|
Osho: Alfa i omega, komentari Patanjđalijeviih Joga sutri, knjiga 6 (deo teksta koji govori o pranajami, u zagradama su moje napomene):
"Sledeći korak posle usavršavanja položaja (asana) jeste kontrola disanja, koja se ostvaruje kroz zadržavanje daha pri udisanju i izdisanju, ili naglim zaustavljanjem disanja."
Između tela i uma, disanje je most - ove tri stvari moraju da se razumeju. Telesni položaj, um koji se stapa sa beskonačnim, i disanje kao most koji ih spaja zajedno, moraju biti u pravom ritmu. Jeste li primetili? Ako niste onda zapazite da, kad god se vaš um promeni, disanje se promeni. Obrnuto je takođe istina: promenite svoje disanje, i um se menja.
Ako ste u dubokoj seksualnoj strasti, jeste li primetili kako dišete? Vrlo neritmično, grozničavo, razdraženo. Ako nastavite da dišete na taj način, bićete ubrzo umorni, iscrpljeni. To vam neće dati život; zapravo, na taj način vi ćete gubiti nešto života. Kada ste tihi i smireni, osećate se srećni, iznenada jednog jutra ili uveče dok gledate u zvezde, ništa ne čineći, u danu odmora, samo se odmarate - pogledajte, posmatrajte disanje. Disanje je tako smireno. Ne možete ga čak ni osetiti, da li se kreće ili ne. Kada ste ljuti, posmatrajte. Disanje se odmah menja. Kada osećate ljubav, posmatrajte. Kada ste tužni, posmatrajte. U svakom raspoloženju disanje ima drugačiji ritam; ono je most.
Kada je vaše telo zdravo, disanje ima različit kvalitet. Kada je vaše telo bolesno, disanje je bolesno. Kada ste savršeno zdravi, potpuno zaboravite na disanje. Kada niste u savršenom zdravlju, stalno zapažate disanje; nešto nije u redu.
"Sledeći korak posle usavršavanja položaja jeste kontrola disanja..." Ova reč "kontrola disanja" nije dobra; to nije ispravno prevođenje reči "pranayama". Pranayama nikada ne označava kontrolu disanja. To jednostavno označava širenje životne energije. Prana-ayama; prana označava životnu energiju skrivenu u disanju, a ayama označava beskonačno širenje. To nije "kontrola disanja." Sama reč "kontrola" je malo ružna, jer vam daje osećanje kontrolora - ulazi volja. Pranayama je totalno različita stvar: širenje životnog disanja na takav način da vi postajete jedno sa disanjem celine; disanje je takvo da ne dišete vi, svojim individualnim načinom, dišete sa celinom. (Celina diše, ne mi. Disanje uopšte nije naš čin. Pranayama se svodi na osvešćenje da disanje nije naše, da energija koja pokreće disanje nije naša. Na taj način postajemo svesni da telo nismo mi sami, da ono nije naše, da smo samo čista svest koja boravi u telu.)
Pokušajte ovo, ponekad se dešava: dvoje ljubavnika sednu jedno pored drugog držeći se za ruke - ako su zaista u ljubavi odjednom postaju svesni da dišu istovremeno, oni dišu zajedno. Oni ne dišu odvojeno. Kada žena udahne, muškarac udahne. Kada muškarac izdahne, žena izdahne. Probajte to. Ponekad, iznenada postanete svesni. Ako sedite s prijateljem, vi ćete disati zajedno. Ako neprijatelj sedi tu, i vi želite da ga se oslobodite, ili neko dosadan je tu i želite da ga se oslobodite, disaćete odvojeno; nikada nećete disati u ritmu.
Sedite pored drveta. Ako ste tihi, uživate, ushićeni, odjednom ćete postati svesni da drvo nekako, diše na isti način kao vi.
Dolazi trenutak kada čovek oseća da diše zajedno sa celinom, čovek postaje disanje celine, više se ne bori, upinje; on se predao. Čovek je sa celinom - tako mnogo, da nema potrebe da diše odvojeno.
U dubokoj ljubavi ljudi dišu zajedno; u mržnji nikada. Imam osećaj da ako ste neprijateljski raspoloženi prema nekome, on može biti hiljadu milja udaljen... Ovo je baš osećaj, jer za to ne postoje naučna istraživanja, ali jednog dana takva naučna istraživanja će biti moguća. Inače ja imam vrlo dubok osećaj da, ako ste neprijateljski prema nekome, on može biti u Americi a vi u Indiji, disaćete odvojeno, ne možete disati zajedno. Vaš ljubavnik može biti u Kini, vi možete biti ovde u Puni - možda kod sebe nemate ni adresu gde je vaš ljubavnik - ali ćete disati zajedno. Na taj način to treba da bude, i znam da je to način, ali ne postoje naučna istraživanja. Zbog toga kažem da je to samo moje osećanje, neko će to naučno dokazati, takođe. (Dokazano je nedavno da DNK uzorak, koji je uzet od čoveka, istovremeno reaguje na promene stanja i raspoloženja svoga vlasnika - osobe od koje je uzet - iako je udaljen više stotina kilometara.)
Ima nekoliko dokaza koji nagoveštavaju... Na primer u Rusiji je bilo nekoliko eksperimenata o telepatiji. Dve osobe, razdvojene, daleko udaljene, stotine milja udaljene; jedna osoba je pošiljalac, druga primalac u telepatiji. U utvrđeno vreme, u podne, jedna započinje da šalje poruke. Načini uzorak trougla, usredsredi se na njega i šalje poruku: "Načinio sam trougao." Druga osoba pokušava da primi, upravo ostajući otvorena, osećajući, primajući trougao, onda oboje dišu na isti način; ako propusti, i ne primi trougao, onda ne dišu na isti način.
U dubokom zajedničkom disanju, javlja se nešto iz duboke praznine: vi postajete jedno - jer disanje je život. Onda osećanje može biti preneto, misao može biti preneta.
Ako odete da susretnete sveca uvek posmatrajte njegovo disanje. Ako osećate duševnu srodnost, u dubokoj ljubavi s njim, posmatrajte takođe svoje disanje. Odjednom ćete osetiti da, što mu bliže priđete, vi osećate da vaše disanje upada u njegov sistem disanja. Svesni, nesvesni, to nije pitanje; ali se to događa.
Ovo je moje zapažanje: ako vidim da je neko došao ne znajući uopšte ništa o disanju, započinje da diše sa mnom, znam da će postati sannyasin, i ja ga pozivam. Ako osećam da ne diše sa mnom, ostavljam poziv (da postane sannyasin); moraću da čekam. Ponekad sam pokušavao, radi eksperimenta sam pitao, i on bi odgovorio: "Ne, nisam spreman". Znao sam to, da nije spreman - upravo da bih testirao da li je moje osećanje ispravno, da li on u simpatiji sa mnom. Kada ste u simpatiji vi dišete zajedno. To se jednostavno događa samo od sebe; neki nepoznati zakon deluje.
Pranayama znači da se diše sa celinom. To je moj prevod, a ne "kontrola disanja". Da se diše sa celinom. To je apsolutno nekontrolisano! Ako kontrolišete, kako možete disati sa celinom? Stoga da se prevede pranayama kao "kontrola disanja" jeste pogrešno. Baš je suprotan slučaj.
Da se diše sa celinom, da se postane svestan disanja večnosti i celine jeste pranayama. Onda se vi širite. Onda vaša životna energija nastavlja da se širi s drvećem, planinama, nebom i zvezdama. Onda dolazi trenutak, dan kada postajete Buddha... vi potpuno nestanete. Sada vi više ne dišete, celina diše u vama. Sada vaše disanje i disanje celine nisu nikada odvojeni; uvek su zajedno. Toliko su jedno da je beskorisno reći "ovo je moje disanje."
"Sledeći korak posle usavršavanja položaja je kontrola disanja - pranayama - koja se ostvaruje kroz zadržavanje daha pri udisanju i izdisanju, ili naglim zaustavljanjem disanja."
Kada udišete dolazi trenutak kada disanje potpuno ode unutra - za delić sekunde disanje se zaustavlja. Isto se događa kada izdišete. Vi izdišete: onda je disanje potpuno izbačeno, zaustavljeno za delić sekunde; opet se zaustavlja disanje. U tim trenucima vi gledate u smrt, a gledati u smrt znači suočiti se s Bogom. Gledati u smrt jeste gledati u Boga - ponavljam to - jer kada umrete, Bog živi u vama. Samo posle raspeća postoji uskrsnuće. Zbog toga je Patanjđalijevo učenje umetnost umiranja.
Kada se disanje zaustavi, kada nema disanja, vi ste tačno u istom stanju kao što ćete biti kada umrete. Za sekundu ste usklađeni sa smrću - disanje sa zaustavilo. Cela Knjiga tajni, vigyana bhairava tantra, bavi se s tim - izrazito se bavi s tim - jer ako možete ući u to zaustavljanje, tamo su vrata.
Ona su vrlo fina i uzana. Isus je stalno govorio: "Uzan je moj put - prav, ali tesan, vrlo uzan." Kabir je rekao: "Dvoje ne mogu proći zajedno, samo jedan." Tako uzan da, ako ste vi mnoštvo unutra, ne možete proći. Ako ste čak podeljeni u dvoje - levog i desnog - vi ne možete proći. Ako postanete jedan, jednoglasje, harmonija, tada možete proći. (Samo kada čovek ima jedno Ja u sebi, a ne mnoštvo koje se smenjuje, može da razume i sledi ono što je Isus govorio. O problemu mnoštva Ja videti u radovima Gurđijeva, posebno u knjizi Četvrti put od P.D. Uspenskog.)
Uzan je put. Prav, naravno, on nije iskrivljena stvar. On ide direktno do hrama božanstva, ali vrlo je tesan. Ne možete uzeti nikoga sa sobom. Ne možete uzeti svoje stvari sa sobom. Ne možete uzeti svoje znanje. Ne možete uzeti svoja žrtvovanja. Ne možete uzeti svoju ženu, svoju decu. Ne možete uzeti nikoga. U stvari ne možete uzeti čak ni svoj ego, čak ni sebe. Vi ćete proći kroz njih, ali sve drugo, što je drugačije od vašeg čistog bića, mora da se ostavi pred vratima. Da tesan je put. Prav, ali tesan.
A ovo su trenuci za nalaženje puta: kada se udahne i zaustavi disanje na tren; kada se izdahne i zaustavi se za tren. Podesite sebe da postanete sve više i više svesni ovih zaustavljanja, ovih praznina. Bog ulazi u vas kao smrt.
Neko mi je govorio: "Na Zapadu mi nemamo nikakvu paralelu Yami, bogu smrti." Pitao me je: "Zašto smrt nazivate bogom? Smrt je neprijatelj. Zašto bi se smrt nazivala bogom? Ako smrt nazovete đavolom to je u redu, ali zašto je zovete bogom?" Rekao sam da je nazivamo bogom vrlo sračunato: jer smrt je kapija prema Bogu. U stvari smrt je dublja nego vaš život - život koga znate. Ne života koga ja znam. Vaša smrt je dublja od vašeg života, a kada se krećete kroz tu smrt, doći ćete do života koji ne pripada vama, meni ili bilo kome. To je život celine. Smrt je Bog.
Cela Upanišada postoji, Katha upanišad, cela priča, cela alegorija je da je malo dete poslato Smrti da nauči tajnu života. Apsurdno, očito apsurdno. Zašto ići kod Smrti da se uči tajna života? Izgleda kao paradoks, ali to je realnost. Ako želite da znate život - pravi život - morate pitati Smrt, jer kada se vaš takozvani život zaustavi, samo tada pravi život deluje.
"Sledeći korak posle usavršavanja položaja jeste pranayama, koja se ostvaruje kroz zadržavanje daha...." Stoga kada udahnete, zadržite dah malo duže, tako da se kapija može osetiti. Kada izdahnete, zadržite dah izvan malo duže tako da lako možete malo lakše osećati prazninu, jaz; imajte malo više vremena. "...ili naglim zaustavljanjem disanja". Ili, u bilo koje vreme, iznenada zaustavite dah. Hodajući putem: zaustavite ga - upravo iznenadan trzaj, i smrt ulazi. U bilo koje vreme možete iznenadno zaustaviti dah, bilo gde; u tom zaustavljanju smrt ulazi.
"Trajanje i učestalost kontrolisanih disanja uslovljeni su vremenom i prostorom, i postaju više produženi i suptilni."
Što više izvodite ta zaustavljanja, te praznine, vrata postaju malo šira; možete to više osećati. Pokušajte to. Načinite to delom svog života. Kad god ne radite ništa, udahnite... zaustavite dah. Osetite, tamo su negde vrata. Tamo je mračno; moraćete da pipate. Vrata odmah nisu dostupna. Moraćete da pipate... ali ćete naći. Pokušajte to. Iznenada zaustavite disanje.
Kad god zaustavite disanje, misli će se odmah zaustaviti. Pokušajte to. Iznenada zaustavite disanje; i odmah nastupa prekid i misli se zaustavljaju, jer misli i disanje, oboje pripadaju životu - ovom takozvanom životu. U drugom životu, božanskom životu, disanje nije potrebno. Vi živite; nema potrebe da dišete. Misli nisu potrebne. Vi živite, misli nisu potrebne. Misli i disanje deo su fizičkog sveta. Nemanje misli, nemanje disanja, deo su večnog sveta.
"Postoji četvrta sfera kontrole disanja, koja je unutrašnja i ona ide izvan ostale tri."
Patanjđali kaže da pored ovo troje - zaustavljanje iznutra nakon udisaja, zaustavljanje spolja nakon izdisaja, iznenadno zaustavljanje - postoji četvrto, koje je unutarnje. Buddha je mnogo isticao to četvrto, nazvao je to "anapana sati yoga." On je rekao: "Ne pokušavajte da zaustavite disanje bilo gde. Jednostavno posmatrajte ceo proces disanja." Udahnete unutra - nastavite da posmatrate. Onda dolazi prekid, automatsko zaustavljanje, kada ste udahnuli - posmatrajte zaustavljanje. Ne činite ništa; jednostavno budite posmatrač. Onda disanje započinje spoljašnje putovanje - nastavite da posmatrate. Kada ste potpuno izdahnuli, stanite - posmatrajte to zaustavljanje takođe. Onda nastavljate da udišete, izdišete, udišete, izdišete - jednostavno posmatrajte. Ovo je četvrta pranayama: samo pomoću posmatranja vi postajete odvojeni od disanja. Kada ste odvojeni od disanja vi ste odvojeni od misli. U stvari, disanje je paralelan proces u telu sa mislima u umu. Misli se kreću u umu; disanje se kreće u telu. Oni su paralelne sile, dva aspekta jednog istog novčića. Patanjđali se takođe poziva na to, premda on nije naglašavao četvrto. On jednostavno razmatra to, ali Buddha je potpuno usredsređen svom svojom pažnjom na četvrtu; on nikada ne govori o prve tri. Cela budistička meditacija je četvrta pranayama.
"Postoji četvrta sfera pranayame" - to je svedočenje - "koja je unutrašnja, i ona ide izvan ostale tri." Patanjđali je zaista vrlo naučan. Nikada ne koristi četvrtu sferu, ali kaže da je izvan tri. Mora biti da Patanjđali nije imao dobru grupu sledbenika, kao što je Buddha imao. Patanjđali mora da je radio sa ljudima više orijentisanim na telo, a Buddha je radio više sa ljudima orjentisanim na um. On kaže da četvrta sfera ide izvan tri, ali je sam nikada ne koristi - on nastavlja da kazuje sve što se može reći o jogi. Zbog toga kažem da je on alfa i omega, početak i kraj; nije ostavio nijedno pitanje. Joga sutre se ne mogu poboljšati.
Postoje samo dve osobe u svetu koje su same stvorile nauku. Jedna je Aristotel, na Zapadu, koji je stvorio nauku logike - sam, bez ičije saradnje. (Ovde Osho nije u pravu. U devetnaestom veku se naslućivalo da je indijska logika prenesena u Grčku. W. Jones je smatrao da je Kalisten, koji je bio pratilac Aleksandra Velikog u pohodu na Indiju, našao kod Indusa gotovu logiku i doneo je svom stricu Aristotelu. C. B. Schluter objavio je knjigu „Aristotelova metafizika - kći Kapiline nauke sânkhya” (C. B. Schluter: Aristoteles Metaphysik eine Tochter der Samkhya-Lehre des Kapila, 1874). A za ove dve hiljade godina ništa nije poboljšana; ostala je ista. Ostala je savršena. Drugi je Patanjđali, koji je stvorio celu nauku o jogi - koja je sama, mnogo puta, milion puta veća nego logika. I ne može biti poboljšana; nije bila poboljšana; a ja ne vidim nijednu stvar, kako bi jednog dana mogla biti poboljšana. Čitava nauka je tu, savršena, apsolutno savršena.
|
Prijava
FAQ
Pretraživač
