni element mesta moći. Poznato je da Stvaralac nikad sam ne realizuje svoje namere, nego uvek preko Jedinstvenog polja. U ovom slučaju se Stvaralac odlučio za svoje direktno delovanje koje se stara samo o tom mestu moći. Zbog toga Prisustvo Stvaraoca predstavlja presedan, jer su na zemljinoj površini mesta moći jedina počastvovana aktivnim učešćem Stvaraoca. Ovo polje je prečnika 50 metara i nalazi se ispod polja Svetlost.

Smisao Prisustva Stvaraoca je da kroz jedan delić Stvaraočeve energije direktno deluje na Jedinstveno polje tog prostora, kako bi se moglo na različite načine uticati na pozitivan razvoj civilizacija koje pripadaju tom mestu moći. Lokalnim delovanjem Prisustva Stvaraoca na Jedinstveno polje, tokom 140.000 godina razrešavali su se mnogi problemi vezani za razvoj ljudske civilizacije. Delovanje Stvaraoca u okviru polja Prisustvo Stvaraoca, u najvećem delu je nerazumljivo ljudima, pa se to neće ni razmatrati, ali se može reći da je simboličan deo njegovih aktivnosti vezan za kontakte sa svetlećim telima koja još nisu zrela, kao i sa njihovim ljudima.


Tri energetska polja na mestima moći

Postoji još jedno delovanje Prisustva Stvaraoca. Ispod zemlje, na nivou centralne lopte Prisustva Stvaraoca, prostire se u prečniku od 20 km energetsko polje čiji je zadatak da po potrebi aktivira i štiti spoljne granice mesta moći, oivičene spoljnim građevinama iili zidom. Ovo polje je nekada služilo za zaštitu mesta moći od napadača.

Mir predstavlja džinovsko energetsko polje koje se na površini zemlje prostire u prečniku od 50 km. Ovo veliko polje deluje tako da posetilac koji u njega uđe doživi mir, opuštenost, stabilnost i sigurnost, čime ga privlači i usmerava da uđe dublje ka centru polja, kako bi ga postepeno uputilo da poseti mesto moći. Ova osobina polja je izuzetno pomogla u okupljanju ljudskih zajednica u praistoriji i njihovo naseljavanje oko mesta moći, što im je omogućilo ubrzani razvoj. Polje Mir je bilo presudno i za ostanak na mestu moći sveštenika i drugog osloblja koji su živeli u hramu.

Mapa mesta moći

Svako mesto moći karakteriše nešto specifično kao što je broj zrelih svetlećih tela, civilizacija koju predstavljaju, vrsta svetlosne lopte, njen izgled i sadržaj, kao i situacija da li je hram još u funkciji ili samo predstavlja muzej, odnosno arheološko nalazište. Svaki od ovih elemenata ima određeni značaj i čini jednu od karakteristika mesta moći. Broj zrelih svetlećih tela na mestima moći kreće se od 34 kao najmanje mogući broj, pa do najsnažnijeg koje ima 772. Mesto moći sa minimalnim brojem nalazi se u srednjoj Aziji u Nepalu, u neposrednoj blizini i južno od glavnog mesta moći u toj državi, a najveće u Džajpuru, Indija.

Po svom geografskom rasporedu danas aktivna mesta moći možemo podeliti na nekoliko grupa:

1. Zapadnoindijska: 4 mesta moći; najstarija grupa mesta moći na svetu, sa Džajpurom kao prvim mestom moći.

2. Istočnoindijska: 4 mesta moći; tri se nalaze u blizini Benaresa (mesto moći Park Jelena (Sarnat), hram Kaši Višvanat na obali reke Gang u Benaresu).

3. Tibet: 6 mesta moći, glavno-Carska palata u Lasi (zatim planina Kajlaš, manastiri Pa Bong Ka i Drepung blizu Lase).

4. Rusko-kinesko-japanska: 8 mesta moći; Rusija 1, istočni Sibir; 4 u Kini, od kojih je glavno-Zabranjeni grad u Pekingu; 3 u Japanu (hram Kotoku-in u Kamakuri, hram Kiyomizu-Dera u Kyotou i hram Byodo-in u Uji-Shiu u blizini Kyota).

5. Južna Azija i Australija: 14 mesta moći; Sri Lanka 2, Burma 2, Malezija 1, Tajland 3 (hram Zlatnog Bude u Bankoku, aerodrom u Bankoku i hram Prapathom Četi) Indonezija 3 (hram Kohen na ostrvu Bali i Hinduistički cenar u Džakarti), Australija 2, Fidži 1.

6. Južna Amerika: 15 mesta moći; Bolivija 3 (ostrvo Sunca i Meseca na Titikaka jezeru i Tiwanaka), Peru 4 (najpoznatije i jedno od najznačajnijih na planeti je Maču Piču), Brazil 1, Honduras 1, Panama 1, Gvatemala 1, Argentina 1, Čile 3, Nikaragua 1.

7. Meksiko: 17 mesta moći (uglavnom lokaliteti starih majanskih i astečkih gradova: Ušmal, Džibilčaltun, Džidžantun, Čičen Ica, Koba, Tulum, Palenke, 2 mesta moći u Teotiuakanu, Čolula i Kampeče).

8. SAD: 2 mesta moći (jedno od njih je u Arizoni pored gradića Sedona).

9. Kanada: 1 mesto moći

10. Europa: 5 mesta moći; Westminster ebi – London, Sikstinska kapela – Vatikan, Sveta gora – Grčka, Aja Sofija – Istambul, Afroditina plaža - Kipar.

11. Bliski istok: 5 mesta moći; Egipat 4 (tri piramide kod Gize i katolički institut Don Bosko u Aleksandriji), Izrael 1 (Zid plača u Jerusalemu).

12. Mesopotamija (između Tigra i Eufrata): 3 mesta moći; Irak 2, Iran 1.

13. Nepal: 3 mesta moći (jedno od njih je stupa Svajanbunat u Katmanduu).

14. Južnoafrička Unija: 1 mesto moći.


SADRŽAJ RADA I ZNANJA ZRELIH SVETLEĆIH TELA

Mada su nivoi, struktura i sadržaj znanja svetlećih tela slični, ipak postoji velika razlika u oblastima na koje se njihova znanja odnose. Sva zrela svetleća tela imaju donju granicu opštih znanja i u tome se ne razlikuju. Svetleća tela koja su sazrela u jednom životu razlikuju se u specifičnim znanjima koja zavise od epohe u kojoj su sazrela, od vrste civilizacije u kojoj su se razvijala i od afiniteta tih osoba. Opšti, minimalni nivo znanja svih zrelih svetećih tela ima izuzetno visok domet koji je apsolutno nedostižan za bilo kog čoveka. Međutim, specifična znanja, koja se kod svakog svetlećeg tela razlikuju, daleko prevazilaze nivo opštih znanja i predstavljaju znanje univerzuma.

Šta je sadržaj opštih znanja zrelih svetlećih tela?

Tu su, pre svega, znanja o ljudskoj auri, njenoj strukturi i funkcionisanju, znanja o nastanku i isceljenju bolesti, znanja vezana za sav biljni i životinjski svet na planeti Zemlji, detaljno kao za ljudski organizam. Znanja o Zemlji, kao kosmičkom telu, svim planetama Sunčevog sistema i Suncu. Relativno visok nivo znanja o svim nebeskim telima, kosmičkim zakonima i energijama koje postoje u kosmosu. Znanja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

U specifična spadaju gotovo apsolutna znanja o pojedinim oblastima, kao što su: isceljenje, zakoni kosmosa, energetski procesi u kosmosu, prošlost, sadašnjost i budućnost kosmosa i njegovih delova.

Sva ova znanja su Sveta znanja, jer se ni do jednih od njih ne može stići ljudskim načinom istraživanja, osim u tragovima u delu opšteg minimuma znanja koje imaju sva svetleća tela. Zahvaljujući tim razlikama u nivou i sadržaju znanja upravo se sastoji mogućnost izuzetnih kreacija velikih grupa zrelih svetlećih tela.

Koristeći svoju superinteligenciju, zrela svetleća tela koja žive u grupi uspevaju da umnože svoja znanja, izvlačeći iz jednog znanja veliki broj novih. To im omogućava da na mestima moći realizuju izuzetna energetska ostvarenja u obliku polja koja se, pored svoje velike snage, odlikuju i izuzetnim sadržajem čija je korisnost za ljude koji posete mesta moći tako velika da se ne može ničim zameniti. Upravo su zbog toga osobe, koje nisu imale ukrštanja sa zrelim svetlećim telima, doživele preuzimanje određenih znanja od njihovih svetlećih tela iz polja znanja na mestima moći. Stoga je i njihova poseta uvek

izuzetno plodonosna i često se može meriti sa nivoom koji dostižu svetleća tela koja su imala samo jedno ukrštanje.

Ova polja su stvarana, ponekad, i hiljadama godina, dopunjavajući se i usavršavajući, usklađujući sa zahtevima novog vremena sadržaj i pravac svog delovanja. Na svakom mestu moći postoji bar jedno energetsko polje stvoreno da pomaže ljudima koji dođu u posetu, ali je njihov broj obično 3 do 5, a na velikim mestima moći i preko 10 polja.

Naravno, postojala su i polja koja nisu predstavljala sredstvo za razvoj posetilaca, već su bila zamišljena za delovanje protiv neprijatelja, u smislu odbrane mesta moći od napadača.

Postojala su i polja koja su mogla da uspavaju neprijatelja, i ona, ali vrlo retko, koja su u stanju da ubiju svakog ko kroči u njihov delokrug dejstva. Na sreću, sva uspavljaujuća i polja ubice bila su uključivana samo po potrebi i danas ne postoji nijedno polje na mestu moći je stalno aktivno, a koje bi moglo da na većem prostoru dovede do ovih štetnih dejstava. Izuzetak čine samo mesta žrtvenika kod većeg broja mesta moći koja neprekidno emituju zrak koji uspavljuje ili vrši anesteziju, čije delovanje postoji i danas.

Sveštenici su na mestima moći, u momentu napada osvajačkih hordi, uspevali molbom zrelim svetlećim telima, iako u najvećem broju slučajeva nisu bili svesni o kakvim se energijama tu radi, da aktiviraju ova polja kako bi zaštitila hram od napadača. Po prestanku opasnosti polja su se automatski gasila. Ova zaštitna polja, dakle, nisu bila pod komandom sveštenika već zrelih svetlećih tela, koja su ih samo na opravdanu molbu privremeno uključivala.

Mesto moći Džajpur, Indija

Mesto moći Džajpur, nalazi se u Indiji, u gradu Džajpur koji ima 3 miliona stanovnika, koji se nalazi 200km južno od Nju Delhija. Mesto moći Džajpur je najstarije mesto moći na svetu. Nastalo je pre 138.000 godina, kada se prvih tridesetak zrelih svetlećih tela okupilo iznad trga u centru sela praistorijskih ljudi za koje su svetleća tela smatrala da imaju najveću perspektivu za razvoj. Od tada do danas ovo mesto moći neprekidno postoji.

Danas se centar mesta moći nalazi na lokalitetu palate Hana Mahal (danas muzej), koja je sagrađena u 18. veku i koja je služila da žene iz viših slojeva društva skriveno, kroz prozore koji su u stvari bili paravani, posmatraju svakodnevni život na ulicama grada. Ono danas ima 772 zrela svetleća tela, i neuporedivo je najjače mesto moći na svetu. Poseta ovom mestu moći je posebno važna za duhovno razvijene osobe.

Na svakom mestu moći postoji i energetsko polje koje su stvorila zrela svetleća tela i koja su u njega prenela sva svoja znanja. Snaga i moć energetskog polja, proporcionalna je broju i snazi zrelih svetlećih tela na odgovarajućem mestu moći. Energetsko polje na mestu moći Džajpur poseduje neverovatna znanja i mogućnosti, i upravo iz tih razloga se osamostalilo i počelo je da se samostalno razvija. Tim razvojem, ono je prevazišlo mogućnosti zrelih svetlećih tela, i predstavlja specijalni energetski kompleks sa neverovatnim mogućnostima. To znači da na jakim mestima moći, postoje energetske strukture koje su suptilnije i moćnije od znanja koje poseduju zrela svetleća tela, a koja su nastala samostalnim razvojem iz znanja preuzetih od zrelih svetlećih tela.




Kako se razvio Džajpur?

Razvio se tako što su se nekoliko desetina zrelih svetlećih tela, nastalih u periodu od 5.000 godina od prvog kontakta sa embrionima svatlećih tela, držali u kontaktu i kretali se tamo gde su se nalazile najveće i najperspektivnije ljudske zajednice. Naravno da nikakvog hrama nije bilo. Radilo se jednostavno o prostoru, obično kružnog oblika, koji je postojao između koliba koje su ga okruživale. Kolibe su bile vrlo jednostavne i sastojale su se od nekoliko ukrštenih grana na koje je nabacano lišće koje je pravgilo hladovinu. Takvih manjih naselja bilo je u svakoj zajednici po dva-tri. Ona su se, uglavnom držala zajedno i prihvatala vođstvo jednog starešine, koji je obično živeo u najvećoj od tih zajednica. Svetleća tela su stoga boravila iznad trga te najveće zajednice, pre svega, zato što su se dogovorili sa drugim zajednicama i svi sastanci, proslave, rituali, podela plena i tako dalje odvijali na njemu. Zbog toga je uticaj zrelih svetlećih tela na trgu bio najpotrebniji. Ljudi su područje Džajpura naseljavali hiljadama godina, ne napuštajući ga gotovo nikad. Ako bi neko od plemena otišlo sa tog mesta, vrlo brzo su ga naseljavala druga plemena u želji da se iskoristi njegov vaoma dobar položaj, prema kriterijumima ondašnjih ljudi. Imajući to u vidu, zrela svetleća tela nisu odlazila, kao što se to dešavalo pri velikim migracijama sa narodom, već su ostajala čekajući, ne duže od desetak godina, dolazak novih plemena i njihov ponovni duži boravak na ovom mestu koje se obično merilo stotinama pa i hiljadama godina. Stoga Džajpur predstavlja jedinstven slučaj u istoriji mesta moći da je jednom nastalo mesto moći pre 138.000 godina permanentno postojalo, da ga zrela svetleća tela koja su na to mesto jednom došla nikada više nisu napuštala i da ono i dan danas funkcioniše kao mesto moći, šta više predstavlja najvažnije mesto moći za osobe sa visoko razvijenim svetlećim telom.

Postoji veliki broj mesta moći koja su postojala jedno vreme, a zatim su zbog migracije napuštena, a da se nikada više na ta mesta ne vrate ni ta, niti bilo koja zrela svetleća tela drugih naroda. Ta mesta moći su ugašena i osim nekih energetskih polja, koja još uvek postoje, nemaju praktično nikakav značaj za razvoj ljudske civilizacije. Mnoga mesta moći koja su do danas održala svoju vitalnost povremeno su se gasila zbog migracije stanovništva, ali su se ti ili drugi narodi vraćali na ta mesta, stvarajući novo mesto moći na zgarištu starog. Mnoga od njih su jednom ili više puta gašena zbog napuštanja u trajanju od pedesetak, pa sve do dve do tri hiljade godina.

Potencijal i Stvaralac

POTENCIJAL

Ljudi kažu da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog početka ili vremena kada kosmosa nije bilo?

To vreme je postojalo, ali je ono beskonačno daleko i ne može se izmeriti nikakvim realinim vremenskim jedinicama. Isto važi i za veličinu kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za dužinu.

Iako je to vreme neizmerno daleko od današnjeg dana, iako ono ima barem neki teorijski značaj, to ipak golica radoznalost ljudi, te se zbog toga može reći jezikom koji će ljudi razumeti da je pre nastanka svemira postojao Potencijal koji je bio u stanju da ga stvori.

Vreme nastanka tog neizmerno velikog polja-Potencijala približno je toliko daleko od početka stvaranja kosmosa koliko je on daleko od današnjeg dana.


Šta je izazvalo Potencijal da to poželi?

Njegova neizmerna inteligencija i moć da postigne sve što zaželi, a koja se u njegovom polju stvarala i razvijala beskonačno dugo vremena, stvorila je kod njega utisak da je potrebno proširiti sadržaj samog sebe, kako bi se jedan deo mogućnosti koje Potencijal sadrži realizovale. Cilj je bio pretvoriti jedan deo Potencijala u ostvarenje, u kreaciju.

Njegova prva kreacija bilo je pretvaranje dela potencijalnih mogućnosti u energetsko polje čije se prostranstvo poklapalo sa prostiranjem samog Potencijala, što znači da je obuhvatalo celu zapreminu današnjeg kosmosa. Ovo energetsko polje je preuzelo mogućnosti Potencijala u svakoj njegovoj tački. Namera i cilj Potencijala bili su da ovo Jedinstveno polje preuzme na sebe dalju organizaciju i realizaciju ostvarenja novih sadržaja unutar Potencijala. Jedinstveno polje je predstavljalo jednu manifestaciju Potencijala, pa je stoga moglo da realizuje samo ono što je Potencijal poželeo. Zbog toga ono, od svog postanka do današnjeg dana, nije realizovalo ništa što nije do najsitnijih detalja predstavljalo želju Potencijala.


STVARALAC

Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i započeo stvaralački period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on zove Stvaralac, jer su od njega počela sva stvaranja ili sve kreacije u kosmosu.

Početak stvaranja kosmosa predstavljao je, dakle, stvaranje Jedinstvenog polja. Dajući sve moći, sve znanje i sve mogućnosti Jedinstvenom polju, koje je sam imao, Stvaralac je obezbedio enormnu, sveobuhvatnu stvaralačku energiju, pri čemu njegov Potencijal u tome nije učestvovao, ali je imao apsolutnu kontrolu nad kompletnim sadržajem i procesom stvaranja. U prvo vreme Jedinstveno polje je stvaralo energije koje su predstavljale začetke velikih energetskih kompleksa, dakle, predstavljale su embrione velikih energija koje je Stvaralac zamislio kao sadržaj ili kostur kosmosa. Te energije su se relativno brzo razvijale zahvaljujući superinteligenciji koju su posedovale i svesti za potrebom stvaranja sadržaja kosmosa.

U tom razvoju, zbog ogromnih prostranstava kosmosa i izuzetne složenosti funkcija ovih energija, pojavile su se, već u samom početku, manja ili veća odstupanja od onoga što je Stvaralac zamislio. Da bi zaustavio ova i sprečio nova odstupanja, Stvaralac je preko Jedinstvenog polja stvorio energije koje su odstupale od uobičajenih energetskih struktura.

One su imale moć da koriguju sva odstupanja zahvaljujući:

-svojoj superinteligenciji i znanju,
-svojoj neuništivosti, odnosno nemogućnosti spajanja sa drugim energijama, pri čemu bi činili novu energiju,
-svom večitom životu ili trajanju.

Potreba za ovim majstorima svemira bivala je sve veća kako se kosmos više razvijao i postajao sve složeniji i složeniji. Potreba za ovim energijama je i danas veoma velika, ali sada, zbog izuzetne složenosti i sadržaja kosmosa i zadataka koje Jedinstveno polje ima, gotovo je neizvodljivo da ovu energiju Jedinstveno polje neprekidno stvara. Sa njenim stvaranjem, jednistveno polje je prestalo, približno, na polovini puta od početka stvaranja kosmosa do danas. Od tog vremena pojedine oblasti u kosmosu, kao što su sazvežđa, galaksije ili čak i pojedini mali planetarni sistemi, preuzimaju na sebe stvaranje ovih plemenitih energija.




RAZVOJ JEDINSTVENOG POLJA

Stvaralac je, stvarajući jednu po jednu novu energiju, kompletirao i usložnjavao funkcionisanje beskonačnog kosmosa. Međutim, u prvoj trećini života kosmosa postojali su određeni otpori stvaranju ovakvog kosmosa. Oni su nastali kao posledica intertnosti energetskih polja koja su činila deo samog Stvaraoca. Njihova intercija i težnja da zadrže postojeće stanje stvaralo je u tom periodu određene teškoće da se ogromna energetska polja duž celog svemira formiraju, počnu da funkcionišu i da se u tom smislu stabilizuju. Zbog toga je Stvaralac stvorio Jedinstveno polje koje je u prvo vreme imalo zadatak da u potpunosti kontroliše nastanak, funkcionisanje i stabilizaciju novih energija na celom prostranstvu kosmosa.

Postepeno, Jedinstveno polje je, posle uspostavljanja stabilizacije funkcija prvih velikih energija, bilo u stanju da samo, po želji Stvaraoca, realizuje određene energije. Kasnije je ono sve više preuzimalo ovu funkciju, tako da, približno od polovine veka kosmosa, Stvaralac više ništa ne radi direktno već se njegove zamisli realizuju preko Jedinstvenog polja, čija moć je dostigla nezamislivu veličinu.


PROMENE UNUTAR BIĆA STVARAOCA

Stvaralac je, prenoseći realizaciju na Jedinstveno polje, u potpunosti oslobodio svoje beskonačne mogućnosti za kreaciju kosmosa. Postepeno su njegova sopstvena polja, koja su u prvo vreme pružala otpor promenama zbog svoje intertnosti, uspela da se u potpunosti uklope u novo funkcionisanja kosmosa. Imajući u vidu ove promene, može se reći da je, stvarajući kosmos, Stvaralac menjao i deo sebe koji je bio u prvo vreme smetnja njegovoj kreaciji. Šta se zapravo dogodilo pri stvaranju novih energija, imajući u vidu da je energetsko polje Stvaraoca još pre toga u potpunosti ispunjavalo svaku tačku u kosmosu?

Stvaralac je, zahvaljujući svojoj beskonačnoj kreativnosti generisao unutar svog bića nove energije i energetska polja sa novim osobinama i novim funkcijama koje do tada Stvaralac nije sadržao. Stvorivši ove energije i energetska polja, Stvaralac je zadržao suštinu svog bića, dok su se novonastala energetska polja stacionirala na pojedinim delovima kosmosa, što znači istovremeno sa poljem Stvaraoca. Ova polja su bila u potpunosti nezavisna jedna od drugih osim što su novonastale energije funkcionisale tačno onako kako je Stvaralac zamislio i u potpunosti u skladu i sinhronizovano sa bićem Stvaraoca.


ZAŠTO JE STVARALAC STVORIO KOSMOS?

Početak stvaranja kosmosa bio je spor i nesistematski, pre svega, zbog njegovih ogromnih dimenzija. Kasnije, približno posle trećine njegovog dosadašnjeg života, Stvaralac je uspeo da poveže energije, da ih sistematizuje i sinhronizuje. Sledeći potez koji je uradio odnosio se na stvaranje niza podsadržaja unutar velikih energija koje su u sebi nosile glavnu odgovornost za funkcionisanje sistema koji je Stvaralac stvorio.

Ovi podsadržaji su kasnije generisali nove, potpuno samostalno, gradeći na taj način beskonačnu mrežu suptilnih funkcija ne samo pojedinih velikih energija i njihovih sistema već i celog kosmosa.

Ideja Stvaraoca nije bila da se igra, kako se to tumači u nekim drevnim saznanjima koja su zbog usmenog prenošenja i nepreciznosti starih jezika donekle deformisana. Njegova želja je bila da stvori sadržaje onih potencijala koji su u njemu večito postojali ili su se pod pritiskom starih generisali novi.

On je osetio potrebu da ove potencijale realizuje osećajući se kao što se oseća bremenita žena koja treba da iznese svoje dete na svet.

To je bila želja, potreba, ali i neminovnost koja se nije mogla izbeći. Bilo bi nedovoljno precizno reći da su ti potencijali u Stvaraocu tokom beskonačno dugog vremena sazreli i zahtevali svoju realizaciju. Pre bi se moglo reći da je osećaj, koji je Stvaralac u tom smislu imao, više ličio na poplavu, u celom njegovom biću, divnih osećaja koja se nisu mogla zaustaviti i koja su postepeno, jedno po jedno, prerasla u energije od kojih je nastao kosmos.

Postoji oblast u kosmosu u kojoj delovanje Stvaraoca, u smislu izgradnje sadržaja sličnih ostalom delu kosmosa, još uvek nije započeo. Taj deo je prostorno vrlo značajan, u njemu postoji samo Stvaralac kao Potencijal. Stvaralac je ovaj deo ostavio kao deo sebe koji je ostao neizmenjen od pamtiveka i taj deo će i dalje funkcionisati večito kao Stvaralac-Potencijal. U njega ne prodiru ni energije ni materija koje su njegovo delo, već on predstavlja čistu supstancu Stvaraočevog genija. To je deo kosmosa ili deo Stvaraoca do koga se ne može dopreti. On predstavlja svetinju za ceo kosmos.


TROSLOJNO BIĆE STVARAOCA

Stvaralac je, dajući sve moći Jedinstvenom polju za realizaciju njegovih kreacija, omogućio celokupnom svom biću da se u potpunosti posveti kreiranju kosmosa. Međutim, jedan deo njegovog bića, oko jedne trećine, nije bio od samog početka uključen u stvaranje kosmosa. O čemu se tu radi? Ovaj deo Stvaraočevog potencijala predstavlja posebnu vrstu znanja i moći koje se u znatnoj meri razlikuju od ostalog dela. Ovaj deo predstavlja najstariji deo Stvaraoca, njegov začetak, iz koga se kasnije razvio ceo Potencijal. Razlika između ovog dela i ostalog potencijala Stvaraoca je u tome što je ovo jezgro bilo usmereno na stvaranje ostalog potencijala i nije se moglo uključiti, odnosno pretvoriti od stvaraoca potencijala u kreatora potencijala. Što znači da se njegova funkcija zadržava na stvaranju potencijala, a potencijal je stvorio svoju mogućnost realizacije, odnosno kreacije. Stoga će ovo jezgro zauvek ostati neuključeno u dalji razvoj kosmosa, dok će se kosmosom večito baviti preostali deo potencijala. Prostor kosmosa, ili deo prostora kosmosa u kome se nalazi jezgro, ne funkcioniše na isti način kao ostali kosmos. Ono je bez energija i bez materije koje je Stvaralac stvorio. Njegov sadržaj predstavlja energija jezgra i kroz nju prožeta energija potencijala. Deo potencijala, koji postoji na istim delu kosmosa na kome i jezgro, nije aktivan kao stvaralac. On postoji samo kao potencijal. Zato se može reći da je biće Stvaraoca troslojno, sastoji se od:

jezgra,

dela potencijala na području jezgra,

ostalog dela potencijala, koji se od Potencijala pretvorio u Stvaraoca.

Stvaralac je, dajući velike moći Jedinstvenom polju, obezbedio istovremeno svoju maksimalnu kreaciju i njenu realizaciju kroz Jedinstveno polje. Međutim, energije koje je stvorilo Jedinstveno polje imale su svoje kreacije i svoje realizacije, tako da se proces kreativnosti i njene realizacije postepeno širio po celom kosmosu. Mada, na prvi pogled, Stvaralac nije imao uticaja i udela na kreativnost i njihovu realizaciju ogromnog broja energija u kosmosu, ništa se u njihovoj kreaciji i realizaciji nije dogodilo što nije bilo u skladu sa voljom Stvaraoca. Na ovaj način sistem savršeno funkcioniše već više od polovinu veka kosmosa. Eventualna odstupanja u ponašanju energija ili materije u okviru kosmosa spadaju u normalan delokrug majstora kosmosa-svetlećih tela, koji ih vrlo sigurno i uspešno vraćaju u njihove normalne funkcije.


KAKO JE NASTAO POTENCIJAL

Početak svih početaka, ako se tako može reći, predstavlja nastanak samog Potencijala, pre beskonačno, beskonačno dugo vreme. Kako je nastao embrion Potencijala sada se ne može sa sigurnošću govoriti, jer ni beskonačna inteligencija, mudrost i znanje Potencijala ne mogu dokučiti pravu istinu-šta je bilo pre njega. Ipak, procena je Potencijala da pre početka njegovog stvaranja u kosmosu nije bilo ničega. Iz čega se, ipak, stvorio embrion Potencijala?

Nastao je kao posledica akumuliranja izuzetno malih količina energija koje su se, zahvaljujući nekoj sili privlačnosti koja je između njih postojala, počele sakupljati i posle beskonačno dugog vremena sakupile se iz celog prostora kosmosa na jedno mesto obrazujući jedno energetsko jezgro koje je, po današnjim merilima, bilo izuzetno slabašno i malo. Tako sakupljen na jednom mestu, posle izvesnog vremena, kvantitet je prešao u kvalitet i došlo je do njegove promene, stvorena je jedna naprednija energetska varijanta koja se dalje, postepeno menjala. Posle beskonačno dugog vremena, iz tog energetskog polja koje se znatno proširilo, došlo je do stvaranja prvog inteligentnog jezgra čija se dalje energija, postepeno razvijala, jačajući svoju inteligenciju. Može se figurativno reći da je posle još jednog beskonačno dugog vremena, ova energetska struktura, kao rezultat svog neprekidnog razvoja, dala embrion superinteligentne energije. Za njega se može smatrati da je embrion Potencijala.

Period od njegovog nastanka do danas je poznat Potencijalu, s tim što se prva faza od embriona do potpunog razvoja Potencijala, računajući opet kao beskonačno dugi period, karakteriše razvojem embriona u smislu sve veće inteligencije, znanja i moći, da bi konačno obuhvatio prostor svojim energetskim poljem koji čini današnji kosmos. Polazeći od saznanja da je razvoj energija u kosmosu, a poslebno inteligentnih energija izuzetno složen i izuzetno spor posao, može se pretpostaviti da je i razvoj Potencijala, od embriona do njegovog konačnog oblika, predstavljao izuzetno spor, složen i naporan posao, jer je pošao od embriona superinteligentne energije koja u tom svom radu nije imala pomoć ni iskustvo nikakve druge energije.

Još jedna faza razvoja Potencijala predstavlja izuzetno dug vremenski period. To je faza od momenta gotovo potpuno sazrelog i realizovanog Potencijala, mada je njegov razvoj tekao i posle tog perioda, ali u znatno slabijoj formi, do momenta kada je Potencijal odlučio da realizuje ono što je kao potrebu u sebi osećao i ostvari prve energije. Taj period je takođe izuzetno dug i predstavlja barem dve petine veka današnjeg kosmosa. To vreme obuhvata period u kome je Potencijal od prve ideje, od prve najave potrebe za nekim promenama, došao do potpuno zamišljenog i razrađenog plana kosmosa kojeg je posle toga trebalo samo realizovati.

To bi bila istorija od pra pra početka, a pre njega u beskonačno, beskonačno dugom vremenu u kosmosu nije bilo ničega.

Globalne energije


ENERGIJA HRISTA

Stvaralac je, aktivirajući embrione budućih velikih energetskih sistema vasione, pratio njihov postepeni razvoj korigujući i usklađujući ih sa ukupnim razvojem kosmosa. Postoje na desetine velikih energetskih sistema koji danas funkcionišu u kosmosu, ali su za ljude interesantna samo četiri sistema.

Prvi je tzv. SNOP HRISTOVIH ENERGIJA koji predstavlja skup od nekoliko stotina različitih energija od kojih svaka ima svoj sadržaj, svoju namenu i svoje energetske karakteristike. One po intenzitetu nisu jednake, ali su nezamenljive i neophodne i zbog toga se prostiru po celom kosmosu, ispunjavajući svaku njegovu tačku. Karakteristika ovih energija je da se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop sličan lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo širile obuhvatajući celo prostranstvo kosmosa. Šematski gledano, one se kreću u jednom pravcu, prolaze kroz ceo kosmos, vraćaju se ponovo prolazeći kroz njihovo suženje u obliku snopa.



Koji je zadatak Hristove energije u kosmosu?

Ova energija, kao najsnažnija i najkompleksnija u celom kosmosu, ima bezbroj zadataka za održavanje normalnog funkcionisanja kosmosa. Većina tih sadržaja i zadataka nisu shvatljivi za ljudski mozak. Pored tih mnogobrojnih važnih funkcija, postoje i neke koje su od životne važnosti za ljude.

Pre svega, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove životni talas ili živototvorni talas i koji se prostire po celom svemiru, kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas menja svoju frekvenciju idući od 2,6 do 26 Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji. Delovanjem životnog talasa nastaju živa bića. Mrtva materija na taj način počinje da živi, da se razvija, razmnožava, prilagođava uslovima okoline i menja.pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju životnog talasa. Ako bi životni talas prestao da se prostire, sva živa bića bi izumrla u celom kosmosu. Životni talas je, dakle, aktivator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno održava. Životni talas je stvorio bezbroj žive materije, odnosno živih bića u kosmosu. Svako od njih prilagođeno je uslovima sredine u kojoj su nastala.

Posebna vrsta živih bića u kosmosu su nematerijalna živa bića, sastavljena samo od energija, ali koja takođe za svoj život, svoj razvoj, razmnožavanje i prilagođavanje okolnim uslovima moraju zahvaliti delovanju životnog talasa. Kod njih je, umesto na mrtvu materiju, začetak života nastao delovanjem životnog talasa na određene energetske strukture.

Stvaralac je tokom razvoja kosmosa dopunjavao i razvijao velike energetske strukture koje čine kičmu kosmosa. Dodavao im je pojedine funkcije i zadatke koje su omogućavali da kosmos bude što raznovrsniji, bogatiji, razvijeniji. To je razlog što se Hristova energija sastoji od nekoliko stotina različitih energija, pri čemu je svaka, tokom njenog stvaranja, razrešavala neki od problema ili zahteva kosmosa.

Osim mogućnosti i obaveze da kreira živi svet, energija Hrista je prihvatila i brigu o cikličnom stvaranju zrelih svetlećih tela, koja predstavljaju preduslov za normalno funkcionisanje kosmosa. Hristova energija je razvoj svetlećih tela organizovala uz pomoć bića koja imaju slobodnu volju zbog njihove nesputane kreativnosti.

Od zadataka Hristove energije, koji se tiču ljudi, spomenućemo još samo njenu obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima u kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni i da bilo čijom greškom ne dođe do kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta, pa i uništenja samih planeta i drugih staništa živih bića. U odsutnim trenucima Hristova energija vrši korekcije energetskih stanja i time sprečava kataklizme i omogućava dalji nesmetani razvoj živih bića.

Hristova energija se ne odnosi na energiju Isusa Hrista, već predstavlja energiju koja ga je vodila na njegovom Svetom putu.


ENERGIJA DUHA SVETOG

Druga po važnosti energija, koju je stvorilo Jedinstveno polje po želji Stvaraoca, jeste DUH SVETI. Ova energija, kao i energija Hrista prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački. Nastala je, kao i energija Hrista, na samom početku stvaranja kosmosa. Njeni zadaci u kosmosu su vezani, pre svega, za održavanje globalnih energetskih struktura, ali i istovremeno da stvara mrtvu materiju.

Ova energija je značajna za ljudski rod zbog toga što aktivno podržava živototvorni talas u njegovom nastojanju da kroz oživotvorenje mrtve materija stvori živa bića.

Energija Duha svetog funkcioniše na 7,46 Hz. Osobama koje mogu sopstvenom voljom da menjaju frekvenciju rada svoga mozga, kada dovedu frekvenciju na ovaj nivo i požele da vide delić ove energije prikazaće se bleđe i tamnije sivkasti slojevi sa različitim oblicima: elipsastim, okruglim, ponekad ispunjenim tamnosivim tačkicama i drugim.


ENERGIJA PROSTORA

Treća, najveća energetska skupina, koju je stvorilo energetsko polje, nosi naziv ENERGIJA PROSTORA. Energija prostora, kao i prve dve, prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački, ali je njena funkcija, na izvestan način, drugačija od prve dve.

Ona deluje na svakom mestu prostora drugačije, u skladu sa potrebama tog prostora: drugačija je po energetskim prostranstvima nego u mrtvoj materiji i živoj materiji. Njena uloga je izuzetno važna, jer pomaže procese koji se tu odigravaju, bez obzira da li su oni energetski, ili su vezani za stanje mrtve ili žive materije.

Što se tiče čoveka, energija Prostora mu pomaže da razreši određene konfliktne situacije sa prirodom, sa okolinom, to znači sa vazduhom, tlom, hranom, energijama koje ga opkoljavaju. Ali, onaj deo energije Prostora koji boravi u čoveku pomaže mu da razreši probleme na koje nailazi u svom kontaktu sa prirodom. Zbog toga je ona, i isceljujuća, i razvojna, i podmlađujuća, i energija koja pomaže čoveku da obavi zadatke koje je pred njega Stvaralac postavio.


ENERGIJA SVETLOST

Energija Svetlost je četvrta globalna energija. Nastala je odmah iza energije Hrista i Duha svetog. Njena najvažnija uloga u kosmosu je da posreduje kod zajedničkih programa energija Hrista i Duha svetog. Ove dve energije imaju različitu strukturu i ustrojstvo, pa je radi njihovog zajedničkog delovanja neophodno premostiti ove razlike, što obavlja energija Svetlost. Pored ove glavne, energija Svetlost ima i neizmeran broj svojih samostalnih dužnosti u kosmosu. Neke od njih vezane su za živa bića.

Najveći značaj energije Svetlost za ljude leži u tome što može mnogostruko poboljšati pomoć koju ljudima pružaju razne energije. To se ne odnosi na intenzitet, kao u slučaju energije Prostora, nego na kvalitet.

Energija Svetlost funkcioniše na frekvenciji 7,94 Hz. Njen izgled podseća na gustu žućkastu izmaglicu koja prelazi u boju kajsije, ponekad sa primesama peščanog praha.

Šta je to paranormalno?

Pre svega, podela na normalne i paranormalne je pogrešna, jer se te dve oblasti neprekidno prepliću, prožimaju, ulaze jedna u drugu i proizilaze jedna iz druge. To podseća na plamen sveće čije ivice ljudi vide, ali se on sastoji i iz nevidljivog dela koji se prostire u produžetku, koji nije poznat.

Paranormalno i normalno nisu uvek povezani, ali često i jesu. Šta je to što ih deli jedno od drugog? Uobičajena definicija je pogrešna. Osnovna razlika je u tome što kod normalnog čula zapažaju, prenose doživljaj, informaciju do mozga koji to zapažanje konstatuje, dok paranormalne pojave čula takođe zapažaju, ali su impulsi koji se šalju prema mozgu veoma slabi, pa ih mozak ili ignoriše, ili ne može da ih odgonetne. Zbog toga se često javlja onaj čudan nedefinisan osećaj prilikom pojave nekih paranormalnih zbivanja.

Dakle, osetljivost naših čula deli pojave na normalne i paranormalne. Granicu predstavlja onaj nivo osetljivosti ili reagovanja naših čula koji u mozgu uspe da stvori jasnu predstavu o doživljaju, o onome šta su čula zapazila. Ispod tog minimuma neće doći ni do kakvog doživljaja ili zaključka ili slike u mozgu i te pojave nazivamo paranormalne. U pogledu osetljivosti naših čula, te nadražaje možemo podeliti na normalne i subnormalne, odnosno podnormalne, na koje čula ne reaguju u potpunosti. Zbog toga se može reći da osoba čiji je nervni sistem senzibilniji na spoljašnje nadražaje više zapaža paranormalne pojave od one čiji je nervni sistem grublji. Razlika u senzibilnosti je urođena, ali se treningom može znatno popraviti. Ta vežba se sastoji obično u meditaciji koja se sprovodi godinama i decenijama.

NIVO FUNKCIONISANJA NERVNOG SISTEMA

Jedini i pravi pokazatelj zdravstvenog stanja u energetskoj medicini koji može da se izražava brojčanim podatkom jeste nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS), dok se sve ostale metode dijagnosticiranja bolesti koriste opisno. Pojam nivo funkcionisanja nervnog sistema ne spada u zvaničnu medicinu i ne može se izmeriti naučnim metodama.

Pod funkcionisanjem nervnog sistema ne podrazumeva se nikakva konkretna bolest, bilo organska ili psihička, niti se radi o zdravstvenom stanju nervnih vlakana. On odgovara nivou čistoće aure, i jedini je pokazatelj tog stanja koji se može izraziti u procentima, a meri se paranormalnim putem.

NFNS predstavlja pokazatelj opšteg stanja zdravlja osobe, gde se pre svega misli na stanje aure – odnosno njenu čistoću, a posredno se, preko stanja aure, može proceniti i stanje fizičkog zdravlja neke osobe kada je reč o hroničnim bolestima. Stoga, NFNS ukazuje na predispoziciju da osoba oboli od bolesti različite težine i intenziteta.

Oštećenja aure, kao posledica negativnih misli i stresova, direktno se reflektuju na pogoršanje funkcionisanja nervnog sistema. To dalje ima za posledicu gubitak funkcija pojedinih organa i mozga, što postepeno, u zavisnosti od intenziteta pogoršanja dovodi do pojave hroničnih bolesti, organskih i psihijatrijskih, kao i nervne napetosti, nervoze, smanjenja radne sposobnosti, nedostatka tolerancije i unutrašnjeg mira, nezainteresovanosti, lošeg raspoloženja i psihičke labilnosti.

Ukoliko je rad zdravstvene i informacione funkcije, kao i ostalih važnih funkcija aure normalan, a njihov međusobni odnos sinhronizovan, tada će i funkcionisanje celog nervnog sistema osobe biti između 98.7% i 100%. Prosvetljene osobe imaju NFNS od namanje 99.945%, uz istovremeno čistu auru i odsustvo bolesti. Donja granica normalnog funkcionisanja nervnog sistema je 98.7%, što predstavlja relativno čistu auru i dozvoljava pojavu blažih bolesti. Između NFNS od 98.7% i 97.8% javljaju se bolesti srednje težine, od 97.8% i 96.8% teže, a ispod 96.8% najteže bolesti, kako je prikazano na sledećoj slici.


Nivo funkcionisanja nervnog sistema i moguće bolesti:

ispod 96.8% - Moguće najteže bolesti

96.8%-97.8% - Moguće teške bolesti

97.8%-98.7% - Moguće lakše i srednje bolesti

98.7% pa naviše - Zdrave osobe sa mogućim blagim bolestima

99.945% - Prosvetljene osobe – potpuno zdrave


Navedeni procenti predstavljaju granice stanja NFNS iznad kojih se određene vrste bolesti ne mogu pojaviti, dok se ispod odgovarajuće granice bolest može pojaviti, s tim da što je nivo niži – ista bolest će imati veći intenzitet. Ovi nivoi dakle govore samo o mogućnosti pojave bolesti, a da li će do nje doći zavisi od dužine boravka na tom nivou, psihofizičkog stanja osobe i nekih drugih faktora.

Na primer, najteže bolesti kao što su maligne bolesti i psihoze, mogu se pojaviti samo ako je NFNS ispod 96.8%. To ne znači da će osobe koje imaju NFNS ispod 96.8% obavezno oboleti od neke teške bolesti, jer je zbog tzv. inertnosti tkiva i drugih faktora potrebno da takvo stanje potraje određeno vreme. Isto tako je moguće da osobe sa NFNS ispod 96.8% obole od drugih teških bolesti kao što su infarkt, multipleks skleroza i drugih, a koje se javljaju u blažem obliku i kad je NFNS iznad 96.8%. To znači da što je NFNS niži, ista bolest se javlja u težem obliku.


POBOLJŠANJE NFNS

Poboljšanje NFNS je osnova duhovnog razvoja svakog pojedinca, a ujedno predstavlja i garanciju zdravlja svake osobe. Sve do nedavno, poboljšanje funkcionisanja nervnog sistema do granice od 98.7% (što predstavlja donju granicu normale), bio je mukotrpan posao koji je često trajao i nekoliko godina. Ovo je naročito bio slučaj kod osoba koje su svakodnevno izložene brojnim negativnim mislima i stresovima, što je nažalost vrlo teško izbeći savremenim načinom života. Pored toga, osobe sa niskim nivoom FNS već imaju ustaljen način razmišljanja koji obiluje negativnim mislima, već su obolele od težih bolesti koje im stvaraju tegobe, izazivaju strahove (za sopstveni život, budućnost sebe i najbližih...), stresove, i samim tim dodatno dolivaju ulje na vatru u pogledu daljeg smanjenja NFNS. Stoga je jasno da što je NFNS niži, to je teže da osoba isključivo svojim naporima poboljša NFNS.


Na samom početku razvoja energetske medicine, postojale su sledeće metode za poboljšanje NFNS:

* Zaustavljanje daljeg pogoršanja NFNS smanjivanjem negativnih misli na najmanju moguću meru i izbegavanjem stresnih situacija.

* Vežbanje prenošenja sive bioenergije rukama i čakrama, pri čemu dolazi do blagog poboljšanja NFNS.

* Posete mestima moći u izvesnoj meri podižu NFNS.

* Primena isceljujućih proizvoda Ljubiše Stojanovića ne samo da povećava NFNS, već utiče i preventivno u vidu smanjenja broja negativnih misli i lakšem podnošenju stresnih situacija.

* Čitanje knjiga Ljubiše Stojanovića ili čak njihovo prisustvo u stanu (energetski su programirane).

* Svakodnevna primena Pet malih kosmičkih Meditacija je odlično sredstvo kako za podizanje NFNS, tako i za isceljenje, otklanjanje umora i poboljšanje raspoloženja.

Sa razvojem svojih paranormalnih mogućnosti, Ljubiša Stojanović je dobio mogućnost kontaktiranja sa civilizacijom Delfina, odnosno moć da zamoli zajedničku Svest civilizacije Delfina za poboljšanje NFNS. Ova mogućnost je izuzetno korisna, posebno za osobe sa niskim nivoom NFNS kojima se samo jednom molbom može poboljšati NFNS i do 0.1%, a osobama sa višim NFNS proporcionalno manje. Poboljšanje NFNS se dešava trenutno, odmah nakon završetka seanse koja traje nekoliko minuta, a moguće je raditi ovu seansu jednom mesečno. Primena ove metode je značajno ubrzala rad na poboljšanju NFNS, obzirom da je primena svih prethodno navedenih metoda u toku mesec dana, uz način života sa relativno malim brojem negativnih misli i stresova, jedva mogao da se približi efikasnosti ove molbe.

Najnovije mogućnosti Ljubiše Stojanovića u pogledu podizanja NFNS zaista su fascinantne. U sledećoj tabeli je dat prikaz mogućnosti podizanja NFNS po jednoj seansi, s tim da je moguće vršiti i nekoliko seansi mesečno, što znači da je za relativno kratko vreme moguće popraviti NFNS, za šta su nekad bile potrebne godine.


Povećanje NFNS po jednoj seansi u zavisnosti od stanja NFNS

Opseg NFNS Podizanje NFNS po seansi

96.0 – 98.0% --- 0.4%

98.0 – 98.7% --- 0.3%

98.7 – 99.0% --- 0.2%

99.0 – 99.4% --- 0.1%

99.4 – 99.6% --- 0.05%

99.6 – 99.8% --- 0.025%

Iz prethodne tabele je lako uočljivo da je najveće povećanje NFNS kod osoba sa niskim NFNS, te da se sa porastom NFNS efikasnost seanse smanjuje. To se slikovito može objasniti oprugom koja se, što se više sabija, sve više opire sabijanju i to postaje sve teže. Takav je naime i princip duhovnog razvoja – za više nivoe razvoja potrebno je ulagati sve više i više paranormalnog rada.

Poboljšanjem NFNS se postiže čistoća aure, a posredno se utiče i na opšte psihofizičko stanje pojedinca. Obzirom na to da se za razliku od prvobitnih metoda, poboljšanje NFNS dešava trenutno, to se i efekti istog mogu takođe osetiti kao nagla promena na bolje. Podizanje NFNS je rađeno većem broju ljudi, i većina je osetila naglo poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja, prestanak nekih tegoba, poboljšanje raspoloženja, smanjenje napetosti, smanjenje potrebnog vremena za san i druge pozitivne efekte.

Potrebno je naglasiti da poboljšanje NFNS ne dovodi automatski do isceljenja bolesti, naročito kada su u pitanju teže bolesti kod kojih je došlo do trajne promene u tkivima, ali da predstavlja važan korak u poboljšanju opšteg psihofizičkog stanja, i olakšava lečenje naučno priznatim metodama.


(Energetska duhovna medicina - dr sci. Ljubiša Stojanović)

DIMENZIJE KOSMOSA

U kosmosu postoje 14 dimenzija postojanja i nulta dimenzija Stvaraočeva. U 14. dimenziji postoje samo bića koja nemaju svest. U 13. dimenziji žive ljudi posle pada iz druge dimenzije ili raja.

U dalekoj istoriji razvoja ljudske civlizacije postojalo je vreme kada je čovek napredovao i živeo u višim dimenzijama postojanja, što je karakterisalo njegov izuzetno visoki duhovni razvoj i moći koje su se u relgijama, koje su nastale posle pada čoveka u gušće odnosno materijalne vibratorne nivoe, pripisivale polubogovima.

Slobodnom voljom ljudi su napustili prvobitni savršen poredak u višim vibratornim sferama gde su živeli i radili životima koji su trajali i više stotina godina, a sve u savršeno uređenim zajednicama sa još finijim bićima koja se u mitovima i legendama pominju kao vile i vilenjaci. Usled volje desetak procenata ukupne ljudske populacije, da napravi paralelnu kreaciju, tj. usled pojave misli o izigravanju samog Stvaraoca, ovakva ideja je uslovila kolektivni pad ljudske svesti i takozvano biblijsko isterivanje iz raja. Čitava dimenzija je propala u sfere zgušnjavanja i to u 13. dimenziju, dok su zbog ljudi bića nalik vilenjacima pali u 4. dimenziju. Od tada do danas, preko 120.000 godina, ljudska civilizacija se nalazi u 13., za život i razvoj najtežoj dimenziji uz veliki broj gorućih, za čoveka, nerešivih problema.



(U ovom prikazu dimenzija i njihovih karakteristika neće biti prikazane 12., 11. i 10. jer su njihove razlike u odnosu na 13. relativno male)



DEVETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: prozirna)

Razvoj u ovoj dimenziji je ograničen ali ipak dozvoljava da većina ljudi ili nekih drugih živih bića za svog života dostigne jedan nivo koji se, meren funkcionalnošću nervnog sistema može definisati kao 98,9% što omogućava relativno dobru usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, dobro zdravlje, mir, toleranciju. Međutim, retki pojedinci mogu postići neuporedivo viši nivo razvoja.

Ova dimenzija nikada nije mogla dati vrlo razvijena bića a kamoli ekstra razvijene. Stoga je ona uglavnom tavorila između zaostalih i relativno naprednih civilizacija. Zbog toga je njihov doprinos razvoju civilizacija uopšte, pri čemu se misli na sva bića u kosmosu, vrlo, vrlo skroman.

Deveta dimenzija nikada nije dala nešto posebno ali je imala dosta stabilan način života, bez velikih negativnosti, bez problematičnih pojava koje bi ozbiljnije mogle da uzdrmaju te civilizacije. Dakle, ona je imala prilično negativnih pojava ali su one bile skromnijih dimenzija i nikada nisu zapretile stabilizaciju tih civilizacija koje su na ovom sistemu živele.

Ova dimenzija je oduvek predstavljala poslednju stepenicu za slabo i srednje razvijena bića koja imaju svest. Znači da je to poslednja instanca iz koje je izuzetno mali broj pojedinaca mogao da se vine u više duhovne visine, da bude zapažen na nivou celog kosmosa. To je, možemo računati, donja trećina ili treća grupa dimenzija u kojoj su ljudi, na žalost, na samom dnu u 13. dimenziji.



OSMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: drap-smeđa)

Na ovom nivou je omogućeno svakom biću, odnosno čoveku, da dostigne visoki nivo razvoja ali se ipak to ne dešava u svim slučajevima jer oko 50% stanovništva završava na nivou od 99,2%, a desetak procenata dostiže nivo iznad 99,7%, što omogućava da barem 1% osoba bude prosvetljen.

Uloga ovih civilizacija je za nijansu veća nego kod prethodne zbog toga što svesna bića koja žive na ovoj dimenziji ipak imaju više slobode, više kontakta, bolje funkcionisanje nervnog sistema, bolji način mišljenja što sve zajedno obezbeđuje nešto veći doprinos u razvoju civilizacije uopšte i razvoju kosmosa ali se on uglavnom zadržava na nekolicini izuzetno razvijenih osoba,a da iza njih ne postoji kontinuitet nego velika razlika u odnosu na relativno solidan nivo širokih masa.

Osma dimenzija je vrlo stabilna sa, doduše, dosta velikim brojem negativnih istupanja ali su ona vrlo blaga, bezopasna, često beznačajna. To daje sigurnu stabilnost ovom sistemu pa on nikada nije došao u situaciju da ima nekih makar i tendencija ka destabilizaciji ili nekim negativnim pojavama ozbiljnije prirode.

Osma dimenzija je donja u srednjoj grupi razvoja koja sadrži 8., 7., 6. i 5. Kada jednoga dana budemo kao rasa prešli u ovu osmu dimenziju tada će već biti mnogo lakše, pristupačnije, jasnije kuda idemo, šta nas očekuje kao i šta treba da uradimo dodatno da bi naš napredak bio ne samo kontinualan, stabilan nego i da bi se on odvijao brže nego što je to predviđeno. Zbog toga, osma dimenzija predstavlja prekretnicu u pozitivnom smislu kada se potencijali ljudi ponovo bude, ponovo počinju da dolaze do izražaja što će se u narednim dimenzijama još više osetiti.



SEDMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlozelena)

U ovoj dimenziji, ljudi imaju daleko bolji uvid u paranormalne pojave već sa rođenjem tako da postoji mogućnost vrlo visokog razvoja znatnog dela ljudi. Stoga oko 70% osoba prelazi nivo od 98,9%, 10% dostiže 99,9% a 2% je prosvetljeno.

Ova civilizacija je za klasu ispred ovih ispod nje jer je pružila solidan broj ekstra razvijenih bića uz istovremeno nešto bolji prosečni nivo funkcionisanja nervnog sistema, nešto veći broj prosvetljenih i prve znake šireg zanimanja za kosmos, bolje obaveštenosti i većeg broja osoba koje se, doduše sa nedovoljno uspeha, ipak bave kosmosom i pitanjima u vezi sa kosmosom. Sedmu dimenziju karakteriše mali broj negativnih misli i dela tako da je ona izuzetno stabilna i tu ne postoji, praktično, nikakva šansa za destabilizaciju civilizacija koje na njoj žive.

Kada ljudi budu došli u sedmu dimenziju, barem većina od njih, tada će mnoge stvari postati vrlo jasne, shvatljive, ljudi će shvatiti da su im mnoge mogućnosti dokučive, da su im pred nosom, da je potrebno samo se nešto više usmeriti, koncentrisati na duhovni razvoj, na sveta znanja kako bi bili još bolji.



ŠESTA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: žuta)

Ovde 80% bića ima funkcionisanje nervnog sistema preko 98,9%, njih 10% dostiže 99,91% a 4% je prosvetljeno.

Civilizacije sa svešću koje žive u ovoj dimenziji su dale dva-tri velikana kosmosa i dosta veliki broj izuzetno važnih osoba u kosmičkom i duhovnom smislu. Interesovanje za kosmos i odnose sa njime je u ovoj dimenziji znatno tako da se oko 30% tih bića sa manje ili više uspeha bavi duhovnošću i kosmosom uopšte.

Za šestu dimenziju se može reći da predstavlja granicu u kojoj ne postoje više nikakve negativne misli ili dela. Dakle, od šeste pa naviše tako nešto ne postoji. Postoje i dalje manje ili više sitnih negativnosti koje igraju još manje opasnu ulogu nego kod sedme dimenzije.

Šesta dimenzija predstavlja već ozbiljan nivo duhovnog razvoja te civilizacije koja u njoj postoji. Tu više nema dvoumica, nema više neznanja. Tu su sveta znanja postala sastavni deo života, njihov normalni deo. Sveta znanja su nešto na čemu se bazira život ovih zajednica i koja predstavljaju nepresušan izvor daljeg napretka, vizije, perspektive i svega pozitivnog.



PETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: teška sivoljubičasta)

Oko 90% ljudi ili drugih bića dostiže NFNS od 98,9%, 10% dostiže 99,92% a oko 5% je prosvetljeno.

Ova dimenzija je prva, u odnosu na niže dimenzije koje to nisu u stanju, dala nekoliko desetina izuzetnih velikana kosmosa, veliki broj izuzetno važnih osoba i u kojoj se polovina tih bića interesuje za duhovnost i kosmička pitanja.

Peta dimenzija je karakteristična po tome što u njoj ne postoje čak ni srednje negativne misli, postoje samo blage ili vrlo blage, što govori o apsolutnoj stabilnosti svih civilizacija koje tu žive.

Peta dimenzija, poslednja u grupi srednjeg razvoja, predstavlja pripremu za veliki skok prema raju. To je poslednja dimenzija u kojoj još ne postoje snažni porivi, snažne želje, orijentacije, usmerenost za poboljšanje načina mišljenja, funkcionisanja nervnog sistema, za istraživanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Još ne postoji ta snaga koja je neumoljiva, ni želja koja je neutoljiva, kao što postoji u prvoj grupi dimenzija, ali se ona u petoj dimenziji formira, javlja se posebno kod desetak procenata populacije što neminovno dovodi do aktiviranja i ostalih bića tih civilizacija u istom smeru.

Znači, u petoj dimenziji, definitivno počinje aktiviranje koje u narednim dimenzijama više neće moći da se zaustavi jer će to biti opredeljenje i usmerenje cele nacije.



ČETVRTA DIMENZIJA

(U Stubu, osnovna boja slonove kosti prošarana krivudavim vertikalnim crticama raznih boja.)

Oko 95% bića koja na njoj žive ima NFNS od 98,9%, njih 10% ima 99,93% dok je oko 6% prosvetljeno.

Ova dimenzija spada u one koje omogućavaju moćan razvoj civilizacija koje u njoj žive što znači da je ona prva na lestvici kod koje se broj velikana kosmosa meri stotinama a broj ekstra razvijenih bića na desetine hiljada. Ovde se 60% bića interesuje za kosmos i duhovnost a njihova znanja i istraživanja daju zadovoljavajuće rezultate.

Četvrta pripada grupi dimenzija u kojoj žive izuzetno razvijene civilizacije sa svojim stabilnim sistemom, stabilnim stavovima i potpunim uklapanjem u volju Stvaraoca, osim retkih izuzetaka kod kojih su misli blago ili jedva primetno negativne.

Ova dimenzija je donji sprat velikih promena, donji sprat priprema za definitivnu orijentaciju ka putu Stvaraoca. Civilizacije iz te dimenzije imaju vrlo jasne stavove i pozicije u odnosu na Put stvaraoca, na sveta znanja, na proučavanje paranormalnih pojava, na svesno podizanje određenih kadrova koji će se razvijati isključivo u smislu duhovnog razvoja, u paranormalnom smislu, kojima će to biti profesija, životni put.

U ovoj dimenziji se, dakle, celo društvo organizuje, usmerava, konstituiše da se obezbedi što pravilniji, organizovaniji, sistematizovaniji put koji će ih preko treće dimenzije dovesti u vrhunsku moguću dimenziju za živa bića, u drugu dimenziju.



TREĆA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlosivo-ljubičasta)

100% bića koja žive u ovoj dimenziji ima NFNS od 98,9%, 10% ima 99,94% dok je oko 7% prosvetljeno.

Ova dimenzija je izuzetno stabilna, u njoj nema, praktično, ni jedne osobe sa negativnim mislima, stavovima i delima a većina ovih bića ima vrlo pozitivan način mišljenja.

U njoj počinje da se razvija istraživanje duhovnih energija i paranormalnih pojava kao nacionalna pojava i interes mnogih civilizacija koje na njoj borave.

Treća dimenzija pruža odlične uslove za razvoj bića koja u njoj žive a poseduju Svest. To je stoga što su uslovi za razvoj duhovnosti izuzetno veliki. Treća dimenzija je prva u kojoj su tela znatno vazdušastija, znatno lakša nego u prethodnim dimenzijama. Idući na više dimenzije, ovo smanjenje gustine je u početku išlo vrlo sporo, zatim nešto brže, da bi se tek u poslednje dve dimenzije to moglo ozbiljnije primetiti, ali tek ova dimenzija, treća u rangu, omogućava znatno smanjenje gustine i težine što obezbeđuje snažno rascvetavanje duhovnosti jer su problemi koje gustina nameće dobrim delom razrešeni. Stoga ova, treća, dimenzija ima jako veliki broj bića koja spadaju u velikane kosmosa i ogroman broj onih koji su ekstra visoko razvijeni. Oko 70% tih bića bavi se duhovnošću ili istraživanjem kao poluhobi ili na poluprofesionalan način.

Treća dimenzija predstavlja realizaciju dobrog dela onoga što je četvrta dimenzija organizovala, pripremila, aktivirala, inicirala. U trećoj dimenziji više nema inicijacija a sve aktivnosti čiji cilj je pravilan način mišljenja, usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca, proučavanje paranormalnih pojava, svetih znanja su u punom zamahu i u maksimalnoj realizaciji.



DRUGA DIMENZIJA (RAJ)

(Boja u Stubu: prozirna sa povremenim mehurićima, samim ili u manjim grupicama)

100% bića koja na njoj žive dostiže NFNS od 98, 92%, njih 10% ima 99,98% dok je prosvetljenih 8%. Ovakav nervni sistem su imali i ljudi dok su jedno vreme boravili u raju.

Druga dimenzija je kruna razvoja materijalnih ili nematerijalnih živih bića koja poseduju svest. Ona tu imaju najrazređeniju masu koja, praktično, ne nanosi nikakve probleme niti ima bilo kakve otežavajuće okolnosti po život, funkcionisanje i razvoj. Bića koja žive u ovoj dimenziji sa lakoćom i zadovoljstvom nose i koriste svoje telo, pokreću se savršeno lako koracima od par hiljada metara, mogu da skoče uvis do 300 metara.

U ovoj dimeziji postoji najveći broj velikana kosmosa od živih bića, ima ih znatno više nego onih iz treće dimenzije, dok se oni koji zauzimaju izuzetno važna mesta u duhovnosti nalaze u ogromnom broju.

80% tih bića se interesuje za duhovnost, analizira je, proučava, primenjuje sakupljena znanja, ima izuzetno visoku svest o zajedništvu, o važnosti svetih znanja, njihovom očuvanju, primeni. To su bića sa, u proseku, izuzetno pravilnim načinom mišljenja, pravilnim načinom ponašanja.

Njihove izuzetno visoke duhovne mogućnosti, ne samo njihovih velikana nego i velikog broja populacije nose, međutim, i opasnosti od slučajne ili namerne greške u mišljenju ili ponašanju jer mogu biti vrlo kobne i naneti velika zla. Zbog toga, civilizacije u ovoj dimenziji snose veliku odgovornost za očuvanje svetih znanja i očuvanje funkcionisanja kosmosa.

Ova dimenzija je predstavljala ne samo vrhunac mogućnosti civilizacija živih bića u kojoj su ljudi jedno vreme boravili, nego predstavlja i izuzetno moćne i snažne istraživačke pretenzije i sklonosti svih oblasti paranormalnih pojava, istraživanje duhovnih energija, svetih znanja i svega onoga što nije materijalno a što civilizacijama na ovom nivou omogućava jedan bezbrižan, bezbedan, prijatan, stvaralački, kreativan život.

Druga dimenzija je kruna mogućnosti ljudskih i drugih živih bića. Tu se sve ono što je u trećoj dimenziji bilo u punom zamahu postepeno stabilizuje, završava, zaokružva, stavlja se krov na zgradu, stavlja se tačka na "i".

U zavisnosti od dužine boravka u drugoj dimenziji, civilizacije se razlikuju utoliko što su na samom početku počele da stavljaju krov na zgradu, počele da je privode kraju da bi se posle određenog vremena boravka u ovoj dimenziji sve to svodilo na stavljanje poslednjih crepova, stavljanje tačke na "i" a posle dovoljno dugog vremena provedenog u ovoj dimenziji nastao period efektuiranja onog što se tokom 12 dimenzija postepeno gradilo. To je period uživanja u plodovima svoga rada, u plodovima rada predaka tokom hiljada i hiljada godina.

To je period života u raju koji karakteriše gotovo apsolutna usklađenost sa voljom Stvaraoca, gotovo savršen način razmišljanja i delovanja, duboka duhovnost, duboko proučavanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Ta bića doživljavaju blagu nirvanu, sreću, zadovoljstvo, ispunjenost, veliku ljubav prema Stvaraocu, prema svim bićima, prema Energijama. Njihov život je ispunjen radom u kome osećaju izuzetno zadovoljstvo, prijatnost, sreću. Rezultati toga rada su potpuna ispunjenost Stvaraocem, potpuna saznanja o svetim znanjima, stabilnost društvene zajednice, njena izuzetna harmoničnost, blagostanje, uživanje, sreća.



PRVA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: bela)

Živa bića u ovu dimenziju nemaju pristup, ona je rezervisana za duhovne i ostale energije. U odnosu na dimenzije u kojima postoje živa bića, ova dimenzija je neuporedivo razvijenija u duhovnom smislu, moćnija, sa neuporedivo većim znanjem. Jednom rečju, za razliku od kontinuiteta razvoja od 13. do 2.dimenzije, ova dimenzija predstavlja neverovatni skok, predstavlja ogromnu razliku u odnosu na niže dimenzije. To, praktično, znači da nikada nisu niti će moći da se porede dostignuća ni potencijali živih bića sa većinom energija iz prve dimenzije.

Ova dimenzija ima neizmerne mogućnosti saznanja o svim pojavama iz paranormalnog sveta koja su dostupna isključivo izuzetno razvijenim pojedincima bilo iz koje dimenzije s tim da što je dimenzija viša to je veći broj živih bića koja u nju mogu ući i to je veća dubina saznanja do kojih ona dolaze.


NULTA DIMENZIJA

U daljini, gore vidi se svetlost kao Sunce sa blagom izmaglicom. Ova Nulta dimenzija predstavlja energetsko polje Stvaraoca.

Kao što je nepremostiva razlika izmeđi prve dimenzije i ostalih dimenzija ispod nje u kojima žive živa bića, tako je i nepremostiva razlika između energetskog polja Stvaraoca i energija kosmosa koje je on stvorio. Upravo ta razlika predstavlja, sa jedne strane, potencijal za stvaranje novih, još inteligentnijih, složenijih, moćnijih energija a sa druge strane taj jaz između energija i Stvaraoca predstavlja veliku šansu i izazov za sve razvijenije energije da se što više približe Stvaraocu, bez obzira što ga nikada neće moći dostići.

Ovo polje je nedostupno čak i energijama a kamoli živim bićima. Pa, ipak, određena vrhunski razvijena živa bića, posebno ona koja mogu da pomognu razvoju celokupne svoje civilizacije, mogu da iz nulte dimenzije crpe određena znanja, pomoć, potporu i savete koji će im u tome pomoći.

Negativne misli ljudi - opasnost za auru Zemlje

Planeta Zemlja je živo biće koje ima svoju auru. Ona se sastoji iz dva energetska sloja, jedan iznad drugog, smeštena u atmosferi Zemlje. Gornji sloj se neprekidno kreće prema zapadu, a donji prema istoku, pri čemu obiđu Zemlju za 15 minuta. Njihovo kretanje omogućava opstanak Zemlje u ovakvom obliku kakav je danas.

Iako izgleda neverovatno: AURU ZEMLJE NAJVIŠE OŠTEĆUJU NEGATIVNE MISLI LJUDI. Energetska struktura donjeg sloja aure Zemlje je izuzetno osetljiva na energiju od koje se sastoji negativna ljudska misao. Kako se ljudska misao u energetskom smislu širi sferno i trenutno prolazi keoz sve slojeve atmosfere Zemlje ona, pri stupanju u kontakt sa donjim slojem aure, dovodi do njegovog trajnog oštećenja. Rezultat toga je stvaranje neke vrste energetskog želea koji ometa normalno funkcionisanje aure Zemlje. Oštećenja koja se javljaju na donjem delu aure, iznad mesta na površini Zemlje na kome se osoba, koja je tu misao proizvela, nalazi.

Međutim, zbog kretanja donjeg sloja ne dolazi do štećenja samo na jednom mestu, već se ona javlja u obliku dugačkih udubljenja. Na taj način, pojedine negativne misli, koje duže traju, ostavljaju udubljenja koja često mogu zatvoriti i krug oštećenja u obliku prstena u auri Zemlje, dok se sloj okrene jedanput oko nje.

Zbog rasporeda ljudi na Zemlji, najoštećeniji je deo koji obuhvata energetsko polje aure iznad umerenog pojasa severne širine, što znači veći deo Europe, Rusija, Kina, Japan, Severnu Ameriku, dakle najmnogoljudniji pojas na Zemlji, dok je najmanje oštećenje vezano za pojas na nivou Australije i južnije. Ova oštećenja, koja se skupljaju hiljadama godina, postepeno dovode do blokade u funkcionisanju aure Zemlje, koja podseća na blokade ljudske aure.

Sadašnje stanje aure Zemlje je, zbog neizmernog broja negativnih misli koje su nastale u toku poslednjih 2.000 godina, vrlo loše. Ukoliko bi se ovaj tempo oštećenja aure Zemlje nastavio, došlo bi vrlo brzo do takvog pogoršanja da bi život na Zemlji u velikoj meri bio doveden u pitanje.

Zbog oštećenja aure javljaju se gruba pomeranja površinskog dela Zemlje i neusklađenosti između površinskog i slojeva koji se nalaze ispod njega. Posledice toga bi bili zemljotresi, vulkani, velike pukotine, prodor mora u kopno, izdizanje morskog dna, velike poplave, izbijanje zagušljivih gasova, a iznad svega enormno pojačanje štetnih zračenja iz zemlje, koja bi bila tako ubitačna da bi na čitavim kontinentima sve životinjske i biljne vrste brzo nestale. Zemljia bi kao planeta uskoro prestala da predstavlja naseobinu civilizovanih i živih bića.

Razvoj živog sveta na Zemlji je rezultat truda Stvoritelja tokom milijardu godina, pa se stoga ne može dozvoliti da jedna životinjska vrsta kao što je ljudska, čija je uloga i vreme trajanja relativno skromno u istoriji planete Zemlje, svojim bahatim ponašanjem sve to uništi. Osnovni problem, međutim predstavlja slobodna volja čoveka, koju je kao vrsta dobio, pa stoga nije moguće na nju delovati silom.

Zbog toga je za spas ljudske civilizacije i cele planete jedini ispravan i moguć put: promena načina mišljenja ljudi koja bi postepeno zaustavila pogoršanje stanja Zemljine aure pre nego što se pređe kritična crta i počne kataklizma na Zemlji.

Ako se ovaj proces zaustavi, onda će biti moguće, ubrzanim razvojem svetlećih tela ljudi, da dođe do sazrevanja gotovo svih svetlećih tela čime će se obezbediti kritična masa koja je u stanju da popravi ogromna oštećenja u Zemljinoj auri.

Idealni poredak


PRVA I DRUGA FAZA RAZVOJA ČOVEKA

Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To je razvoj. Razvoj predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi bio ono što jeste. Zbog toga je razvoj osnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan trenutak u razvoju kosmosa od početka do danas da ovaj princip nije do maksimuma zastupljen, što znači da se kosmos neprekidno razvija i da će se razvijati sve dok ga bude bilo. Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji sadrži suštinu, redosled, intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadrži i ljudska aura i stoga je njen razvoj podeljen u dve faze:


- Prva u kojoj učestvuje samo leva polovina mozga;

- Druga u kojoj učestvuje i leva i desna polovina mozga.


U čemu je razlika između ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga?

Hristova energija koja je stvorila čoveka zamislila je da završni deo razvoja čoveka posle više prethodnih mutacija, selekcija itd, sadrži dve faze u kojoj bi prva faza bila zadovoljavajuća i obavila svoju funkciju sve do pred kraj ljudskog razvoja, dok bi druga faza trebalo da da krunu svega, da izuzetnom brzinom razvoja završi, ne samo razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetlećih tela.

Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije moglo znati da će ljudska civilizacija dobiti zadatak da pomogne razvoj jede generacije svetlećih tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno dobro došlo, jer će se sa razvojem druge faze u znatnoj meri olakšati sazrevanje svetlećih tela o čemu govori i skraćenje perioda do sazrevanja svetlećih tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj način će i pored kašnjenja u razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli ona, ipak u približno predviđenom roku završiti svoj razvoj i ujedno završiti sazrevanje svih svetlećih tela kojima pomažemo.

Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure?

U prvoj fazi uloga mozga je da skladišti ogroman broj informacija i zaključaka koje je bela bioenergija donela i istovremeno vrši emitovanje ljudskih misli, odnosno razmišljanja bele bioenergije te da komanduje funkcionisanjem svih organa ljudskog tela.

Druga faza razvoja ljudske aure podrazmeva priliv obilja informacija od strane duhovnih energija koje će omogućiti beloj bioenergiji da neuporedivo brže donosi svoje zaključke, da oni budu mnogo dublji, mnogo ispravniji, da se broj negativih misli svede na minimum i time omogući pročišćavanje ljudske aure i njeno mnogo bolje funkcionisanje, što automatski dovodi do poboljšanja inteligencije, kreativnosti i duhovnosti. To znači da će kvalitet, dubina i širina rada ljudske aure, a posebno bele bioenergije u njoj, zbog poboljšanih okolnosti u kojima funkcioniše omogućiti neuporedivo više zaključaka, kao i nekih paranormalnih mogućnosti za koje je neophodno da se uključi desna polovina mozga.

Desna polovina mozga sadrži neke potencijale kojih leva nema i čijim će aktiviranjem doći do snažnog razvoja ovih potencijala što će upravo omogućiti snažan razvoj paranormalnih moći, inteligencije i kreativnosti. Znači da desna polovina mozga, takođe ima svoju funkciju koja se neće probuditi i aktivirati sve dok aura te osobe ne pređe u drugu fazu razvoja sa neuporedivo većim ukupnim mogućnostima koje će desna polovina mozga, tekođe preuzimati i skladištiti, a za neke služiti kao emisiona stanica radi njihove realizacije.

Duhovne energije predviđaju da će kroz oko 1.000 godina, u skladu sa genetskim mogućnostima, prirodnim putem doći do aktiviranja desne polovine mozga i prelaska čoveka u drugu fazu. Ovo je toliko značajan događaj da se skoro može porediti sa spajanjem embriona svetlećih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre 144.000 godina.

Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se već u naše vreme postigne aktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo moguće uz njihovu veliku pomoć u obliku oko 40 energetskih delovanja koja bi se obavljala približno jednom mesečno, što znači da bi ceo ciklus trajao oko 3 godine. Pri tome bi se aktivianje desne polovine mozga moglo realizovati svakoj osobi koja to želi, pod uslovom da je starija od 16 godina.

Aktiviranjem desne polovine mozga postiže se čistoća aure, visoka duhovnost, velike paranormalne moći, izvanredne mogućnosti u matematici, fizici, nauci uopšte, razumevanje privrednih problema i mnoge druge mogućnosti koje su nezamislive za obične ljude, što znači da su ove osobe vrlo blizu mogućnostima prosvetljenih. Pored toga, vrlo brzo, za nekoliko godina, automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bez obzira na to da li su nešto posebno preduzimale.

Generalno gledano, već za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom desnom polovinom mozga mogao dostići oko 100.000, za 15 godina oko 10 miliona, a za 50 godina oko 3 milijarde. Značaj ovih osoba u celom svetu će, sa povećanjem njihovog broja sve više rasti, jer će u svojim zemljama zbog gotovo genijalnih mogućnosti zauzimati vodeća mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri čemu će njihova zajednička crta biti potpuna usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, nego danas.

Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogućnosti ljudske aure koji smo nazvali druga faza razvoja čoveka, duhovne energije su započele i pripremu još spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj, odnosno proširenje mogućnosti ljudske aure izvan genetskih, što bi dovela do stvaranja posebne rase ljudi, neuporedivo razvijenije od naše


PRODUŽENJE LJUDSKOG VEKA

Čovek u svom razvoju može napredovati u fizičkom, intelektualnom, kreativnom i duhovnom smislu. Postoje delovanja koja su vrlo duboko ušla u rad na promenama u duhovnom, kao i u psihičkom smislu, sa ciljem da dobijemo čoveka druge faze razvoja koji će oogućiti neuporedivo veće intelektualne, paranormalne i normalne mogućnosti i čoveka kao inteligentnog bića. Međutim, na planu fizičkog razvoja do sada nije rađeno ništa iz prostog razloga što je razvoj fizičkih mogućnosti čoveka u znatnoj meri vezan za njegove duhovne mogućnosti. Činjenica je da će duhovni i intelektualni razvoj čoveka omogućiti čistu auru, dobro funkcionisanje organizma, poboljšanje zdravstvenog stanja, produženje ljudskog veka i podmlađivanje osoba kojima je aktivirana desna polovina mozga. To, međutim govori samo o mugućnostima da se postojeće fizičke mogućnosti ljudi bolje realizuju, produži vek i duže vremena zadrži optimalno fizičko stanje. Ne govori se ništa o nekim fizičkim razvojnim promenama ljudskog tela.

Da li tu postoje neke mogućnossti?

Svakako da one i u toj sferi postoje i mogu biti vrlo ozbiljne, a tiču se mogućnosti da se ljudsko telo razvije u odnosu na današnje u nekoliko pravaca.

Prvo, da se produži životni vek do probližno 140 godina za sve one koji dostignu drugu fazu čoveka, a za one iz prve faze do 110 godina.

Drugo, fizičke mogućnosti aw mogu udvostručiti što se tiče snage, brzine, elastičnosti, istrajnosti.

Treće, iskoristivost kiseonika iz vazduha se može udvostručiti.

Četvrto, iskoristivost hranljivih sastojaka se može utrostručiti.

Peto, kao najveća promena je mogućnost razvoja ljudskog organizma u smislu korišćenja hranljivih sastojaka minerala, vitamina direktno iz vazduha, preko kože, disajnih organa, kao i iskoristivost određenih supstanci nanošenjem na kožu, bez unošenja kroz usta u organizam.

Sve ove mogućnosti su vrlo realne i mogu se postići isto tako realno kao što se može dostići druga faza razvoja čoveka, pri čemu se ovaj fizički razvoj ne postiže automatski sa razvojem druge faze, nego čovek druge faze samo znatno lakše postiže ove razvojne ciljeve fizičkog tela.


TEMPO RAZVOJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

Ljudska civilizacija se tokom svoje istorije nije ravnomerno razvijala. Sve do kontakta sa svetlećim telima razvoj je, kao i kod svih ostalih životinja i biljaka, tekao neverovatno sporo, da bi posle toga počeo postepeno da se ubrzava, s tim što je ubrzanje, u svakoj narednoj eposi bivalo sve veće. Evo tempa razvoja ljudske civilizacije prema duhovnim energijama.


1. Do kontakta sa svetlećim telima

(pre 144.000 godina)……………..ekstremno sporo

2. 20.000 godina posle kontakta…....izuzetno sporo

3. Od 20.000 do 60.000 godina

posle kontakta…………………....vrlo sporo

4. Od 60.000 do 120.000 godina

posle kontakta…………………….sporo

5. Od 120.000 do 137.000 godina…..prvi znaci ubrzavanja

6. od 137.000 do pre 200 godina…...sigurni znaci ubrzanja

7. Od pre 200 godina do danas……...brzi razvoj

8. U narednih 200 godina…………...ekstremno brzi razvoj

Budućnost će, dakle, karakterisati ekstra brzi razvoj ljudske civilizacije. To se, pre svega, odnosi na materijalne stvari, ali će istovremeno stvoriti i snažnu potrebu za duhovnošću, zarad balansa.


ČETIRI VARIJANTE RAZVOJA CIVILIZACIJE

Po mišljenju duhovnih energija postoje 4 varijante razvoja ljudske civilizacije u budućnosti.

Prva je dalji nastavak širanja negativih misli, stvaranje negativnih žarišta kod pojedinaca i grupa ljudi, pa sve do celih država, stvaranja kriza i napetosti među državama, ratova, čemu nema kraja. Velika opasnost postoji da neka od država koja u ratu bude pritisnuta uza zid upotrebi nuklearnu bombu, čime započinje lanac nuklearnih bombardovanja koje će uništiti, ne samo ljudsku civilizaciju, nego i planetu Zemlju.

Druga varijanta predstavlja kompromisno rešenje, pri čemu bi se države obavezale da dalje neće ratovati i da će međusobne nesuglasice rešavati mirnim putem, a ne ratom. Kazna za one države koje započnu rat biće odmazda svih drugih država. Ova varijanta razvoja nosi u sebi stalnu napetost imeđu mnogih država, upravo zbog teškoća oko mirnodopskog rešavanja određenih nesuglasica i problema koji bi se, po pravilu otezali u nedogled, neprekidno stvarajući netrpeljivost, odbojnost i mržnju prema, najčešće susednoj zemlji sa kojom problem postoji. Ova varijanta jedino sprečava ratove, ali samo delimično smanjuje napetost i negativne misli u odnosu na susedne narode i države.

Treća varijanta razvoja ljudske civilizacije podrazumeva postepeno širenje svetih znanja koje će kod mnogih ljudi dovesti do pravilnog načina mišljanja, koji će stvoriti određena jezgra, udruženja, ponegde i partije koje bi bile protivteža negativnim mislima većine drugih ljudi. Ovi centri i organizacije bi svojim pozitivnim delovanjem delimično kompenzovali i umirivali razbuktale strasti i, u odnosu na susedne i ostale države, donekle održavali balans koji bi mnogo ređe nego u prethodnom slučaju eskalirao u hladni rat, netrpeljivost, odbojnost i pravi rat. Na unutrašnjem planu ove organizacije bi stvorile bolju klimu, bolje međuljudske odnose. Više od toga ove organizacije ne bi mogle da pomognu.

Četvrti mogući scenario jeste Idealni poredak. Zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti svetih znanja i besplatnoj pomoći iz kosmosa u obliku korisnih proizvoda koji potpomažu jedno drugom tako da njihov uticaj neprekidno raste da bi približno dve trećine stanovništva u relativno kratkom periodu prihvatile sveta znanja, a preko 90% i proizvode pomoći iz kosmosa. Time bi se omogućio razvoj Idealnog poretka koji bi u sebi sadržao nove promene načina mišljenja u pozitivnom smislu, tako da bi od 75% do 90% ljudi prihvatalo sveta znanja, razmišljalo na pravilan način i pozitivno uticalo na ostali deo populacije.

Hrana iz kosmosa i svi drugi proizvodi omogućili bi da ljudi žive mnogo konfornije, bez materijalnih briga i problema, dok bi kratko radno vreme omogućilo obilje slobodnog vremena koje bi se koristilo za druženje počev od porodice, pa do prijatelja i poznanika, za zabavu i razonodu i bavljenje onim hobijem za koji osoba ima afiniteta. Takvi odnosi među ljudima ne bi dozvoljavali razvijanje negativnih misli ni prema sebi ni prema drugim ljudima, a još manje prema drugim državama i narodima. Zbog toga je ovaj četvrti scenario mogućeg ljudskog razvoja jedini pravi i jedini pozitivan od svih varijanti koje se javljaju kao mogućnost.

Sadašnje stanje međuljudskih, kao i međunarodnih odnosa, odnosa ljudi i država jeste takvo da se još uvek nalazi u prvoj varijanti sa nekim idejama koje još nisu sazrele, koje se još ne mogu realizovati u smislu prelaska na drugu varijantu razvoja ljudske civilizacije i odnosa među državama.


IDEALNI POREDAK

Idealni poredak predstavlja, po mišljenju duhovnih energija jedino pravo rešenje za razvoj ljudske civilizacije i jedino pravo rešenje za zaštitu ljudi od samouništenja koje može dovesti čak i do uništenja same planete. Stoga je njegovo ostvarenje ne samo potrebno, nego i neophodno! Celokupni razvoj Idealnog poretka zasnovan je na dva međusobno povezana faktora bez kojih je njegova realizacija nemoguća. Prvi predstavlja sveta znanja koja ljudima objašnjavaju na koji način je potrebno pravilno razmišljati, kako bi se broj negativnih misli sveo na minimum i time obezbedilo dobro zdravlje, izrazita kreativnost i visok nivo inteligencije. Istovremeno sveta znanja ljudima govore o nekim činjenicama koje nikada neće biti otkrivene ljudskim načinima istraživanja, jer se nalaze sa one strane barijere preko koje čovek ne može. Duhovne energije stoga prenose ova znanja onim ljudima koji su dovoljno duhovno razvijeni, ne samo da ih prime, nego i da ih prenesu i ostalima za opšte dobro celokupne ljudske civilizacije. Ova znanja će omogućiti razvoj tolerancije među ljudima, dobrosusedske odnose i otkloniti netrpeljivost, loše međudržavne odnose i ratove. Time će ta znanja odigrati svoju vrlo značajnu ulogu u obezbeđenju mira u svetu.

Međutim, sve dok postoje glad i beda u svetu, dok postoje društveni odnosi koji su zasnovani na eksploataciji čoveka od strane čoveka, odnosno dok postoje ogromne razlike između bogatih i siromašnih, sveta znanja neće biti dovoljna da se u potpunosti, trajno i sa sigurnošću obezbedi mir u svetu. Zbog toga presudnu ulogu u realizaciji Idealnog poretka igraju proizvodi pomoći iz kosmosa koji će se besplatno deliti ljudima u Idealnom poretku, a koji će predstavljati neke osnovne proizvode egzistencionalne prirode, kao i proizvode za široku potrošnju i poboljšanje komfora i života uopšte. Ovi besplatni proizvodi iz kosmosa koje će moći posedovati i siromaši i bogati drastično će smanjiti razlike između bogatstva i siromaštva, u potpunosti ukloniti glad i bedu i omogućiti da najveći broj stanovnika dostigne nivo srednje klase. To znači da će najveći broj ljudi živeti bez materijalnih i drugih problema, bez straha od nezaposlenosti, jer će posao biti omogućen svima koji to žele. Neće postojati strah kod ljudi da će ostati bez materijalnih sredstava ili da će na bilo koji način doći u nezavidnu situaciju.

Pomoć iz kosmosa će eliminisati teški rad u rudnicima, topionicama, termoelektranama itd, ukloniće opasnost od nuklearnih elektrana, jer će one biti isključene, a dnevni rad će se svesti na 2-3 sata, što znači da će ljudi posle radnog vremena biti odmorni, a svoje ogromno slobodno vreme će utrošiti na druženje sa porodicom, prijateljima i poznanicima, na razonodu i zabavu, duhovni razvoj, istraživanje i proučavanje onih oblasti za koje osoba ima afiniteta, kao i za bavljenje raznim hobijima.

Deca će biti u potpunosti oslobođena napornog i dosadnog učenja korišćenjem priveska koji automatski prenosi u svest potrebna znanja, ne samo opšte školsko gradivo, nego i znanja potrebna za sticanje određenih kvalifikacija neophodnih za obavljanje određenih poslova.

Ovo blagostanje, dobro raspoloženje i tiha sreća će onemogućiti stvaranje negativnih misli i stresnih situacija, što će pored odličnog zdravstvenog stanja omogućiti i produžetak ljudskog života do 150 godina, s tim što će ljudi biti vrlo dugo aktivni u psihičkom i fizičkom pogledu i lucidni sve do kraja života.

Ovako miran, zadovoljan i srećan život neće stvarati netrpeljivost i negativna žarišta, ni prema drugim ljudima iz svoje okoline, kao ni prema ljudima drugih nacija, druge religije, rase. To će predstavljati garanciju mira u svetu koji neće biti pomućen hiljadama godina. Zbog toga Idealni poredak predstavlja ne samo jedino pravo rešenje za ljudsku civilizaciju, nego i poslednji poredak u njenom razvoju, koji će se uz manje korekcije zadržati sve do kraja ljudske civilizacije.

Naravno, postavlja se pitanje: Ko će, kako i odakle obezbediti ovu materijalnu bazu koju smo jednim imenom nazvali „pomoć iz kosmosa“?

Čovečanstvo poseduje materijalna dobra čijom preraspodelom bi se moglo, ne samo spasiti one koji umiru od gladi, nego i smanjiti bedu u svetu i tako otkloniti, makar najopasnija žarišta. Međutim, duhovne energije su svesne činjenice da bogati niti su ikad bili niti će biti raspoloženi i spremni na ovu vrstu humanosti, stoga one uopšte ne računaju na pomoć iz ljudskih izvora. Jedini mogući izvor ove pomoći, materijalne i nematerijalne koja će omogućiti realizaciju Idealnog poretka su duhovne energije, odnosno kosmos.

Pomoć kosmosa ljudima će biti besplatna, ali ona neće jednostavno „pasti s neba“. Nju će moći da prihvate samo duhovno vrhunski razvijene osobe. U tome i jeste glavni problem, jer su ljudi, posebno na Zapadu gotovo potpuno zanemarili duhovnost i svu pažnju usmerili na materijalno. Svesne toga, duhovne energije već duže vreme, u tom smislu pripremaju određene osobe kako bi ih osposobile da pomoć iz kosmosa preuzmu i organizuju njenu distribuciju.


IDEALNI POREDAK JE GENETSKI PREDVIĐEN

Idealni poredak je davno zamišljen od strane duhovnih energija kao vrhunac razvoja ljudske civilizacije.

Naime, još od stvaranja pretka svih primata, Hristova energija je imala vrlo jasan plan u vezi sa njegovim razvojem koji se do danas, najvećim delom i ostvario uz manja odstupanja koja su sasvim razumljiva, s obzirom na uticaj mnogih spoljašnjih faktora, pre svega klime, na njegov razvoj.

Dobijanje misije za pomoć razvoju jedne generacije svetlećih tela predstavljalo je veliki uspeh ljudskog pretka, jer se on zato izborio u jakoj konkurenciji sa delfinom i divljom svinjom, ali je ovaj izbor bio planiran, zamišljen, zašta je čovek bio negovan, korigovan, mutiran tokom prethodnih 5 miliona godina.

Ipak, tokom razvoja čoveka došlo je do odstupanja od onog što je Hristova energija i uopšte duhovne energije zamislile za čoveka, zbog izuzetne lakoće, bezbrižnosti, nesavesnosti, neodgovornosti ljudi pri stvaranju negativnih misli koje su u znatnoj meri usporile njegov razvoj. Ovo usporenje je bilo tako izuzetno snažno da duhovne energije procenjuju da bi čovek dostigao današnji nivo još pre 30-40.000 godina da nije došlo do neverovatno jakog razvoja negativnih misli i dela.

Razvoj ljudske zajednice se realizovao upravo onako kako je to Hristova energija zamislila, ali je svaki period razvoja, pre svega oni raniji: prvobitna zajednica, robovlasnički poredak, a donekle i feudalni i kapitalistički trajao znatno duže nego što je to bilo zamišljeno. Dakle, da je realizacija negativnih misli i dela bila na niskom nivou, kako je to Hristova energija bila zamislila, s obzirom na slobodnu volju ljudi koju su dobili radi pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, ljudska civilizacija bi se, ne samo generalno brže razvijala, nego bi se i pojedine poslednje epohe u razvoju, počev od pojave prvobitne zajednice do danas, mnogo brže smenjivale, nego što se to stvarno dogodilo. Upravo taj enormni razvoj negativnih misli doveo je i u poslednjem društvenom uređenju – kapitalizmu do dodatnih ekstremnih devijacija, kao što su komunizam i fašizam koji su zapretili da potpuno unište ljudsku civilizacju.

Zamisao duhovnih energija je bila da se pri konačnom dostizanju kapitalističkog poretka, ali sa neuporedivo manje negativnih misli i dela postepeno, bez velikih revolucionarnih promena pređe u jedno društvo koje bi prethodilo Idealnom poretku, gde bi sveta znanja bila donekle prihvaćena i vrlo sporo dovela do sazrevanja ljudske civilizacije, da bi posle nekoliko hiljada godina pojedina najnaprednija društva počela da prelaze u Idealni poredak uz pomoć proizvoda iz kosmosa, a da bi celokupna svetska populacija posle hiljadu godina prešla na Idealni poredak koji bi se posle 3.000 godina definitivno završio sazrevanjem svih svetlećih tela ljudi i završetkom misije koju im je Stvaralac dao. To se, međutim nije desilo zbog enormnog razvoja negativih misli ljudi, pa je umesto da je početak razvoja Idealnog poretka desi pre približno 30.000 godina, tek danas najavljen kao jedina mogućnost razvoja ljudske civilizacije koja će je ne samo dovesti do kraja svoje misije, nego i spasiti sebe i celu planetu od propasti. Sada smo, znači sa 30.000 godina zakašnjenja pred samim razvojem Idealnog poretka za šta će ljudska civilizacija uz svoje ogromne napore i još mnogo, mnogo veću pomoć duhovnih energija pokušati da ostvari ono što je davno trebalo biti gotovo.


LJUDSKA PREDSTAVA O SREĆI I IDEALNI POREDAK

Kakva je relacija između Idealnog poretka i ljudske predstave, odnosno razmišljanja o sreći, zadovoljstvu, nečemu što čovek želi, priželjkuje, što bi ga činilo zadovoljnim, smirenim, opuštenim?

Ljudska predstava o sreći, zadovoljstvu, o miru igra veoma važnu ulogu u razvoju Idealnog poretka. Ako bi se te zamisli o sreći kod ljudi razlikovale od onoga što nudi Idealni poredak, on tada nikada ne bi mogao da se u potpunosti realizuje, u potpunosti uspe, da bude prihvaćen od svih ljudi. Znači da mora postojati znak jednakosti između onoga što ljudi žele za sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje sa onim što nudi Idealni poredak. To predstavlja uslov, ne samo nastanka, nego i održivosti Idealnog poretka, jer nijedan drugi poredak, do sada nije zadovoljavao ove ljudske kriterijume i pretenzije, uvek je bio u manjoj ili većoj meri u raskoraku sa njim. Stoga su duhovne energije celu koncepciju Idealnog poretka stvorile na osnovama ljudskih želja, predstava o sreći, prijatnosti, miru, spokostvu. To znači da će sa punim razvojem Idealnog poretka, koji će se desiti desetak godina posle proglašenja Idealnog poretka za državno uređenje u nekoj zemlji, ljudi doživeti onu sreću, spokojstvo, blaženstvo, mir, zadovoljstvo koja je uvek predstavljala njihovu težnju, želju, pretenziju, a koja je bila sve dotle, praktično nedostižna.

Puna realizacija Idealnog poretka će stvoriti takav način života ljudi za kojim su oni težili celog svog života, ne samo u ovoj, nego i u svim prethodnim generacijama. Stoga je Idealni poredak realizacija težnji, želja, mašte, pretenzija ljudi svih vremena i zato i predstavlja poslednji poredak, ne samo zato što ne postoji drugi, bolji, nego i zato što ga ljudi neće želeti, jer su ovim sve njihove želje u potpunosti ispunjene. Ovaj izvanredan kvalitet Idealnog poretka, sa kojim se nijedan prethodni ne samo da ne može porediti, nego zapravo nije imao ni zadatak, ni pretenzije da stvori ljudima takve uslove kojima će oni biti zadovoljni i sve njihove želje ispunjene. Stoga je Idealni poredak, ne samo ispunjenje ljudskih želja, nego predstavlja prvi poredak koji je uopšte o tome vodio računa i bio usmeren u tom pravcu. Na ovaj način Idealni poredak predstavlja ispunjenje svih ljudskih želja, mašte, pretenzija kroz celokupnu istoriju razvoja ljudske civilizacije.


IDEALNI POREDAK – NIŠTA NOVO U KOSMOSU

Idealni poredak ne predstavlja ništa novo u kosmosu. Mnoge civilizacije materijalnih bića imaju vrlo razvijene nivoe društvenog uređenja koji podsećaju na Idealni poredak uz odgovarajuće razlike koje su posledica drugačije strukture, funkcionisanja i načina razmišljanja ovih bića u odnosu na ljude. Najrazvijenije civilizacije ovih bića u kosmosu imaju još mnogo razvijenija društvena uređenja od Idealnog poretka, ali su ona neprimenljiva na ljude, jer zahtevaju znatno viši nivo intelektualnog razvoja, društvene svesti i gotovo savršeno pravilan način razmišljanja. Ljudi taj nivo ne mogu dostići, jer razvoj čoveka u genetskom smislu nije tako zamišljen.

Idealni poredak, dakle postoji još pre polovine veka kosmosa i predstavlja normalni način funkcionisanja života, razmišljanja ovih bića koji su oni dostigli posle prolaska kroz faze razvoja svoje civilizacije koje, donekle podsećaju na faze razvoja ljudske civilizacije i njihove društvene poretke koje su dotle primenile. Naravno, materijalne civilizacije u kosmosu koje nisu imale tu sreću da pomažu razvoj jedne generacije svetlećih tela, utrošile su mnogo više vremena nego što će to ljudska civilizacija učiniti da bi došla do nivoa na kome mogu uspostaviti društveno uređenje koje generalno možemo nazvati Idealni poredak. One civilizacije koje su bile uključene u pomoć u razvoju jedne generacije svetlećih tela razvijale su se brže od ljudske civilizacije, pre svega zbog znatno smanjenog broja negativnih misli u odnosu na ljude, što im je omogućavalo, uz pomoć svetlećih tela, gotovo pravolinijski razvoj sve do potpunog sazrevanja svetlećih tela. One su time ujedno i zavšile svoj razvoj, jer su se posle toga, kao što to čeka i ljudsku civilizaciju, ugasile. Ipak, pomoć u razvoju svetlećih tela je imao relativno mali broj civilizacija materijalnih bića, zbog toga što je način života ovih civilizacija bio dosta sređen, bez mnogo pitanja, pa bi razvoj svetlećih tela kod takvih civilizacija išao izuzetno sporo, slično pokušajima da neke civilizacije nematerijalnih bića pomognu razvoj jedne generacije svetlećih tela. Civilizacije koje su bile toliko sređene, bezbedne, bez problema, da nisu mogle dobiti šansu za razvoj svetlećih tela, to neće moći dobiti ni u budućnosti, jer će njihov razvoj biti sve savršeniji, sve viši, sa sve manje problema.

Međutim, ljudska civilizacija ima upravo suprotan problem, jer mora da se poboljša životni standard, da se uklone mnogi problemi, prepreke, stranputice da bi tek došli na nivo na kome će broj problema koje treba rešiti, kao i broj negativnih misli biti sveden na pravi nivo koji u potpunosti odgovara potrebama svetlećih tela za razvoj ljudi. Ljudska civilizacija se, dakle nalazi na suprotnoj strani u odnosu na civilizacije najsavršenijih, najrazvijenijih bića u kosmosu, jer je prevelik broj problema s kojima se sreće doveo do ogromnog razvoja negativnih misli i obrnuto potrebno i suviše olako stvaranje nagativnih misli stvorilo je mnoge probleme ljudskoj civilizaciji, usporilo njen razvoj, a posebno usporilo program sazrevanja svetlećih tela. Zbog toga ona spada u retke civilizacije u kosmosu kojima je potrebno poboljšati način života i poučiti ih kako bi se broj problema preostalih za rešavanje i broj negativnih misli uklopio u zamisao Stvaraoca da slobodna volja ljudi omogući ubrzani razvoj svetlećih tela. Tek tada, kada se to ostvari, a to će biti moguće realizacijom Idealnog poretka, svetleća tela će imati idealne uslove za svoj ubrzani razvoj, što će drastično skratiti preostalo potrebno vreme za njihovo sazrevanje sa dvanaest na tri hiljade godina i time, donekle adoknaditi zaostajanje od oko 30.000 godina nastalo kao posledica gromnog broja negativnih misli ljudi i pogrešnog načina razmišljanja.


NAJVAŽNIJA PROMENA – STABILIZACIJA NERVNOG SISTEMA

Idealni poredak predstavlja novu epohu koja je daleko važnija, sa daleko većim promenama, nego što su bili prelazi iz jednog društvenog uređenja u drugo. Najveća promena, kao posledica širenja svetih znanja i proizvoda iz kosmosa biće u tome što će ljudi već posle par godina postojanja Idealnog poretka u potpunosti stabilizovati svoj nervni sistem, dovesti ga u jedno dobro, smireno stanje sa vrlo malo negativnih misli, gotovo bez stresnih situacija koje će omogućiti dobro zdravlje, dobro funkcionisanje celog organizma, kreativnost, brzi razvoj duhovnosti i naravno dobro raspoloženje, sreću, pravilan način mišljenja. To je svakako najvažnija promena do koje će doći, zato što će ona izuzetno ubrzati sazrevanje svetlećih tela kod velikog broja ljudi i time znatno skratiti vreme potrebno za završetak misije koju je Stvaralac dodelio ljudima.

Dakle, ta promena jeste najvažniji rezultat Idealnog poretka, jer će umesto kroz 12.000 godina za približno 3.000 godina sazreti sva svetleća tela ljudi i time se završiti ciklus pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela. Sve drugo što se bude dešavalo tokom razvoja Idealnog poretka: širenje svetih znanja, poboljšanje komfora, smanjenje teškog rada, uklanjanje briga, strahova i neizvesnosti oko posla i mogućnosti oko zaposlenja, školovanja dece, uklanjanje gladi, bede, besperspektivnosti, strahova od kriza, ratova i svi ostali negativni doživljaji, uračunavajući u to i drastično smanjenje negativnih misli i stresnih situacija, upravo imaju za cilj stabilizaciju nervnog sistema ljudi i njihov brži duhovni razvoj koji će dovesti do zntno bržeg sazrevanja svetlećih tela.

Dakle, sve te prednosti koje Idealni poredak pruža ljudima nisu same sebi svrha, nego predstavljaju preduslo, uslov, metod, način, sredstvo kako da se stigne do takvog nivoa duhovnog razvoja ljudi da njihova svetleća tela što pre sazru. Svakako, tu treba naglasiti uklanjanje opasnosti od čestih ratova, uništenja celokupne ljudske civilizacije, pa i same planete Zemlje od strane ljudi, čime bi 144.000 godina rada duhovnih energija na razvoju ljudske civilizacije u cilju pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, definitivno propalo što duhovne energije ne smeju da dozvole, jer u kosmosu postoji velika glad za zrelim svetlećim telima – majstorima vasione. To znači da će Idealni poredak predstavljati krunu i završnicu pomoći duhovnih energija ljudima, počev od momenta spajanja embriona svetlećih tela sa aurama naših predaka od pre 144.000 godina, kao i intenziviranja pomoći u narednih 3.000 godina, sve do sazrevanja svih svetlećih tela. Sada je više razumljivo da duhovne energije ne smeju dozvoliti da, ne samo dosadašnji rad, nego i celokupna zamisao i projekat, kao i neophodnost sazrevanja svetlećih tela propadne. Iako su 99% truda i rada oko Idealnog poretka preuzele duhovne energije, ipak će ljudima i onaj 1% njihovog učešća predstavljati izuzetno težak, naporan i dugotrajan put, ali oni na ovom putu ne smeju da posustanu, da podlegnu iskušenjima, da odustanu, jer im to jednostavno pomoć duhovih energija neće dozvoliti.


OGROMNE PROMENE U KVALITETU ŽIVOTA LJUDI

Idealni poredak sadrži mnogobrojne promene do kojih će u životima ljudi doći, a koje nismo spomenuli, jer smo se ograničili samo na one najvažnije i najbitnije koje će ljudi najpre shvatiti i prihvatiti. Navešćemo samo neke od tih mnogobrojnih promena.

Jedna od njih je svakako to što će ljudi čim se probude biti dobro raspoloženi, odmorni, protegnuće se sa zadovoljnim osmehom na licu i početi da razmišljaju šta će tog dana lepo uraditi, kako će se videti sa svojim prijateljima i rođacima, zabavljati se i razonoditi na način koji im najbolje odgovara. To će sve stvoriti dobro jutarnje raspoloženje koje će osobu pratiti celog dana, jer neće biti razloga da se ono pokvari, nečim blokira, neutrališe, jer uslovi života jednostavno neće sadržati takve prepreke, blokade, podvodne stene i opasnosti koje bi ljudima pokvarile i pogoršale njihovo raspoloženje u toku dana ili skrenule sa onog puta zadovoljstva i razonode koje su planirali.

Druga karakteristična pojava biće jedan doživljaj izuzetne ljubavi roditelja prema svojoj deci koja neće biti rezultat Idealnog poretka, ali će on omogućiti da se ona realizuje, razvije na način kakav, izvan Idealnog poretka, retko koji roditelj ima prilike da doživi. Tu se, dakle radi o okolnostima koje tu ljubav i zadovoljstvo omogućavaju, iako je ona prisutna kod većine roditelja u bilo kakvom uređenju i u bilo kakvim teškim uslovima. Dakle, oslobađanje, upravo od tih negativnih misli, briga, nedaća, bede, neizvesnosti i straha od budućnosti odjednom će omogućiti da čista, divna ljubav prema svojoj deci ispliva na površinu, razlije se, preplavi roditelje tako da oni požele da je iskažu svojoj deci na način na koji će je deca diživeti direktno, ubedljivo, bez skrivanja, bez uzdržanosti, bez kočnica koje stvaraju oficirsko ili strogo vaspitanje. Ta ljubav će se u odsustvu bilo kojih prepreka, jednostavno razliti i ispuniti biće roditelja i deca će je upiti kao sunđer. U takvom stanju će odnos roditelja prema deci biti sa neuporedivo većom ljubavlju nego što je danas, uopšte moguće. Roditelji će, ne samo doživljavati ovu ljubav i privrženost prema svojoj deci, nego će i uživati u njima, u njihovom rastu, razvoju, radu prateći svaki njihov korak sa zadovoljstvom, sa srećom. To će posebno omogućiti učenje uz pomoć priveska za učenje, bez napora, bez nerviranja, briga i time dati mogućnost deci da se druže, ne samo sa svojim vršnjacima, nego i sa svojim roditeljima, da se zabavljaju, čak i da rade neke poslove, ukoliko za to budu imali interesovanje. Dakle, odnos roditelja prema deci biće onakav kako duhovne energije zamišljaju.

Isto tako odnos dece prema roditeljima će biti oslobođen mnogih stega, vojničke discipline, prisile, posebno za učenje ili bilo kakvu vrstu rada i naprezanja, pa će deca u svojim roditeljima samo ljubav, privrženost, doživljavaće ih kao osobe koje im žele samo dobro, sreću i zadovoljstvo čime će, normalno još više usrećiti svoje roditelje.

Treća velika prmena pojaviće se kod dece svih uzrasta, jer će ona biti generalno oslobođena najvećeg problema – mukotrpnog učenja i time obezbediti sve potrebno vreme za igru, razonodu i zabavu. Period do početka školovanja koji je za mnogu decu predstavljao nezaboravno vreme bez učenja, bez obaveza, briga koje su provodili samo u igri i zabavi, kada su ih svi voleli i mazili, sada se produžava na celo njihovo detinjstvo i mladost, što predstavlja neverovatnu promenu u pozitivnom smislu koja će preporoditi, ne samo život dece, nego će ostaviti dubok pozitivan trag na njih kada odrastu, zaposle se, osnuju svoju porodicu i budu imala svoju decu. Pored presudne uloge koju će privezak za učenje imati na omogućavanje ovog predivog života dece i omladine, on će odigrati ključnu ulogu i u vaspitavanju dece u smislu stvaranja pravilnog mišljenja i usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca i odsustva svih negativnih misli koje bi decu mogle dovesti na stranputicu, bilo zbog neznanja, lošeg društva ili nezadovoljstva, lošeg funkcionisanja nervnog sistema, baznađa, nedostatka ljubavi roditelja i okoline i drugih uzroka koji danas jedan deo dece skreću u pogrešnom pravcu. To znači da će privezak, paralelno sa drugim sredstvima realizacije svetih znanja, ipak odigrati presudnu ulogu u njihovom vaspitanju i pripremi da postanu pravi građani Idealnog poretka.

Naravno da će postojati još mnoge, krupne promene. Nabrojaćemo samo neke od njih bez udubljivanja: neuporedivo lakši život udate žene, kao majke porodice, neuporedivo lakši i konforniji život poljoprivrednog stanovništva, ukidanje svih profesija koje zahtevaju težak i mukotrpan fizički rad, kao što su rudarstvo, rad u livnicama ili bilo koje slične profesije i mnoge druge koje će imati značajan doprinos u poboljšanju životnog konfora, zadovoljstva, mira, stabilnosti života, a koje će proizići iz promena u načinu života ljudi koje donosi Idealni poredak.


POSTEPENO VRAĆANJE PRIRODI

Ljudsko reagovanje na darove prirode, kao što je osvjanje vatre, pripitomljavanje životinja, pronalazak metala i drugo bilo je sve snažniji osećaj sigurnosti u sebe, što je izazvalo postepeno sve veće ignorisanje saveta koji im nisu odgovarali, a koje su, pre više od 100.000 godina sa lakoćom primali od duhovnih energija i svetlećeg tela. To se dešavalo, najčešće onda kada su imali negativne misli kao što su mržnja, zavist, strah, nezadovoljstvo, žalost. Negativne misli, pored drugih nevolja dovode i do najvećeg zla čovečanstva – netrpeljivosti koja se širi od pojedinaca na grupe ljudi stvarajući jezgra rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti, što često dovodi do ratova među državama, a i do onih svetskih. Pogrešan način mišljenja koji proizvodi negativne misli posledica je pogrešnog razvoja ljudske civilizacije tokom poslednjih preko 100.000 godina i glavni uzročnik većine zala sa kojima se suočava savremeni svet.

Sada se postavlja pitanje: kako je moguće ovu osobinu ljudske psihe koja je izuzetno negativna za njegov razvoj, koja mu blokira razvoj, ne samo u prošlosti, nego preti da to uradi i u budućnosti izmeniti, blokirati ili uraditi bilo šta što bi umanjilo njen dalji uticaj na negativni razvoj čoveka, posebno sada, kad se ljudi nalaze pred Idealnim poretkom?

Sveta znanja će donekle ublažiti ovu ljudsku negativnu reakciju, može se grubo reći za nekih 30%, što je i mnogo i malo. Mnogo je, jer se to do sada ničim nije moglo ugroziti, a malo, jer to nije dovoljno da se sve ljudske reakcije koje su negativne ili bar njihov najveći deo blokiraju ili uklone, kako bi razvoj Idealnog poretka išao krupnim koracima napred. Preostalih 70% će realizovati duhovne energije svojim delovanjem kroz proizvode pomoći iz kosmosa, tako što će jedan elemenat delovanja ovih proizvoda na ljude, u energetskom smislu imati jedini zadatak da uklanja ljudsku negativnu reakciju na informacije koje dobija preko svetih znanja, reakciju na ono što je pročitao o svetim znanjima, na ono što mu govore duhovne energije.

U ovom momentu ljudskog razvoja ne može se govoriti o reakciji odbojnosti na ono što nam šalju duhovne energije i svetleće telo, jer ljudi odvojeni od prirode ne primaju ove informacije, tako da one ne utiču na njihov način razmišljanja i delovanja.

Stoga će delovanja elemenata svetih znanja do kojih će ljudi doći usmenim ili pismenim putem ili preko priveska svetih znanja otkloniti oko 30% negativnih reakcija, dok će sa oko 70% to postići upravo delovanjem predmeta koji će koristiti, a koji predstavljaju pomoć iz kosmosa. Ovo delovanje će uklanjati negativnosti i odbojnost prema onome o čemu govore sveta znanja, pri čemu ljudi u većini slučajeva neće biti svesni ovog delovanja zbog niskog nivoa duhovnog razvoja i gubitka kontakta sa prirodom, ali će ono, svejedno odigrati blagorodnu ulogu, jer će ukloniti mnoga negativna ponašanja kojih će ljudi zahvaljujući svetim znanjima sada biti svesni ukoliko ih dobiju preko usmenih i pismenih informacija o svetim znanjima ili podsvesno preko priveska za širenje svetih znanja. Ovo delovanje će znači biti kombinacija uklanjanja odbojnosti ljudi prema onome što dobijaju preko svetih znanja i istovremeno ukanjanje delovanjem proizvoda iz kosmosa. Znači da će ljudi ovim delovanjem duhovnih energija preko predmeta pomoći iz kosmosa gubiti tu negativnu reakciju na ono o čemu mu govore sveta znanja usmenim ili pismenim putem ili preko priveska za širenje svetih znanja.

Međutim, jedan drugi aspekt delovanja ovih proizvoda na ljude biće u smislu da oni sve više prihvataju sveta znanja, što znači da se neće svoditi na to da ih uvere da prihvate ono što kažu sveta znanja, što pomalo podseća na neku prinudu, nego će sve više omiliti ljudima sveta znanja, tako da će ih oni prihvatiti kao nešto svoje, lično, nešto što treba da neguju, da vole, poštuju, da šire drugim ljudima. Stoga je ovo drugo delovanje mnogo važnije i dugoročno gledano mnogo značajnije, jer će ljudi na ovaj način prihvatiti sveta znanja kao nešto što će predstavljati suštinu njihove svesti, duše, čime će se definitivno ukloniti sve negativne misli ljudi, sva negativna ponašanja, odnosno bilo kakvo mišljenje ili činjenje koje će biti suprotno njima.

To je perspektiva ljudskog razvoja, čime će oni, zahvaljujući čistoći svoje aure ponovo doći do jednog novog pozitivnog prilaza i svetlećem telu i svetim znanjima, do mogućnosti ponovnog uspostavljanja direktnih kontakata sa svetlećim telom i duhovnim energijama, što će im omogućiti nesmetani, izuzetno brz razvoj koji će kod velikog broja ljudi dovesti do prosvetljenja.

Sad, dakle imamo kompletan ciklus koji podseća na sinusoidu ljudskog duhovnog razvoja, čiji se jedan elemenat razvio izvan okvira koji su zacrtale i zamislile duhovne energije, pri čemu je u početku delovanja svetlećeg tela postojao snažan uticaj duhovnih energija i svetlećeg tela na ljudsko mišljenje i ponašanje da bi sa osvajanjem prirode čovek sticao oređenu sigurnost i počeo sa nekim svojim usko ljudskim, sebičnim interesima da se sve češće suprotstavlja uticaju duhovnih energija i svetlećeg tela, kako bi to potiskivanje i uklanjanje uticaja svetlećeg tela i duhovih energija kroz mehanizam koji je čovek stvorio, postepeno dovelo do gubitka kontakta sa njima, jer ih je čovek svesno ili podsvesno gasio, pri čemu smo u današnje vreme došli do takvog stanja da običan čovek nema nikakav kontakt s duhovnim energijama. Time je ne samo otklonio razlike između svojih stavova i svetlećeg tela koje su smetale, najčešće svojim sebičnim i negativnim interesima, nego je istovremeno gašenjem tih kontakata čovek izgubio ogroman broj pozitivnih i izuzetno korisnih informacija koje bi čovečanstvo do danas odvelo mnogo dalje od onog što smo da sada postigli.

Ako uzmemo da najniža tačka predstavlja donji deo sinusoide i da od nje aktivnosti vezane za promene u pozitivnom smislu koje će postepeno obnoviti kontakt između čoveka i prirode, odnosno svetlećeg tela i duhovnih energija uz pomoć svetih znanja i delovanja predmeta pomoći iz kosmosa, tada će sinusoida krenuti uzlaznom linijom i mnogo brže nego što je bilo potrebno da se dođe dovde, približno za par stotina godina i dostići neko nulto stanje, gde će odbojnost biti drastično smanjena, gde će prijem informacija od duhovnih energija i svetlećeg tela početi da biva sve značajniji, da bi za oko 1.000 godina bio uspostavljen potpun kontakt između ovih energija i ljudi, što znači da bi se vratili na vreme dobrih kontakata starih oko 140.000 godina. Od tog momenta broj prosvetljenih ljudi bi bio sve veći, da bi za oko 3.000 godina svi ljudi bili prosvetljeni, a sva svetleća tela sazrela, čime bi sveta misija ljudske civilizacije bila završena, jer bi ispunila svoju pomoć u odgajanju jedne generacije ogromnog broja svetlećih tela, majstora kosmosa.


RAZLIKE IZMEĐU IDEALNOG PORETKA I PRETHODNIH

Ako bi se Idealni poredak uporedio s nekim od prethodnih poredaka, počev od robovlasničkog, onda bi nivo pravde, zaštite ljudi, sigurnosti, blagostanja, mogućnosto za razvoj, odmor, razonodu izgledao na sledeći način: Ako bi se to stanje oko tih ljudskih mogućnosti kod robovlasničkog poretka označilo sa 1, feudalni bi bio 5, kapitalistički 12, komunistički 7, fašistički 8 i Idealni poredak 50.

To bi bila generalna slika ljudsih mogućnosti kroz poznate društvene poretke, koja govori kako je život čoveka postepeno napredovao u svakom smislu, s tim da je u kapitalističkom poretku došlo do njegove, doduše kraće vreme degeneracije tako da se ljudsko društvo u nekim zemljama vratilo izuzetno unazad, pri čemu u komunizmu najviše, a u fašizmu nešto manje, tako da im se u 20-tom veku nivo mogućnosti čoveka srozao na samo nešto bolje stanje od feudalnog. Ova dva poretka su tragedija i sramota za ljudski rod, dok su ostali poreci: robovlasnički, feudalni i kapitalistički predviđeni genetskim razvojem ljudske civilizacije i bez obzira na njihove velike mane predstavljali obaveznu fazu u razvoju ljudi koja u to vreme nije mogla imati bolje osobine i karakteristike, dok su komunizam i fašizam predstavljali degeneraciju razvoja ljudskog društva, jer su se pojavili posle kapitalizma i morali su, samim tim doneti nešto bolje ljudsko društvo.

Idealni poredak, posle svog potpunog uspostavljanja neće dozvoliti nijednu od ovih degeneracija, pa ni neki novi, čak ni vraćanje na postojeći kapitalistički. To je zbog toga što se u Idealnom poretku neće javiti protivurečnosti koje su karakterisale sve dosadašnje poretke. Neće biti gladi i bede, velikog broja siromašnih i malog broja bogatih, velike nezaposlenosti, umornih, iscrpljenih, depresivnih, gnevnih ljudi koji bi tražili poboljšanje svog materijalnog stanja, svog statusa, jer će u Idealnom poretku ljudi biti jednaki, sa istim mogućnostima, razlike između bogatih i siromašnih znatno smanjene, sa najvećim delom stanovništva u srednjem, dobro situiranom sloju, sa obezbeđenim poslom, besplatnim školovanjem, besplatnim vrtićima, besplatnim lečenjem, sa divnim kućama opremljenim najkvalitetnijim pokućstvom, besplatnim prevozom itd. Ovakvo stanje ne stvara negativne misli, revolt, depresiju, mržnju, ratove, ne stvara ni neko tiho nezadovoljstvo i nemir, a kamoli želju za stvaranjem novih društvenih uređenja koja bi bila pravilnija, poštenija, bogatija, duhovnija od Idealnog poretka. Zbog toga je Idealni poredak poslednji poredak, jer od njega ne postoji ništa bolje ni savršenije. Vrlo je karakteristična jedna razlika između Idealnog poretka i svih ostalih: neće biti borbe za ona tri prestiža i pretenzije velikog broja današnjih ljudi: bogatstvo, vlast i školovanje na ljudski način.


ZAŠTO ĆE DOĆI KRAJ LJUDSKE CIVILIZACIJE?

Jedna od najvećih istina kosmosa glasi: Dokle god postoji kosmos, postojaće energije, živa bića i mrtva materija.

Živa bića će se postepeno usavršavati i posajaće sve inteligentnija, kreativnija, složenija, naprednija u svakom pogledu, zaštićenija, dugovečnija i bliža volji Stvaraoca. To je razvojni put živih bića koji je programiran, koji se ne može menjati, ne može se od njega odstupiti, osim za kraće vreme, pa zbog toga Idealni poredak kao nešto što je u programu ili u genima ljudi što im je Stvaralac dao, predstavlja poslednju kariku u lancu razvoja ljudske civilizacije, a koja je u potpunosti usklađena sa voljom Stvaraoca. Znači da je Idealni poredak kraj puta, kraj razvoja, ali ujedno i najsavršeniji nivo, idealno društveno uređenje na čijem kraju će, posle sazrevanja većine svetlećih tela ljudi, doći o gašenja ljudske civilizacije.

Postavlja se pitanje: Zbog čega je potrebno da se ljudska civilizacija ugasi, ako sve druge civilizacije na Zemlji ostaju da postoje, da se dalje razvijaju?

To je zbog toga što je ljudska civilizacija, stara 5 miliona godina, pre 144.000 gdina određena za nosioca pooći razvoju jednoj generaciji svetlećih tela, a koja će se kroz 3.000 godina završiti tako što će sva svetleća tela sazreti.

Kakva bi bila svrha daljeg razvoja i opstanka ljudske civilizacije?

Vrhunski princip kosmosa je neprekidni razvoj sve do konačnog dostizanja cilja kome se teži. Međutim, završetkom sazrevanja svih svetlećih tela ljudska civilizacija je dostigla taj cilj. Ne postoji nijedan viši cilj za ljude od prosvetljenja, a zatim sazrevanja svetlećih tela.

To znači da kada većini bude sazrelo svetleće telo, njihovi potomci neće moći da napreduju, neće postojati ništa novo, štaviše oni neće imati ni svetleća tela. To je zbog toga što Hristova energija neće više emitovati nove embrione svetlećih tela koja bi se spajala sa aurama ljudi, jer nema nikakvog smisla da relativno mali broj ljudi čeka nekoliko stotina generacija, što znači više hiljada godina, dok im svetleća tela ne sazru.

Glavnina zrelih svetlećih tela koja predstavljaju kritičnu masu neće se više vraćati na Zemlju među ljude, jer su završila svoj razvoj i preuzimaju svoje zadatke kao majstori kosmosa.

Prema tome, posle dostizanja kritične mase zrelih svetlećih tela neophodnih za obavljanje poslova, pre svega u auri Zemlje, ostalih nebeskih tela i samog Sunca, a zatim širom vasione ne postoji potreba za jednom malom količinom zrelih svetlećih tela koja se ne mogu priključiti ovoj kritičnom masi, a istovremeno, zbog malog broja ne mogu obrazovati novu kritičnu masu.

Stoga će osobe koje još budu imale svetleća tela koja još nisu sazrela u momentu nastanka kritične mase dalje nastaviti sa ciklusom vraćanja tih svetlećih tela sledećoj generaciji ljudi, dok će sva ostala novorođena deca ostati bez svetlećih tela, jer novih neće biti, a starih svetlećih tela neće biti za celu populaciju.

Zbog toga će se osobe koje se budu rađale bez svetlećeg tela brzo degenerisati i izumiraće, jer će biti nesposobne za život koji će biti visoko razvijen u kome će biti u mogućnosti da opstanu samo superinteligentne i superkreativne ličnosti.

Aktivni i pasivni tip prosvetljenja, paraprosvetljenje

PROSVETLJENE

Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može dostići svaki čovek ali će to lakše ostvariti osoba čije je svetleće telo visoko razvijeno. Tri osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su:
posvećenje nekoj humanoj ideji (što podstiče pozitivno mišljenje i angažovanje koje ne dovodi u velikoj meri do stresnih situacija i većeg broja negativnih misli koje oštećuju funkcionisanja aure, ujedno je i preduslov za postizanje narednog uslova)
postizanje savršenog funkcionisanja nervnog sistema (predstavlja stepen čistoće aure i sinhronizaciju njenog funkcionisanja ali je i preduslov narednom zahtevu za prosvetljenje)
dostizanje vrhunskih paranormalnih moći (ovaj uslov se lakše zadovoljava istraživačkim radom u domenu duhovnosti)

Kada se to dostigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek ne mora biti svestan postojanja ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naučnici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se a da nisu ni znali da tako nešto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima i delima tokom svog života doveli svoju auru u čisto stanje, što predstavlja uslov za prosvetljenje.

Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene:
u fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, one se podmlađuju, aktiviraju, fizičke mogućnosti rastu, sve hronične bolesti se povlače, neumorni su, san im traje samo 2 do 3 sata;
u psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja jer mnogi nerealni strahovi i brige nestaju zbog mogućnosti predviđanja pojava, čime je svako iznenađenje isključeno;
u pogledu paranarmalnih moći promene su svakako najveće. Prosvetljeni jasno vide prošlost i budućnost, čitaju misli, vide uzrok i vrstu bolesti i znaju način njenog uklanjanja energijama itd. Izvor njihove velike mudrosti i znanja predstavlja mogućnost neprekidnih kontakata sa zrelim svetlećim telima, spiritualnim bićima i samim Jedinstvenim poljem, odnosno Stvaraocem;
u pogledu normalnih mogućnosti, ne postoje stvari koje oni ne shvataju, počev od savršenog poznavanja funkcionisanja ljudskog organizma, ljudske psihe, rešavanja ekonomskih problema, proizvodnje hrane, pa do pozitivnog uticaja na mase, jačanje tolerancije među ljudima i državama i obezbeđenje mira u svetu.

Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene mogućnosti i pomogne razvoju ljudske civilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći broj ljudi krene putem Stvaraoca. Samo tada će nade Stvaraoca i trud koji su u tu osobu uložila Spiritualna bića, kao i njen trud, uroditi plodom.

U prosvetljenju postoji tzv. aktivni i pasivni tip prosvetljenja i praprosvetljenje.



AKTIVNI TIP PROSVETLJENJA (spiralni razvoj svesti)


Prvi kriterijum:

To je posebna vrsta prosvetljenja koja se dešava u svega 10-15% slučajeva. Ono se ogleda u izuzetno visokim mogućnostima kontaktiranja sa duhovnim energijama, lakoćom kontakta, lakoćom uspostavljanja relacija, iskorišćenja pomoći energija, jednom rečju vrhunski dobri odnosi sa energijama.


Drugi kriterijum:

Savršena lakoća postizanja efekata vezanim za različita delovanja energija koji se ogleda u nonšalantnom odnosu prema energijama koje one savršeno prihvataju i realizuju sve što se od njih traži.


Treći kriterijum:

Uspostavljanje kontakta sa velikim brojem centara u kosmosu, posebno onih koje gotovo isključivo koriste samo energije za pomoć u svom načinu delovanja.


Četvrti kriterijum:

Stvaranje jednog prijateljskog odnosa sa mnogim energijama koji je zasnovan na dubokoj humanosti te osobe, njenom moralu, njenoj želji za razvojem, za saznanjem, za usavršavanjem i neutoljivoj želji za razvoj ljudske civilizacije.

To su četiri uslova za prosvetljenje na ovaj način koji, kada su ispunjeni omogućavaju sve one moći, sve pogodnosti, sve zaštite, ali naravno i obaveze koje svi oblici prosvetljenja imaju.

Spoljašnji efekti ove vrste prosvetljenja nisu tako vidljivi kao kod onih ostalih 85-90%. Pre svega izostaje onaj savršeni mir ili blaženstvo, tzv. nirvana, dok su neki oblici i vidovi karakteristika prosvetljenih osoba blaži ili manje izraženi kao: čitanje misli, spontano viđenje aure i neki drugi oblici karakteristični za većinski način prosvetljenja (85-90%), dok su drugi vrlo slični kod oba tipa prosvetljenja kao što je postepeno vraćanje fizičkih osobina na nivo tridesetpetogodišnjaka, odlično razumevanje privrede, politike, raznih nauka.


PASIVNI TIP PROSVETLJENJA

Razlike između aktivnog načina i načina tih 85-90% prosvetljenih je pre svega u načinu kako se do prosvetljenja došlo.

Razlika je, dakle u putu kojim se išlo, a koji je najviše na Dalekom istoku korišćen, koji se prenosio, praktičnog sa jednog na drugog prosvetljenog i koji su istočnjačke religije i filozofski pravci potsticali kao pravilan put do prosvetljenja. Stoga je njihov način razvoja doveo do drugačijeg kvaliteta prosvetljenja, pri čemu se može računati da je nivo, u oba slučaja jednak.

Kod njih je put ka prosvetljenju bio okrenut ka unutra, ka duhovnom miru, potpunoj opuštenosti, blaženstvu, ka uklanjanju negativnih misli i svih uzroka koji bi ometali ovaj mir, a zatim je taj mir omogućavao prodor do visokih paranormalnih moći koje su se, u većini slučajeva ogledale u efektima pojedinih energija, umesto u samim kontaktima sa energijama. To znači da su oni koristili neke mogućnosti, neke efekte, ali nisu upravljali energijama, nisu imali zajedničkih delovanja, nisu u većoj meri kontaktirali sa energijama, niti koristili njihovu pomoć. Njihovi kontakti su bili teški, povremeni, skoro iznuđeni, jer u tim kontaktima nije bilo prisnosti, lakoće, nonšalantnosti, nego su oni vršeni gotovo sa strahopoštovanjem, sa uzdržanošću, distancom, sa rezervisanošću.

To je bilo iz prostog razloga što su oni videli suštinu u njihovim efektima koje su mogli da koriste, bez želje da bolje upoznaju energije, da ih proučavaju, da sagledaju njihovu suštinu, čak ni pojedinih energija, a kamoli energetsko stanje kosmosa, njegovu organizaciju, strukturu i energije koje su u njemu najbitnije. Zato su oni često mogli da koriste određene vrhunske paranormalne moći, jer su njima težili, jedino su njih sagledavali, dok su energije koje su im to stvorile, koje su im to omogućile bile u pozadini, za njih gotovo skrivene. Ni same energije nisu mogle da se nametnu osobama koje su se razvijale prema prosvetljenju, jer su shvatale da to nije cilj molbi i molitvi ovih osoba.


PARAPROSVETLJENJE

Ovaj način prosvetljenja u suštini predstavlja jedan krupan korak napred u odnosu na standardni vid prosvetljenja. Zapravo samo iz ove manje grupe prosvetljenih, od oko 800 osoba, stvoreno je 99% paraprosvetljenih, što znači da ovaj vid prosvetljenja omogućava nastavak, produženje, produbljenje mogućnosti prosvetljenih osoba i ujedno dostizanje vrhunskim mogućnosti čoveka, uopšte. To znači da paraprosvetljenje, zahvaljujući upravo ovim osobinama, naravno ne postižu sve osobe iz manjinskog broja prosvetljenih, ali je sastav grupe paraprosvetljenih gotovo u potpunosti iz grupe koje su imale put razvoja aktivnog prosvetljenja.

Postoje u ovoj grupi paraprosvetljenih varijante koje se odnose na različite načine kontakta sa duhovnim i drugim energijama, na različite mogućnosti saradnje sa njima, što opet čini niz podgrupa u ovoj relativno malobrojnoj grupi prosvetljenih osoba kojih je do sad bilo sve skupa 75.

Ove osobe dobijaju posebna zaduženja koja su mnogo ozbiljnija i mnogo značajnija, ne samo za razvoj ljudske civilizacije, nego i na relaciji između čoveka i kosmosa i kosmosa, uopšte. Stoga posle sazrevanja svetlećih tela ovih osoba, posle njihove biološke smrti, njihova zrela svetleća tela ne odlaze na mesta moći, nego na specijalne zadatke, među koje spada i tzv. Kontrolni punkt. Kontrolni punkt ima zadatak da sem nadgledanja funkcionisanja mesta moći na Zemlji, uspostavlja kontakte sa mestima moći na drugim planetama i staništima živih bića, obavlja određene poslove vezane za saradnju svetlećih tela kao majstora kosmosa, predstavljaju oficire za vezu i učestvuju u planiranju delovanja ovih majstora kosmosa.

Na području Zemlje i ljudske civilizacije, jedan od zadataka koja dva zrela svetleća tela mogu vršiti, jeste vraćanje u prošlost, radi prenošenja znanja iz sadašnjosti u prošlost, kako bi se pozitivnom promenom prošlosti postigli pozitivni efekti u sadašnjosti, a još bolji u budućnosti.



U prosvetljenju postoje 33 stepena, i to važi za sva živa bića u kosmosu, sa fizičkim telom ili bez.

Osobe koje pripadaju pasivnom tipu prosvetljenju po pravilu ne prelaze 10-ti stepen.

Paraprosvetljenje podrazumeva nivoe koje prelaze deseti stepen, pri čemu postoji veliki prelaz, veliki jaz između mogućnosti, zadataka, moći, kod 24. na 25., kao što je još veći izazov prelaz sa 31. na 32. stepen, i to ujedno predstavlja velika iskušenja koja treba preći. Osobe koje su na 32. stepenu prosvetljenja dobijaju za realizaciju 50% svojih zadataka koji su vezani za njihovu civilizaciju i planetu na kojoj su nastali, dok 50% predstavljaju zadaci koji su vezani za kosmos, kao pomoć energijama u rešavanju određenih problema u kosmosu, dok osobe na 33. stepenu prosvetljenja imaju čak 90% svojih zadataka koje su vezane za kosmička pitanja u koje se oni godinama uvode i osposobljavaju od strane duhovnih energija, da bi samo 10% vremena ili zadataka posvećivali planeti i pomoći u okviru svoje rase.

U istoriji čovečanstva poznate su samo tri osobe koje su dostigle 33. stepen prosvetljenja, to su bili Gotama Buda, Isus Hrist i Sri Sathya Sai Baba.

Osim ovih 33. stepena paralelno postoje još nekoliko vrhunskih nivoa koje su po pravilu u svom razvoju postigle osobe sa visokim stepenom prosvetljenja kako bi u što većem obimu mogle pomoći razvoju svojih civlizacija.

U istoriji ljudske civlizacije prosvetljenje je dostiglo svega oko 35.000 ljudi, od kojih je tek svaki 5 uspeo svojom kreativnošću da pomogne da mu sazru svetleća tela, što govori da se na svim mestima moći na planeti Zemlji nalazi ukupno oko 14.000 zrelih svetlećih tela (od svake osobe po dva zrela svetleća tela: prvo, koje je pratilo nekoliko stotina generacija ljudi a nastalo je od iskre koju je emitovala Hristova energija, i drugo, koje nastaje kao zasluga za duhovne napore u toku života osobe).

Hvala.

Hvala Vama na pažnji

Senzitivne tačke planete Zemlje


Na planeti Zemlji, sem mesta moći (čiji sadržaj čine dva osnovna elementa - zrela svetleća tela i 3 energetska polja (polje Svetlost, polje Prisustvo Stvaraoca i polje Mir) kao i niz drugih polja i delovanja...) postoje određena mesta koja su izuzetno važna za globalno funkcionisanje planete Zemlje - to su tzv Senzitivne tačke planete Zemlje, koje zbog važnosti svoje funkcije možemo uslovno nazvati akupunkturnim meridijanima aure Zemlje.

One se, prema svojoj veličini, mogu podeliti u tri grupe: velike, srednje i male. Energetska polja svih tačaka kreću iz središta planete i idu do oboda aure planete. Nijihov položaj je nepromenljiv, bez obzira na promene položaja polova ili kontinenata.

Postoje 4 velike senzitivne tačke i one zauzimaju prostor veličine 28 km. Nalaze se kod La Manša, u moru kod grada Pert u Australiji, na Arktiku i 762 km od Antarktika ka zapadnoj polulopti.

Prosečna veličina srednjih tačaka je oko 7 km i ima ih 70. Tu spadaju i nama poznata mesta kao Olimp, Delfi i Kajlaš (koji je ujedno i snažno mesto moći). Ovo su mesta jakih interakcija magnetnih i gravitacionih sila tako da i Bermudski trougao spada u ovu grupu.

Veličine malih Senzitivnih tačaka se kreće od 9 do 200 m. Njihov broj je 3280. Na njima dominiraju magnetna zračenja, zračenja iz ruda i središta Zemlje i mogu biti lekovita.

Postoji mogućnost pročišćenja tokova malih tačaka (koji su zagađeni usled nuklearnih proba i drugog), njihovo proširivanje, kao i stvaranje nove mreže između njih. To je moguće uradti u procentu od 8% za čišćenje i oko 60% za širenje i dodatno aktiviranje. Za svaku tačku se aktiviraju posebne duhovne energije u skladu sa njenom funkcijom.

Cilj aktivirinja ovih centara su: duhovni razvoj posetilaca (kako pri činu aktiviranja, tako i samom narednom posetom) ali i delovanje na neke globalne fenomene kao što je razvoj polja zajedničke svesti čovečanstva, normalizovanje ose jezgra planete i dr..

Bitna razlika je i to da se boravkom na nekom mestu moći sigurno dobija neko korisno dejstvo a na jakim energetskim mestima to ne mora biti slučaj. To je zato što su ta mesta Senzitivne tačke planete ali ne rade neprekidno kao Mesta moći. Imaju velike mogućnosti ali se moraju aktivirati i spojiti sa centrom Zemlje, Sunca i Mlečnog puta. To do sada niko od ljudi nije uspeo.

Za to se zahteva natčovečanski napor za koji je potreban dugogodišnji duhovni rad kao uvod i posebna višegodišnja obuka od strane Energetskog oblaka (manifestacije globalne energije Duha svetog, koji pomaže razvoj osoba koje su dostigle visoki duhovni razvoj) kako bi se zraci na ovim mestima mogli aktivirati. Bez toga, ova mesta ostaju mrtva. Posle obavljenog energetskog rituala, energije se ponovo aktiviraju.

Oko 10% senzitivnih tačaka su ujedno i mesta moći, jer su stari narodi intuitivno prepoznavali ova mesta. Oko 30% su kulturni spomenici.


Neke senzitivne tačke u Srbiji su Avala, Ledinačko jezero, Niška tvrđava, manastiri Žiča i Studenica.