Smanjenje stanovništva staviće oružane snage Evrope pred problem ozbiljnog manjka vojnika što će naterati vlade da se okrenu stvaranju mini armija, razvoju robotizovanog oružja i izmeni vojnih zadaka.

Izveštaj koji je ove sedmice predočen ministrima odbrana država EU, pruža sliku ostarele Evrope 2025. godine koja se muči da održi vojne budžete suočena sa nabujalim troškovima za penzije, uprkos opasnosti koje izviru iz "polumeseca nestabilnosti koji se proteže od Afrike preko Bliskog istoka do bivšeg sovjetskog bloka."

A Evropljani neće biti u stanju da se oslone na svog tradicionalnog prekoatlansklog saveznika, jer će SAD svoju pažnju uveliko usmeriti na Aziju, gde Kina i Indija rastu u nove svetske supersile, kaže izveštaj.

"Svetska slika je otrežnjavajuća, sa osnovnom procenom da će Evropa kroz dve decenije biti starija, realtivno siromašnija i okružena regionima - Afrika, Bliski istok, Rusija - koji će možda imati muke da izađu na kraj sa posledicama globalizacije," pišu u izveštaju stučnjaci za odbranu.

"Odbrana će morati da se suoči sa finansiranjem pod pritiskom rastućeg tereta penzija, sve manjim izvorištem regruta i društvima koja će biti izuzetno osetljiva prema oružanim intervencijama," zaključuje studija pripremljena za sastanak ministara odbrana u finskom skijaškom centru Levi.

U "dugoročnoj viziji," Evropska agencija za odbranu kaže da je mala mogućnost da će se evropske zemlje naći u konvencionalnom ratu protiv drugih država, ali da raste pretnja od terorizma, odmetničkih vođa ili širenja regionalne nestabilnosti.

Mediji i javno mnjenje će gajiti sve veće i veće gnušanje prema konfliktima, što znači da će armije morati da povedu više računa u izbegavanju gubitaka, kako u svojim redovima tako i među civilima.

Kao odgovor, oružane snage treba da se klone tradicionalnog koncepta zadobijanja "odlučnih pobeda" nad neprijateljem i da se umesto toga usredsrede na ciljeve uspostavljanja stabilnosti i bezbednosti.

Prema izveštaju, prosečni Evropljanin će imati 45 godina 2025, a broj podobnih za vojnu službu, starih između 17 i 30 godina, će biti smanjen za 15 proceneta.

Istovremeno, stanovništvo Afike i Bliskog istoka će rasti brzo, dok će njihove privrede zaostajati. Rusija i druge bivše sovjetske države se takođe vide kao zemlje pred kojima je ekonomska i politička neizvesnost.

"Prognoze su: napetost i snažan migracioni pritisak u regionima oko Evrope," kaže izveštaj.

Istovremeno, Evropa će postati sve zavisnija od uvoza energije iz ostatka sveta - pre svega sa Blisko istoka, Afike i centralne Azije. Kroz 20 godina, Evropa će uvoziti 90 odsto potrebne nafte i 80 procenata gasa.

Da bi se pripremili za buduće izazove, vojni stručnjaci se zalažu da male, profesionalne armije, snabdevene oružjem visoke tehnologije koje može da svede gubitke na najmanju meru i smanji potrebu za ljudstvom.

"Da li Evropljanima, zajedno, zaista treba gotovo 11.000 tenkova i 3.000 ratnih aviona," pita izveštaj i preporučuje veću saradnju među evropskim državama, vojnim i civilnim agencijama da bi se uspostavila stabilnost u nemirnim tačkama regiona.

(Beta)