Dok sam isla u skolu kad bih morala bubati pjesmice napamet to bi mi bila smrt poslije neuspjesnog mucenja(bubanja) odustajala sam i isla se igrati da bih tu noc sanjala da ucim pjesmu i ujutru se probudila i znam izrecitovati "prokletinju" bez greske.toliko me to podsvjesno opteretilo da sam ucila sanjajuci.

Ovde sam prvi put saznala za lucidno sajanje pre par meseci. I čitajući par uvodih postova shvatila da to već radim, a drugo iznenađenje je bilo saznanje da je za to potrebna određena tehnika i da to nije uobičajen stil sanjanja. Reakcija na to je da sam neko vreme prestala da ih sanjam, valjda po principu "da preterano obraćanje na hodanje parališe". Zaboravljajući na to, ponovo sam počela, pa mi se čak u snu dešavalo da razmišljam o sanjanju i da tražim komp da pročitam nešto o tome. Jasno mi je zašto su potrebne tehnike, jer čitajući primere, vidim da mogu ja to i luđe nego do sada. Uopšteno gledano, imam tri vrste snova: 1.traženje rešenja 2. sazrevanje, preživljavanje stvarnosti i 3. kreiranje. Ovo poslednje su valjda ti lucidni snovi. Ono što je specifično, jeste da kreiranje nikad nije samostalna radnja već samo u sklopu ove prve dve vrste, s tim da nekad malo više preovlada. Primera radi, trebala sam skoro da održim na javi neki govor pred većem brojem ljudi, ubeđujući ih u nešto, pa sam sanjala modalitete njihovog ponašanja. Mrzim gužvu pa mi je bila frka to da radim, ali u snu sam svakog učesnika propitala zašto se oduševljava pričom, ili zašto mu je dosadna i šta mu smeta. Posle govora mi nije bio problem da odem na plažu i da posmatram zalazak sunca onako pobednički. Ovo je bio primer sna koji sam želela da sanjam, u kom sam uticala na ambijent, broj ljudi i njihovo razmišljanje kao pomoć u mom sticanju samopouzdanja i doradi govora. Ali sve ostalo ne znam otkud u snu! Verovatno ne umem da obraćam pažnju na detalje. Onoliko plav zalazak, pa gde to ima!

Inače, odavno mogu da tempiram koliko dugo ću spavati, u koliko sati ustati. Kao klinka sam se ložila da zapisujem snove, i nisu mi jasni oni koji ne sanjaju ili koji sanjaju ekstremno ružne stvari. Da budem iskrena, sanjam i ja nešto ružno iz ugla učesnika, ali mi uvek bude zabavno. Uvek imam onaj osećaj da kontrolišem dalji rasplet, pa mi nije problem da budem i posmatrač. To su faze "zamrzavanja" trenutka, kao kada pritisnemo STOP ali nastavimo da sanjamo. Tako sam sanjala najbezbrižniji turistički odlazak u Veneciju obavijen nekom zlokobnošću, sve vreme sam imala osećaj neke sumnje (valjda zato što sam bila jedini turista ) i onda se obešeni maskirani lik sa kljunom na nosu spustio sa svoda kupole neke katedrale, ščepao me i odvukao gore! Trenutak odvlačenja gore je prilično trajao, imala sam vremena da razmislim šta dalje. Dalje je bilo da sam otišla u neki šoping centar i isprobavala neku kozmetiku. Šta ću kada nisam znala šta pametnije da uradim! Eto, valjda je i ovo bilo lucidno, bar u jednom delu. Naročito bi bilo lucidno da skontam da takva ista katedrala postoji tamo, iako nisam bila tamo niti imala prilike da je vidim.

Ono što meni nije jasno zašto bih želela da od samog početka znam da sanjam "lucidno", nekako mi se gubi svrha iznenađenja. To mi je kao da mi neko da zadatak da sama sazidam kuću, zašto bih, kada je lakše samo nameštaj promeniti. Biće da treba da doradim svest o tome, i da bolje razmislim šta i kako.

Živjeli sanjači, evo da se uključim u raspravu, odlicna je tema..

Netko je pisao o dragoj osobi koja ga je u snu fizicki povrijedila.. Nemam teorijsko objašnjenje ali imam iskustvo. Uglavnom...
Prije neke 2 godine sanjao sam svoj prvi lucidan san, doduše tad sam znao jako malo o tome a o Kastanjedi ništa. Enivej, kad sam se krenuo buditi iz tog sna, našao sam se u novom snu, ali taj san je bio toliko realan da sam bio skroz uvjeren da sam se probudio. A 'probudio' sam se u krevetu u sobi gdje sam i zaspao, sve je bilo jednako namješteno, ma totalna replika stvarnosti.. I vidim, na krevetu do mojih nogu sjede moja cura i njezina mama. I kad su vidjele da sam 'budan', krenule su me gušití i brutalno su me gušile dok se nisam još jednom probudio, taj put u ovoj 'realnosti'.

To me sve skupa ful potreslo.. Bio sam nabrijan na curu i na njenu mamu cijeli dan i nisam si mogo pomoći, koliko realno je to sve bilo.
Mogu si to objasnit jedino tako da su ti neki vamp-entiteti preuzeli iz moje svijesti dobro mi poznata obličja da izazovu jače emocije, pa tako i više energije upili..

sasvim mogucno.
U Kastanedinoj knjizi umetnost sanjanja se kaze da su ta bica koja preuzimaju nama poznata oblicja najopasniji...

Jel si sanjao jos posle toga dogadjaja?

Sanjao jesam, ali (srećom?) bez napada takvih.. Sjetio sam se i jednog sna iz djetinjstva koji je ostavio sličan utisak na mene..
Imao sam 5-6 god, možda 7, i spavao kod bake i dede, i sjećam se da sanjam baku, odjedamput u ruci ima nekakvu iglu i krene me ubost ravno u oko, gleda me zlokobno i teško da ću ikad to zaboraviti kolko je čudno bilo.. Probudio sam se naglo kao kod onih snova kad kreneš propadati..i naravno bio sam izbezumljen, zašto bi me baka išla ubosti u oko..
Inače, da ne off-topičarim, nemam takvih neugodnih iskustava i napada u ostalim 'običnim' i lucidnim snovima, i sanjanje mi je najdraža aktivnost, evo baš krećem na spavanac pa svima laku noć i lucidni snovi! X)

A vole ovi uzimati obličja naših dragih osoba... smradovi jedni... oće to kod otmica, stave nam ga kad smo još djeca...

Uglavnom, možeš to pomoću SIMBAD-a izbaviti iz sebe... Malanga je to dobro obradio i imaš tu na forumu o tome, nadam se da će znanje o tome pomoći.

Pogledao sam, pa me odvelo i do CCT-a i sad procesuiram
Hvala na smjernici, totalni sinkronicitet.
Jel ima netko da je metodom simbad sređivao trijadu i rješavao se scum-a? Možda bi se mogla primjeniti tokom lucidnog sna? Pretpostavljam da bi moglo bit teško zadržati svijest al bi vizualizacija bila potpuna
Osobno mi lucidnost traje tek toliko da odletim par krugova i popričam s projekcijama. Btw, jel itko pokušao 'zašprehat' neku od projekcija u lucidnom snu? Ja kad god krenem ispitivati ih npr. Jesu li i oni svjesni, tko su, jel znaju da je ovo san i slično, ne odgovore mi, nabace neki prazni pogled ili krenu mijenjat temu.

Ne znam ja sam njih, a ne znam jesu li projekcije ili izvidjaci sreo svega par puta na daljinu nismo pricali...



To je super!
Po pricama, trebalo bi da se to stanje produzava stim sto je potrebna, po mom misljenju smirenost, a po misljenju drugih i koncentracija.

A bi li rekao kako ti je bilo na samim pocecima?
Jel ti se s vremenom prag vremena lucidnosti povecavao iiiili...??

I jesam početnik pa me zanima i kak je drugima, kakvi su vam doživljaji? Ja imam negdje desetak lucidnih, od toga 2 dosta dugačka pa sam isprobavao i telekinezu, al nekak nisam uspio privuči predmet nego bi se nekako warp-ao do te stvari.. Sad bi htio opet postići toliku svijest da mogu još igrati se s paradoxima.. A čini mi se da kad idem po nekoj od ovih tehnika svijest mi ne bude potpuna i kratko sanjam, najbolji snovi mi spontano dođu. A čitanje o snovima i sl. stvarno fino pripremi teren za sanjanje. Zasad su ovo moji doživljaji, nisam baš redovit tj. 'discipliniran' hehe..

ja skoro svaki dan izlazim svesno iz tela no cesto se probudim tj. ne traje toliko dugo..ima i izuzetaka...obicno se nadjem u kuci bas je vec dugo tako no ne smeta mi to

KAkve to tehnike koristis?mogu li se opisati?

Wow, pa super ako svjesno uspijevaš skoro svaki dan putovati eterom , ja bi tebe trebao pitati za tehnike reci kako postižeš izlazak iz tijela?
Jel si onda u real-time-u, dal je to AP?
Tj.dal vidiš sebe kako spavaš, ukućane, susjede, dal je sve namješteno kao i na javi i zanima me dal ima elektronike u bilo kakvom obliku dok se projeciraš? Jedamput sam se pošteno prepao dok sam pokušavao svjesno izaći iz tijela..
A od tehnika za sanjanje sam svašta isrobavao, od ovih standardnih npr. raditi reality check tokom dana, pa svjesno zaspavljivanje, gledanje u ruke, pa jesti sira prije spavanja, pa ne spavati, pa ic spavat izmoren, mjenjao položaje tijela kod spavanja, zapisivanje snova, sve sam to isprobavao kad sam tek krenuo uopće s metafizikom/duhovnosti. To su bili kao neki experimenti početnički, ALÍ!! Nakon tog svega, najbolje i jedino šta zapravo smatram/doživljavam kao potrebnu 'tehniku' je meditacija/kontemplacija
Jer kad se ujedine um, duh, duša i tijelo, biti će baš onako kako treba biti - ako nam je doživjeti neko sanjačko ili astralno iskustvo, tako će i biti. Sad se trudim ne zamarati 'uspjehom' i pokušavam biti iskren sam prema sebi, a u trenutcima kad to stvarno uspijem, samo se prepustim struji svijesti...
koja nekad postane jako nepredvidiva, tako da se još uvijek gombam sa strahom od nepoznatog. Iako zapravo nije nepoznato, hehe samo potisnuto il zaboravljeno.

Ne znam...ne trudim se puno!
ALI HEJ, DA NE MISLIS DA JE OVO SVE STO IMAM DA TI KAZEM BAS ME TVOJA PORUKA POTAKLA NA RAZMISLJANJE I ANALIZIRANJE SVEGA TOga, i svasta mi je palo na pamet sto bi mogao da ti kazem-predlozim, no ako ne zuris odlozio bih to za malo kasnije, cisto da i ja dodjem u sync sa samim sobom i svojim zakljucima

Dobar večer. Ne znam ,nemogu nač dal je bila ova tema i ovo nije lucidan san ,ali zanima me bilo čije mišljenje . Po mogučnosti onog ko je to doživio. Uglavnom, prije nego zaspim mi se znalo u zadnje vrijeme dogodit da ,kako su mi oči zatvorene,mogu normalno vidjet. I ne vidim svoju sobu več neke nasumicne stvari . Drugu sobu gledam ,ili sam jednom bio u nekom industijskom postrojenju di su zupcanici nekakvi i ja sam tog sveg svjestan i nemogu vjerovat . Malo strah pocne ,al moram ocvrsnut i pokusat hodat ili nesto drugo . Ne konzumiran nikakva sredstva. Da saljivđije odma rješim hvala. Šta bi to moglo bit. Da jasno vidim prostoriju ,a zatvorene oči i svjestan . Rjetko kad se dogodi ,ali vidim potencijal za napravit nešto s tim . Postoji mogučnost . Samo čega ?

mozes resavati razne zackoljice otkrivati zabavljati se uciti itd...
I ja sam od nedavno otkrio da vidim pregibe u prostoru zatvorenih ocju...znaci jeste mrak ali razaznjem nekakve linije po sobi npr grede okvire slika i zamisljene proporcijske linije koje popunjavaju taj prostor

savetujem ti knjigu umece sanjanja od Kastanede , cisto onako da te inspirise(odusevi sa mogucnostima i avanturom) i prestravi u isto vreme...tako je meni bar bilo

Moderatori, cini mi se da fali jedan post(prvi) koji je bio u temi lucidni san..

da tocno Snoopy, prvo je bilo magla,mracno al su se vidjeli obrisi stvari i uglavnom nikakvo zavaravanje. Al sad je puno jasnija slika . Ne kristalno ko sad al opet . Pokusavam se ubacit ,al neide to tak il ja neznam kak ,prije mislim da je to . Ja vjerujem da je prostor izmedu sna i jave nevjerovatno otvoren prema mogucnostima stvaranja,mjenjanja i svemu .Ok to je druga tema. A ovo je koda ja glumim kameru koja se nalazi u nekoj sobi. Sjetit cu se ja ovog sigurno kad se to dogodi opet pa cu pokusat nesto,bilo sto .

E...bas sam hteo da saberem ono sto sam mislio o sanjanju ali nekako, to odugovlacenje mi pali unutrasnji monolog, pogotovu kad legnem da spavam i to mi smeta, pa... ipak cu napisati ovako sveze i iskreno sta mislim....

Od svih tehnika i uopsteno, mislim da je u celoj prici astrala ali i svega glavni pokretac namera...tehnike i tako to su samo pomagala...

Mislim da je bitno sta se radi u toku dana...npr. ako je covek previse okupiran svojim delima i mislima koje je prate tesko da ce imati koncentracije da se fokusira na sanjanje...

MIslim da je bitno nauciti se potpunom posvecivanju bilo cemu..divim se ljudima koji mogu da zaspu za 3 minuta u bilo koje vreme dana i noci a jos su i sanjaci...o tome ti pricam:)
Npr, kad dodje noc bitno je da covek zna sta hoce da cini...
U takvim slucajevim nema mesta za razmisljanje o necem drugom...

Mislim da najbolje rezultate postizem kad se totalno opustim i ne ocekujem previse(nisam previse ozbiljan)i kad sam zadovoljan a opet nemam ni jednu misao..drugim recima imam precutnu i mirnu nameru da izadjem iz tela...
Mislim da tehnika zavisi od coveka do coveka, tj. , ne postoji tacna tehnika ali ja sam razvio svojih nekoliko (i koristim od svega sto sam naucio po malo)

*da napomenem da ovo radim i tokom celog dana* --->

Imam svoj patern polozaja tela koji stalno ponavljam..
Pocinjem na desnoj strani sa blago savijenim nogama...
Polozaj desne strane je poznat u Taoistickoj tradiciji i zovu je sleeping tiger...
http://www.healingtao.org/deutsch/artikel2.htm dobar clanak

Takodje u Tolteckoj tradiciji, izazivac smrti pominje desnu stranu kao dobru za sanjanje ( malo savijene noge) i ja sam taj polozaj prihvatio jer mi vise odgovara

Tu dolazi bitan deo...
Svoju nameru naglasavam tako sto intuitivno pratim osecaj ``pravog trenutka`` tj. tacno vreme promene...to moze biti bilo sta..npr da otvoris oci za trenutak pomeris glavu promenis polozaj itd... na taj nacin imam osecaj da pratis trenutak tj iskazujes osecaj da si posvecen trenutku...to je u sustini lako postici

rannije sam se upinjao da pratim vizije i oda ne bi mogao brzo da zaspim a sad ne razmisljam toliko o tome, jednostavno bitna je neka mesavina opustenosti poverenja u svoju snagu i namere.

Mislim da je za moj slucaj NAMERA imala najvise uticaja da me pokrene.
Tokom dana svoje misli fokusiram na ono sto sam doziveo u sanjanju i za to vrme drzim pluvacku i kad zavrsim slajd progutam pluvacku i duboko udahnem..dah kao da zapecati celu situaciju....

Znas ono sto u narodu kazu : ``progutao je knedlu``???
nije to bezveze smisljeno..ja mislim da ustvari pluvacka skupla informacije nasih emocija...primetio sam da njen sastav moze da se promeni za par sekundi u penicu ako dopustimo da osecamo neprijatnost...i tako ako je neko napadan a ti proguutas pluvacku , mislim da se tad neka posebna informacija utiskuje u tebe...

Bilo je puta kad je sve bilo na svom mestu i u ril tajmu i da, bilo je i uredjaja samo , npr. gledao sam roditelje kako gledaju film ali se na televizoru prikazivalo nesto neobicno ali ne mogu da tacno odredim sta...

moje projekcije su doduse jos dosta kratke i mislim da je bitna mirnoca, tj prihvatanje situacije kao nesto prirodno, kao deo tebe...e kad covek to dozvoli sebi sve je moguce:)

Koliko tebi otprilike vrmena treba da zaspis?

Bizz, pogledaj temu oblikovanje svoje zivotne situacije na odeljku Kastaneda i molim te napisi svoje misljenje ako imas sta da kazes bas me zanima kako ti to dozivljavas..
To je deo iz umece sanjanja,Don Huan..

Znam da je bitno ali imam osecaj da nisam jos potpuno osvestio tu misao do kraja

Dobar članak definitivno se slažem da je važan položaj tijela. Npr. ako ležim na leđima, onak ravno, nema šanse da zaspim... najčešće mi se tad tijelo paralizira a svijest postaje promatrač... to mi je malo friki, jer sam zapravo budan i svjestan a tijelo mi spava. A ako se hoću pošteno naspavati onda obavezno neki bočni oblik kao sleeping tiger.


znam taj trenutak. To mi bude kao neka prijelomna točka. Tad ili uđem u ''san'' ili me nabrijanost vrati korak natrag u budnije stanje... Tad je ko da mi se svjesnost da bi opstala, mora transformirati, ako se slučajno ubaci umovanje u taj trenutak, odmah primjetim i promjenu u disanju i u stanju svijesti. Priznajem da ne kontroliram to baš nekak dobro.



Nisam tako razmišljao do sad a vidiš... ima dobre osnove . Baš ću obratiti pažnju na to pa ti napišem jel se šta promijenilo.



ne puno, pet, deset min negdje, ali što više čitam i razmišljam, to mi više treba da se normaliziram. Nekad mi treba i pola sata. Ako me bodu komarci onda i više.



aha! baš neki dan sam nabasao na snimku neku na Tjub-u, jedna nagualka (bar tak kaže) priča o 3 pravila shamanska, pa kaže da na putu se treba osloboditi situacija koje se kose ili ne rezoniraju sa osobom, možda je malo izvučeno iz konteksta, ali evo pa vidi ako imaš cajta! Zasad nemam ništa za dodati, samo istražujem, promišljam, zabrijavam

A nisam sanjao skroz lucidno već više od 2 tjedna, ali polulucidnost non stop. Ko između 2 svijeta. Ili više njih, hehe )) Javim se, sretno!

okaci link da vidim...