Osnovni činilac za uzrastanje srca i vršenje molitve je pažnja. Da bi čovek usmerio svoj um ka srcu, a zatim i ka Bogu, potrebno je da naročito aktivira svoju pažnju. Uz pomoć pažnje se celokupan čovek koncentriše na pokušaj da stane pred Boga i da ispuni Njegove zapovesti. o. Gavrilo

Potpuno razumijem da naš put nije nimalo lak jer u moru laži tražimo skrivenu istinu i zbog toga naša vjerovanja ponekad izgledaju konfuzno,zbrkano i onome tko nas sluša možda i neuvjerljivo.
Da je mene netko slušao prije pet godina i sada rekao bi da sam prevrtljiva i potpuno zbunjujuća.Zašto? Najprije sam čitala animirane autore i oduševljeno prihvaćala njihove naputke o tome kako promijeniti sebe,meditirala,naučila zaustaviti misli,budno pratila svoje emocije i analizirala reakcije i još jako puno toga da bih shvatila kako veliki dio tih priča nije ništa drugo doli samo to-priča.Nisam zanemarila ni kvantnu fiziku i dosege znanosti pa ni teorije urote.Moji su se stavovi mijenjali i rušili njihove teorije kako god sam iskustveno postizala rezultate.Evo nekih:Zaustavljanje misli ili misliti pozitivno.Greška! Naše su misli upravo te koje trebamo promatrati,pratiti zašto nas je nešto uznemirilo,zašto reagiramo uvijek isto,zašto se satima raspravljamo s nekim i tako upoznajemo sebe i zauvijek prestanemo nositi taj teret.Ako se natjeramo da mislimo pozitivno samo smo sakrili od sebe tko smo to mi uistinu.Sakrili smo svoju slabost,uvredljivost,zavist,ljubomoru,mogućnost da detektiramo koju to emociju je u nama izazvala osoba ili događaj koji nas je uznemirio.Ne slažem se ni sa tvrdnjom da smo svi divni.Zli smo i glupi.
Netko manipulira s nama (Icke).Sve je to odricanje od odgovornosti,bježanje od vlastitih mana.
Sakrili su od nas znanja i ponudili nam religije ispisane njihovom rukom da bi ovce uvijek bile u toru.
Vremenom sam uočila sinkronicitete i shvatila da je svemir živ ogranizam koji komunicira s nama čak i u tolikoj mjeri da nam na pitanje daje odmah odgovor kroz riječi osobe s kojom trenutno pričamo,pa kroz pjesmu na radiju ili film na televiziji..Najmanje tri ista odgovora da znamo prepoznati da nas je čuo i da je upravo to odgovor.Ponekad me kroz čitav dan "bombardira" ista riječ ili rečenica iz najrazličitijih izvora dok ju ne uočim i o njoj počnem razmišljati tražeći značenje.Posjedujemo moći koje ne znamo aktivirati a razni alternativni majstori zamagljuju nam put jer im to donosi zaradu.Trebamo jedni druge jer je ponekad dovoljna jedna riječ da nešto u nama potakne i probudi,aktivira cijeli aha proces.

Mala Koko, ima dobrih podsticaja za razmenu mišljenja i iskustava, no, kasnije, kada mi ("zatvorski") uslovi to dozvole.

"Kolektivni fokus na moćima"?

On je izvodljiv kod onih, sa onima koji su svesni da ih nemaju, koji veruju u mnogo veće naše moći, od onih koje sebi dozvoljavamo da ih slutimo.

To su uslovi koje treba imati, da bi se, KOLEKTIVNO, počelo razmišljati kako do tih moći, TAČNIJE - KAKO DO NJIHOVOG AKTIVIRANJA.

Ako kolektivno, bilo kao čovečanstvo ili kao uslovna skupina duhovnjaka, verujemo, ako smo zaključili da imamo sve što treba da imamo, da u postojećim zemaljskim uslovima možemo postići sve što se može, u duhovnom smislu, postići - što bismo onda i razmišljali o nekakvim drugim i višim moćima, o njihovom aktiviranju?!

Na više mesta sam ponavljao reči H. Haidden-a (Skrivene Ruke), fascinantni princip koji naši Čuvari koriste na najbolji mogući način: "Najbolji su robovi koji misle da su slobodni!".

Ta nesvesnost zemaljskog Zatvora i porobljenosti kod uslovno rečeno "običnih ljudi", ili onih koji žive "običan život", u smislu stereotipa i inercije po kojoj se živi u masi - nekako je i očekivana, s obzirom na životnu kolotečinu u kojoj su i koje nisu ni svesni. Međutim, nesvesnost i nepriznavanje Zatvora (Matriksa, Karantina) i naše teške i duboke porobljenosti od strane mnogih koji su u duhovnosti - tek su opasni, jer se radi o populaciji onih koji bi trebalo da budu pokretači za promene, dakle, za traganje za aktiviranjem naših moći i za oslobađanje. ŠTO BI RAZMIŠLJALI O MOĆIMA I O OSLOBAĐANJU ONI KOJI ZEMALJSKI ŽIVOT VIDE KAO SAVRŠEN, TAKO DA JE DOVOLJNO SAMO VIDETI DA JE SAVRŠEN, PROBUDITI SE ZA TU SAVRŠENOST I - TIME ON POSTAJE SAVRŠEN?!

Ne kažem da ne postoji, ali ne sećam se da sam naišao na tekst o BUĐENJU, tom fascinantnom pojmu koji svakako spada među najkorišćenije u duhovnosti našeg vremena, o tekstu koji buđenje objašnjava u izvesnom smislu u negativnoj konotaciji. Većina, ubedljiva većina koji uopšte i spominju ovaj pojam, ovu fazu u duhovnom rastu, povezuju je sa nekim najlepšim, najprijatnijim, najpoželjnijim - svojstvima, stanjima, senzacijama, itd. Čovek može da indukuje, naravno, sve ono na šta se fokusira, pa tako - ako je on usmeren ovakvim opisom buđenja, to će i imati, da li iluzorno ili realno, drugo je pitanje.

Međutim, ko je umeo da kroz svoje bavljenje duhovnošću bude beskompromisno iskren prema sebi i da sa beskompromisnom iskrenošću prati sve procese u sebi, na duhovnom putu, NE MOŽE, A DA ONO ŠTO SE NAZIVA BUĐENJEM NE POVEŽE ILI NE DOŽIVI KAO NEŠTO NEGATIVNO. Negativno, po merilima stanja iz kojeg je zašao u buđenje, naravno da je ono pozitivno sa dugoročnijeg stanovišta duhovnog rasta. PRAVO BUĐENJE JE - BUĐENJE U PAKLU, U TEŠKOM, JEZIVOM ZEMALJSKOM PAKLU! I KAO TAKVO NE MOŽE BITI NIMALO PRIJATNO, NAPROTIV!

I ja verujem da mi možemo probuditi, aktivirati svoje sputane moći, da ne verujem ne bih ni pokretao temu sa ovakvim naslovom, ali - PRETHODNO TREBA POSTATI SVESTAN NAŠEG ZATOČENIŠTVA I NAŠIH AKTUELNIH, KONTROLISANIH NEMOĆI. Dakle, treba se prethodno probuditi, TREBA SE PROBUDITI U ZEMALJSKOM PAKLU, PROGLEDATI TAKO DA SE VIDI ZATVOR I PAKAO OKO SEBE, DA SE SHVATE SVA OGRANIČENJA I SPUTAVANJA, MANIPULACIJE KOJI SU NAM NABAČENI, PA TEK ONDA UPORNO TRAGATI ZA PRAVIM TAJNAMA AKTIVNIRANJA NAŠIH MOĆI. Ako mi imamo iluziju buđenja kao divnog doživljaja, onda ništa od takvog pokretanja.

Ja verujem da ovaj Pakao ima svoju višu svrhu, viši smisao i da jeste deo Višeg plana (mada verujem i u varijantu da može biti, makar jednim delom, i Eksperiment koji nije pošao putem kojim se želelo da krene, kao i kod svih ekeprimenata) - ALI, TO VEROVANJE MI NIJE NI OD KAKVE POMOĆI, KONKRETNE POMOĆI OVDE I SADA, U ZATVORSKIM USLOVIMA U KOJIMA SAM. Nezavisno od tog verovanja, ja moram da tragam za rešenjima i za izlazom.

Dotakao sam se ovde mnogih duhovnih ideja i iluzija, pri čemu mnoge traže tek jedno opširnije objašnjenje, da završim jednom sasvim jasnom poentom.

U nekoj kolumni na "Portalu" opisao sam završetak filma "Bekstvo iz Šošenka": U NEMOGUĆIM ZATVORSKIM USLOVIMA neki "tip" je vešto pronašao način da kopa rupu u zidu, mudro i strpljivo je to radio, konačno - pobegao, na potpuno neočekivan i nemoguć način.

On je svakako morao da ima viziju bekstva, morao je da se vraća toj viziji i da se nadahnjuje njome, dakle, morao je makar nekako spontano da izvodi ono što nazivamo vizualizacijom. Međutim, on je SASVIM PRAKTIČNO RADIO, odnosno, najpre je morao da prouči uslove, sve aspekte zatvora, morao je da promišlja rešenja, ono što sam nazvao PROMIŠLJAJUĆOM VIZUALIZACIJOM, morao je da dođe do rešenja, a onda da strpljivo radi na njemu, da deluje po nekakvom svom planu, a na osnovu vizije o bekstvu.

Na drugoj strani, uzmimo nekoga ko bi predstvaljao probuđenog po opisima iz duhovne literature. On ne vidi da je u zatvoru (Zatvoru), on ignoriše realnost u kojoj je, zatvor (Zatvor), on PERCIPIRA SVOJ ŽIVOT KAO DIVAN, a to i nije baš nemoguće, što da ne: ima teških trenutaka, kada se ide na rad, ali - može da bude neke lepote u svemu, kao što se, ako se želi, može naći lepota u bilo čemu drugom. MOŽE LI TAKAV ZAISTA DA SE OSLOBODI?! Nikako!!! On tome i ne teži, jer ignoriše činjenicu da je u zatvoru. On je našao uporišta za smisaonost takvog života, i - tu je kraj njegovim težnjama. To, što on zatvorske uslove zamišlja kao lepe, ili što se trudi da nalazi neke lepe momente u njima - ni najmanje mu nije od pomoći da te uslove prevaziđe, da dođe DO REALNE SLOBODE.

Koncentracija ili fokus kod čovjeka je: što želim imati? I onda razne želje: ljubav, obitelj, prijatelje, novac, uspjeh, zdravlje itd. I onda:ako to nemam- nesretan sam, ako imam (dobijem plaću)- sretan sam.
Zatim, slijedeće razmišljanje: dobio sam rak- prestati ću pušiti, kad bi našao curu- završio bi fakultet, oprat ću suđe-jer dolaze mi gosti, želim smršaviti- moram na dijetu. Dakle, radimo nešto jer moramo. Zbog nekoga ili nečega.
Bit je u slijedećem: nešto želim,a da bi to ostvario moram učiniti to i to.I to je pogrešno, frustrira, jer nemamo ono što želimo.I jer moramo teško raditi da nešto dobijemo i odricati se.
Fokus bi trebao biti na aktivnosti koju treba danas odraditi. Svaki dan pospremam kuću dva sata, a nije bitno hoće li doći gosti. Svaki dan učim dva sata iako nemam ispite. Prestati ću pušiti jer mislim da bi to bilo dobro za mene.
Razvija se volja, a volja je bitna i kod Martinog (duhovnog posla) i kod Marijinog (ostali poslovi) rada. Marija je pripremala ručak, Marta je slušala što Isus govori. A složit ćemo se da je jedno i drugo potrebno dok smo na ovoj Zemlji.

Istina,prvo i najvažnije je spoznati da si u zatvoru.Apsolutno se slažem i sa vizualizacijom kao procesom koji je stvarni aktivator i djeluje kad doista imaš cilj koji detaljno razradiš dok u tebi miruje odlučnost i sigurnost.Ja sam stekla dojam da samo onda kad ne vidim ni jednu drugu mogućnost,ne postoji za mene ništa osim toga moja se ideja ostvaruje.Za nas koji smo progledali pakao ili zatvor,svejedno je kako ćemo ga zvati postalo je mjesto bez slobode i mi ga želimo napustiti.Što više vidimo to smo otuđeniji,usamljeniji i potpuno neshvatljivi svima onima koji ne djele naše mišljenje.Mi kopamo svoje rupice za izlazak iz zatvora i nisu nam problem oni koji ne vide ni zatvor već oni koji naizgled vjeruju u njega ali samouvjereno tvrde da nas na izlazu čeka mučitelj,smrt ili vrag.To je dovoljno da ona odlučnost,samouvjerenost i sigurnost izgube na snazi sumnjama koje je načelo sjeme razdora.To nam čine svi oni ljudi koji lažu o svojim iskustvima,komunikacijama i ispraznim pričama.O mučitelju,vragu i slično govorim figurativno da bi oslikala kako nam se došuljaju sumnje a one onda unište naš plan.Zato će na kraju iz zatvora izaći nešto pojedinaca koji su doista duhovni giganti kako ste u jednom tekstu citirali rusku književnicu.

A koje bi to moći bile koje vode do slobode?

Imam u vidu aktiviranje, traganje za tajnama aktiviranja naše opšte Moći, te naših posebnih, tzv. natprirodnih moći.

Sve ovo je na individualnom planu. Opštu Moć vidim kao nadjačavanje, ili rezistentnost na sve uticaje Matriksa, odnosno Čuvara, Iluminata, Reptila, dakle svih aspekata, sila i bića Tame. Nekakva unutrašnja snaga, i/ili nekakvo misaono-energetsko polje, polje posebnih visokih vibracija, koje nam znači kao življenje u jednom višem svetu, koji bi činila sfera oko našeg tela, ili u nekakvoj našoj unutrašnjosti; u višem svetu, iako smo još uvek, telesno, u postojećem Starom svetu.

Ova Moć bi podrazumevala i našu sposobnosti vršenja svih uticaja koji nam donose slobodu. Tačnije, Slobodu, u višem smislu, jer mi slobodu u nižem smislu, kao "slobodu kretanja, govora, itd." već, manje ili više, imamo. Tu bi dolazio kao jedan od ključnih aspekt takve Moći - sposobnost privlačenja ili pridobijanja dovoljno novca, jer on jeste jedan od ključnih momenata u lancu mehanizama naše porobljenosti: radimo posao koji nas guši; zašto?; jer nam je potreban novac, za celi niz potreba i obaveza; prešli bismo na neki drugi posao; ako ga i ima, pitanje je da li možemo naći varijantu sa suštinski drugačijim karakteristikama u ovom svetu; itd.

I ne samo kada je novac u pitanju, već i svi aspekti povoljnijih uslova za život: prirodna i mirna sredina, povezanost sa ljudima sličnih vibracija, itd. U nekoj dugoročnijoj perspektivi: rad na formiranju Duhovne zajednice, jer smo na prelazu iz Starog u Novi svet, da je neko drugo vreme u pitanju, ovo sa Zajednicom ne bi ni bilo postavljano kao poseban cilj. No, ovakav jedan cilj je moguće postavljati u okviru kolektivnih težnji, ali - u polazištu i on je u individualnoj sferi.

Posebne moći bi bile tzv. paranormalne moći, koje bi svako aktivirao zavisno i od sopstvenih potreba i od specifičnosti svog duha. One nam jesu još uvek fantazija, kao i sve ovo o čemu pišem, ali - dobro znamo da su mnoge od ovih moći dokumentovano demonstrirane širom sveta.

Iz cele ove koncepcije jasno je zašto smatram da su u jednom delu "tajnaši" bili na dobrom putu, odnosno, da su njihovi nesporni rezultati - veoma korisno iskustvo. Nažalost, oni su se zaglibili u sitnim i sitničavim uglavnom materijalno-finansijskim ciljevima i težnama.

Nažalost, veliki je krug uslovljavajućih faktora na delu, veliki krug za ostvarivanje aktiviranja Moći i moći (na primer, tajna Ravnoteže), koje tek treba da odgonetamo, takođe: MI SE SUOČAVAMO (možda mnogi to već i osećaju) SA STALNIM OMETAJUĆIM FREKVENCIJAMA, kako same masovne svesti u kojoj smo, sa kojom smo svakako povezani, jer smo u njoj, tako i od strane samih Faktora Tame, bilo u kojem vidu da se ispoljavaju ili deluju. Tragati za odgovorima ili rešenjima, bez ometanja, je jedno, uz velika ometanja SAMIH NAŠIH MISAONIH TOKOVA, nešto sasvim drugo.

No, to su izazovi pred koje smo stavljeni!

Koliko smo mi isprogramirani na slabost i na (samo)percepciju slabosti, nemoći, ograničenosti, itd. vidi se i po tome što nam prethodni ciljevi deluju kao puka fantazija! Ono što je u svetovima van ovih ograničenja u kojma smo mi - sasvim normalno i prirodono ispoljavanje svojih potencijala, u našem svetu je - nemoguća fantazija.

A CILJEVE - KOJE SEBI NE POSTAVLJAMO I O KOJIMA NE RAZMIŠLJAMO, NIKAKO NEĆEMO NI POSTIĆI! Ljudi su kroz istoriju, na sitnijim stvarima, razmišljanjima koja su ličila na ovakve iste ili slične fantazije - pomerali horizont očekivanja i horizont ljudskih mogućnosti, koje su vremenom i ostvarivane.

Uostalom, pogledajmo sa samim iskustvima, toliko korisnim i inspirativnim iskustvima "tajnaša": u poslednje vreme imamo, u izvesnom smislu sve veći broj onih koji su se izlečili "pomoću misli" i od najtežih bolesti, a i sve više onih koji ovakav koncept kao moguć prihvataju, uspešni primeri ih samo potkrepljuju.

I ne samo izlečenja "pomoću misli", već i svi "tajnaški" vidovi uticaja na "sudbinu", u smislu pridobijanja povoljnih životnih okolnosti i tokova. Tek poslednjih decenija dolazi do grananja ovih teorija i praksi (Abraham-Hiks, V. Zeland, Dž. Marfi, itd.), kao i grananja seminara o njima, kao i do umnožavanja rezultata koje imaju iza sebe. A u nekim vremenima koja su prethodila ovim: svakako da su ovakve ideje i koncepti, plansko proizvođenje promena, ličili na neizvodljivu fantaziju.

Neka tako bude i sa konceptom aktiviranja naše opšte Moći, kojom, najpre individualno, nadjačavamo ili anuliramo sve uticaje Matriksa, Faktora Tame, bića Tame, masovne sveti, itd. Neka za početak sve u vezi sa tim ide u tokovima promišljanja ovakovg jednog koncepta, mada su kod mene vezani i za neka praktična istraživanja, ali, prevelik je to zalogaj, ili, prejaki su protivnički Igrači, da bi se već sada moglo govoriti o rezultatima.

Ali, za početak, dozvolimo sebi da razmišljamo o ovakvom koceptu! Već to je neka vrsta osvajanja unutrašnje Slobode. Kao što sam pisao u nekoj kolumni na "Portalu": mi treba najpre da sebe oslobodimo konceptualnih ograničenja, jer su već to prvi iskoraci ka Slobodi. Neće nam Sloboda doći, dok mi sebe same konceptualno ograničavamo (npr. koncept da mi nemamo nikakve posebne moći i da ih nikako ne možemo aktivirati).

Istočnjački koncept po kojem duhovno moćno biće, onaj ko postigne visok duhovni nivo, postaje i pomiren sa svim uslovima u svom životu, podjednako lako prihvata i dobro i loše što mu se dešava, maltene - suština je u samom tom prihvatanju okolnosti onakvima kakve su.

U polaznoj fazi takav stav je dobar, u tom smislu da se kod čoveka ne javlja ozlojeđenost, bes, beznađe, itd. usled loših okolnosti, u tom smislu da se nauči neutralnom reagivanju na dešavanja i na okolnosti. Međutim, to ne bi trebalo da važi i u nekim višim fazama duhovnog rasta, pravog duhovnog rasta, tj. u tim fazama ne bi trebalo da se duhovna snaga iscrpljuje u tome, ili demonstrira kroz to. KOJI JE TO DUHOVNJAK KOJI JE POSTOGAO VISOK DUHOVNI NIVO - A NIJE SPOSOBAN DA SE KAO IGRAČKAMA POIGRAVA USLOVIMA U KOJIMA JE ON SAM, ILI U KOJIMA SU DRUGI?! VALJDA PRAVO DUHOVNO POSTIGNUĆE PRVENSTVENO ZNAČI PREMOĆ UMA I DUHA NAD MATERIJOM?! Ako već ima telo, koje ima svoje potrebe, a koje se zadovoljavaju nizom materijalnih uslova - što takav neko ne bi moćima koje proizilaze iz moći duha - lako postizao optimalne fizičko-materijalne uslove, te, u istom smislu, u tome pomagao drugima?! Što bi živeo u isposničkim uslovima? Šta tim isposničkim uslovima demonstrira? Demonstrira jednu stereotipnu duhovnu paradigmu koja nam je očigledno podmetnuta od strane onih koji nas drže u ropstvu! Da živim na hlebu i na vodi, i da spavam na asuri, u nekoj kolibi sa zemljanim podom, i da kažem da sam prezadovoljan?! Kakva budalaština! MOĆ DUHA ĆE MI SE OČITOVATI I ISKAZIVATI U TOME DA ZA TELO, svoje i drugih kojima pomažem, PRIDOBIJEM, PRIVUČEM STVORIM SVE OPTIMALNE USLOVE, TU JA MOGU DA DEMONSTRIRAM SNAGU DUHA, KOJA SE IZLIVA NA MATERIJU I NA MATERIJALNE USLOVE.

A SVE TO, U NEKOM DALJEM NIZU POTEZA ZNAČI - NADJAČAVANJE SVOJIM MOĆIMA SILE POROBLJIVANJA. Dakle, oslobađanje iz Matriksa.

Da, suština jeste u rastu duha i svesti, ne u optimalnim materijalnim uslovima, ali, logično je da se prava unutrašnja harmonija i snaga lako preliju i na spoljašnje uslove i da se na njima odraze sa istim karakteristikama (harmonični, prijatni spoljašnji uslovi, itd.). A o ovome se naopako razmišlja u tom smislu kao da će dobri životni uslovi i povoljna životna dešavanja ići na štetu duhovnog rasta ili postignutog duhovnog nivoa. Pa, ako će taj nivo oskrnaviti dobri životni uslovi, onda tu i nema u pravom smislu duhovnog postignuća!

Iz mojeg nekog iskustva prvo ide spoznaja, moći budu posljedica. Ali nisu moći te koje vode do slobode.

Npr. ovi koje ti zoveš tajnašima nemaju moći koje dolaze iz spoznaje, imaju moći koje su dobili ugovorima sa svakavim gadostima koje dolaze za raznoraznih nefizikalnih sfera postojanja. U zamjenu za moći dali su nas. I ta bića nas promatraju, skupa s tajnašima kao svoje vlasništvo. I koliko god ti podizao zaštite, toliko će oni jače napadati. Što ne znači da se ne treba šititi, no treba znati da ta zaštita nije sloboda. Uvijek ima većih riba u moru.

Isto tako, neke moći su puka maštarija ako nemaš energetski potencijal koji će ih podržati. A taj pak opet dolazi sazrijevanjem svijesti, tj. spoznajom. Imaš ljude koji vježbaju tehnike, poput onih baziranih na vizualizaciji, bez da su do njih došli sazrijevanjem svijesti. Takvi niti imaju energetski potencijal da se zaštite, niti mogu to shvatiti. I dobiju akonto svojih novostečenih uvjerenja o svojoj zaštićenosti i nove programe, prilagođene njihovim "zaštitama".

Ovaj dio sa mirnom sredinom i ljudima sličnih vibracija je nekako i moja želja, no više je se ne trudim ostvariti. Probao sam, a nije uspjelo jer ljudima oko mene nije falilo moći, falilo im je spoznaje. Da pak i nađem ljude kojima ne fali spoznaje, a neke sam i našao, od njih nebi imao što tražiti, mogao bi samo sjesti kraj njih i biti. Takvi su slobodu našli u sebi, usprkos patnji koju svaki dan trpe i osjećaju.

Iskreno vjerujem da bi fokus trebao biti na spoznaji, a cilj Sloboda, je zapravo sam put prema tome cilju.

Edit: vidim da smo na istom tragu, što se odnosa moći i spoznaje tiče. Samo da te pitam, da li bi ti mjenjao matrix ili mjenjao sebe?

Ja bih htjela naglasiti još jedan problem našega slobodnoga svijeta riskirajući da ispadnem paranoična.Među nama ima ljudi koji posjeduju moći ali su svjesni da ne smiju o njima pričati jer bi završili kao i njihovi prethodnici iz povijesti,ubijeni,zatvoreni u ludnicama,izmučeni pokusima.Razni komunikatori s vanzemaljcima ubačeni su da unaprijed zablate one koji bi možda doista mogli otkriti velike istine i tako nas doveli u situaciju da ne možemo razlikovati žito od kukolja.Tu su oni negdje i pomažu nam sitnim koracima,neupadljivim tekstovima,poticanjem naše svijesti da pomakne tu koprenu koja skriva naše veličanstvene moći.Srećom ima ljudi koji kopaju rupice u zatvoru (Miroslav je jedan od njih) i pomažu nam da ne odustanemo od snova o bijegu.

Sjenko, nije da se ne slažem, jednostavno, stvar mi se čini znatno kompliciranijom )jednostavno kompliciranijom! ). I to - ne zbog principa "zašto da nešto bude jednostvano, kad može komplikovano?", nego zato što mi se u vezi sa tim povezuju i dobre ideje koje sam, kao i svi mi, pokupio iz literature, ali, više - mnoštvo signala iz prakse, ili iz povezivanja tih ideja sa praksom, duhovnom i životnom.

I ja sam dosta dugo verovao u takav nekakav princip ili "scenario": posledicom čišćenja i rasta svesti dolazi spontano i aktiviranje naših moći, kao i dešavanje svega najboljeg. U smislu u kojem je to rečeno negde kod T. Mikušine, čiji duhovni "fan", uz nekoliko hiljada strana njenih objava, dosta dugo sam bio. Na jednom mestu ona objašnjava (tj. viša bića od kojih je primala poruke; tj. kasnije sam otkrio diskutabilnost tog primanja): KAKO SE MI BUDEMO KARMIČKI ČISTILI (ostavimo po strani diskutabilnost pojma karme, shvatimo je kao čeišćenje od negativnih mehanizama i energija) - TAKO ĆEMO U SVOJ ŽIVOT PRIVLAČITI SVE BOLJE LJUDE I SVE BOLJE DOGAĐAJE, OD NAS, IZ NAŠEG ŽIVOTA ĆE ODLAZITI SVE ŠTO JE LOŠE.

Da ne zalazim u komplikovanu priču o tome kako mi se to sasvim jasno i direktno pokazalo kao netačno, da samo konstatujem: UPRAVO SE DEŠAVA SUPROTNO - ŠTO SE VIŠE ENERGETSKI ČISTITE, ŠTO VAM (NAM) SE SVEST VIŠE UZDIŽE I RAZVIJA, ŠTO VIŠE PODIŽEMO SVOJE VIBRACIJE - TO NA SEBE NAVLAČIMO JAČE, TEŽE, OPASNIJE PRITISKE, SVE GORE OKOLNOSTI, SVE NEPRIJATNIJA DEŠAVANJA... Možda ne baš bukvalno progresivno - "sve gore i teže", ali - u nekom smislu i baš tako.

Što je i logično, ako se malo zamislimo nad tim!

Dok se mi nalazimo u Zatvoru, dotle u višim (negativnim), srednjim, nižim, te ovozemaljskim sferama - postoje i deluju bića i ljudi kojima je cilj da se Zatvor održi, da se naša porobljenost stabilizuje i pojača, I MI SAD TREBA DA PROGUTAMO ISTOČNJAČKU PRIČU - KAKO ĆE ONI SEDETI SKRŠETNIH RUKU I MIRNO POSMATRATI KAKO NEKO ILI NEKI OD NAS IMAJU SVE JAČE I SILOVITIJE DUHOVNE UZLETE, KAKO IM SE SPONTANO AKTIVIRAJU SVE MOGUĆE MOĆI, KAKO IM SE U ŽIVOTU STIČU SVE LEPŠE I PRIJATNIJE OKOLNOSTI! Da još ne očekujemo i da nam, ili takvima nama, aplaudiraju?!

Dakle, i sa tog stanovišta logično je ono što se meni ISKUSTVENO nedvosmisleno dokazalo: SVE JE UPRAVO SUPROTNO!

Da je posledica rasta svesti oslobađanje i aktiviranje naših moći - verujem da jeste tako, očekivano je da bude tako U USLOVIMA U KOJIMA NEMA OMETAJUĆIH DELOVANJA, NAVOĐENJA I PROGRAMIRAJUĆEG DELOVANJA, TE JEZIVOG ZAGRLJAJA TEŠKE MASOVNE SVESTI, KAO NA ZEMLJI. Rast svesti znači povišavanje vibracija, koje znači, malo ovozemaljskije rečeno - pojačavanje naše osetljivosti, nešto kao hipersenzitivnost. Valjda tu vezu i logiku i ne treba objašnjavati! DAKLE, SVE TO ZNAČI POJAČAVANJE NAŠE RANJIVOSTI NA SVE USLOVE KOJI POSTOJE NA ZEMLJI, POJAČAVANJE - UPRAVO SA RASTOM SVESTI. Tačnije, pojačavanje naše ranjivosti - od određenog niova rasta svesti. Nije čudno što su istočnjački duhovnjaci živeli "po šumama i gorama", a ima toliko potvrda da nisu mogli dugo da izdrže u masi, dodatno, sećam se i jedne konstatcije već spomenute T. Mikušine: viši nivo svesti nije moguće postići ili održavati u blizini gusto naseljenih gradova, jer oni imaju u kilometarskom prostranstvu unaokolo svoje negativno ili ometajuće zračenje.

Slažem se sa tim, ali - KOJI MI JE TO ONDA DUHOVNI RAST KOJI JA NE MOGU DA POSTIGNEM I DA ODRŽIM U SAMIM NASELJIMA?! (Što bi narod rekao: "Izem ti takav duhovni nivo!".) KOJU, KAKVU SAM JA TO, ONDA, DUHOVNU SNAGU POSTIGAO, I DA LI SAM JE ZAISTA POSTIGAO, AKO MORAM DA BEŽIM IZ PORODICE, IZ NASELJA, AKO MORAM DA ŽIVIM U ŠUMI - DA MI OVI OD KOJIH BEŽIM NE BI RANILI MOJU DUHOVNOST, DA ME NE BI DUHOVNO DEGRADIRALI, DA PRI SVEMU TOME JA BUDEM ROB OKOLNOSTI I DEŠAVANJA, TE DA NE MOGU DA BAR U PRILIČNOJ MERI NE UPRAVLJAM PO SVOJOJ NAJBOLJOJ DUHOVNOJ PROCENI?! U redu je da svako postigne duhovni nivo koji je postigao, ali nije korektno da nam se duhovni nivo sa takvim ograničenjima podmeće kao vrhunac duhovnog rasta na Zemlji (razni čuveni i već "dosadni" tipovi prosvetljenja, duhovnih kategorizacija, itd.)! Malo više o tome:

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miro ... -kao-zamka

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miro ... nih-ideala

ZATO, SMATRAM, DOLAZE KAO REŠENJA PUTEVI, MODELI, IDEJE, TAČNIJE - ISTRAŽIVANJA, O KOJIMA SAM VEĆ POČEO DA PIŠEM. Odnosno, zato aktiviranje Moći i osvajanje Slobode dolaze kao posebne stavke i kao posebno postavljeni ciljevi.

KAO POSEBNO KOMPLIKOVANO NADMUDRIVANJE I NADJAČAVANJE SA SILAMA KOJE NAS DRŽE U ZATOČENIŠTVU.

U staro vreme, majstori koji su kovali katane
bili su često slavniji od samuraja koji su te
mačeve nosili. Od dvojice najboljih nikako nisu
mogli da izaberu prvog. Tako se dogovore da
svaki od njih iskuje po jednu katanu, koje će
se ispitati, nakon čega će proglasiti najboljeg.

Ispit je bio u tome da se katane pobodu u korito
jednog potoka sa oštricom okrenutom uvis.
Tako i učine. Bila je jesen i rečicom je plovilo
otpalo lišće. Kako je koji list nailazio na mač prvog
majstora tako je bivao prepolovljen. Međutim, na
katanu drugog kovača nije naišao niti jedan list …

Koja je katana bila bolja??

Lepa duhovna priča, Glock, ali, ja nešto ne vidim da se logika i ustrojstvo Ambijenta u kojem živimo uklapa u logiku ove priče, u smislu u kojem je ona aluzija na ono što sam objašnjavao.

Ovde nam je, bar meni sasvim očigledno, suprotno: najbolje prolaze "katane" čiji je kvalitet u rangu dominirajućih vibracija na Zemlji, niskih i gustih. Takvi su, kao što stoji negde lepo zapisano: u svojim rodnim vibracijama, oni su - kao ribe u vodi. To mi se, na onome što vidim oko sebe na svakom koraku, dokazuje kao apsolutno tačno.

Iz čega posledično proizilazi: da će se baš svakakvog lišća kačiti na "katane" koje svojim kvalitetom odstupaju od tog dominirajućeg tipa.

Ja, Mala Koko, ne opovrgavam postojanje raznih tipova "komunikatora" i njihovo delovanje, međutim, kao mnogo jasnije i delotvornije vidim mehanizme kojima nas se drži u teškoj porobljenosti, preko ljudi kojima smo okruženi, od obitelji pa nadalje, preko dešavanja koja nam se nabacuju, a kojima nas se udaljuje čak i od primene načela koja otkrijemo, do tajanstvenih unutrašnjih a teških delovanja (na nas). (To konstatujem ne zato da bih kukao, već da bih se orijentisao - u kojem smeru tražiti rešenje.)

Ne verujem nešto mnogo "Ra materijalu", ali, česti opisi stalnih pokušaja delovanja nekog entiteta sa višeg denziteta na celu grupu koja je podrška ženi koja je primala poruke - može da bude u nekom smislu obrazac delovanja Faktora Tame, a na načine u kojima mi ne vidimo sam mehanizam delovanja, ali po mnogim signalima možemo da slutimo da "nešto nije u redu".

Hvala na ovom svrstavanju, istina je da razmišljam i praktično delujem na ono što je moguće da se kao praktično pokušava u tom smeru, a - koliko to može da dovede do rezultata, ne znam.

Tek, opet vidim, kada su kolektivno-duhovna nastojanja u pitanju, kao ograničenja: KONCEPTUALNA OGRANIČENJA, to što mi robujemo postojećim duhovnim obrascima i modelima, iako im ne možemo naći opravdanje i nedvosmislene rezultate u životnoj i duhovnoj praksi. MISLIM DA NAJPRE TU TREBA SAMI SEBE DA OSLOBODIMO! Ako je neki duhovnjak ili ako su neki duhovnjaci rekli kako se moramo povezati sa Bogom ili Jednim, kako nas to samo po sebi oslobađa, donosi radost i ispunjenje, duhovni nivo, itd. - svejedno što mi ne možemo da kostatujemo da tako nešto živo i jasno funkcioniše u "živom životu", mi ćemo se svejedno držati tog koncepta kao svog duhovnog modela i kao CILJA.

Uzeo sam primer koji mi je pao na pamet, sve ovo se odnosi na tolike druge opšteprihvaćene duhovne sterotipe, koji se preko duhovnih učitelja i autoritativnih duhovnjaka i literature prenose. Svi ti modeli i "istine" jesu bili dobri i dovoljni u nekim ranijim mirnijim vremenima, ovo naše, teško, prenapregnuto i granično, sasvim je drugačije, mislim da sada spadaju velovi iluzija sa mnogih od tih ranijih duhovnih modela, a u kojima ima mnogo iluminatskih (ili nekih sličnih) podmetanja.

Kako je konceptualno samooslobađanje polazište za druge vidove oslobađanja, te za sam naš duhovni rast, evo još nekih primera, koncepti: treba biti zahvalan Bogu (Biću, Jednome) na sve dobro i zlo koje nas snalazi, jer tek zahvalnošću mi otklanjamo sve blokade, omogućavamo protok energije, uspostavljamo vezu sa Njime.

Pa dalje: treba biti zadovoljan onim što nas snalazi, ne želeti ništa, ne težiti ničemu, jer želje su od ega, želje su stvorevine uma, um nas sa željama dovodi u zablude, itd.

I, dok smo, ovako, na terenu duhovnih apstrakcija, ove ideje i preporuke imaju neku svoju logiku i deluju prihvatljivo. MEĐUTIM, KADA SE MI SPUSTIMO NA TLE ŽIVIH ŽIVOTNIH DEŠAVANJA, te ovakve preporuke počnemo da sagledavamo u sasvim konkretnim situacijama i u okviru našeg funkcionisanja u tim situacijama, onda nam se otkriva duhovno naličje, preko kojeg opravdano možemo da gornje preporuke pripišemo podsticajima naših Čuvara, podsticajima upućenim (frekvencijsko ili idejno navođenje) nekim pojedincima koji su prvi ovako nešto zabeležili, kao i onima koji dalje te ideje "distribuiraju". Uopšte, ko progleda u tom smislu da otvorene svesti i otvorenog uma, bez obavezivanja sebe na aprirono prihvatanje bilo koje duhovne ideje, zbog autoriteta koji ih je izrekao, ili iz nekih drugih razloga, onda možemo na ovaj način, povezivanjem ovakvih ideja i same naše duhovne i životne prakse, da POTENCIJALNE DUHOVNE PODVALE otkrivamo dosta često u masovno prihvaćenim duhovnim koceptima.

Da neutemeljenost gornjih preporuka prikažem na nekim ličnim situacijama. Radim u školi. Ne samo duhovnim sagledavanjem, već i običnim, ili neduhovnim naučnim analizama, onima koje idu malo više ispred većine i u sopstvenoj "klasi", jasno je da je postojeće školstvo na Zemlji, a u mnogim balkanskim zemljama pogotovu, u funkciji zaglupljivanja, idejnog podjarmljivanja, mlade populacije u svakoj naciji. U tom smislu jedan od pedagoških stručnjaka, DAKLE - NE DUHOVNJAK!, Dž. Gato, otvoreno i kaže, za planetarni model školstva: "Školstvo je usmereno na formiranje poltronskog mentaliteta!". Jedan srpski naučnik, P. Savić (čini mi se, jedan od saradnika M. Kiri), za srpsko školstvo je konstatovao, a konstatcija se može odnositi na sve evropske zemlje u kojima je školstvo sa klasičnijom organizacijom i sistemima shvatanja i prenošenja znanja: "Imamo školstvo koje nam kretenizuje decu! (...) Ja se zaista bojim idiotizacije dece ovakvim sistemom obrazovanja!". Ima još dosta sličnih kvalifikacija i nacionalnih, i postojećeg planetarnog obrazovanja, dovoljno je ovde dato kao ilustracija. Kada ih čita neko ko je u duhovnosti, a prihvata koncept o Matriksu, Zatvoru, itd. vrlo lako može, na osnovu datih činejnica, ne na osnovu nekakvih hipoteza, da tumači - otkuda i kome može da služi obrazovanje koje nije u funkciji saznajnog, psihološkog i svih ostalih vidova razvoja mladih, već, suprotno.

Dakle, PRISLJEN SAM da budem deo takvog sistema, za koji vrlo jasno osećam kako zaglupljuje ne samo decu, već i sve one (nas) koji rade u ovom sistemu (ne samo celom organizacijom i naopakim shvatanjem znanja, već i brdom formalizama preko kojih se tako vešto suština pomera na marginu). Ja nastojim koliko god mogu da ublažavam naopako delovanje ovakvog sistema na učenike na koje sam ja upućen, ali, to ništa ne menja u mojoj poziciji, a ni u poziciji učenika, jer ja ne mogu da menjam sistem, te i ja ispadam, kao i ostali sa kojima radim u ovakvom jednom sistemu, KAO NEKO KO PSIHOLOŠKI MALTRETIRA UČENIKE (možete li naći učenika koji voli školu?!), KO JE U POZICIJI ČUVARA (u smislu Zatvora) UČENIKA. I tu je slika o hijerarhiji čuvara, Čuvara, o sistemski iznuđenim pozicijama našeg međusobnog ČUVANJA I NADZIRAVANJA vrlo jasna: školski sistem je jedan od sistema u okviru kojeg su ljudi dehumanizovani i porobljeni, taj sistem ima svoju hijerarhiju (prosvetne) vlasti, preko koje vrh (prosvetne) vlasti drži u pokornosti sve radnike u tom sistemu, a preko razrađenog sistema kontrole i tzv. nadzora. Onda dalje i naniže: sami radnici, prosvetni radnici, sve to, nametanje propisanih pravila i vrednosti, nameću učenicima, takođe i oni imaju mini-sistem kontrole i kažnjavanja, takođe i mehanizme potkrepljivanja iznuđenog i za sistem poželjnog ponašanja (kazne, ocene...).

Bilo ko, ma koliko da je svestan svega ovoga - ne može suštinski drugačije da se ponaša, može samo u nekim dozvoljenim okvirima da olakšava poziciju učenicima koji su na njega upućeni. Ne može, jer onda rizikuje da izgubi svoju poziciju, a ništa, sve i da se buni, u sistemu neće izmeniti. Ne može, jer on zavisi od NOVCA, to je taj MATRIKSOV UNIVERZALNI USLOVLJIVAČ, jer ima porodicu (zato je laganica duhovnjacima koji duhovno rastu "po šumama i gorama" ili po samostanima, jer ne samo da su oslobođeni tereta mreže živih i nimalo prijatnih društvenih interakcija, nego i nemaju tu vrstu brige - o porodici), svejedno da li i među njenim članovima ima onih koji kao da su u službi Čuvara, ljudska obaveza svakako postoji, kao i logika sa kojom se inkarnirao baš u takvoj porodici.

Sve u svemu: PRINUĐENOST NA OVAKVU JEDNU RADNU POZICIJU JE OČIGLEDNO ZLO, ili, manje patetično rečeno - očigledno je nešto loše, negativno. Ja jasno vidim da sam prisiljen da činim zlo drugima, jer nemam izbora, pa sam prisiljen (prisiljen da realizujem zadate programe, da poštujem zadata "pravila (obrazovne) igre") da budem deo sistema koji PSIHOLOŠKI MALTRETIRA UČENIKE, KOJI IH ZAGLUPLJUJE, KOJI IH UDALJAVA OD PRAVOG RAZVOJA I OD PRAVIH VREDNOSTI.

DA BUDEM ZAHVALAN BOGU ZA OVAKVU POZICIJU, ZA OVAKVO ZLO?! Da kažem: "Bože, zahvalan sam ti što si me postavio u poziciju u kojoj mogu da psihološki maltretiram druge, iako to ne želim!". Ili da kažem: moja želja da napustim ovakav posao, želja da drugima ukažem na njegovo naličje (tj. pre toga, želja da u okviru njega nešto menjam i druge podstičem na promene, što sam u dugom periodu i pokušavao), PROIZILAZE IZ LOŠIH KONSTRUKCIJA KOJI MI JE UM NAPRAVIO, loših konstrukcija o tome kako vidim školstvo u kojem radim (a već sam naveo da u ovakvom shvatanju ili viđenju postoji saglasnost čak i u naučnom svetu) - SAMO JE ŽELJA KOJA POTIČE OD MOG EGA, ne treba slediti želje ega, treba i dalje zdušno psihološki maltretirati učenike, čak možda i da pri tom zamišljam kako radim najlepši i najplemenitiji posao!

Neprihvatljivost nekih duhovnih koncepata ili nekih ideja iz njih prikazao sam na sopstvenom primeru, znam sigurno da bi se ovo isto ili slično moglo uočiti, samo ako dovoljno slobodno pristupimo sagledavanju, i u svim drugim, ili u skoro svim drugim zanimanjima ili u mnoštvu naših svakodnevnih životnih situacija. UOPŠTE, AKO MNOGE OPŠTEPRIHVAĆENE DUHOVNE KONCEPTE ILI IDEJE IZ NJIH - POČNEMO SVE SLOBODNIJE DA SAGLEDAVAMO U SKLOPU NAŠEG FUNKCIONISANJA U "ŽIVOM ŽIVOTU", MOĆI ĆEMO, NA NAČIN SLIČAN OVOME KOJI JE OVDE DAT, DA UOČIMO NJIHOVU DUHOVNO MANIPULATIVNU POZADINU.


(P.S. Izvinjavam se, odvikao sam se od naglašavanja pojedinih delova teksta boldiranjem, bojenjem, te posebno od upotrebe velikih slova, znam da deluju "vrišćete", ali, povremeno u poslednje dve-tri poruke nisam mogao da odolim! )

Govoriš o školstvu. Vjeruj da je na drugim poslovima situacija gora. Bitno je tko zna bolje lagati i ulizivati se.Kao da bi jednom piscu prigovorili kako nepravilno piše slovo B ,a da piše rukom i nitko ne bi čitao što je napisao. I svako onaj tko može zaista ozbiljno lagati kako stvarno je slovo B loše napisano, ima uspjeha. I svi znaju da je posve glupo razmišljati o slovu B, ali ipak neki ljudi vrlo ozbiljno razmatraju slovo B i oni su najuspješniji. Oni koji govore da je pisac napisao dobru priču će propasti u tom poslu, kao i pisac. Drugi pisac koji je napisao lošu priču ,ali je zaista pazio na slovo B će uspjeti u tom poslu i dobiti plaću što je još bitnije. Eto, u takvom svijetu živimo.

Kad se baviš duhovnošću jasno ti je zašto je bitno slovo B, jasna ti je laž, jasni su ljudi i sistem. Vidiš to, vidiš iza kulisa. Kad imaš razumijevanje o ljudima i sistemu, onda nećeš osuđivati. Primjerice, čovjek koji nema razumijevanje kad ga neko uvrijedi odgovorit će sukobom ili prezirom i slično. Prvo mora postojati razumijevanje da bi bio oprost.Moramo shvatiti da živimo u sistemu gdje je Princ laži vladar.

Ono oko čega smo se sukobili je pitanje: zašto sam uopće rođen? Ti kažeš: rođen sam zato da mijenjam svijet nabolje. Ja kažem: rođena sam za to da naučim moliti, da steknem u sebi Mir koji se onda širi i na taj način također mijenjam svijet.

Pročitala sam da je Hitler pao zato što su Indiji bila tri sveta čovjeka koja su molila.

Zanimamo se za mnoge new age stvari koje vode u stranputicu, a ne zanimamo se kako usavršiti duhovnu praksu.