ovako sam ich shvatio Avatatara, filn.

Ljudi su uglavnom stoka imperijalistička koja će i u svemiru pravit pizdarije.
Organski portali su u principu jako zlatni te dobri. Preko njih dobri ljudi znanstvenici
pokušavaju pomoći domorocima te ih proučavaju kako bi im pomogli te civilizovali. Ljudi su krivi za uništavanje prirode i mogli bi propast zbog toga. Zemlja je naša majka te božanstvo koje je najsretnije kad ju se obožava u šumi pod drvetom. I vrlo je houli i mistična. Organski portal-i će nas spasiti od nas samih.
Jako smo mi ljudi loši, treba nas sve žik-po kratkom postupku.
Organski portali su super. U 3d tehnologiji.
Plus ljubavna priča i eksplozije.

Evo kako sam ga ja video:

Užitak za oči, teška artiljerija od slike i akcije što i priliči Kamerunu, samo da nije opet onih zmajeva koji spasavaju stvar.
Ovo je neka vrsta obrnute priče, da bismo je lakše progutali.
Mi smo osvajači koji preko manipulacija DNK i stvaranja hibrida potčinjavamo domoroce, i to tako da nas oni na kraju prihvataju, jer opet su krivi zli pojedinci a ne cela politika, a tu su i reptili koji spasavaju stvar i tako služe kao veza sa našom situacijom. I cela priroda to aminuje.
Vrlo lukavo urađeno.
Poruka filma je: ipak su dobri oni koji vas osvajaju genetskim inženjeringom i korišćenjem tela kao organskim portalom, zli su samo pojedinci i njih ćemo da sredimo uz vašu pomoć (i uz pomoć reptila!), to se događa svuda u svemiru, ne rade to samo Iluminati ljudima, i ljudi tako rade drugima kad mogu. Sve je to prirodno. Jači jebe slabijeg svuda u svemiru. Važno je da se volimo. Aždaje uvek donose pobedu. Zašto? Zato što opako izgledaju.

Nakon što je pogledao film Matriks, pitali jednog Bosanca kako mu se svidja a on reče: "Odličan! Ima šore i mare a i sihički je".

Tako će se i ovaj film Avatar tumačiti onako kako ga je data ličnost doživjela u svom programskom sklopu.

Na primjer, po meni, tipični organski portali u filmu bi bili ljudi tipa menadžera kompanije koja kopa mineral "unobtainium", kao i komandant one oružane jedinice koja obezbjeđuje iskopavanje i većina plaćenika koji joj pripadaju. Bolje rečeno, ova dvojica bi bili "turbo-OP-ovi", tj. psihopate kojima obični organski portali nose vodu. (Na primjer, ona žena pilot helikoptera bi tu bila adamičko ljudsko biće koje se našlo na pogrešnoj strani ali se "korigovalo" na vrijeme i žrtvujući se uveliko uticalo na krajnji ishod). U našoj realnosti multinacionalne kompanije se ponašaju kao "crne rupe" gutajući sve što im se nađe na putu u trci za profitom. Sve je orjentisano na materijalno. OPS frekvencija dominira, pa cilj opravdava sredsvo. Dakle, tipično organoportalski. Ta kompanija ujedno može i simbolično da oslikava i organoportalski sistem života koji je zaveden na našoj planeti. S tim u vezi, upoređivanje svih ljudskih bića sa organskim portalima iz te kompanije ili s plaćenicima koji je obezbjeđuju bar za mene ne pije vode.

Glavni junak, paralizovani bivši marinac (imena nisu bitna) koji koristi jednog od avatara bi tu mogao biti adamični čovjek koji je takođe sve do tada spavao, nesvjestan duhovne realnosti. Pleme "plavih ljudi" bi predstavljali bića koja žive u skladu s prirodom i duhom. (Stepen duhovnog razvoja neke zajednice živih bića ili pojedinca nije u direktnoj vezi sa tehnološkim razvojem.)

Tijela sama po sebi ne podrazumijevaju organske portale, nego to da li ih naseljava duša ili ne. (Avatare u filmu su "naselila" ljudska bića koja su svojim ponašanjem demonstrirali da imaju dušu.) S tim u vezi, sam avatar ne mora da se automatski prevodi u organskog portala. Čak bih rekao da se u nekom kontekstu može reći da su svi adamični ljudi - avatari, samo što je razlika u tome čija ili kakva suština je u kome (ili gnostički, čije "istinsko ja" ili kakvo "istinsko ja" je u vezi s kojim od nas "avatara").

Možda bi se stvar mogla simbolički gledati i ovako: prema nekim ezoteričkim izvorima, astralno tijelo napušta čovjekovo fizičko tijelo kad ovaj zaspe i tada se povezuje s dušom/istinskim ja. Analogno tome, u filmu Avatar, kad glavni junak zaspe kao avatar, budi se u tijelu "istinskog ja"!?

Naravno, postoje i teorije da greysi i reptili takođe uveliko koriste u ovoj realnosti ljudska tijela kao "avatare" (Npr. kao što je to predstavljeno u Walden-ovoj knjizi The Ultimate Alien Agenda, a takođe i Barbara Bartholic i druge tvrde nešto slično). Nadam se da se to neće tumačiti kao neki njihov pokušaj da nam pomognu u našoj duhovnoj evoluciji i da tim putem pokušavaju da spasi našu planetu?! (Doduše, to mnogi već odavno tvrde.)

Na kraju, možda bi se moglo reći da je ovo "realnost avatara", samo je problem u tome što dok su jedni toga odavno svjesni i odrađuju svoj zadatke, oni drugi koji bi trebali spriječiti ove prve da ostvare svoje namjere, još uvijek spavaju tj. ne mogu da se sjete zašto su uopšte došli ovamo. (Većina organskih portali tu vjerovatno dođu samo kao statisti koji usput treba da ometaju one druge, dok postoje i neke indikacije da oni malo žešći, dakle psihopate, takođe bivaju korišteni kao "avatari" od strane naše "OPS kosmičke braće").

Uostalom, koliko ljudi, toliko i tumačenja, odnosno, različitih doživljavanja jednog te istog filma, od kojih nijedno ne mora da bude ispravno, uključujući naravno i ovo moje.


Pozdrav

Evo još jednog dobrog tumačenja Avatara:


Simić Predrag
Datum: 13.01.2010

AVATAR NA KASANDRINOM PUTU

Poslednjih dana na blagajnama naših bioskopa dešava se nešto neuobičajeno. Traži se karta više za film Avatar, novi mega hit reditelja Džejmsa Kamerona poznatog po ranijim ostavarenjima: Titanik, Terminator, Istinite laži, Osmi putnik 2 itd.

Bez sumnje se može reći da ovaj film donosi značajan tehnološki prodor u filmskoj industriji. Reč je o 3D tehnologiji kojom se vešto simulira dubina filmskog prostora tj. utisak treće dimenzije. Ovaj doživljaj moguć je u dovoljnoj meri samo u bioskopima koji su opremljeni specijalnim projektorima u kojima gledaoci koriste 3D naočare kao i u posebnim za tu namenu IMAX 3D bioskopima (kojih nema kod nas) u kojima se koriste specijalizovana filmska platna i posebne kacige – viziri, u kojima je doživljaj potpun. Filmovi u 3D tehnologiji se neko vreme već prikazuju. Avatar je međutim prvi blokbaster ogromnog budžeta koji je sniman specijalnim kamerama, očigledno sa ciljem da se demonostriraju sve prednosti ove tehnologije kako bi ona bila širokoprihvaćena i time poslužila za povratak publike u bioskope. Veličina prodora u doživljaju je ako ne veća od prelaska sa nemog na zvučni, onda bar slična onoj kod prelaska sa crnog belog na film u boji.

U osnovi radnje filma je već viđen scenario u kome kolonizatori žele da oteraju domorodce sa rodne grude radi eksploatacije rudnih bogatstava. (Sledi opis filma.)
Zaplet je prilično predvidiv i delom ranije viđan u filmovima kao što su Smaragdna šuma i Ples sa vukovima. Sa druge strane jednostavna priča vešto upakovana bajkovitim kompjuterski generisanim predelima, čudnovatim bićima, simfonijom svetlosnih pojava, vratolomnim kretanjima i specijalnim 3D efektima čini spektakularnu celinu sa bar na prvo gledanje šokantnim utiskom koja budi želju da se ponovo dođe na mesto u kome svet nečije mašte postaje virutelna realnost.

Tehnologija koju je razvijena za potrebe snimanja ovog i drugih filmova, razvoj drugih novih tehnologija i njihov uticaj na svet današnjice daju nam povoda da se zabrinemo kuda sve ovo ide.

Po rečima Džejsma Kamerona za potrebe ovog filma prikazivanje fotorealističnih komjuterski generisanih likova je ostvareno korišćenjem nove revolucionarne tehnologije animacije zasnovane na hvatanju pokreta. Za razliku od ranijih sistema gde je digitalno okruženje dodavano nakon što su hvatani pokreti glumaca (King Kong, Golum iz Gospodara Prstenova i sl.), Kameronova nova virtuelna kamera dozvoljava režiseru da direktno na monitoru posmatra kako virutelni likovi pokretani uz pomoć glumaca izgledaju u realnom vremenu zajedno sa digitalno generisanim filmskim svetom. Ceo sistem izgleda kao velika moćna interaktivna kompjuterski generisana igra. Avatar je definitivno model po kome će se snimati blokbasteri u naredom periodu obzirom da je premijera odlagana dok se dovoljan broj klasičnih bioskopa nije opremio 3D tehnologijom, te da je Kameron otvorio tajne svoje tehnologije kolegama poput Spilberga, Lukasa i Džeksona. Sa druge strane razvijena je i tzv. 6D filmska tehnologija koja putem specijalno dizajniranih stolica ide korak dalje od vizuelno zvučne sfere i to ka simuliranju pokreta i uslova životne sredine (kiše, vetra, mirisa). U pojedinim bioskopima stolice su opremljene posebnom opremom koja „golica“ leđa, noge i pozadinu kao i posebnim daljinskim upravljačima i LCD ekranima preko kojih posetioci mogu komunicirati međusobno i tako preći magičnu granicu od gledaoca ka učesniku. Uz prve bisokope te vrste otvorene u Rumuniji i Indiji nedavno je delom ove tehnologije opremljena i jedna sala u multipleks bioskopu Kolos u tržnom centru Ušće na Novom Beogradu. Jedino što nedostaje je pravi 6D blokbaster koji će napuniti i ovakve sale. Kako je krenulo sa Avatarom mislim da nećemo dugo čekati na taj dan.

Ovo je pravo mesto da se osvrnemo na proročki roman Kasandrin Put spisateljice Julije Nikolajevne Voznesenjske koji je nedavno objavljen u ediciji Srpskog Sabora Dveri. U romanu se opisuje totalitarni planetarni sistem kojim vlada predsednik „Mesija“ koji je ujedinio svet nakon trećeg svetskog rata i niza planetarnih katastrofa. Zbog bezuspešnih poziva da im se pridruži „Mesija“ je uveo sankcije i zidom ogradio Carsku Rusiju da se svet ne bi zarazio virusom pravoslavlja. Podanici koji započinju dan pevanjem himne „Mesiji“ mogu putem njegovog žiga i personalnog koda na desnoj ruci plaćati robu čija je cena iskazana u digitalnoj valuti nazvanoj planeta. Ukoliko podanik nema dovoljno planeta na svom računu uvek može u svakom restoranu pojesti obrok na lični „Mesijin“ račun. Asovi – protivnici „Mesije“koji nisu primili personalni kod jedva preživaljaju u takvom sistemu. Njih hvataju jedinice „ekologa“ koje ih sprovode u posebne logore za rad i prevaspitavanje.

Kasandra je dekorater u sveobuhvatnoj kompjuterskoj mreži nazvanoj „Realnost“ kojom upravlja posebno ministarstvo. Po Kasandrinim rečima televizija, film i pozorište su samo bedne preteče „Realnosti“ u kojima je ljudima dodeljena pasivna uloga posmatrača – gledaoca i u kome su drugi ljudi – glumci izvodili za njih scene izmišljenog života.

Nadovezao bih se na Kasandru i dodao i da su i višekorisničke globalne kompjuterske igre (Warcraft, CounterStrike, Travian, ...), Internet društvene mreže (Facebook, Twitter…), koncept daljinskog upravljanja virtuelnim telom osmišnjen i tehnički realizovan u filmu Avatar takođe samo bedne preteče „Realnosti“.

Podanicima je omogućeno da putem uređaja – personaca, specijalnih stolica nalik na zubarske i obruča koji se stavljaju preko glave uđu u „Realnost“ te da se aktivno užive u neku od uloga iz raznih scenarija. Ogroman broj scenarija i okruženja namenjen je širokim podaničkim masama. Od gradića američkog divljeg zapada, džungle, nenaseljenih ostrva, nastanjenih planeta do raznih bajki i simulacija određenih istorijskih perioda. Kroz različite scenarije pojavljuju se „likovi“ ili „persone“ (na primer čarobnjak Merlin, Kralj Artur ...) veštački osmišljeni subjekti koji poseduju kvalitete sopstvene ličnosti kao što su spoljni izgled, karakter, jezik, manir i sl. Oni imaju sopstvenu logiku ponašanja nezavisnu od igrača „Realnosti“ kao i mogućnost sticanja sopstvenog iskustva kroz komuniciranje sa različitim podanicima. Tu su i razne vizuelizacije raskošnih stanova, vila, hotela i plaža koje služe kao pozadina za ljubavne scenarije. Ljubiteljima visoke realnosti, uglavnom boljeplaćenim službenicima viših kategorija omogućeno je da pomoću dekoratera kao što je Kasandra puste mašti na volju i stvore sopstvenu realnost u koju mogu primiti i druge podanike koji se mogu uživeti u neku od predviđenih uloga.
„Realnost“ je zamena za gotovo kompletan društveni život uključujući ljubavne i seksualne odnose. Život u „Realnosti“ se ne meša sa svakodnevnim životom tj. učesnici se ne interesuju i ne sreću jedni sa drugima iako to nije formalno zabranjeno. Kada Kasandra zatraži novac od svojih „prijatelja“ iz „Realnosti“ kako bi mogla da poseti svoju bolesnu baku ona biva obasuta basnoslovnim sumama različitog virtuelnog blaga i zabrinitum komentarima kako ih napušta i ide u scenario o Crvenkapi. Kada međutim oni shvate da je reč o pravoj baki i pravom novcu Kasandra dobija savete da se obrati psihijatru jer je kod nje došlo do poremećaja percepcije stvarnosti!?! Za razliku od podanika, elita bliska „Mesiji“ koja mu pomaže u održavanju na vlasti je nastavila da u pravoj stvarnosti živi raskošnim i dekadentnim životom.

Cilj „Realnosti“ je da projekcijom na virtuelni svet zapravo potpuno amortizuje i otupi snagu stvarnih društvenih odnosa. Time se ostvaruje potpuna kontrola nad podanicima i u korenu se onemogućuje bilo kakav ozbiljniji pokušaj postavljanja pitanja neprikosnovenosti sistema i božije uloge lažnog mesije. „Realnost“ služi da se podanik osami, pasivizuje i otuđi u stvarnom svetu. Ciljevi i težnje životnog ispunjenja okrenuti su ka virutelnom kao i problemi i njihovo rešavanje. Ukoliko nekim slučajem na površinu i isplivaju razna pitanja koja ukazuju na apsurd takvog načina života tu je ogroman lažni manevarski prostor u kome se jedan životni scenario i lažna aktivna uloga u sekundi mogu zameniti drugim.

Vaznesenjska je junakinju svog romana poslala na put spasenja ukazujući na to da je svima koji se nisu predali (što reče Boško Obradović u posveti Srpskog Zaveta) moguće spasenje čak i u sistemu u kome totalitarno vlada lažni mesija.

Da li će taj put prepoznati i odabrati mnogi koji su danas kroz svojim pasivne ili lažne aktivne uloge polako ali sigirno zarobljavaju raznim bednim pretečama nadolazeće „Realnosti“? O aktuelnosti i masovnosti tog postepenog zarobljavanja govore i reči pesme Fejs mladog pevača Milana Stankovića, ali i zamišljena lica mnogih gledalaca koji nakon završteka projekcije filma Avatar kao da žele da se što pre vrate u virtuelnu realnost. Izgleda kao da su mnoge današnje generacije gotovo spremne za događaje opisane u romanu Kasandrin put.

U jednom od svojih intervjua Džejms Kameron je izjavio da je njegovo novo ostvarenje alegorija za ponovno duhovno buđenje čovečanstva. Ne tvrdim da je Kameron direktni propagator new age ideja ali u filmu sa budžetom od pola milijarde dolara teško je mogao imati punu kreativnu slobodu. Upravo zbog toga treba biti oprezan sa ovim filmom u kome je po mom mišljenju suptilno servirano nekoliko opasnih detalja u duhovnoj sferi.

Za početak da kažemo da je film prepun šamanskih i neopaganskih rituala kao i obožavanja boginje majke prirode od strane Navija. Ono što je novo u odnosu na već viđeno na ovu temu je ideja jedinstvene bio-botaničke neuronske mreže u koju su povezani svi živi organizmi i bića na Pandori. Povezivanje se ostvaruje putem posebnih organa koji se kod Navija nalazi na kosi. Tako u filmu gledamo očaravajuće misaono-emotivno-fizičko povezivanje i opštenje Navija sa delovima vegetacije na Pandori, letećim meduzama i šestonogim konjima. Sve ovo uz neverovatne vizuelne efekte izgleda gotovo bezazleno ali kada na red dođe povezivanje sa ikranima stvar postaje mnogo ozbiljnija. Da bi postao ratnik, svaki pripadnik Navi plemena treba da odabere svog ikrana - opako leteće biće demonskog izgleda. Konretni Navi ratnik prepoznaje svog ikrana (demona) tako što ovaj krene na njega sa namerom da ga ubije! Tako i Džejk pronalazi i savladava svog ikrana. Kada se poveže sa njim veoma brzo nauči da ga potpuno kontroliše i to ne nekom posebnom tehnikom već misaonom vezom iznutra! Obzirom da je identifikacija sa glavnim junacima jedan od osnovih procesa koji se dešavaju tokom gledanja filma ovaj detalj možemo shvatiti pored ostalog i kao suptilno-skriveni poziv za opštenje sa demonima sve sa besmislenom idejom da se njihove moći mogu kontrolisati. Svako ko je iole čitao pravoslavnu literaturu o pomislima i demonima-palim anđelima zna da proces kontrole i izvršavanja naredbi zapravo ide u suprotnom smeru od onog predstavljenog u filmu.

Ideja se dalje razvija u punom obliku u trenutku napada kada civilizacija Navija bude dovedena gotovo do istrebljenja. Tada Džejk u telu svog avatara krene da se poveže sa Torukom. Toruk je najopasnije - vrhovno demonsko biće zlokobnog izgleda sličnog aždaji koju kopljem ubija sveti Georgije. Kada zajaše Toruka Džejk među Navijima dobija poseban status božanstva te tako uspe da objedini sva plemena Navija na Pandori i povede ih u odlučujuću borbu do pobede . Na ovaj način je veoma vešto i suptilno u film upakovana ideja „Mesije“ spasioca i ujedinitelja čovečanstva. S tim u vezi treba obratiti pažnju na sledeće filmske činjenice: Jahač toruka (čitaj: lažni mesija) može postati samo onaj koga odabere Toruk (čitaj: sotona); da je to biće druge vrste koje daljinski upravlja teloma avatara i da se on među Navijima od vremena prvih sinova javljao više puta.

Da kažemo nešto i o naslovu filma. Avatar je pojam iz hinduizma i označava inkarnaciju, pojavu tj. manifestaciju božanstva u fizičkoj formi. Najviše je vezivan za Višnu, Šivu i Devi i njihove brojne inkarnacije. U naše vreme kontraverzni new age „prorok“ Bendžamin Krem vezuje pojam Avatara za Maitreju. Krem povremeno na konferencijama za štampu propagira kako hrišćani očekuju drugi Hristov dolazak, muslimani čekaju imama Mahdija, budisti očekuju ponovni dolazak Bude, hinduisti Krišne dok jevreji očekuju dolazak Mesije. Po njemu je učitelj kome se nadaju i teže sve religije u stvari Maitreja - „Avatar Doba Vodolije“ koji se više puta u različitim oblicima kroz istoriju već javljao čovečanstvu.

Ako film Avatar sagledamo zajedno sa filmom Rolanda Emeriha 2012 možemo zaključiti da nam Holivud ili određeni krugovi preko njega žele nešto važno saopštiti o vremenima koja su pred nama.

Knjigu Kasandin Put najtoplije preporučujem. Naravno treba svakako pogledati i film Avatar ali uz predložene mere opreza. Nemam ništa protiv 3D filmske tehnologije ni protiv bilo koje druge. Dobro ili zlo nije u osnovi same tehnologije već u načinu na koji je čovek koristi.

Simić Predrag

____________________

Dobro kaže, isto što i Džon Karpenter u filmu "U raljama ludila" da
sve pretvaraju u fikciju i tako vladaju ljudima.
Samo što je "pravo hrišćanstvo" nesposobno da pomogne u tome jer je i samo jedna fikcija napravljena sa istom svrhom u vreme kada se nije koristila tehnologija.
Sve ovakve kritike padaju u k'o šljiva u govno kad se pozivaju na
"pravo hrišćanstvo" kao jedinom izlazu.

Ako ćemo o izlazu, onda je budizam mnogo delotvorniji jer vodi u buđenje, a ne u zamenu jedne fikcije drugom.

Potraga za izgubljenim civilizacijama sa Semirom Osmanagićem


Epizoda 9: Kamena Europa

Avatar - još jedan naivan holivudski spektakl u koga su utrošeni miljuni kako bi se prikazala hiljadita po redu naivna pobjeda Dobra nad Zlom... pa ma kakvo to Dobro/Zlo bilo i tko god iza Dobra/Zla stajao i koga god se sa Dobrim/Zlim poistovjećivalo.
Mogao je to isto tako biti i film o Indijancima i osvajačima iz Evrope ... ili film o partizanima i Nijemcima... ili bilo koja vjerska priča gdje Anđelčići pobjeđuju Đavole - s tim da ove posljednje ipak nećemo prepoznavati po vanjskom izgledu, repovima i rogovima i zelenoj boji, nego po ponašanju jer dovoljno smo odrasli da znamo po čemu ćemo suditi ....
Ipak, najviše od svega ova me priča podsjeća na Ishmaela. Kao da se autor mnogo družio s Quinnom i preuzeo njegove ideje o postanku naše civilizacije (i zatiranju svih drugih na planeti) pa je malo izmiješao, radi bolje gledanosti, ono zaboravljeno Izvorno (život u skladu s okolinom i planetom, gdje je čovjek tek djelić Univerzuma prema kome se odnosi sa strahopoštovanjem, a ne njegov pomahnitali podjarmljivač) s aktualnim temama vanzemaljaca, osvajanja drugih planeta, križanja DNK, itd...

Psihološki je film totalno neuvjerljiv i naivan: Bivši marinac koji je očito programiran da osvaja u ime Dobra (tj za interese svoga Naroda i Države) odjednom se sažali nad čitavom jednom nedužnom civilizacijom i otima se programima koji su ga dotad pokretali a u kojima nema mjesta nikakvom realnom sagledavanju bilo čega van interesa Programera... Kako mu je to uspjelo? Jednostavno: zaljubio se
Kada se zaljubi, čovjek se otima vlasti svega što je dotad njime vladalo kako bi se stavio u bezuvjetnu službu svoje ljubavi. U najboljem slučaju možemo reći da je ljubav pobjedila negativne programe i da je to uzrok "buđenja" glavnog junaka. Jer pitanje je da li bi se on "probudio" i svrstao na Pravu Stranu i da ga je u nepoznatu civilizaciju uvodio kakav nesimpatičan muškarac - ili bi ovaj u njemu svojim neprijateljstvom samo stvorio želju da što prije završi s odurnom misijom špijuniranja i vrati se na Zemlju gdje ga čekaju nove noge.
Neuvjerljiv je i način na koji se dotadašnja više-manje normalna ekipa sastavljena od vojnika i znanstvenika odjednom drastično raskolila na očigledne Dobre i očigledne Zle. U stvarnom životu to ne ide tako - niti tom brzinom niti tom očiglednošću, a pogotovo ne u toj predvidljivoj zastarjeloj crno-bijeloj tehnici ...
(Poruka Programerima: Trebaju nam novi programi - stare smo već prevazišli! )
Moj dojam je da se ovim filmom nastoji učvrstiti podjela na Dobro i Zlo, kao i intimno opredjeljenje svakoga od nas za Dobro, uz neizbježno pojačanje negodovanja, mržnje i netrpeljivosti naspram Zla.
Ako to nije programiranje, ja onda ne znam što jest....

Lazarev govori protiv te ljudske podijeljenosti na Dobro i Zlo, gore i dolje, lijevo i desno, nazivajući je podjelom ljudske svijesti i navodeći biblijski događaj s Adamom i Evom kao njezin Početak (bilo u doslovnom ili metaforičkom smislu). Quinn u Ishmaelu opisuje taj isti događaj kao Uzrok zbog kog je jedno od tadašnjih brojnih neolitskih plemena krenulo pokoravati sva ostala - jer nakon što su Spoznali Dobro od Zla, oni su točno znali kako svatko na Zemlji treba živjeti i otada je njihova misija sprovesti svoj "jedini ispravan" način življenja (i vjerovanja) na čitavu planetu. O uspješnosti te misije najbolje svjedoči činjenica da je to pleme postalo naša današnja "ljudska civilizacija" a druga plemena tek poneki preživjeli domoroci koje zovemo primitivcima i do kojih nismo doprli da ih "civiliziramo" samo zato što su na nedostupnim ili nedovoljno interesantnim mjestima...
Zanimljivo je da je po legendi nasuprot ozloglašenog drveta Spoznaje Dobra i Zla stajalo i jedno drugo tj Drvo Života... I to drugo, PRAVO drvo, Cameron je vješto upotrijebio u svojoj priči kako bi time pridobio gledateljstvo na PRAVU stranu
Ima još podosta tih naivnosti i vještog baratanja simbolima .....
U svakom slučaju, na kraju se sve neizbježno svodi na Konačni Armagedon - (još jedan) Posljednji i Odlučni Teški Boj - gdje unatoč nikakvim izgledima i šansama nedužno domorodačko pleme vodjeno lukavošću Stranca-s-Neba pobjeđuje jaku tehnologiju i brojnije ljudstvo. Čak se i sama Majka Boginja svrstava na stranu Dobra unatoč tome što je ranije u filmu lijepo i točno naglašeno kako "Majka ne zauzima strane - samo se trudi održati životnu ravnotežu" ....

The invention of lying
http://www.youtube.com/watch?v=_ThtN7qoWgM


Svijet u kojem ne postoje laži. Apsolutno svi govore istinu , sve što im se vrzma po glavi.
Glavni gljumac otkrije laganje i krene mu u životu. Fora.


http://btjunkie.org/torrent/The-Inventi ... d72d5913c0

Dobar film, gledao neki dan. Drugacii, tjera na razmisljanje

zanimljiva simbolika u filmu






Odlican! Ima potencijala za jos i bolji film, al svejedno, super je

Trailer:

http://www.youtube.com/watch?v=wO2abOUv ... PL&index=6

Torrent:

http://isohunt.com/torrent_details/1495 ... ab=summary

Titl:

http://titlovi.com/titlovi/the-fourth-kind-92974/

Ne znam da li su već bili linkovi za ove dok.:

Secret NASA Transmissions




Tunguska - Russian Roswell



pozdrav

Ovo smeće od prevoda je rađeno pomoću programa za prevođenje.

To je na poštenim sajtovima zabranjeno.

Slažem se Pantelija, no u trenutku postanja to je bio jedini dostupni prjevod.

Sad, jeli čaša poluprazna ili dopola puna, procjeni sam.

Ima nas koji engleski neznamo dovoljno kvalitetno za pračenje filma tako da je i takva polovična pomoč dobrodošla.

Pozdrav.

Nemam pojma da li je ovaj isti ili ne...