Osobno nisam poznavatelj Gurđijeva, no mislim da se na tvoje pitanje teško može odgovoriti preciznim odgovorom. Zašto ne vidimo anorganska bića i aliene unutar svoje 3d realnosti, nego ih se samo može zapaziti u stanjima promjenjene, takoreći povišene svijesti?

Zašto čovjek ne vidi realno, jer ovaj svijet u kojem živi nije stvaran?

Otprilike razumem šta hoćeš da kažeš u vezi 3d realnosti, samo mi ta misao da smo pokusni kunići u 3d realnosti pomalo pesimistička, to jest nije baš zdrava za život kad se već živi.

Malo da izadjemo izvan teme, siguran sam da je na ovo pitanje koje ću sad da postavim ima odgovor na ovom forumu, da ne bi trazio po forumu bolje da postavim pitanje.

A da pitanje: da li zaista sam čovek može videti svet realnim očima?
Ovo pitanje žudi za odgovorom, jer od njega zavisi samo postojanje.

Sećaš se one priče kad dvojica idu i pričaju o stvarnosti sveta, pa jedan kaže da je sve iluzija i da ništa nije stvarno, dok ovaj drugi mu odgovara jednostavno uzimajući kamen sa puta i gadja ga u noge, sa rečima zašto kukaš kad te je pogodila iluzija.

Iskreno ja na to pitanje ne znam odgovor. Ono što znam da je iluzija "stvarna" utoliko koliko su stvarne i druge "paralelne" realnosti i drugi svijetovi. Stvarno je za tebe samo ako to možeš opažati. Da li postoji nešto što je doista neovisno o opažanju realno i postojano, mislim da postoji. No sumnjam da ima pojavnost onako kako je mi možemo shvatiti. Najvjerojatnije je sva ova gungula i nastala kad je nešto probalo "opažati".

Što Gurđijev uopće kaže na temu "manipulacije", ako išta uopće i kaže?

Jedna moguća iluzija - tvoje oči, gledaju drugu moguću iluziju - kamen.
Unutar tog raspona promatranja dešava se stvarna interakcija bilo između iluzornih ili stvarnih stvari. Koliko ti onda vrijedi znati jel' to apsolutno stvarno ili nije? Jer onda je i to sa čim bi mogao saznati (taj neki ti) možda iluzorno-dogovorno i radi samo unutar tog polja promatranja.
A ako bi otišao van tog polja, onda se više ni ne moraš pitati ali opet ne bi znao da li je stvarno ili nije nego samo da može nestati.
Tako nekako ja vidim.

Pa sad kako ko i koliko shvata ozbiljno njegovu knjigu Belzebubovi razgovori s unukom.
Gurđijev u toj knjizi otvoreno govori o manipulaciji.

Ukratko, vrijeme mi je za download

Ako je tako, tada čovek ne bi imao potrebe ni jednog trenutka da postavi pitanje niti da posumnja da živi u iluziji.

Svijet je stvaran(na nivou energije) ali mi ne vidimo tu stvarnost fizickim ocima.Sama kvantna fizika je to dokazala.E sad mozemo spekulisati da je sve stvarno/nestvarno jer je u nasim umovima ta stvarnost.I kada bi bili u stanju da vidimo energetsku "stvarnost" mozda bi i ona bila proizvod nasih umova kao i ova fizicka.

Ne pisu mi se carsavi od postova pa cu te cisto podsetiti da je Gurdjiev pisao kako covek ne vidi realnost zbog delovanja ostataka kundabufera. Kako bi da moze da sagleda realnost sigurno poludeo u tom trenutku i ne bi bio igrao svoju ulogu u Prirodi.

Znam da je zbog delovanja ostataka kundabufera , ali opet zar nauka mnoge stvari nije otkila pomoću raznim spravama, bez kojih čovek ne bi znao koliko danas zna, pa zato pitam zašto astronomi ne mogu da uoče taj manji fragmenat pored meseca?


Zanima me da li neko može da mi objasni šta Gurdjijev sistem priča o smrti, to jest šta posle?

Duse poslje smrti bilo ljudske ili od bubasvabe idu na mjesec. Eto tako pise........

Mene vise zanima to da nema nikakve skole i ucitelja koji posjeduje vise znanje, barem ne ovdje u Zagrebu. I kako onda dalje??

Naletih na jedan zanimljiv osvrt Oshoa o Gurdjieffu pa neka se nađe i u ovoj temi.

George Gurdjieff has said: "You are in prison. If you wish to get out of prison, the first thing you must do is realize that you are in prison. If you think you are free, you can't escape." What are the prisons that I call "Home"?

"George Gurdjieff is one of the most significant masters of this age. He is unique in many ways -- nobody has said things in the contemporary world the way Gurdjieff has said them. He is almost like another Bodhidharma or Chuang Tzu, apparently absurd but in reality giving great indications towards the liberation of human consciousness. You are asking about one of his significant statements. He often used to say, "You are in prison." Sometimes he was even deeper into the reality, and instead of saying, "You are in prison," he would say, "You are the prison." That is more true. If you wish to get out of prison -- or better to say, if you don't want to be a prison -- the first thing you must do is realize that you are in prison, or you are the prison. This is something to be always remembered as one of the first principles for any seeker of truth. The tendency of the human mind is to deny those things which are ugly, to hide those things which he does not want others to know -- to hide in such a way, in such depths of the unconscious that even he himself becomes unaware of them. This way he maintains his superficial personality.


http://vimeo.com/ondemand/2840

Za primer, čitao sam prevod, čini mi se, Velinke Popov "U potrazi za čudesnim" i u nekim delovima mi je prevod, moglo bi se reći da su fraze u pitanju, rogobatan i mogao bi da zbuni. Ograničenje jezika ili možda činjenica da je Sistem gospođi nepoznat i stran?

Onda, ima na netu pokušaj da se Psychological Commentaries prevede pa i on mi je nedostatan kad uporedim ono što čitam u originalu.

Offtopic mali, Care, sviđa mi se tvoj avatar. Na LXLE-u sam.

Mislim da si pitanje postavio iz prilično doslovne perspektive. Slično kao kad naučnici analiziraju npr. Bibliju pa kažu "Bog stvorio Zemlju za nedelju dana - koja glupost i sujeverje..." pri tome se i ne obazirući na sasvim drugi deo u knjizi gde se lepo kaže da Božji dan traje 1000 godina(ako se nevaram, toliko).

Negde sam i pročitao vest da je pronađen neki mali satelit(komata li je, asteroid...) koji kruži oko Zemlje i baš pomislio eto, nađoše Anuliusa. Ali šta s' tim? Imaj u vidu da je Gurđijev bio "ezoteričar" tj. neko ko se bavio unutrašnjim bićem a ne astronomijom. Mesec i Anulius koje on navodi su sile koje imaju dejstvo na karakter i stanje našeg bića. Personifikacija istih zapravo nije od bilo kakve važnosti.

Da prokomentarišem i ovo pitanje iz naučnog ugla viđenja ovaj put. A nauka(Fiziologija, Antropologija) je otkrila da ljudski mozak, tako reći, i ne funkcioniše. Za sve potrebe, koristimo tek nekih 10% njegovog ukupnog potencijala, ostalo je mrtav kapital. Pa sad, mogli bi se zapitati šta se dešava i kako bi nam izgledao svet da možemo po volji uposliti i tih 90%?

Možda si u pravu kad kažeš ,, Mesec i Anulius koje on navodi su sile koje imaju dejstvo na karakter i stanje našeg bića. Personifikacija istih zapravo nije od bilo kakve važnost,‚‚

Posšto se na neki način sumnja da je Gurdijev imao prilike da čita drevne spise, možda nam je Gurdjijev kroz priču Belzebuba hteo da nam zaista ispriča pravu priču o istoriji naše planete i nas samih.

Zato sam postavio pitanje Koliko se čovek može pouzdano osloniti na ovu knjigu?

Hteo bi da ako ima zainteresovanih da se uključe u razumevanju knjige Belzebubovi razgovori sa unukom, da otvorimo novu temu gde ćemo govoriti kako ko razume knjigu od prve glave do poslednje glave u knjizi.

Pa znaš kako, možda je nešto i govorio o istoriji Zemlje i Kosmosa, ali opet, iz ugla nekoga ko je primarno tragač za istinom a pre svega istinom vezanom za odgovor na ona pitanja "ko sam" "što sam ovde" i slična takva. E sad, pošto se ta pitanja ne mogu razmatrati izolovano od ostatka prirode jer nismo izolovani od ostatka sveta, neke stvari je sasvim sigurno rekao i o tome ali nemam pojma koliko tu ima istorije a koliko je hteo da kaže koliko se neke stvari u našem biću ne menjaju od pamtiveka.

Meni lično bi bilo zanimljivo pokretanje teme o knjizi ali bojim, nažalost, da ne bih mogao da se uključim pošto imam utisak da je knjiga pisana u prenesenom značenju i treba je mnogo čitati između redova. Ne mogu da opišem koliko mi to ide na živce jer shvatim da puno toga ne znam i ne razumem te da mi zbog toga knjiga ne može biti od koristi. Npr. kad čitam Orage-ove spise o knjizi ubijem se u pojam šta čovek tu sve jasno vidi što ja ne bih mogao ni da pretpostavim, kamoli razumem.

No, moj fail ne autorov.

Taj drugi "zaboravljeni Mesec" o kome Gurđijev govori može biti Crni Mesec ili Lilit iz astrologije, gde postoje i efemeride za određivanje njenog položaja, navodno su je neki astronomi i opazili pa se tako došlo do efemerida, i praksa analize horoskopa dokazuje da ta Lilit itekako deluje. Ako je vidljivi Mesec ovako mističan i neprirodan, ne bi bilo nemoguće da ima nekog parnjaka na drugim frekvencijama koje odstupaju od onih na kojima se događa naše opažanje. Richard Hoagland je govorio o velikim skalamerijama na Mesecu koje ne opažamo lako. Verovatno ih ima još oko Zemlje.

Još malo na temu Meseca i Anuliusa na shvatljiviji način se može pročitati i ovde

http://www.kesdjan.com/exercises/moon.html

Ne znam, ne mogu reći da shvatam i da mi je proverljiva tvrdnja da hranimo ta 2 satelita niti vidim planete kao živa bića ali mislim da je evidentno da nam tela zaista funkcionišu kao transformatori koji varenjem sirove materije pretvaraju u razne mnogo finije oblike energije. Šta se desi kad tela umru na Zemlji je evidentno, menja se struktura sastava kore (koralni sprudovi, naslage nafte, uglja i sl.) a kako se i kuda distribuira ta finija energija, slagao bih kad bih bilo šta rekao. Nicoll tvrdi da ljudi i za života negativnim emocijama hrane Mesec.

Belzebub – Sve i svja
Želim da objasnim sebi Gurdjijevu knjigu Sve i svja, nadam se da ću uspeti, uz pomoć svih vas koji ste upoznai sa Gurdjijevim sistemom.
Pozivam sve da se priključe razgovoru.
Pa da počnem: da kažem kao Gurdjijev ,,Živi bili pa videli, reče slepac.’’
Hajdemo da svi pipamo zavezanih očiju i da iznosimo svoja mišljenja, možda na kraju shvatimo da je u pitanju slon.
Sve rečenice citiram iz pdf fila skinut sa: ivantic.net
Počeću od druge glave, sa prvom rečenicom: ,, To se, prema objektivnom računanju vremena, dogodilo 223. godine od stvaranja sveta ili, kako bi se reklo ovde na Zemlji, 1921. godine od rođenja Hristovog.’’
Znam da se ne treba bukvalno držati smisla napisanih reči, posebno kod Gurdjijeva, ali opet mi se postavlja pitanje zašto bi Gurdjijev baš u prvoj rečenici priče o Belzebubu govorio o godinama, o vremenu? Ipak mislim da treba uzimati za ozbiljno Gurdjijeve reči.
223 objektivne godine od stvaranja sveta e sad pitanje je čijeg sveta, planete Zemlje ili planete Karatas na kojoj je rodjen Belzebub?
Iz 16 glave RELATIVNOST PREDSTAVA O VREMENU, saznajemo da jedna objektivna godina je ustvari 389 naših, zemaljskih godina.
E sad 223*389=86747 godina zemaljskih od stvaranja sveta, ali kojeg sveta?
Mislim da je u pitanju stvaranje našeg sveta, to jest naše egzistencije u Sunčevom sistemu.

Sledeća rečenica: ,,Te duge godine bile su za njega teške i podrazumevale su sticanje iskustava neprihvatljivih za njegovu suštinu, te nisu mogle, a da ne ostave značajan trag u sadašnjosti.’’
Ova rečenica nam govori da je naš Sunčev sistem na nezgodnom mestu što se tiče egzistencije i razvoj bića.
O tome na neki način govore i sami astronomi pokazujući nam na slici Mlečnog puta gde se nalazi naš Sunčev sistem, toliko udaljen i zabačen od centra galaksije da nije ni čudo što na Belzebuba, a kamoli na nas deluje nepovoljna egzistencija.

Iz sledeće rečenice: ,, Svi su oni stigli sa svojim porodicama u ta daleka mesta i uskoro su na planeti Mars stvorili čitavu koniju "tricentričnih bića", nekada nastanjenih na raznim planetama centralnog dela naše Velike Vasione.’’
Iz ove rečenice shvatamo da su nas, Belzebub i njegovi prijatelji ili napredna civilizacija, ili vanzemaljci, ili uzvišena bića su nas ustvari stvorili u Sunčevom sistemu sa ciljem ,, da bi skratili duge godine izgnanstva’’.
Stvorili su nas po uzoru na bića koja su nekada živela na raznim planetama iz centra Velike Vasione, tako da nam to govori i obja[njava da duboko u sebi nosimo i osećamo povezanost sa centrom Velike Vasione, sa Božanstvom, sa Izvorom...